Википедија

Институт уметности у Чикагу

музеј уметности и школа у Чикагу

Институт уметности у Чикагу (енгл. Art Institute of Chicago) у чикашком Грант Парку, основан 1879. године, један је од најстаријих и највећих уметничких музеја у Сједињеним Државама. Музеј је популаран и посећује га 1,5 милиона људи годишње.[1] Његова колекција, којом управља 11 кустоских одсека, енциклопедијска је, а укључује култна дела попут Недељно поподне на острву Ла Гранд Жат Жоржа Сера, Старог гитаристе Пабла Пикаса, Ноћне сове Едварда Хопера и Америчке готике Гранта Вуда. Његова стална колекција од скоро 300.000 уметничких дела увећана је са више од 30 посебних изложби постављених годишње које осветљавају аспекте колекције и представљају врхунска кустоска и научна истраживања.

Институт уметности у Чикагу
Art Institute of Chicago
Оснивање1879, на садашњој локацији од 1893.
ЛокацијаЧикаго, Илиноис, САД
САД
Број предмета300 000
Посетиоци1,79 милиона (2016)
ДиректорЏејмс Рондо
Адреса111 Јужна Мичиген Авенија
Веб-сајтwww.artic.edu
Модерно крило Института уметности Чикаго

Као истраживачка институција, Институт уметности такође има одељење за конзервацију и науку о конзервацији, пет конзерваторских лабораторија и једну од највећих библиотека за историју уметности и архитектуре у земљи - Рајерсон и Брнам библиотеке.

Пораст колекције захтевао је неколико додатака згради музеја из 1893. године, која је изграђена за светску колумбијску изложбу у част 400-те годишњице доласка Колумба. Најновије проширење, Модерно крило, које је дизајнирао Ренцо Пјано, отворено је 2009. године и повећало је површину музеја на скоро милион квадратних стопа, чинећи га другим по величини уметничким музејом у Сједињеним Државама, после Музеја уметности Метрополитен.[2] Институт за уметност повезан је са Школом уметничког института у Чикагу, водећом уметничком школом, што га чини једном од ретких преосталих обједињених уметничких институција у Сједињеним Државама.

Библиотека Барнам основана је 1912.

Историја

уреди

1866. група од 35 уметника основала је Чикашку академију за дизајн у студију у улици Диарборн, са намером да воде бесплатну школу са сопственом уметничком галеријом. Организација је рађена по узору на европске уметничке академије, попут Краљевске академије из Лондона, са академицима и сарадницима академицима. Дозвола Академији додељена је у марту 1867.

Часови су започели 1868. године, одржавани су сваки дан по цени од 10 долара месечно. Успех Академије омогућио јој је да сагради нови дом за школу, камену зграду од пет спратова у улици Вест Адамс 66, која је отворена 22. новембра 1870.

Када је Велики пожар у Чикагу уништио зграду 1871. године, Академија је била задужена. Покушаји да се настави упркос губитку, коришћењем изнајмљених објеката, нису успели. До 1878. године Академија је имала 10.000 америчких долара дуга. Чланови су покушали да спасу институцију склапајући уговоре са локалним бизнисменима, пре него што су је коначно напустили 1879. године и основали нову организацију под називом Чикашка академија лепих уметности. Када је Чикашка академија за дизајн исте године банкротирала, нова Чикашка академија лепих уметности купила их је на аукцији.

 
Ова скица 1893. године, тада новог Института за уметност у Чикагу, приказује већи део данашњег Грант парка још увек под водом Мичигенског језера, а железничке пруге иду дуж обале иза Музеја

