Википедија

Гро Харлем Брунтланд

Норвешки политичар (рођен 1939.)

Гро Харлем Брунтланд,[1] рођена 20. априла 1939, је норвешки политичар и лекар, и интернационални лидер политике одрживог развоја и јавног здравља.[2] Прва жена премијер у историји Норвешке.[3]

Гро Харлем Брунтланд
Гро Харлем Брунтланд
Лични подаци
Датум рођења(1939-04-20)20. април 1939. (85 год.)
Место рођењаБерум, Норвешка
УниверзитетУниверзитет у Ослу, Harvard Medical School
Политичка каријера
Политичка
странка		Лабуристичка партија
Потпис

Рођена у Беруму и образована за лекара на универзитету у Ослу (1963), магистрирала је у области јавног здравља на Харвард универзитету 1965. Била је норвешки министар за екологију 1976-79, и постала је први норвешки премијер (фебруар-октобар 1981)[3]. Њен кабинет био је међународно познат по томе што је имао 8 жена министара, од укупно 18 министара.

Брунтландова је била на челу Светске комисије за животну средину и развој (World Commission on Environment and Development - WCED), која се често наводи и као Брунтланд комисија. Комисија је развила врло утицајни политички концепт „одрживог развоја“, и подстакла широке јавне расправе, а резултат је био извештај „Наша заједничка будућност“, објављен априла 1987. Комисија је покренула Светски самит комисије за екологију и развој (UNCED), под вођством Мориса Стронга који је био значајан члан Брунтланд-комисије.

Брунтланд је постала норвешки премијер у два узастопна наврата: 9. мај 1986 — 16. октобар 1989, и 3. новембар 1990 - 25. октобар 1996[3], када ју је наследио Торбјорн Јагланд. Дала је оставку на место лидера Лабуристичке партије 1992.

Др. Гро Харлем Брунтланд је изабрана за генералног директора Светске здравствене организације маја 1998.[4][3] На овој позицији, Брунтланд је установила далекосежни приступ јавном здрављу, установљавајући Комисију за Макроекономију и Здравље - на челу са Зефријем Захсом - прозивајући насиље главним проблемом јавног здравља. Брунтландовој је, 2003. године, часопис Сајентифик Америкен (Scientific American) одао признање њиховог Разборитог лидера године, за координацију брзог светског одговора на наглу појаву САРС синдрома (Severe acute respiratory syndrome|SARS). Наследио је 21. јула 2003 Јонг Вук Ли.

Године 1994, је награђена Карловом наградом града Ахена.[5][6][7][8][9][10][11]

Политичка каријера

уреди

Она је била норвешки министар за заштиту животне средине од 1974. до 1979. године.[3]

Премијер Норвешке

уреди

Брунтланд је постала прва жена премијер Норвешке 1981. године.[12] Она је била је премијерка од фебруара до октобра.[13]

Брунтланд је постала норвешки премијер у два наредна и трајнија мандата. Друго министарство је било од 9. маја 1986. до 16. октобра 1989. и овај кабинет је постао познат широм света по великом броју министарки: скоро половина, или осам од укупно осамнаест министара, биле су жене. Треће министарство је било од 3. новембра 1990. до 25. октобра 1996. године.

Брунтландова је постала лидер Лабуристичке партије 1981. године и била је на тој функцији до подношења оставке 1992. године, током свог трећег премијерског мандата. Године 1996, поднела је оставку на место премијера и потпуно се повукла из норвешке политике. Њен наследник на месту лидера Лабуристичке партије 1992. и премијерке 1996. био је Торбјорн Јагланд.

Међународна каријера

уреди

Године 1983, тадашњи генерални секретар Уједињених нација Хавијер Перез де Куелар позвао је Брунтландu да оснује и председава Светском комисијом за животну средину и развој (WCED), која се широко назива Брунтландина комисија. Она је развила широки политички концепт одрживог развоја током опсежних јавних расправа, које су се одликовале својом инклузивношћу. Комисија, која је објавила свој извештај, Наша заједничка будућност, у априлу 1987. године, дала је замах за Самит о Земљи/UNCED 1992. године, на чијем је челу био Морис Стронг, који је био истакнути члан комисије. Брунтландова комисија је такође подстакла Агенду 21.

