Епископ зворничко-тузлански Василије
Василије (световно Љубомир Качавенда; Сарајево, 19. децембар 1938) умировљени је епископ зворничко-тузлански. Принудно је умировљен 2013. године када су у јавност доспели наводно његови приватни снимци у којима има хомосексуалне односе са млађим особама.
| Василије (Качавенда) | |
|---|---|
 Епископ Василије, 2012. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Чин | епископ |
| Титула | умировљени епископ зворничко-тузлански |
| Седиште | Бијељина |
| Посљедња епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Године службе | 1978—2013. |
| Претходник | Лонгин Томић |
| Наследник | Хризостом (Јевић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Љубомир Качавенда |
| Датум рођења | 19. децембар 1938. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
Биографија
уредиПо завршеној основној школи, завршио је петоразредну богословију а потом и Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Поред тога, студирао је права и археологију.[1]
Замонашен је у манастиру Озрен 1957. године. Године 1960. унапређен је у чин јеромонаха, а убрзо је одликован правом ношења црвеног појаса и чином протосинђела. Као сабрат манастира Озрен постављен је на дужност архијерејског замјеника и секретара Црквеног суда Зворничко-тузланске епархије у Тузли.
Након смрти епископа Лонгина, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом редовном засједању 1978, изабрао је Василија за новог епископа зворничко-тузланског. Наречење новог епископа обављено је 24. јуна, а свечана архијерејска хиротонија 25. јуна 1978. у Саборној цркви у Београду. Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Герман, уз саслужење епископа банатског Висариона и шабачко-ваљевског Јована, десет свештеника и десет ђакона.[1] Свечано устоличење је обављено 16. јула 1978. уз присуство неколико хиљада људи из епархије и шире.[1]
На седници Светог архијерејског синода од 22. априла 2013. усвојена је његова оставка на службу активног епархијског архијереја,[2] коју је поднео из здравствених разлога 6. новембра 2012. Затим, Свети архијерејски сабор га је 29. маја 2013. коначно и трајно разрешио управљања Епархијом зворничко-тузланском.[3]
Доживео је мождани удар (шлог) у петак 20. септембра 2013. године, од кога се опорављао у Клиничком центру Србије[4] где је оперисан 22. септембра 2013.[5] Дана 16. јуна 2024. године СПЦ га је одликовала орденом Светих новомученика крагујевачких.[6][7]
Контроверзе
уредиУ новембру 2012. године снимци на којима је био приказан Качавенда како орално општи са малолетним дечацима предати су Синоду СПЦ.[8][9] Качавенда је поднео оставку 9. новембра исте године, због како је тврдио "здравствених проблема". Касније се предомислио и одлучио да остане на позицији владике.[10][11] Када су клипови на коме сексуално злоставља дечаке постали доступни јавности априла 2013. године, рекао је да ће се борити против оптужби против њега. Поднео је оставку на место владике други пут 22. априла 2013. године која је одмах била прихваћена од стране СПЦ.[12][13] Био је раздужен свих дужности на дан 29. мај 2013. године.
Српска полиција је у Београду 11. априла уз помоћ контроверзног Бојана Јовановића, који је био ђакон у манастиру, ухапсила двојицу мушкараца који су наводно покушали да за 100.000 босанских марака продају видео на коме Качавенда сексуално злоставља 4 малолетна дечака.[14][15] Наведено је да је видео трајао око 2,5 сата. Један од ухапшених мушкараца, који је служио као ђакон у истом манастиру где је служио и Качавенда, је изјавио да је Качавенда покушао да га пољуби у врат и да га је додиривао по интимним деловима тела, те је рекао да је због тога и напустио СПЦ.[16]
Умировљен је након више оптужби за педофилију, и сексуално злостављање деце, али су као главни разлози пензионисања наведени здравствени проблеми.[17][18][19] Српска православна црква се није оглашавала по овом питању, иако су постојале тврдње да се Качавенда бавио силовањем, подвођењем и сексуалним злостављањем деце. Поглавар СПЦ Иринеј изјавио је да није постојало довољно доказа на основу којих би Качавенда био смењен. Иринеј је изјавио да је 2013. године након прикупљања доказа о силовању, злостављању, привођењу деце и шверцу, владика Качавенда био смењен, иако је за медије дата изјава да су "здравствени разлози у питању".[20][21]
Наводно је још као ђакон био сарадник УДБЕ под именом Пабло. Оцењен је као поуздан сарадник, а основ ангажовања је био компромитирајући материјал. Надлежна особа му је била Јован Шиканић.[22]
Признања
уреди- Орден Републике Српске (2012)[23]
Референце
уреди- ^ а б в „Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије“[мртва веза], на порталу Српске православне цркве
- ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског синода Српске православне цркве, 22. април 2013”. Spc.rs. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Сабор СПЦ: Качавенда коначно и трајно разрешен („Политика“, 29. мај 2013)”. Politika.rs. 29. 5. 2013. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Mitrić, V. „Качавенда доживео мождани удар („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Mitrić, V. „Владика Качавенда изашао из шок собе („Вечерње новости“, 25. септембар 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Освећен ХРАМ СВЕТИХ НОВОМУЧЕНИКА КРАГУЈЕВАЧКИХ у Спомен парку у Шумарицама”. Портал ИнфоКГ. 17. 06. 2024. Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено 18. 06. 2024.
- ^ „СПЦ одликовала Василија Качавенду орденом установљеним у знак сјећања на ђаке стријељане у Шумарицама”. Антена М. 17. 06. 2024. Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено 18. 06. 2024.
- ^ „NOVI VIDEO: Vladika Kačavenda ljubi dečaka?! - Kurir”. Kurir.rs. 21. 5. 2013. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Jevtić, Željka. „"Blic" imao uvid u vladikin porno snimak: Kačavenda ljubio maloletnika u usta”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Vladika Vasilije podneo ostavku zbog bolesti”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Vesti online / Vesti / Hronika / Vladika Kačavenda čeka izveštaj policije”. Vesti-online.com. 19. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Vesti online / Vesti / Ex YU / Sinod razrešio Vasilija Kačavendu”. Vesti-online.com. 22. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ 11:30 20. Jun 2013. (20. 6. 2013). „ŠOKANTNO: Vladika Kačavenda oralno zadovoljava mladića! (18+) (FOTO) (VIDEO) | Telegraf – Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Vesti online / Vesti / Hronika / Uhapšen zbog preprodaje pornića vladike Kačavende”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ 02:20 (22. 4. 2013). „Vesti online / Vesti / Srbija / Kačavenda preti tužbom za klevetu”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Sarajevo, Radio. „Ispovijest Kačavendinog monaha: Pedofilija i razvrat | Radio Sarajevo”. Radiosarajevo.ba. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Video: Vasilije Kačavenda - Vladika koji je blagosiljao smrt i dobio Zahvalnicu MRV BiH - Magazin Plus”. Magazinplus.eu. 19. 1. 2010. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Đakon optužio Kačavendu za silovanja, šverc...”. B92.net. 17. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Episkop Vasilije Kačavenda, zaslužni građanin”. Vesti.rs. 8. 12. 2012. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Irinej: Nismo verovali da je Kačavenda pedofil!”. alo.rs. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „PATRIJARH IRINEJ ZA KURIR: Nismo verovali da je vladika Kačavenda pedofil! - Kurir”. Kurir.rs. 21. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Bešlić, Ivan (2003). Čuvari Jugoslavije, suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini IV (crkvena knjiga - Srbi). Posušje: SAMIZDAT. стр. 522., 638.
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
