20. век

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век; 21. век;
Деценије:	1900-е; 1910-е; 1920-е; 1930-е; 1940-е; 1950-е; 1960-е; 1970-е; 1980-е; 1990-е;

20. век је био период између 1. јануара 1901.^[1] и 31. децембра 2000.^[2]^[3] Био је десети и последњи век 2. миленијума.

У 20. веку је по први пут дошло до глобалних ратова (Први и Други светски рат) између светских сила који су се водили на више континената. У овом веку је дошло до великих промена у начину живота људи, политици, идеологији, економији, друштву, култури, науци, технологији и медицини. У 20. веку је вероватно дошло до више технолошког и научног напретка него у свим претходним вековима од настанка цивилизације заједно. Изрази као што су идеологија, светски рат, геноцид, и нуклеарни рат су ушли у општу употребу. Научна открића, као што су теорија релативитета и квантна физика су суштински променила фундаменталне моделе физичке науке, и навела научнике да схвате да је универзум комплекснији него што се претходно веровало, и одагнала надања (или страховања) са краја 19. века, да је остало да се попуни још само неколико рупа у научном знању. 20. век је почео са коњима, једноставним аутомобилима и теретним бродовима, а завршен је са брзим возовима, путничким бродовима, авионима и спејс шатловима. Коње, који су били основно средство личног превоза у западном друштву током хиљада година, у року од неколико деценија су заменили аутомобили и аутобуси. Овај развој је омогућила експлоатација фосилних горива, која су донела енергију у једноставно преносивом облику, али и довела до забринутости због загађења и дугорочног утицаја на животну средину. Човечанство је започело истраживање свемира, и људи су начинили прве кораке на Месецу.

Масовни медији, телекомуникације и информационе технологије (посебно рачунари, јавно образовање и интернет) су учинили знање у свету значајно доступнијим. Напредак у медицинској технологији је побољшао здравље многих људи: очекивани животни век на глобалном нивоу је порастао са 35 на 65 година. Међутим, брз развој технологије је такође омогућио да ратовање донесе нивое уништења који нису никада раније забележени. Само у Другом светском рату је погинуло преко 60 милиона људи, а нуклеарно оружје је човечанству донело могућност да само себе уништи за кратко време. Исти ови ратови су довели до уништења империјалних сила. По први пут у људској историји, царства и њихови ратови за ширење и колонизацију су престали да буду фактор у глобалним дешавањима. Последњи отворени сукоб великих сила је завршен 1945, и од тада је дошло до незабележеног опадања насиља.^[4]

Свет је постао више културално уједначен него икада раније због развоја саобраћаја и комуникационих технологија, популарне музике и других утицаја западне културе, међународних корпорација и тенденција економске глобализације крајем 20. века.