Иван Јушчук
Иван Пилипович Јушчук (укр. Іван Пилипович Ющук; село Чорникив, Владимирско-Волињски крај, Волињска област, 3. октобар 1933) је украјински лингвиста, преводилац, писац и друштвени активиста.[1]
Иван Јушчук | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Иван Пилипович Јушчук |
Датум рођења | 3. октобар 1933. |
Место рођења | Чорникив, СССР |
Датум смрти | 27. март 2021.87 год.) ( |
Место смрти | Кијев, |
Један је од најугледнијих србиста у историји украјинске културе,[2] активиста украјинско-српских културних веза и председник друштва „Украјина-Србија“. Има звање Заслужног делатника науке и технике Украјине, члан је Националног савеза књижевника Украјине и лауреат награде „Б. Гринченко“.
Биографија
уредиИако је уписано да је рођен 1933, заправо је то било 1932. у тадашњој Пољској - у селу Чорникив, сада у Владимирско-Волињском крају, Волињског региона у Украјини. Отац му је прошао стручну службу у пољској војсци, док се код куће успешно бавио пољопривредом, помажући сиромашније суседе.
Иван је завршио државни универзитет у Лавову. Кандидат је филолошких наука, професор Кијевског међународног универзитета и председник Друштва „Украјина-Србија“.
Аутор је преко 20 иновативних књига на украјинском језику за средње и високе школе. Истраживач украјинског помора због глади (гладомора) 1932-1933.
Такође је творац научнофантастичног романа Троје на Месецу. Преводи на украјински дела српских, хрватских, словеначких и лужичкосрпских писаца, укључујући Б. Ћопића, И. Андрића, М. Матошеца, И. Цанкара, Р. Домановића, С. Сремца, М. Божића, М. Селимовића, Ф. Бевца, Е. Коша и других.
Члан је Централног одбора украјинског друштва „Просвета“ Тараса Шевченка. Главни је водитељ емисије „Како ми говоримо“ на радио каналу „Култура“ и аутор преко 20 књига на украјинском језику.
Јушчук је 5. јула 2011. изабрана за председника кијевске подружнице Свеукрајинског друштва „Просвета“ Тараса Шевченка.[3]
Активан је и у друштвеном животу, критикујући политику украјинског председника Виктора Јануковича и владе Миколе Азарова: „Украјина је и даље у стању колоније. И њени лидери се понашају као колонијалисти. Не занимају их нити ова земља, нити људи.“
Извори
уреди- ^ Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2012), Національна Спілка Письменників України
- ^ „Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку“[мртва веза], Људмила Поповић, каталог изложбе Харковски универзитет и Срби — украјинско-српски односи, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, 2008.
- ^ „«Слово Просвіти», ч. 29, 21-27 липня 2011 р.”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 08. 11. 2012.
Спољашње везе
уреди- „Перспективе изучавања српско-украјинских и украјинско-српских научних и културних веза“, др Иван Јушчук, Средоје Лалић и други (Излагања са Округлог стола, одржаног у оквиру Међународног симпозијума „Иван Франко и Срби“ у Новом Саду 25–27. 11 1996)
- „Іван Франко і національно-визвольна боротьба сербів у 70-х роках XIX ст.“ Іван Ющук, у зборнику Іван Франко і Серби • Иван Франко и Срби, Нови Сад, 1996.