1882. године Чикашка академија лепих уметности променила је име у садашњи Чикашки институт за уметност и за свог првог председника изабрала банкара и филантропа Чарлса Л. Хачинсона, који је „вероватно најважнија особа која је обликовала правац и богатство уметничког института у Чикагу“. ‍:5 Хачинсон је био директор многих истакнутих чикашких организација, укључујући Универзитет у Чикагу,[3] и за време свог председниковања трансформисао је Институт уметности у музеј светске класе, који је држао до своје смрти 1924.[4] Такође 1882. године, организација је купила парцелу на југозападном углу авеније Мичиген и улице Ван Бурен за 45.000 долара. Постојећа комерцијална зграда на том имању коришћена је за седиште организације, а иза ње је изграђен нови додатак који је обезбедио галеријски простор и смештај школских објеката.[5] ‍:19 До јануара 1885. године повереници су препознали потребу да се обезбеди додатни простор за растућу колекцију организације и у ту сврху су купили празно место јужно на авенији Мичиген. Комерцијална зграда је срушена,[6] а Хачинсон је ангажовао познатог архитекту Џона Велборна Рута да пројектује зграду која ће створити „импресивно присуство“ на авенији Мичиген, ‍:22–23 и ови објекти су били отворени уз велику помпу 1887. ‍:24

Најавом Светске колумбијске изложбе која ће се одржати у периоду од 1892 − 1893, Институт за уметност затражио је да се зграда на обали језера изгради за сајам, али да је Институт касније користи. Град се сложио и зграда је завршена на време за другу годину сајма. Трошкови изградње подмирени су продајом имовине на углу Мичиген/Ван Бурен. 31. октобра 1893. године Институт се уселио у нову зграду. На свечаном пријему 8. децембра 1893. наступили су диригент Теодор Томас и Чикашки симфонијски оркестар.

Као директор музеја, почев од раних 1980-их, Џејмс Н. Вуд спровео је велико проширење колекције и надгледао велики пројекат обнове и проширења објеката. Као „један од најцењенијих директора музеја у земљи“, како је описао The New York Times, Вуд је креирао велике изложбе дела Пола Гогена, Клода Монеа и Винсента ван Гога који су поставили рекорде по посећености музеја. Повукао се из музеја 2004.[7]

Институт је започео изградњу "Модерног крила" почетком 21. века.[8] Пројекат, који је дизајнирао архитекта добитник награде Прицкер, Ренцо Пјано, завршен је и званично отворен за јавност 16. маја 2009. Површина од 264.000 sq ft (24.500 m2) доградње зграде учинила је Институт другим по величини уметничким музејом у Сједињеним Државама. У згради се налазе светски познате колекције музеја уметности 20. и 21. века, посебно модерно европско сликарство и скулптура, савремена уметност, архитектура и дизајн и фотографија. У свом истраживању 2014. године, веб страници и форуму за преглед путовања, Трипадвајзер је прогласио Институт уметности најбољим светским музејом.[9]

Музеј је 2015. године добио можда највећи поклон уметности у својој историји. [10] Колекционари Стефан Едлис и Гаел Нисон поклонили су „колекцију која је међу највећим светским групама послератне поп уметности икад окупљеним“.[11] Донација укључује дела Ендија Ворхола, Џаспера Џонса, Сај Твомблија, Џефа Кунса, Чарлса Реја, Ричарда Принса, Синди Шерман, Роја Ликтенстајна и Герхарда Рихтера. Музеј се сложио да донирани рад буде изложен најмање 50 година. У јуну 2018. музеј је добио 50 милиона долара донација, што је највећа појединачно објављена новчана донација у његовој историји. [12]

Збирка

уреди

Колекција Чикашког уметничког института обухвата више од 5.000 година људског изражавања из култура широм света и садржи више од 300.000 уметничких дела у 11 одељења. У музеју се налазе уметничка дела од раних јапанских графика до уметности Византијског царства и савремене америчке уметности. Углавном је познат по једној од најлепших колекција слика Сједињених Држава произведених у западној култури.[13] [14]

Афричка уметност и индијанска уметност Америке

уреди

Колекције Афричке уметности и Индијанске уметности Америке уметничког института изложене су у две галерије на јужном крају зграде Мичиген Авеније. Афричка колекција обухвата више од 400 дела посебно керамику, одећу, маске и накит.[15]

