Епископ ваљевски Милутин
Милутин (световно Михаило Кнежевић; Мијачи, 10. јануар 1949 — Београд, 30. март 2020)[1] био је епископ ваљевски. Епископ аустралијско-новозеландски био је од 2003. до 2006. године.
| Милутин Кнежевић | |
|---|---|
_photo.jpg) Епископ Милутин, 2012. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1949. |
| Место рођења | Мијачи, код Ваљева, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 30. март 2020. (71 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Гроб | Саборна црква у Ваљеву |
| епископ ваљевски | |
| Године | 2006—2020. |
| Наследник | Исихије Рогић |
| игуман Манастира Каоне | |
| Редослед | 1995—2003. |
| Претходник | Теофило Станимировић |
Биографија
уредиРођен је 10. јануара 1949. године у селу Мијачи у околини Ваљева. Са 13 година отишао је у манастир Каона, у коме је био искушеник до 26. октобра 1963. године. Тада га је епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић, замонашио у манастиру Петковица. Већ сутрадан је рукоположен у чин ђакона, а после десет дана у Осечини је рукоположен у чин јеромонаха. Године 1979. посетио је Христов гроб у Јерусалиму. Године 1981. епископ Јован Велимировић унапредио га је у чин синђела, а 1987. године у чин протосинђела.
По шест месеци је био секретар Епархије канадске и парох у Нијагари.[2] По повратку у манастир Каона, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије Трифуновић га је 1994. године унапредио у чин игумана и од 7. фебруара 1996. је био старешина манастира. Унапређен је 17. октобра 1998. у чин архимандрита. Постављен је за архијерејског намесника посавотамнавског 17. маја 1999. године.
У мају 2003. године изабран је за епископа аустралијско-новозеландског.[3]. 20. јула 2003. године, у Саборној Цркви у Београду Хиротонисан за епископа аустралијско-новозеландско.[4] Дана 30. децембра 2003. године епископ банатски Никанор устоличио епископа Милутина у трон Епископа аустралијско-новозеландског Новограчаничке Митрополије.[5]
За епископа ваљевског изабран је 2006. године и устоличен 26. септембра 2006. у Ваљеву.[6]
Повређен је 3. јуна 2013. у саобраћајној несрећи на аутопуту Београд—Ниш враћајући се са прославе 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу.[7]
Преминуо је 30. марта 2020. године у КБЦ Др Драгиша Мишовић од последица болести COVID-19 током пандемије вируса корона.[8] Сахрањен је у Саборној цркви у Ваљеву 1. априла 2020.[9][10]
Референце
уреди- ^ „Преминуо епископ ваљевски Милутин”. Епархија ваљевска. Радио-телевизија Србије. 30. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020.
- ^ Преминуо епископ ваљевски Милутин („РТС”, 30. март 2020)
- ^ „Пети ваљевски владика”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 01. 12. 2009.
- ^ „Рукоположен нови епископ”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 31. 03. 2020.
- ^ Устоличен нови Епископ аустралијско-новозеландски г. Милутин Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2020) spc.rs
- ^ „Устоличење владике Милутина”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2011. г. Приступљено 01. 12. 2009.
- ^ Владика ваљевски повређен у саобраћајној несрећи („Блиц”, 3. јун 2013)
- ^ „Preminuo episkop valjevski Milutin koji je bio zaražen korona virusom”. Blic. Приступљено 30. 3. 2020.
- ^ У Саборној цркви у Ваљеву сахрањен епископ ваљевски Милутин („Вечерње новости”, 1. април 2020)
- ^ „Молитвени опроштај од владике Милутина (СПЦ, 1. април 2020)”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2020.
Спољашње везе
уреди- Биографија на веб-страници Епархије ваљевске
- Животопис блаженоуснулог епископа ваљевског Милутина (СПЦ, 30. март 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2020)
- Духовници: епископ ваљевски Милутин
- Опроштајно слово од блаженопочившег епископа Милутина (СПЦ, 3. април 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2020)
- Владика Силуан: Погребно слово свом духовном родитељу (СПЦ, 3. април 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2020)
- Владика Милутин је носио Христа у срцу свом (СПЦ, 1. октобар 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2020)
- Награда Града Ваљева за животно дело постхумно владики Милутину (СПЦ, 25. март 2021) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2021)
