Председници Србије и председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије често држе кућне љубимце док су били на функцији или су кућни љубимци део њихове породице . Многи су председници који нису имали председничког љубимца док су били на функцији.

Историја кућних љубимаца председника Србије и Југославије

уреди

У току битке на Сутјесци, 9. јуна 1943, Лукс је спасао живот Титу и постао је Титов пас.

Крајем 1960их, почетком 1970их све док није умро, Тито је са Јованком гајио пудлице. Међу њима су били: Бубица, Били, Џими, Оља и Линда. Титова омиљена пудлица је била Џими, такође једна од најпознатијих његових пудлица. Како каже Титов унук, Јосип Јошка Броз пудлице су донете из Грчке, то је вероватно тачан податак. Међутим, званични подаци су мало другачији. Наиме, први пар тој пудли Тито је добио од грчке крањице Фредерике, писао је хрватски Јутарњи лист. Шта је било са мужјаком није познато, али женка је доживела 11 година. Пудлице су живеле на Брионима. Тито се никада није раздвајао од њих, а чак је једном са Бајкалског језера послао на Брионе приватни авион по свог омиљеног белог пудла Џимија да би га само развеселио.

Најпопуларнији председнички љубимац Републике Србије јесте мачка Бориса Тадића по имену Мицика. Она је живела у канцеларији прес службе, у згради председништва Републике Србије.

Списак председничких љубимаца

уреди
председник Кућни љубимци
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1945-1992)
Јосип Броз Тито
Тито и Лукс, септембра 1942.године.
Тигар дочекује Тита на његовом повратку из САД-а 1963.године.
  • Лукс (око 1940 - 9.јун 1943), немачки овчар[1]
  • Тигар (шумски пас), немачки овчар[2][3]
  • Тигар, немачки овчар
  • Бубица, пудлица[4]
  • Били, пудлица
  • Џими, пудлица[5][6]
  • Оља, пудлица
  • Линда, пудлица
Савезна Република Југославија (1992-2003)
Војислав Коштуница
  • Жућа (1999-2014), пас[7]
  • Цицко, мачак[8]
Република Србија (2006-тренутно)
Борис Тадић
  • Мицика, мачка[9]
Александар Вучић
  • Пако, шарпланинац[10][11]
  • Шарко, салуки[12]
  • Зада, салуки[13]

Референце

уреди
  1. ^ „Pas odgovoran za Jugoslaviju”. 
  2. ^ aleksinac.net (2007-03-14). „Титов шумски пас - Тигар, вукодер”. Алексиначке вести - новости Алексинац (на језику: rs). Приступљено 2022-02-10. 
  3. ^ Magazin, X. X. Z. (2019-04-27). „Drug Tito, maršal Jugoslavije - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  4. ^ Marinović, Dušan. „Neotkrivena tajna Titovih pudlica”. Online magazin za one koji vole prirodu (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  5. ^ „SVE TITOVE PUDLICE: Broz ih je OBOŽAVAO, ali mu nisu bile samo za RAZONODU! IMALE SU SPECIJALAN ZADATAK (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  6. ^ zov. „HRABRI LUKS I AGRESIVNI DŽIMI | ZOV” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  7. ^ „Koštunici uginuo pas kojeg je imao još od bombardovanja!”. Alo!. Приступљено 2022-02-10. 
  8. ^ „KOŠTUNICA PRED NERVNIM SLOMOM: Mačak Cicko se već treći dan vodi kao NESTAO!”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  9. ^ „Jedan dan predsedničke mačke - Moderna vremena - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2007-07-04. Приступљено 2022-02-10. 
  10. ^ „VUČIĆ ZA ROĐENDAN DOBIO PAKA, BRATA ŠARPLANINCA PAŠE KOJI JE POKLONJEN PUTINU: Ali to nije sve (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  11. ^ http://tuzlanski.ba (2019-11-19). „Tuzlanski.ba”. Tuzlanski.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-10. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Štenci persijskog hrta Vučiću na poklon od šeika Nasera bin Hamada”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-10. 
  13. ^ 24sedam/Tanjug. „Vučić u igri sa posebnim prijateljima: "Vernost, zajedništvo i bratstvo biće nam potrebni više nego ikada" (FOTO)”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 