Америчка колекција укључује урођеничке северно-америчке уметности и мезоамеричка и андска дела. Од грнчарије до текстила, колекција окупља широк спектар предмета који настоје да илуструју тематске и естетске фокусе уметности која се протеже кроз Америку.[16]

Америчка уметност

уреди
 
Ноћне сове Едварда Хопера, 1942
 
Купање детета, Мери Касат, 1891–92

Америчка уметничка колекција Института за уметност садржи нека од најпознатијих дела из америчког канона, међу којима су Ноћне сове Едварда Хопера, Амерчка готика Гранта Вуда и Купање детета Мери Касат. Колекција се креће од колонијалног сребра до модерних и савремених слика.

Ноћне сове је музеј првобитно купио 1942. године за 3.000 долара;[17] [18] [19] његова аквизиција је „лансирала“ слику до „неизмерно популарног признања“.[20] Сматрана „иконом америчке културе“, [21] Ноћне сове је можда најпознатија Хоперова слика, као и једна од најпрепознатљивијих слика у америчкој уметности.[22] [23] [24] Америчка готика налази се у музејској колекцији од 1930. године, а први пут је позајмљена ван Северне Америке 2016. године.[25] Вудова слика приказује оно што су назвали „најпознатијим паром на свету“, суровог, руралног Американца, оца и ћерку.[26] [27]

Античка и византијска уметност

уреди

Древна колекција Института за уметност обухвата скоро 4.000 година уметности и историје, приказујући грчку, етрурску, римску и египатску скулптуру, мозаике, керамику, накит, стакло и бронзу, као и добро одржавану колекцију древних новчића. У колекцији се налази око 5.000 дела која нуде свеобухватни преглед древног и средњовековног медитеранског света, почев од трећег миленијума пре нове ере и протежући се до Византијског царства.[28] У колекцији се такође налази и мумија и ковчег мумије.[29] [30]

Архитектура и дизајн

уреди

Одељење за архитектуру и дизајн чува више од 140.000 радова, од модела до цртежа од 1870-их до данас. Колекција покрива пејзажну архитектуру, структурни инжењеринг и индустријски дизајн, укључујући дела Френка Лојда Рајта, Лудвига Мис ван дер Рое и Ле Корбизјеа.[31]

Азијска уметност

уреди

Азијска колекција Института за уметност обухвата скоро 5.000 година, укључујући значајна дела и предмете из Кине, Кореје, Јапана, Индије, југоисточне Азије и Блиског и Средњег истока. У колекцији се налази 35.000 предмета од бронзе, керамике и жада, као и текстилне предмете, параване, дуборезе и скулптуре.[32]

Европска декоративна уметност

уреди
 
Детаљ: 18. век André Charles Boulle

Збирка европских декоративних уметности Института за уметност обухвата око 25.000 предмета намештаја, керамике, металних предмета, стакла, емајла и слоноваче од 1100. године нове ере до данас. Одељење садржи 1.544 предмета из Артур Рублоф колекције и 68 минијатурних соба Торн (Narcissa Niblack Thorne) - у размери 1:12 који представљају амерички, европски и азијски стил архитектуре и намештаја од средњег века до 1930-их (када су собе направљене).[33]

Европско сликарство и скулптура

уреди
 
Жорж Сера, Недељно поподне на острву Ла Гранд Жат, 1884–1886

Музеј је најпознатији по колекцијама импресионистичких и постимпресионистичких слика, које се сматрају једном од најлепших колекција ван Француске.[34] Истакнуте слике укључују више од 30 слика Клода Монеа, укључујући шест његових Пластова сена и бројне Локвање. Такође у колекцији су значајна дела Пјер-Огист Реноара попут Две сестре (на тераси) и Париска улица; Кишни дан Густава Кеибота. Постимпресионистичка дела укључују Корпу јабука и Мадам Сезан у жутој столициПола Сезана, и Код Мулен Ружа, Анри де Тулуз-Лотрека. Поентилистичко дело, Жоржа Сера Недеља поподне на Ла Гранд Жат -1884, је видно истакнуто. Поред тога, издвајају се Анри Матисове Купачице на реци и Спаваћа соба, у Арлу и Аутопортрет Винсента ван Гога, 1887.

