Амандмани на Устав Србије 1989.

Амандмани на Устав Социјалистичке Републике Србије (који је био на снази од 1974) донети су 28. марта 1989. године, одлуком Скупштине Србије.

Политичка позадина

У јесен 1987. године је на власт у Србији дошао Слободан Милошевић, који је већ у лето и рану јесен 1988. године почео са митинзима по целој Србији у знак протеста због насиља над Србима на Косову и Метохији и због тадашњег неравноправног положаја Србије у односу на остале југословенске републике, јер су обе покрајине биле чланице југословенске федерације, а имале су и своје посланике у Скупштини Србије, што им је обезбеђивало да утичу на политику своје републике, а да Србија није могла битније да утиче на њихову сепаратистичку политику.

Резултат тих демонстрација било је обарање покрајинског руководоства у Војводини, као и руководства у Црној Гори, а почетком 1989. године најављене промене уставног положаја Србије изазвале су генерални штрајк албанских рудара у руднику Стари Трг код Приштине. Милошевић је ултимативно захтевао од југословенског државног и партијског врха да му одобри употребу силе како би угушио побуну на Косову и Метохији. Видевши да је српски лидер добио подршку више од милион грађана на митингу у Београду, 28. фебруара, Председништво СФРЈ није имало другог решења но да одобри употребу војске. Готово паралелно, снаге српске полиције упале су у руднике и угушиле отпор. Похапшено је на стотине особа, а оно што је најважније, 23. марта је косовски парламент прихватио уставне амандмане.

Пет дана касније, 28. марта, Скупштина Србије на свечаној седници оба већа проглашава амандмане на републички Устав, честитајући на „исправљању историјских грешака које су умањиле утицај српске државе на део њене територије“. Ове уставне промене, које су значајно смањиле права и овлашћења Војводине и Косова и Метохије, крунисане су доношењем новог Устава Србије септембра 1990. године.

Види још

Литература

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.