Ислам у Црној Гори
Ислам у Црној Гори се односи на сљедбенике, заједнице и вјерске институције ислама у Црној Гори. Друга је религија по броју сљедбеника у земљи, после хришћанства. Према попису из 2011. године, 118.477 муслимана Црне Горе чини 20% укупног становништва.[1] Црногорски муслимани углавном припадају сунитској грани. Према процјени истраживачког центра Пев, муслимани чине 130.000 становника (20,3%) од 2020. године.
| Укупна популација | |
|---|---|
| 130.000 (2020) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Највеће концентрације у североисточним општинама Бијело Поље, Петњица, Рожаје, Гусиње и Плав, као и југоистичним општинама Улцињ, Бар и Тузи. | |
| Религије | |
| Сунизам | |
| Језици | |
| српски, бошњачки, албански и ромски |
Историјат
уреди
У 15. вијеку црногорски владар Иван Црнојевић (1465—1490) био је у рату са инфилтрирајућим Млечанима. У немогућности да одржи рат на оба фронта, Османско царство је освојило већи дио територије Црне Горе и увело ислам. Иванов трећи син Станиша Црнојевић био је први истакнути Црногорац муслиманске вјероисповијести и од тада ислам није био неуобичајена вјера црногорској владарској династији Црнојевића.
Станиша Црнојевић узео је име Скендер Црнојевић и владао из престонице на Цетињу. Познат је као један од најистакнутијих муслиманских администратора у сјеверним крајевима Османског царства словенског порекла за време владавине султана Селима I. Познато је да је Црнојевић командовао војском од око 3000 Акинџија, а такође је одржавао преписку са суседним савременицима као што је Гази Хусрев-бег.
Муслимани Црне Горе су углавном Бошњаци и Албанци по националности, али се неки изјашњавају и као етнички Муслимани и Црногорци. Присталице ислама у Црној Гори највише се налазе у региону Санџака у Црној Гори и Улцињу, Бару и Подгорици. Бошњаци имају слично етничко порекло са етничким муслиманима, али се разликују по идеологији којој националности припадају.[2] У Црној Гори је основано 13 савјета Исламске заједнице: Подгорица, Тузи, Диноша, Бар, Улцињ, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње.
Демографија
уреди
Према попису из 2011. године, у Црној Гори има 118.477 присталица ислама.
Етнички састав муслимана (присташа ислама) у Црној Гори:
- 53.453 Бошњака
- 22.267 Албанаца
- 20.270 Муслимана (посебна етничка група)
- 12.758 Црногораца
- 5.034 Рома
- 2.003 Египћана (посебна етничка група)
- 256 Муслимана/Црногораца
- 195 Горанаца
- 183 Муслимана/Бошњака
- 181 Бошњак/Муслиман
- 172 Црногораца/Муслимана
- 169 Бошњака
- 101 Турчин
- осталих (испод 100 чланова по заједници) и етнички недекларисаних
Географска распрострањеност
уредиПостоје велике регионалне разлике у распрострањености муслиманског становништва. Општина Рожаје је, на пример, готово искључиво насељена следбеницима ислама, док у општини Плужине нема муслимана.
| Општина | Становништво
(попис из 2011) [3] |
Муслимани (%) |
|---|---|---|
| Рожаје | 22.964 | 94,95 |
| Плав | 13.108 | 76,64 |
| Улцињ | 19.921 | 71,82 |
| Бијело Поље | 46.051 | 46,18 |
| Бар | 42.048 | 30,14 |
| Беране | 33.970 | 27,97 |
| Пљевља | 30.786 | 16,37 |
| Подгорица | 185.937 | 11,23 |
| Тиват | 14.031 | 5,10 |
| Будва | 19.218 | 3,40 |
| Херцег Нови | 30.864 | 2,01 |
| Котор | 22.601 | 1,66 |
| Даниловград | 18.472 | 1,41 |
| Никшић | 72.443 | 1,39 |
| Цетиње | 16.657 | 0,76 |
| Шавик | 2.070 | 0,58 |
| Колањин | 8.380 | 0,55 |
| Мојковац | 8.622 | 0,29 |
| Андријевица | 5.071 | 0,16 |
| Жабљак | 3.569 | 0,14 |
| Плужине | 3.246 | 0,00 |
| Црна Гора | 620.029 | 19,11% |
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011” (PDF). Monstat. стр. 14, 15. Приступљено 16. 10. 2016.
- ^ Dimitrova 2001, стр. 94-108.
- ^ Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011
Литература
уреди- Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
- Đečević, Mehmed; Vuković-Ćalasan, Danijela; Knežević, Saša (2017). „Re-designation of Ethnic Muslims as Bosniaks in Montenegro: Local Specificities and Dynamics of This Process”. East European Politics and Societies and Cultures. 31 (1): 137—157. doi:10.1177/0888325416678042.
- Kurpejović, Avdul (2018). Ko smo mi Muslimani Crne Gore (PDF). Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 03. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2023.