Средином 1930-их, Институт за уметност добио је на поклон преко сто уметничких дела од Ани Свон Кобурн која су постала језгро импресионистичке колекције слика Института уметности.[35]

Колекција такође укључује средњовековну и ренесансну уметност, оружје и оклопе и три века дела старих мајстора. [36]

Модерна и савремена уметност

уреди

Збирка модерне и савремене уметности у музеју значајно је увећана када су колекционари Стефан Едлис и Гаел Нисон поклонили одељењу више од 40 мастер дела 2015;[37] Пабло Пикасо - Стари гитариста, Анри Матис - Купачице на реци, Константин Бранкуши - Златна птица налазе се на трећем спрату модерног крила.[38]

Фотографија

уреди

Институт за уметност званично није основао колекцију фотографија све до 1949. године, када је Џорџија О’Киф музеју поклонила значајан део колекције Алфреда Стајглица.[39] Од тада је музејска колекција нарасла на приближно 20.000 дела која обухватају историју ове уметности од његовог настанка 1839. године до данас.

Графике и цртежи

уреди

Колекција графика и цртежа почела је донацијом од Елизабет С. Стикниј од 460 радова 1887, а организована је у одељењу Музеја 1911.[40] Њихов фонд је накнадно нарастао на 11.500 цртежа и 60.000 отисака, у распону од дела 15. века до савремених. Збирка садржи јаку групу дела Албрехта Дирера, Рембранта, Франсиска Гоје и Џејмса Макнила Вислера. Пошто су радови на папиру осетљиви на светлост и брзо се разграђују, радови се ретко приказују како би их што дуже одржали у добром стању.

Текстил

уреди

Одељење за текстил има укупно више од 13.000 текстилних комада и 66.000 примерака узорака, покривајући низ култура од 300. године пре нове ере до данас. Од енглеског веза преко јапанске одеће до америчких прекривача, колекција представља разнолику групу предмета, укључујући савремена дела и уметнине на природним влакнима.[41]

Архитектура

уреди
Институт уметности, 1893
 
Данашњи улаз из Мичиген авеније
 
Разгледница из 1907

Садашња зграда у улици 111 Мичиген авенија трећа је адреса института. Дизајнирали су је у стилу лепих уметности Шепли, Ратан и Кулиџ из Бостона [42] за Светску колумбијску изложбу 1893. године као помоћну зграду Светског конгреса са намером да Институт уметности заузме простор након затварања сајма.

 
Поглед изнутра, Институт за уметност у Чикагу

Чувени западни улаз Института уметности на авенији Мичиган чувају две статуе бронзаног лава које је створио Едвард Кемејс. Лавови су откривени 10. маја 1894, сваки тежак више од две тоне. Вајар им је дао незванична имена: јужни лав „стоји у ставу пркоса“, а северни лав је „у шкрипцу“. Када спортски тим из Чикага игра на првенствима у својој лиги, лавови су често одевени у униформу тог тима. Зимзелени венци се постављају око вратова током божићне сезоне.

Источни улаз музеја обележен је каменим лучним улазом у стару чикашку берзу. Дизајнирао га је Луис Саливан 1894. године, Берза је срушена 1972. године, али су спашени делови првобитне трговачке собе допремљени у Институт за уметност и реконструисани.

Библиотеке

уреди

У приземљу музеја налази се библиотека чије збирке покривају сва уметничка раздобља, али су најпознатије по широкој колекцији из области архитектуре од 18. до 20. века. Служи музејском особљу и студентима, а такође је отворена за ширу јавност.