Током њеног трећег министарства, норвешка влада је 1993. године преузела иницијативу да спонзорише тајне мировне преговоре између владе Израела коју је предводио Јицак Рабин – попут Брунтланде, лидера Лабуристичке партије – и ПЛО-а који је предводио Јасер Арафат. Ово је кулминирало потписивањем Споразума из Осла. Неколико година након тога Норвешка је наставила да има истакнуто учешће у промовисању израелско-палестинског мира, иако су Сједињене Државе све више смењивале своју улогу посредника.

Након завршетка свог мандата као премијера, Брунтланд је тада изабрана за генералног директора Светске здравствене организације у мају 1998. У том својству, Брунтланд је усвојила далекосежан приступ јавном здрављу, оснивајући Комисију за макроекономију и здравље, којом је председавао Џефри Сакс, и решавање насиља као главног питања јавног здравља. Брунтланд је предводила покрет, сада широм света, да постигне укидање пушења цигарета путем образовања, убеђивања и повећаног опорезивања.[14] Под њеним руководством, Светска здравствена организација је била један од првих великих послодаваца који је престанак пушења учинио условом запослења. Под Брунтландовим вођством, Светска здравствена организација је критикована[15] због повећаног утицаја фармацеутских компанија на агенцију.

Брунтланд је 2006. године била члан Панела еминентних личности који је прегледао рад Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (UNCTAD). У мају 2007, генерални секретар УН Бан Ки Мун именовао је Брунтланд, као и Рикарда Лагоса (бившег председника Чилеа) и Хан Сеунг-суа (бившег министра спољних послова Јужне Кореје), да буду специјални изасланици УН за Климатске промене.[16]

Брунтландове препознатљиве политичке активности је забележио њен муж, Арне Олав Брунтланд, у своја два бестселера, Ожењен за Гро (ISBN 82-516-1647-6) и Још увек у браку са Гро (ISBN 82-05-30726-1).

Спољашњи видео-запис
  https://www.c-span.org/video/?205161-1/michigan-state-university-commencement-address Michigan State University Commencement Address, 2 May 2008], C-SPAN

Године 2007, Брунтланд је радио за Пепси као консултант.[17]

Брунтланд је члан Савета жена светских лидера, међународне мреже садашњих и бивших жена председница и премијерки чија је мисија да мобилише колективну акцију по питањима од критичне важности за жене и правичан развој.[18]

Брунтланд је такође члан Мадридског клуба, независне организације бивших лидера демократских држава, која ради на јачању демократског управљања и вођства.[19]

Брунтланд је један од оснивача The Elders, групе светских лидера коју су првобитно сазвали Нелсон Мандела, Грејс Машел и Дезмонд Туту да би се позабавили неким од најтежих светских проблема. Мандела је најавила покретање групе 18. јула 2007. у Јоханезбургу у Јужној Африци. Брунтланд је била активна у раду организације, учествујући у широком спектру иницијатива групе. Путовала је са делегацијама старешина на Кипар, Корејско полуострво, Етиопију, Индију и Блиски исток. Брунтланд је такође била укључена у иницијативу ове организације о дечјим браковима, укључујући оснивање Девојке не невесте: Глобално партнерство за окончање дечјих бракова.[20] Именована је за заменика председника групе 2013. године, а наследили су је Бан Ки Мун и Грејс Машел 2018. године.[21][22]

Почасти

уреди
 
Харлем Брунтланд говори на Границама мисли 2014.

