Епархија шабачко-ваљевска

Епархија шабачко-ваљевска је некадашња епархија Српске православне цркве.

Епархија шабачко-ваљевска Српска православна црква
Основни подаци
Седиште	Шабац
Држава	Србија
Укинута	2006.
Архијереј
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ шабачко-ваљевски

Године 2006. подељена је на Шабачку и Ваљевску епархију.

Простирање

Простирала се у северозападној Србији и обухватала је области око градова Шапца и Ваљева. Седиште епархије је било у Шапцу.

Епархија шабачко-ваљевска се граничила са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ. За новог ваљевског епископа именован је Милутин Кнежевић, бивши аустралијско-новозеландски, а пре тога архимандрит манастира Каоне.

Историјат

После склапања Београдског мира (1739) дошло је до обједињавања две епархије, од којих је једна била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија) док је друга била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена нова организација у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века седиште епархије измештено је из Ваљева у Шабац па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевска епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа дефинитивно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа. Зграда владичиног конака саграђена је 1854. године, и ту се данас налази библиотека.

Једно време (1886—1898) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По Уставу СПЦ из 1947, епархија носи назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Ваљеву.

Епископи

Досадашњи епископи Шабачке (од 1947 — Шабачко-ваљевске) епархије су:

• Данило I Грк (1793-1802)
• Антим Зепович Грк (1802-1804) или (1802-1813)
• Мелентије Стефановић (1804-1813), изабран али непосвећен
• Данило II Грк (1814-1815)
• Мелентије Никшић (1815-1816)
• Герасим Доминин Грк (1816-1830)
• Герасим Ђорђевић (1831-1839)
• Максим Савић (1839-1842)
• Сава Николајевић (1844-1847)
• Мелетије Марковић (1847-1848)
• Јоаникије Нешковић (1849-1854)
• Михаило Јовановић (1854-1859)
• Гаврило Поповић (1860-1866)
• Мојсеј Вересић (1868-1874)
• Јероним Јовановић (1877-1884)
• Самуило Пантелић (1884-1886)
• укинута и припојена београдској митрополији (1886-1898)
• Димитрије Павловић (1898-1905)
• Сергије Георгијевић (1905-1919)
• Јефрем Бојовић (1920)
• Михаило Урошевић (1922-1933)
• др Симеон Станковић (1933-1960)
• Јован Велимировић (1960-1989)
• Лаврентије Трифуновић (1989-2006), потом шабачки епископ

Године 2006, Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј Епархије шабачко-ваљевске био је епископ Лаврентије Трифуновић који је по њеном укидању постао епископ шабачки.

Архијерејска намесништва

Епархија је била подељена на архијерејска намесништва којима су управљали архијерејски намесници. Било их је 10 и то: азбуковачко, ваљевско, колубарско, лозничко, мачванско, посавско, подгорско, рађевско, тамнавско и шабачко архијерејско намесништво.

Манастири

У Шабачко-ваљевској епархији налазили су се следећи манастири: Боговађа, Грабовац код Грабовца, Докмир код Памбуковице, Илиње код села Очаге – Клење, Каона код Драгиња, Петковица, Пустиња код Поћуте, Радовашница, Ћелије код Ваљева, Читлук, Чокешина, Соко код Љубовије, и Троноша код Лознице.