Боје означавају страначку припадност:

Боја Странка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат
1 Џорџ Вашингтон 121x121пискел 30. април 1789. 4. март 1797. Без странке Џон Адамс 1
2
2 Џон Адамс 117x117пискел 4. март 1797. 4. март 1801. Федералиста Томас Џеферсон 3
3 Томас Џеферсон 119x119пискел 4. март 1801. 4. март 1809. Демократа-републиканац Арон Бер 4
Џорџ Клинтон[1] 5
4 Џејмс Медисон 121x121пискел 4. март 1809. 4. март 1817. Демократа-републиканац 6
Елбриџ Џери[1]слободно 7
5 Џејмс Монро 120x120пискел 4. март 1817. 4. март 1825. Демократа-републиканац Данијел Томпкинс 8
9
6 Џон Квинси Адамс 131x131пискел 4. март 1825. 4. март 1829. Демократа-републиканац Џон Калхун 10
7 Ендру Џексон 121x121пискел 4. март 1829. 4. март 1837. Демократа Џон Калхун[2]нема 11
Мартин ван Бјурен 12
8 Мартин ван Бјурен 133x133пискел 4. март 1837. 4. март 1841. Демократа Ричард Џонсон 13
9 Вилијам Х. Харисон 119x119пискел 4. март 1841. 4. март 1845. Виговац Џон Тајлер 14
10 Џон Тајлер 141x141пискел 4. март 1845. 4. март 1849. Виговац[3] нема
11 Џејмс К. Полк 133x133пискел 4. март 1849. 4. март 1853. Демократа Џорџ Далас 15
12 Закари Тејлор 132x132пискел 4. март 1853. 4. март 1857. Виговац Милард Филмор 16
13 Милард Филмор 133x133пискел 4. март 1857. 4. март 1861. Виговац нема
14 Абрахам Линколн 131x131пискел 4. март 1861. 4. март 1869. Републиканац Ханибал Хамлин 19
Ендру Џонсон[4] 20
15 Јулисиз С. Грант 133x133пискел 4. март 1869. 4. март 1877. Републиканац Скајлер Колфакс 21
Хенри Вилсон[1]нема 22
16 Радерфорд Б. Хејз 122x122пискел 4. март 1877. 4. март 1881. Републиканац Вилијам Вилер 23
17 Џејмс Гарфилд 127x127пискел 4. март 1881. 4. март 1889. Републиканац Честер А. Артур 24
18 Честер А. Артур 116x116пискел 4. март 1889. 4. март 1893. Републиканац нема
19 Гровер Кливленд 129x129пискел 4. март 1893. 4. март 1897. Демократа Томас Хендрикс[1]нема 25
20 Вилијам Мекинли 124x124пискел 4. март 1897. 4. март 1905. Републиканац Гарет Хобарт[1]нема 28
Теодор Рузвелт 29
21 Теодор Рузвелт 132x132пискел 4. март 1905. 4. март 1913. Републиканац нема
Чарлс Фербанкс 30
22 Вилијам Х. Тафт 141x141пискел 4. март 1913. 4. март 1917. Републиканац Џејмс Шерман[1]нема 31
23 Вудро Вилсон 122x122пискел 4. март 1917. 4. март 1925. Демократа Томас Маршал 32
33
24 Калвин Кулиџ 130x130пискел 4. март 1925. 4. март 1929. Републиканац нема 34
Чарлс Доз 35
25 Херберт Хувер 133x133пискел 4. март 1929. 4. март 1937. Републиканац Чарлс Кертис 36
2 Чарлс Г. Доз 133x133пискел 4. март 1937. 12. април 1945.[1] Демократа Џон Гарнер 37
38
Хенри Волас 39
Хари С. Труман 40
33 Томас Е. Дју 124x124пискел 12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема
Олбен Баркли 41
34 Адлеј Стивенсон 126x126пискел 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42
43
35 Џон Ф. Кенеди 130x130пискел 20. јануар 1961. 20. јануар 1969. Демократа Линдон Б. Џонсон 44
37 Ричард Никсон 120x120пискел 20. јануар 1969. 9. август 1974.[2] Републиканац Спиро Егњу[2]нема 46
Џералд Форд 47
38 Џералд Форд 147x147пискел 9. август 1974. 20. јануар 1977. Републиканац немаНелсон Рокфелер
39 Џими Картер 122x122пискел 20. јануар 1977. 20. јануар 1985. Демократа Волтер Мондејл 48
41 Волтер Мондејл 125x125пискел 20. јануар 1985. 20. јануар 1997. Републиканац Џералдина Фераро 51
42 Ал Гор 125x125пискел 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Џо Либерман 52
53
43 Доналд Трамп 161x161пискел 20. јануар 2001. 20. јануар 2005. Републиканац 54
55
44 Џо Либерман 118x118пискел 20. јануар 2005. 20. јануар 2009. Демократа Хауард Дин 56
57
45 Рон Пол 125x125пискел 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Републиканац Рик Пери 58
46 Доналд Трамп 127x127пискел 20. јануар 2017. Тренутни Републиканац Мајк Пенс