Избори из сталне колекције

уреди

2018. године, редизајнирајући своју веб страницу, Институт за уметност објавио је 52.438 својих дела у јавном власништву, под лиценцом Krijejtiv komons licence (ЦЦ0).[43]

Слике

уреди

Више из колекција

уреди
  •  
    Античка грчка амфора приказује Херакла који убија Немејског лава, 550–525. п. н. е.
  •  
    Страница рукописа из Књиге сати, око 1440/45 године
  •  
    Једна од минијатурних соба Торн, 1930-их
  •  
    Предмети из колекције порцелана у Чикашком уметничком институту
  •  
    Велики талас са Канагаве - јапанска дрвена графика од Хокусаија
  •  
    Музејска сала

Посета

уреди

Током 2009. било је око 2 милиона посетилаца - што је 33 одсто више у односу на 2008. годину - уз укупно око 100.000 чланова музеја. Упркос повећању трошкова за улаз у музеје од 25 одсто, Модерно крило је било главни катализатор пораста промета посетилаца.[44]

У популарној култури

уреди

Редитељ Џон Хјуз укључио је Институт за уметност у свој филм Ferris Bueller's Day Off из 1986. године, који се одвија у Чикагу. Током секвенце се приказују ликови који гледају Недељно поподне на острву Ла Гранд Жат. Хјуз је први пут посетио Институт као „уточиште“ док је био у средњој школи. [45]

Слике коришћене у друштвеној игри Браћа Паркер из 1970. године су дела која се налазе у колекцији Института за уметност. [46] 

