Осечина
Осечина је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Колубарском управном округу. Према попису из 2022. било је 2.456 становника. Осечина је лоцирана с обе стране савременог пута Ваљево-Лозница, 34km северозападно од Ваљева и 130km југоисточно од Београда. У време формирања припада насељима збијеног типа и друмског облика. Одликује се знатном урбанистичком уређеношћу и комуналном инфраструктуром.
Осечина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Општина | Осечина |
Становништво | |
— 2022. | 2.456 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 22′ 14″ С; 19° 36′ 03″ И / 44.3705° С; 19.600833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 201 m |
Површина | 3,43 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 14253 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
У Осечини се од 2006. године одржава Сајам шљива.[1] Овде се налази Црква Вазнесења Господњег, која представља непокретно културно добро као споменик културе. Такође, ту су ОШ „Браћа Недић” Осечина и Спомен костурница и споменици у Осечини.
Историја
уредиУ 16. веку
уредиПрви помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.
Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 265. странице тефтера TD 144 је гласио овако:
Osiçane karye, Valyeva nahiye - Село Осичане (Осечина), Нахија Ваљево[2]
Каснија времена
уредиМесто се почело интензивно насељавати око 1790. године. По народном предању Осечина је раније до досељавања Херцеговаца Недића (из села Црне Леске), имало само једну малу кућу - чатрљицу.[3] У тој дрвеној кућици живели су стари Рајо са бабом Трњином. Рајо је зауставио на свом великом имању, Владислава Недића са његовом великом породичном задругом. Недића кућа је била друга кућа у Осечини.
По харачком тефтеру из 1818. године Осечина има 62 куће, са 86 породица и 191 харачка лица.[4]
Мештани Осечине су 1891. године званично тражили од Народне скупштине Краљевине Србије, да место добије статус варошице.[5]
Указом Краља од 8. априла 1925. године насеље је добило статус варошице.
Галерија
уредиДемографија
уредиУ насељу Осечина (варошица) живи 2426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 984 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 2 | 3 | ||
80+ | 7 | 14 | ||
75—79 | 25 | 31 | ||
70—74 | 30 | 55 | ||
65—69 | 52 | 55 | ||
60—64 | 71 | 57 | ||
55—59 | 66 | 82 | ||
50—54 | 99 | 94 | ||
45—49 | 156 | 147 | ||
40—44 | 154 | 163 | ||
35—39 | 129 | 158 | ||
30—34 | 104 | 118 | ||
25—29 | 103 | 98 | ||
20—24 | 117 | 109 | ||
15—19 | 151 | 130 | ||
10—14 | 124 | 141 | ||
5—9 | 97 | 93 | ||
0—4 | 77 | 60 | ||
Просек : | 34,8 | 36,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.266 | 380 | 846 | 23 | 17 | 0 |
Женски | 1.314 | 276 | 849 | 136 | 51 | 2 |
УКУПНО | 2.580 | 656 | 1.695 | 159 | 68 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 728 | 164 | 0 | 1 | 263 |
Женски | 624 | 181 | 0 | 0 | 198 |
УКУПНО | 1.352 | 345 | 0 | 1 | 461 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 23 | 26 | 69 | 26 | 22 |
Женски | 7 | 4 | 62 | 15 | 8 |
УКУПНО | 30 | 30 | 131 | 41 | 30 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 4 | 5 | 63 | 22 | 14 |
Женски | 10 | 5 | 51 | 31 | 40 |
УКУПНО | 14 | 10 | 114 | 53 | 54 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 18 | 0 | 0 | 8 | |
Женски | 10 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 28 | 0 | 0 | 10 |
Референце
уреди- ^ Сајам шљива Осечина
- ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 46
- ^ "Браство", Београд 7/1896.
- ^ Михаило Петровић: "Ђердапски риболови у прошлости и садашњости", Београд 1941.
- ^ "Народна скупштина", записници заседања, Београд 1891.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.