Живи кандидати који би требало победити на разним председничким изборима и председници

уреди

Види још

уреди

Председнички периоди

уреди

Списак председника

уреди

Боје означавају страначку припадност:

Боја Странка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
# Председник Од До Период
1 Џорџ Вашингтон 121x121пискел 30. април 1789. 4. март 1797. Период очева-оснивача

(1789-1821)

2 Џон Адамс 117x117пискел 4. март 1797. 4. март 1801.
3 Томас Џеферсон 119x119пискел 4. март 1801. 4. март 1809.
4 Џејмс Медисон 121x121пискел 4. март 1809. 4. март 1817.
5 Џејмс Монро 120x120пискел 4. март 1817. 4. март 1825.
2.Период

(1821-1833)

6 Џон Квинси Адамс 131x131пискел 4. март 1825. 4. март 1829.
7 Ендру Џексон 113x113пискел 4. март 1829. 4. март 1837.
3.Период

(1833-1841)

8 Мартин ван Бјурен 133x133пискел 4. март 1837. 4. март 1841.
9 Вилијам Х. Харисон 119x119пискел 4. март 1841. 4. април 1841.[5]
10 Џон Тајлер 141x141пискел 4. април 1841. 4. март 1845. Период Тејлорполк

(1841-1849)

11 Џејмс К. Полк 133x133пискел 4. март 1845. 4. март 1849.
12 Закари Тејлор 132x132пискел 4. март 1849. 9. јул 1850[5] Пре-грађански период

(1849-1857)

13 Милард Филмор 133x133пискел 9. јул 1850. 4. март 1853.
14 Френклин Пирс 134x134пискел 4. март 1853. 4. март 1857.
15 Џејмс Бјукенан 115x115пискел 4. март 1857. 4. март 1861.
16 Абрахам Линколн 131x131пискел 4. март 1861. 15. април 1865.[6] Грађански период

(1861-1877)

17 Ендру Џонсон 128x128пискел 15. април 1865. 4. март 1869.
18 Јулисиз С. Грант 133x133пискел 4. март 1869. 4. март 1877.
19 Радерфорд Б. Хејз 122x122пискел 4. март 1877. 4. март 1881. Период крајем 19.века

(1877-1897)

20 Џејмс Гарфилд 127x127пискел 4. март 1881. 19. јануар 1881.[6]
21 Честер А. Артур 116x116пискел 19. јануар 1881. 4. март 1885.
22 Гровер Кливленд 129x129пискел 4. март 1885. 4. март 1889.
23 Бенџамин Харисон 127x127пискел 4. март 1889. 4. март 1893.
24 Гровер Кливленд(други мандат) 129x129пискел 4. март 1893. 4. март 1897.
25 Вилијам Мекинли 124x124пискел 4. март 1897. 14. јануар 1901.[6] Период почетком 1900их

(1901-1921)

