Ескишехир
Ескишехир (тур. Eskişehir) (дословно преведено Стариград, такође Долинеон (грч. Δορύλαιον) је град на западу центалне Турске у вилајету Ескишехир. Према процени из 2009. у граду је живело 618.184 становника.
Ескишехир тур. Eskişehir | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Турска |
Вилајет | Ескишехир |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009. | 618.184 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 47′ 00″ С; 30° 31′ 00″ И / 39.783333° С; 30.516667° И |
Површина | 2.678 km2 |
Са својих 482 793 становника у ужем центру (706 009 Провинција Eskişehir)[1] је једанаести град по величини у Турској, и велики индустријски центар западне Анадолије.[2]
Према податцима Турског статистичког института за 2011. метрополитански Ескишехир имао је 648.396 становника.[3]
Историја
уредиЕскишехир лежи у близини археолошких остатака античког фригијског града Дорyлаеума[2](латински: Dorylaeum; старогрчки: Δορύλαιον, Dorýlaion), чији се бројни артефакти данас чувају у локалном археолошком музеју.
Ескишехир је вероvатно израстао за време Бизанта из групе насеља око термалних извора. Код тог насеља догодила се велика Битка код Дорилеја, у којој су крижари победили Турке Селџуке - 1097. Османлије су завладали тим крајем 13. векa[2], за време њихове власти насеље је остало мало и безначајно.
Прави развој данашњег Ескишехир одпочео је доласком жељезнице 1894. кад је у граду отпочела производња опреме за даљу изградњу пруге према Багдаду. Тад је почео и велики прилив бројних турских избеглица ( Кримски Татари) који се наставио и у првој половици 20. вијека, кад су стале пристизати избеглице са Балкана из бивших османских земаља Бугарске, Румуњске, Босне и Санџака[2] Град је претрпео велика разарања за време Грчко-турског рата 1919-1922 - тако да је упркос свом имену Стари град, он заправо Нови град, јер је након тог наново подигнут.[2]
Војни аеродром у Ескишехиру је за време хладног рата био седиште врховног штаба турске авијације.
Знаменитости
уредиНајпознатији споменик тог новог града је Палата градске скупштине Тепебаşı и џамија Курşунлу из 13. вијека.
Најпознатија атракција града лежи у околини, то су остаци града Дорyлаеума. Град има бројне термалне изворе по којима је познат широм Турске.
Географске карактеристике
уредиЕскишехир лежи уз обале реке Порсук притоке реке Сакарyа, удаљен око 200 км западно од Анкаре и око 350 км источно од Истанбула.[2] Град је подељен на два дела, у низини уз реку лежи трговачки и индустријски део града - Одунпазарı, а на брдашцу резиденцијални део града - Тепебаşı.
Климатске карактеристике
уредиЕскишехир има Полупустињску климу са врућим летима и оштрим хладним зимама. На Ескишехир просечно падне на годину око 359.9 мм пададавина.
Privreda
уредиЕскишехир је један од водећих индустријских центара Турске, у ком се производи шећер, текстил, цигла, цемент, хемикалије, локомотиве, вагони, железничке пруге, камиони и пољопривредна опрема. Град је познат по производњи и обради лако обрадивог камена сепиолита и по фабрици авионских мотора. У граду ради и познати Истаживалачки центар за памук. <реф наме=брит/>
Ескишехир је велико железничко чвориште у ком се рачвају линије Истанбул-Анкара и Истанбул-Багдад.[2]
Образовање
уредиЕскиşехир је велики универзитетски центар, у ком раде два универзитета; старији и већи Универзитет Анадолија основан 1958.[2] sа 22.622 студента и новији Универзитет Ескишехир Османгази основан 1970. на ком студира 19.121 студент.
Градови пријатељи
уредиСтановништво
уредиПрема процени, у граду је 2009. живело 618.184 становника.
1990. | 2000. |
---|---|
413.082 | 482.793 |
Познате личности
уреди
Референце
уреди- ^ „TURKEY: Census Population” (на језику: engleski). Citypopulationde. Приступљено 31. 05. 2012.
- ^ Врати се на: а б в г д ђ е ж „Eskişehir” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 11. 06. 2012.
- ^ „Büyükşehir belediyeleri ve bağlı belediyelerin nüfusları - 2011”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 28. 03. 2021.
Спољашње везе
уреди- (језик: енглески) Eskişehir na portalu Encyclopædia Britannica Online
- (језик: турски) Službene stranice grada