Храмови

• манастирски храм Светог Оца Николаја (1284, срушен 1521, обновљен 1626, срушен 1813, обновљен 1894),
• храм Светог Ваведења пресвете Богородице (1317, обновљен 1559),
• храм Светог Јована Крститеља (из времена Немањића, обновљен у 16. веку и 1972),
• храм Светог Архангела Михаила (из времена Немањића),
• храм Светог Оца Николаја пренос моштију (из 14. века. обновљен 1793) ,
• храм Ваведења Пресвете Богородице (из 14. века, обновљен 1988) храм Светог Великомученика Георгија (16. век),
• храм Ваведења Пресвете Богородице (из 16. века),
• храм Светог Великомученика Димитрија (1620),
• храм Успења Пресвете Богородице (18. век) у Добром Потоку,
• храм Светог Вазнесења Господњег у Скадру (1720. обновљен 1978),
• храм Вазнесења Господњег (1765 стари и нови 1937),
• храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1794, обновљен 1967),
• храм Преображења Господњег (1799),
• храм Светих Апостола Петра и Павла (обновљен 1816) у Селанцу,
• храм у Орашцу (1817, у обнови),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1827. обнављан 1902. и 1987),
• храм Светог Оца Николаја — пренос моштију (1830, обновљен 1947),
• храм Светог Архангела Гаврила (1830),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1834/37),
• храм Сабора 12 Апостола (1836), у Д. Оровици,
• храм Покрова Пресвете Богородице (1838),
• храм Светог Пророка Илије (1839, обновљен 1978 и 1994),
• стара црква (1842) у Крупњу и капела на Мачковом Камену,
• храм Светог Оца Николаја (1844),
• храм Светог Архангела Михаила (1844),
• храм Светог Оца Николаја (1844/46),
• храм силаска Светог Духа (1852. год, обновљен 1924 и 1984) у Вољевцима,
• храм Рождества Пресвете Богородице (1854/56),
• храм Вазнесења Господњег (1856),
• храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1856),
• храм Светог Оца Николаја (1856) – пренос моштију и капела Светог Великомученика Георгија у Дивцима,
• храм Рођења Пресвете Богородице (1857),
• храм Светог Вазнесења Господњег (1862),
• храм Вазнесења Господњег (1864),
• храм Успења Пресвете Богородице (1864, у обнови),
• храм Силаска Светог Духа (1868),
• храм Светог Великомученика Георгија (1866-1868),
• храм Успења Пресвете Богородице (1872),
• храм Покрова Пресвете Богородице (1872),
• храм Покрова Пресвете Богородице (1872),
• храм Светог Пророка Илије (1873),
• храм Покрова Пресвете Богородице (1873),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1874) у вароши Лешници,
• храм Преображења Господњег (1875),
• храм Светог Пророка Илије,
• храм Светог Архангела Гаврила (1875),
• храм Успења Пресвете Богородице (1876),
• храм Успења Пресвете Богородице (1876),
• храм Рођења Пресвете Богородице (1887),
• храм Светог апостола Томе (1888),
• храм Рођења Светог Јована Крститеља (1879),
• храм Светог Преображења Господњег (1883) у Липници,
• храм Светог Великомученика Георгија (1889) у Белој Цркви,
• храм Свете Петке Параскеве (1889),
• храм Покрова Пресвете Богородице (1892),
• храм Светог Вазнесења Господњег (1892-1896),
• храм Вазнесења Господњег (1895/97),
• храм Вазнесења Господњег у Дрену (1895/97),
• храм Сошествија Светог Духа (1896),
• храм Силаска Светог Духа (1897/1899),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1902),
• храм Светог Оца Николаја (1902. обновљен 1988),
• храм Светог Вазнесења Господњег (1903),
• храм Светог апостола и јеванђелиста Марка (1903-1911-1922),
• храм Успења Пресвете Богородице (1903/07),
• храм Светог Великомученика Георгија (1905),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1907-09),
• храм Светог Пророка Илије (1909),
• храм Светог Великомученика Георгија (1909),
• храм Светих апостола Петра и Павла у Миличиници,
• храм Светих апостола Петра и Павла (1910/12, обновљен 1964),
• храм Светог Архангела Гаврила (1910-26),
• храм Светог Цара Константина и Јелене (1911) у Врбићу,
• храм Светог Вазнесења Господњег у Цветуљи и Светих Апостола Петра и Павла у Комирићу,
• храм Светог Вазнесења Господњег (1926) у Крупњу,
• храм Вазнесења Господњег (1927),
• храм Светог Спиридона (1928-30) у Лајковцу,
• храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца (1929),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1930),
• храм Рођења Светог Јована Крститеља (обновљен 1930),
• храм Светог Оца Николаја (1930-32),
• храм Светог Пророка Илије (1931),
• храм Светог Оца Николаја (1932),
• храм Светог Цара Лазара у Великој Реци,
• храм Свете Тројице у Д. Трешњици,
• храм Преображења Господњег (1932-39, освећен 1940),
• храм Светог Великомученика Георгија (1933),
• храм Светог Вазнесења Господњег (у изградњи) у Грнчари,
• храм Светог Велокомученика Георгија (1933),
• храм у Суводању Свете Тројице, капела подигнута (1933/36),
• храм Светог Пророка Илије у Бачевцима (1934),
• храм Светог Цара Лазара Косовског (1934) на Доброј Води – Бобија,
• храм Усековање главе Светог Јована Крститеља (1934) у Дворској,
• храм Светог апостола и јеванђелста Луке (1935, обновљен 1992),
• храм Успења Пресвете Богородице (1935),
• храм Светог Великомученика Георгија (1935),
• храм Свете Тројице (1935/36) у Бадањи,
• храм Светог Великомученика Георгија (1935) у Мојковићу,
• храм Светог Вазнесења Господњег у Паљувима (1935),
• храм Светог Пророка Илије (1936),
• храм Светог Георгија на Доњошорском гробљу, у Шапцу
• храм у Мајуру Светог апостола и јеванђелиста Марка,
• храм Успења Пресвете Богородице (1936),
• храм Светог Пророка Илије (1936) у Равнаји,
• храм Светих апостола Петра и Павла (1936),
• храм Светог Апостола Јована Богослов (1936),
• храм Вазнесења Господњег (1936),
• храм Успења Пресвете Богородице у Узовници (1936),
• храм Светог Киријака Отшелника у Јошеви (1936),
• храм Светог Великомученика Димитрија (1937),
• храм Светог Успења Пресвете Богородице (1938),
• храм Светог Оца Николаја (1938),
• храм Светог Великомученика Георгија (1938/39),
• храм Светог Великомученика Димитрија у Љубинићу (1939),
• храм Покрова Пресвете Богородице у Планиници,
• храм Светог Великомученика Георгија (1940),
• храм Покрова Персвете Богородице (1941, миниран од стране Немаца а обновљен 1987),
• брвнара у Белотићу (1944),
• храм Светог Великомученика Георгија (1944, спаљен 1946, обновљен 1991),
• храм Светог Великомученика Георгија,
• храм Силаска Светог Духа (1955),
• храм Светог Великомученика Димитрија (1959, обновљен 1982),
• храм Светог Пророка Илије (1966),
• храм Светог Великомученика Димитрија у Црнчи (1968),
• храм Светог Великомученице Марине,
• храм Свети Апостоли Петар и Павле (1969),
• храм Светог Оца Николаја (1970),
• храм Светих Апостола Петра и Павла (1975),
• храм Вазнесења Господњег (1978),
• храм Успења Пресвете Богородице (1981/93),
• храм Светог Великомученице Марине (1982),
• храм Вазнесења Господњег (1983) у Горњој Љубовиђи,
• храм Светог Великомученика Георгија (1984),
• капела Св. Петочисленика (1986),
• храм Свете Марије Магдалене (1987),
• храм Светог Пророка Илије (1988),
• храм Светог апостола и јеванђелиста Луке (1990),
• нови храм у Скобаљу од 1990,
• храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1990), капела из (1935),
• храм Светог Марије Магдалине у Богосавцу (1991),
• храм Светих апостола Петра и Павла (1993),
• храм Светог Архангела Михаила (1993) у Ступници,
• храм Свете Великомученице Марине (1995),
• храм Вазнесења Господњег,
• храм Васкрсења Господњег у Голој Глави (1995),
• храм Светог пророка Јеремије (започет 1995) на Врхпољу,
• храм Светог Василија Острошког (у изградњи) на Рожњу,
• храм Сабор Срба Светитеља (у изградњи),
• храм Светог Васкрсења (2. дан Васкрса, у изградњи),
• храм Светог Вазнесења у Попучкама у изградњи.