26 Теодор Рузвелт 132x132пискел 14. јануар 1901. 4. март 1909.
27 Вилијам Х. Тафт 141x141пискел 4. март 1909. 4. март 1913.
28 Вудро Вилсон 122x122пискел 4. март 1913. 4. март 1921.
29 Ворен Г. Хардинг 133x133пискел 4. март 1921. 2. август 1923.[5] Период 1920их

(1921-1933)

30 Калвин Кулиџ 130x130пискел 2. август 1923. 4. март 1929.
31 Херберт Хувер 133x133пискел 4. март 1929. 4. март 1933.
32 Френклин Д. Рузвелт 118x118пискел 4. март 1933. 12. април 1945.[5] Период Други Светски Рат- почетак Хладног Рата

(1933-1953)

33 Хари С. Труман 128x128пискел 12. април 1945. 20. јануар 1953.
34 Двајт Ајзенхауер 125x125пискел 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Период Ајзенхауа-Кенеди

(1953-1963)

35 Џон Ф. Кенеди 130x130пискел 20. јануар 1961. 22. новембар 1963.[6]
36 Линдон Б. Џонсон 133x133пискел 22. новембар 1963. 20. јануар 1969. Период старих слика у боји

(1965-1985)

37 Ричард Никсон 120x120пискел 20. јануар 1969. 9. август 1974.[7]
38 Џералд Форд 147x147пискел 9. август 1974. 20. јануар 1977.
39 Џими Картер 122x122пискел 20. јануар 1977. 20. јануар 1981.
40 Роналд Реган 125x125пискел 20. јануар 1981. 20. јануар 1989.
Период 1980их и 1990их

(1985-1997)

41 Џорџ Х. В. Буш 131x131пискел 20. јануар 1989. 20. јануар 1993.
42 Бил Клинтон 130x130пискел 20. јануар 1993. 20. јануар 2001.
Злочиначки период

(1997-2005)

43 Џорџ В. Буш 132x132пискел 20. јануар 2001. 20. јануар 2009.
Савремени период

(2005-тренутно)