Референце

уреди
  1. ^ Visitor Figures 2013: Museum and exhibition attendance numbers compiled and analysed, The Art Newspaper, International Edition, April 2014.
  2. ^ Smith, Roberta (13. 5. 2009). „A Grand and Intimate Modern Art Trove”. The New York Times. Приступљено 2011-06-13. 
  3. ^ „Few Changes Made - University of Chicago Trustees Hold an Election - Two Vacancies Filled - Other Members Whose Terms Expired Re-Elected - Examinations for Positions as Teachers in the Public Schools of the City”. The Daily Inter-Ocean: 1. 28. 6. 1893. 
  4. ^ Dillon, Diane (2004-09-18). Art Institute of Chicago. Encyclopedia of Chicago. The Newberry Library. Приступљено 24. 7. 2015. 
  5. ^ Hilliard, Celia (2010). "The Prime Mover" - Charles L. Hutchinson and the making of the Art Institute of Chicago. Chicago: The Art Institute of Chicago. ISBN 978-086559-238-4. 
  6. ^ „The Art Institute – The Western Art Movement and its Splendid Achievements in Chicago – The New Home of the Fine Arts – The Ward Collection – The Century, Harper's - The Formal Opening of the New Museum – The Loan Collection – A Noble Triumph”. The (Chicago) Inter Ocean. XVI (239): 9. 20. 11. 1887. 
  7. ^ Kennedy, Randy. "James N. Wood, President of the Getty Trust, Dies at 69", The New York Times, June 14, 2010. Accessed June 21, 2010.
  8. ^ Kamin, Blair. „Art Institute to Add New Wing”. Chicago Tribune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 2018-06-22. 
  9. ^ Grossman, Samantha (2014-09-18). „These Are the 25 Best Museums in the World”. Time. Приступљено 19. 9. 2014. 
  10. ^ Johnson, Steve (22. 4. 2015). „Art Institute of Chicago gets its largest gift ever, including 9 Warhols”. Chicago Tribune. 
  11. ^ Chappell, Bill (22. 4. 2015). „Gift Worth $400 Million To Art Institute Of Chicago Includes Works By Warhol”. WBEZ News. 
  12. ^ Johnson, Steve. „Art Institute lands largest announced cash donation, $70 million in total”. Chicago Tribune (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-22. 
  13. ^ Chilvers, Ian, ур. (2004). The Oxford Dictionary of Art: The Art Institute of Chicago . Oxford University Press. стр. 813–814. ISBN 978-0192800220. „Celebrated masterpieces: Nighthawks; American Gothic; A Sunday Afternoon on the Island of La Grande Jatte.'” 
  14. ^ „World's most beautiful museums”. Fox News. 2013-05-03. Приступљено 2013-05-04. „Must-see masterpieces: Georges Seurat's A Sunday on the Island of La Grande Jatte, Nighthawks, and Vincent Van Gogh's Bedroom in Arles.” 
  15. ^ „Arts of Africa”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2019-08-10. 
  16. ^ „Arts of the Americas”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  17. ^ „Nighthawks”. Art Institute of Chicago. 
  18. ^ The sale was recorded by Josephine Hopper as follows, in volume II, p. 95 of her and Edward's journal of his art: "May 13, '42: Chicago Art Institute - 3,000 + return of Compartment C in exchange as part payment. 1,000 - 1/3 = 2,000." See Deborah Lyons, Edward Hopper: A Journal of His Work New York: Whitney Museum of American Art, 1997, p. 63.
  19. ^ „Art Institute of Chicago”. visual-arts-cork.com. 
  20. ^ Levin, Gail (1996). „Edward Hopper's Nighthawks, Surrealism, and the War”. Art Institute of Chicago Museum Studies. 22 (2): 180—195 at 189, 193—194. doi:10.2307/4104321. 
  21. ^ „Edward Hopper”. A Closer Look. National Gallery of Art. 2006. Приступљено 2013-04-30. 
  22. ^ „About This Artwork: Nighthawks, 1942”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2013-05-04. 
  23. ^ Simon, Scott (2002-10-07). „Present at the Creation: Edward Hopper's Nighthawks”. Morning Edition. NPR. Приступљено 10. 9. 2018. 
  24. ^ Wood, James N. (1996). The Art Institute of Chicago, 20th-Century: Painting and Sculpture. Hudson Hills. ISBN 978-0865590960. 
  25. ^ „American Gothic”. The Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  26. ^ Fineman, Mia, The Most Famous Farm Couple in the World: Why American Gothic still fascinates., Slate, 8 June 2005
  27. ^ „About This Artwork: American Gothic”. The Art Institute of Chicago. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 20. 6. 2010. 
  28. ^ „Ancient and Byzantine”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  29. ^ „Coffin and Mummy Case of Paankhenamun” (PDF). Приступљено 2013-01-13. 
  30. ^ „Coffin and Mummy of Paankhenamun”. The Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  31. ^ „Architecture and Design”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  32. ^ „Asian Art”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  33. ^ „Thorne Miniature Rooms”. Art Institute of Chicago. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 2011-06-13. 
  34. ^ Galloway, Paul, and Alan G. Artner (September 29, 1996). "City's Impressionist Trove Rooted in House of Palmer". Chicago Tribune. Retrieved October 28, 2019.
  35. ^ „Case 8: Annie Swan Coburn”. Women of the Art Institute. The Art Institute of Chicago. Приступљено 16. 6. 2018. 
  36. ^ „Arms, Armor, Medieval, and Renaissance”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  37. ^ Johnson, Steve (9. 12. 2015). „Massive art gift transforms Art Institute”. Приступљено 2016-08-03. 
  38. ^ „Modern Art”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  39. ^ „Photography”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  40. ^ Engelbrecht, Theresa Moir. "Inter-Collected: The Shared History of the Print Club and Museum Collection," Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2022) Art in Print Vol. 7 No. 2 (July–August 2017), 30.
  41. ^ „Textiles”. Art Institute of Chicago. Приступљено 2016-08-03. 
  42. ^ „1879–1913: The Formative Years”. The Art Institute of Chicago. 2007. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 2007-06-20. 
  43. ^ „Behind the Scenes of the Website Redesign”. The Art Institute of Chicago (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-29. 
  44. ^ Viera, Lauren (May 9, 2011), Art Institute leader resigns Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2013) Chicago Tribune.
  45. ^ John Hughes commentary - The Museum scene from Ferris Bueller's Day Off. 7. 8. 2009. 
  46. ^ „Masterpiece”. BoardGameGeek. Приступљено 10. 9. 2019. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Институт_уметности_у_Чикагу&oldid=28474728”