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Новаковић, Драган (2009). „Црквена политика кнеза Милоша и борба за аутономију Православне цркве у Србији”. Црквене студије (6): 365—382. 
• Радосављевић, Недељко В. (2007). Православна црква у Београдском пашалуку 1766-1831: Управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Радосављевић, Недељко В. (2014). „Аутономија Православне цркве у Кнежевини Србији и арондација епископија 1831-1836”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 25: 233—248. 
• Радосављевић, Недељко В. (2015). „Данило, митрополит ужичко ваљевски и трновски” (PDF). Српске студије. 6: 145—162. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 02. 2019. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
• Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета. 
• Пузовић, Предраг (1995). „Укидање Неготинске и Шабачке епархије 1886. године” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 39 (1-2): 143—158. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 01. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2018. 
• Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручију Шабачко-Ваљевске епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 74 (2): 221—232. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 06. 2020. г. Приступљено 06. 02. 2018. 
• Раковић, Александар (2015). „Сведочења о рушењу Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу и страдању у њој заточеног српског народа (1914)”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 161—168. 

Спољашње везе

• Епархија шабачко-ваљевска (Пројекат Растко)
• Епархија шабачка (манастири)
• Епархија ваљевска (манастири)
• Устоличен Епископ Ваљевски („Православље“, бр. 949, 1. октобар 2006)
• Недељко Радосављевић: Герасим Домнин, ужичко-ваљевски митрополит 1816-1831, Историјски часопис, број 54, 2007. године