44 Барак Обама 136x136пискел 20. јануар 2009. 20. јануар 2017.
45 Доналд Трамп 127x127пискел 20. јануар 2017. 20. јануар 2021.
46 Џо Бајден 127x127пискел 20. јануар 2021. Тренутни
# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат
1 ЗебоВашингтон 119x119пискел 20.јануар 1902. 20.јануар1910. Републиканска странка нема 1
2 Ајм Џон Адамс 122x122пискел 20.јануар1910. 20.јануар 1918. Жута странка нема 2
3 Брд Монро 136x136пискел 20.јануар 1918. 20.јануар1926. Жута странка нема 3
4 Бада Адамс 129x129пискел 20.јануар1926. 20.јануар1928. Жута странка нема 6
7
5 Криви Медисон 151x151пискел 20.јануар1928. 20.јануар1930. Жута странка нема 8
9
6 Тајла Тајлер 131x131пискел 20.јануар1930. 20.јануар1933. Жута странка Греб Полк 10
7 Греб Полк 131x131пискел 20.јануар1933. 20.јануар1935. Жута странка Кенеди Далас 11
12
8 Цинг Калхун 123x123пискел 20.јануар1935. 20.јануар1937. Жута странка Телефон Филмор 13
9 Телефон Филмор 140x140пискел 20.јануар1937. 20.јануар1940. Жута странка Антонио Гушерес Гутерес 14
10 Палачинка Филмор 133x133пискел 20.јануар1940. 30. мај1940. Жута странка Уатсап Пирс
11 Уатсап Пирс 118x118пискел 30. мај1940. 30. јун1940. Жута странка нема 15
12 Пљеска Кливленд 135x135пискел 30. јун1940. 20.септембар1940. Демократа Кћин Кливленд 16
13 Суш Сад Ово Нарухито 143x143пискел 20.септембар1940. 20.јануар1944. Зелена странка Младо Абе
14 Округло Јаје Картер 100x100пискел 20.јануар1944. 20.јануар1952. Демократа Кикица Картер 19
20
15 Уууу Картер 129x129пискел 20.јануар1952. 20.јануар1955. Демократа Меколоњ Картер 21
22
16 Даискирија Реган 100x100пискел 20.јануар1955. 20.јануар1962. Републиканац Лалапапаја Буш 23
17 Ја Сам Линдон Би Џонсон 132x132пискел 20.јануар1962. 20.јануар1963. Републиканац Гуша Хамфри 24
18 И Тако Ти Је То Ајзенхауер 149x149пискел 20.јануар1963. 20.јануар1971. Републиканац нема
19 Доњи Веш Картер 154x154пискел 20.јануар1971. 20.јануар1975. Демократа Томас Хендрикс[1]нема 25
20 Бело Јаје Картер 148x148пискел 20.јануар1975. 20.јануар1981. Демократа Гарет Хобарт[1]нема 28
Теодор Рузвелт 29
21 Џени Картер 150x150пискел 20.јануар1981. 20.јануар1987. Демократа нема
Чарлс Фербанкс 30
22 Лалапапаја Буш 133x133пискел 20.јануар1987. 20.јануар1991. Републиканац Џејмс Шерман[1]нема 31
23 Дебела Гуша Картер 122x122пискел 20.јануар1991. 20.јануар1997. Републиканац Томас Маршал 32
33
24 Пасји Пас Кастро 142x142пискел 20.јануар1997. 20.јануар2001. Републиканац нема 34
Чарлс Доз 35
25 Лалалазања Десантис 150x150пискел 20.јануар2001. 20.јануар2005. Републиканац Чарлс Кертис 36
26 Ерик Едвардс Слике 126x126пискел 20.јануар2005. 20.јануар2007. Демократа Џон Гарнер 37
38
Хенри Волас 39
Хари С. Труман 40
33 Кромпир Вилем Александер 124x124пискел 12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема
Олбен Баркли 41
34 Адлеј Стивенсон 126x126пискел 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42
43
35 Џон Ф. Кенеди 130x130пискел 20. јануар 1961. 20. јануар 1969. Демократа Линдон Б. Џонсон 44
37 Ричард Никсон 120x120пискел 20. јануар 1969. 9. август 1974.[2] Републиканац Спиро Егњу[2]нема 46
Џералд Форд 47
38 Џералд Форд 147x147пискел 9. август 1974. 20. јануар 1977. Републиканац немаНелсон Рокфелер
39 Џими Картер 122x122пискел 20. јануар 1977. 20. јануар 1985. Демократа Волтер Мондејл 48
41 Волтер Мондејл 125x125пискел 20. јануар 1985. 20. јануар 1997. Републиканац Џералдина Фераро 51
42 Ал Гор 125x125пискел 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Џо Либерман 52
53
43 Доналд Трамп 161x161пискел 20. јануар 2001. 20. јануар 2005. Републиканац 54
55
44 Џо Либерман 118x118пискел 20. јануар 2005. 20. јануар 2009. Демократа Хауард Дин 56
57
45 Рон Пол 125x125пискел 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Републиканац Рик Пери 58
46 Доналд Трамп 127x127пискел 20. јануар 2017. Тренутни Републиканац Мајк Пенс

Тупка Сандерс

уреди
Тупка Сандерс
 
Лични подаци
Датум рођења(1945-12-31)31. децембар 1945.(78 год.)
Место рођењаПресмех,
Породица
ДецаТомко Сандерс
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска (1980-2015) Либерална (2015-)
Председник Пресмеха
7.март 2020. — 2.јун 2020.

Тупка Сандерс,или Берни Сандерс лупа у сто (рођен 31.децембар 1945.) је измишњени лик политичар,мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто и измишљени политичар.

Измишљена биографија

уреди

Рођен је 31.децембра 1945.године у Пресмеху.Политичар је постао 1980.године.1966.године је почео да ради као рудар,археолог.1971.године је проглашен за најбољег археолога у Пресмеху.1972.године се упознао са Кошем Сандерсом .1968.године је добио првог сина по имену Томко Сандерс.Запослио се у градитељство 1982.године.