Брунтланд је добила многе награде и признања, укључујући

Референце

уреди
  1. ^ «Tore Bergsaker, Veslemøy Lode (17.11.2010). «Tjente 202000 ekstra på én måned Beholdt pensjonen GULL- GRO». Dagbladet (Seksjon: a Del: 1): 13. Den tidligere statsministeren debuterte som vitne i en norsk rettssak i går. Er Gro Harlem Brundtland ditt fulle navn, spurte dommer Jannecke Johansen. - Nei, svarte Brundtland. - Harlem står ikke i passet mitt. Det er et navn som er blitt hengende ved.»
  2. ^ „Brundtland, Gro Harlem (Norway)”, The Statesman’s Yearbook Companion: The Leaders, Events and Cities of the World (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 61, 2019, ISBN 978-1-349-95839-9, S2CID 239258606, doi:10.1057/978-1-349-95839-9_122, Приступљено 2022-06-29 
  3. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 184. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „UN Secretary-General Ban Ki-moon Appoints Special Envoys on Climate Change”. United Nations. 2007. Приступљено 2007-08-03. 
  5. ^ „Gro Harlem Brundtland”. imdb.com. Приступљено 26. 1. 2021. 
  6. ^ „Gro Harlem Brundtland”. universalaccessproject.org. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  7. ^ LEGREID, ANN. „Gro Harlem Brundtland (b. 1939)”. nordics.info. Приступљено 26. 1. 2021. 
  8. ^ „The Gro Harlem Brundtland Visiting Scholarship”. fhi.no. Архивирано из оригинала 24. 01. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  9. ^ „BRUNDTLAND, GRO HARLEM”. clubmadrid.org. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  10. ^ „Dr Gro Harlem Brundtland, Director-General”. who.int. Приступљено 26. 1. 2021. 
  11. ^ „Gro Harlem Brundtland”. britannica.com. Приступљено 26. 1. 2021. 
  12. ^ Worth, William E., ур. (4. 2. 1981). „Norway picks prime minister”. The Journal Herald. 174 (40). Dayton, Ohio. стр. 8 — преко Newspapers.com. 
  13. ^ Kelly, Thomas A., ур. (14. 10. 1981). „Socialist Government Resigns in Norway”. The Post. 73 (175). West Palm Beach, Florida: Daniel J. Mahoney. стр. A13 — преко Newspapers.com. 
  14. ^ Claire Doole (21. 10. 1998). „WHO declares war on tobacco firms”. BBC news. Приступљено 22. 2. 2013. 
  15. ^ Wilson, Duff (26. 6. 2005). „New blood-pressure guidelines pay off – for drug companies”. The Seattle Times (26 June 2005). Приступљено 21. 2. 2017. 
  16. ^ Edith M. Lederer, Associated Press (10. 5. 2007). „U.N. Envoys Seek Input on Climate Change”. Time. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 23. 2. 2013. 
  17. ^ Morten Ulekleiv; Gunn Kari Hegvik; Lars Kristian Tranøy (12. 12. 2007). „Pepsi-Gro slår tilbake: – Latterlig”. Verdens Gang. Приступљено 23. 2. 2013. 
  18. ^ „Members”. Council of Women World Leaders (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-19. 
  19. ^ „Brundtland, Gro Harlem”. Club de Madrid. Архивирано из оригинала 6. 8. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2013. 
  20. ^ „Gro Harlem Brundtland”. The Elders. Архивирано из оригинала 6. 3. 2013. г. Приступљено 23. 2. 2013. 
  21. ^ „Kofi Annan appointed Chair of The Elders”. theelders.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09. 
  22. ^ „Mary Robinson appointed new Chair of The Elders”. theelders.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09. 
  23. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2021-07-08. 
  24. ^ „International Leader in Environmental Issues to Receive 2008 Thomas Jefferson Foundation Medal in Architecture, Law, Citizen Leadership, and Global Innovation”. University of Virginia. 15. 2. 2008. Архивирано из оригинала 15. 12. 2012. г. 
  25. ^ „La nena pakistanesa Malala Yousafzai i l'ex primera ministra noruega Gro Harlem Brundtland, XXV Premi Internacional Catalunya” (на језику: каталонски). Ara. 24. 5. 2013. 
  26. ^ 2014 Tang Prize in Sustainable Development Архивирано 2014-10-06 на сајту Wayback Machine
  27. ^ „Tang Prize laureate calls for more sustainable development efforts”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 30. 08. 2022. 
  28. ^ „Gro Harlem Brundtland utnevnt til æresmedlem av Norsk Kvinnesaksforening”. Norwegian Association for Women's Rights. 21. 5. 2016. Приступљено 21. 5. 2016. 
  29. ^ „Gruppe 7: Medisinske fag” (на језику: норвешки). Norwegian Academy of Science and Letters. Архивирано из оригинала 15. 09. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2009. 
  30. ^ The National German Sustainability Award Архивирано 2016-10-20 на сајту Wayback Machine
  31. ^ Moscow Society of Naturalists official site Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2018) (in Russian)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Гро_Харлем_Брунтланд&oldid=28859166”