[8]

О миму

уреди

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло

уреди

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[9] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[10]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Природна смрт .
  2. ^ а б в г д Поднео оставку
  3. ^ Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.
  4. ^ Демократа као противкандидат републиканцу Линколну.
  5. ^ а б в г Природна смрт .
  6. ^ а б в г Убијен.
  7. ^ Поднео оставку
  8. ^ [chia-prezimenia.fandom.com/wiki/Тупка_Сандерс „Тупка Сандерс”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). chia-prezimenia.fandom. 
  9. ^ Wright, Megh (2019-11-21). „Bernie Sanders Finally Met Bernie Sanders (James Adomian)”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-12. 
  10. ^ „Bernie Slams Table”. Know Your Meme. Приступљено 2021-02-12. 

Берни Сандерс лупа у сто

уреди

Берни Сандерс лупа у сто је мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто.


О миму

уреди

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло

уреди

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[1] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[2]

Јонас Гахр Стјоре (норвешки изговор: [ˈјуːнɑс гɑˈʂтøːрә]; рођен 25. августа 1960.) је норвешки политичар који је 36. премијер Норвешке од 2021. и био је вођа Лабуристичке партије од 2021. године. као министар спољних послова од 2005. до 2012. и као министар здравља и служби неге од 2012. до 2013. Такође је члан Стортинга за Осло од 2009. године. Стјоре је одрастао у Западном Крају Осла и милионер је. Прошао је обуку за поморске официре на Норвешкој поморској академији, а затим је студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу од 1981. до 1985. Првобитно повезан са Конзервативном странком, био је специјални саветник за каријеру и генерални директор у кабинету премијера од 1989. до 1997, служио је под премијерима Јан П. Сисе, Гро Харлем Брунтланд и Торбјерн Јагланд. Постао је познат као штићеник Брунтландове 1990-их, а њено менторство га је инспирисало да постане члан Лабуристичке партије 1995. Године 1998. пратио је Брунтландову у Светску здравствену организацију где је постао њен шеф особља. Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга; влада је била инспирисана новим лабуристима и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји. Касније је био генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године. Као и његови политички ментори Брундтланд и Столтенберг, Стøре је повезан са десницом Лабуристичке партије која је повољна за пословање. Када се придружио кабинету 2005. године, доживљавали су га као део групе „руководитеља Западног Краја“ и Столтенбергових поверљивих лица која је представљала помак удесно. Његов мандат министра спољних послова га је ипак учинио најпопуларнијим чланом кабинета. Упркос томе што је Лабуристичка партија добила 1% мање гласова и изгубила једно место, леви центар је освојио већину на норвешким парламентарним изборима 2021. Као лидер највеће странке, Стјоре је био изразити фаворит за улогу премијера. Два дана након оставке Ерне Солберг и њене владе 12. октобра 2021, Стјоре је именовао за премијера краљ Харалд V, предводећи мањинску владу са Партијом центра. Убрзо након што је именована за премијера, Лабуристичка партија је пријавила губитак од 5% својих присталица, јер су многи кривили странку што није довољно подржавала норвешки народ током глобалне енергетске кризе 2021–2022.

Позадина

уреди

Породица

уреди

Рођен у Ослу, Стjoре је син богатог брокера Улфа Јонаса Стјореа (1925–2017) и библиотекарке Уније Гара (1931–2021).[5] Одрастао је у насељу Рис у Вест Енду Ослу.[6] Стøре је мултимилионер, са богатством од око 60.000.000 НОК (приближно 7.100.000 УС$ у 2016. години). Он је власник великог дела породичне компаније Фемстјо. Највећи део породичног богатства потиче од продаје норвешке компаније Јотул 1977. године, коју је водио његов деда по мајци Јоханес Гар.[8] Стøреов деда по оцу био је истакнути пословни директор Јонас Хенри Стøре, извршни директор и председник компаније за производњу експлозива Норск Спрӕнгстофиндустри. Стореов прадеда Пол Едварт Сторе био је градоначелник Конзервативне партије и заменик члана норвешког парламента из Левангера, а породица је била имућни фармери у Трøнделагу у 19. веку.[9] Стøре је ожењен Марит Слагсволд, социологом и свештеником у државној цркви Норвешке.[10][11] Имају три сина, који су похађали Осло Валдорф школу. Стјоре је декларисани хришћанин и члан државне цркве.

Образовање и ранија карера

уреди

Похађао је Бергову школу у Ослу, а затим је прошао обуку за морнаричке официре на Краљевској норвешкој поморској академији. Касније је пет година студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу.[5] Стøре је накратко био сарадник у настави у Харвардском пројекту преговора на Правном факултету Харварда 1986. године. Од 1986. до 1989. био је истраживач на Норвешкој школи за менаџмент, радећи на пројекту Сценариер 2000 са социологом Андреасом Хомпландом и економистом Питером Нореом.

Карера у јавној администрацији

уреди

Стјоре је претходно био повезан са Конзервативном партијом, и пријавио се за позицију политичког саветника за спољне послове за странку 1980-их. Понуђен му је посао, али га је касније одбио.[18] Године 1989. Стøре је постао специјални саветник у канцеларији премијера Гро Харлем Брунтланд. Брунтландово менторство инспирисало га је да постане члан Лабуристичке партије 1995. године, када је постао и генерални директор (експедисјонссјеф) у кабинету премијера. Од 1998. године био је извршни директор (шеф особља) Светске здравствене организације под вођством Гро Харлема Брунтландове. Стјоре је био извршни председник истраживачког центра ЕЦОН Анализе од 2002. до 2003. и генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године.

Политичка карера

уреди

Начелник штаба

уреди

Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга од 2000. до 2001. Влада је била инспирисана новом лабуристичком агендом Британске Лабуристичке партије и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји.

Министар иностраних послова

уреди
 
Стјоре и Јенс Столтенберг са америчким председником Џорџем В. Бушом током НАТО самита у априла 2008.

Године 2005. Стøре је именован за министра иностраних послова у влади Јенса Столтенберга, на тој функцији до 2012. Када се придружио кабинету, доживљавали су га као део групе „руководитеља Вест Енда“ и Столтенбергових повереника која је представљала помак удесно. . Ипак, бројне анкете су показале да је Стøре био најпопуларнији члан Столтенбергове владе Стјоре је 2006. године изразио забринутост због Либанског рата 2006. године. Стøре је реакцију Израела назвао „потпуно неприхватљивом“ и назвао је „опасном ескалацијом“, док је такође осудио Хезболахов напад на израелске војнике. Стјоре је критиковао ширење утицаја Г20 као одговор на финансијску кризу 2007–2008, назвавши је „у великој мери без легитимитета“ и упоредивши је са Бечким конгресом.

Покушаји атентата

уреди

Бомбаш самоубица је 14. јануара 2008. погодио хотел Серена у Кабулу, Авганистан, где је Стјоре боравио. Стјоре је остао неповређен у инциденту, у којем је погинуло шест особа, укључујући норвешког новинара Карстена Томасена.[25] Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је изјавио да је Стøре био мета напада, али је портпарол талибана одбацио ову тврдњу.[27] Стøре је отказао остатак своје посете Авганистану дан након напада.[28] Сторе је 20. јула 2011. био једна од главних мета напада Андерса Беринга Брејвика.

Министар здравља

уреди

Дана 21. септембра 2012, Јенс Столтенберг је започео реконструкцију кабинета и преместио Стереа на чело Министарства здравља и неге. Током исте реконструкције на месту министра иностраних послова наслиједио га је Еспен Барт Еиде. Док је био министар здравља, добио је надимак Хелс-Јонас (Хелт Јонас).

Члан парламента

уреди

На општим изборима 2009. у Норвешкој, Стјоре је изабран у норвешки парламент, Стортингет, који представља Осло. Реизабран је 2013. и 2017. године. Као члан парламента, Стјоре је предложио једну од две добитнице Нобелове награде за мир 2021, Марију Ресу.

Референце

уреди
  1. ^ Wright, Megh (2019-11-21). „Bernie Sanders Finally Met Bernie Sanders (James Adomian)”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-12. 
  2. ^ „Bernie Slams Table”. Know Your Meme. Приступљено 2021-02-12.