Едуард Херцог
Едуард Херцог (нем. Eduard Herzog; Шонгау (нем. Schongau LU), кантон Луцерн, 1. август 1841 — Берн, 26. март 1924) био је први старокатолички бискуп Швајцарске.
Едуард Херцог | |
|---|---|
 Едуард Херцог, у својој 35. години живота | |
| Датум рођења | 1. август 1841. |
| Место рођења | Шонгау, Швајцарска |
| Датум смрти | 26. март 1924. (82 год.) |
| Место смрти | Берн, Шавцарска |
Биографија
уредиЕдуард Херцог је рођен 1. августа 1841. године у Шонгауу, селу у средишњем делу Швајцарске близу Хохдорфа (нем. Hochdorf (Amt)), у католичкој породици. Отац му је био пољопривреник. Од 1855. је живео у кући свог ујака каноника и професора Јозефа Буркарда Лоја (нем. Josef Burkard Leu) у Луцерну, где је завршио гимназију и почео 1863. године да студира теологију. После ујакове смрти (22. јануара 1865) наставио је студије теолеогије у Тибингену, Фрајбургу и Золотурну. Одмах по завршетку семинарије у Золотурну посвећен је за католичког свештеника 16. марта 1867. године. Био је вероучитељ у Ратхаузену, а након додатног академског усавршавања на Универзитету у Бону, међу осталима и код Франца Хајнриха Ројша (нем. Franz Heinrich Reusch), од јесени 1868. до 1872. године је професор егзегезе (тумачења Библије) и црквене историје у богословији у Луцерну.
Из протеста према догми о непогрешивости папе - екс катедра[1] Херцог покреће са пријатељима априла 1870. године, у току одржавања Првог ватиканског концила, критички часопис Католички глас из Шумских кантона[2]. Часопис је излазио недељно до децембра исте године. Укупно је изашло 37 бројева.
За време Француско-пруског рата (1970. - 1971) Херцог је био војни свештеник у Бернској Јури.
Због прихваћене догме о папиној безгрешности Херцог на немачком старокатоличком конгресу у Келну септембра 1972. раскида односе са Римокатоличком црквом и приступа Хришћанској католичкој цркви Швајцарске као делу Старокатоличког покрета; пише базелском бискупу, под чијом је дијецезом био, отворено опроштајно писмо[3] у коме наводи разлог својих поступака и да је спреман за екскомуникацију. Каже да је
дуго ћутао, али осећао све више, да је недостојно једног човека, чији је позив да у својој околини проповеда хришћанско спасоносно учење, само из љубави према угодном и пријатном животу ћутањем одриче најважније истине.
Херцог прекида са професорским радом у Швајцарској и 27. септембра 1972. бива изабран за пароха старокатоличке парохије у Крефелду у Немачкој, али на предлог Валтера Мунцингера (нем. Walter Munzinger), враћа се 9. марта 1973. у Швајцарску као парохијски свештеник на парохију у Олтену. На парохији у Олтену остаје до 1976. године, мада је 1974. био изабран за професора на управо основаном Католичком теолошком факултету[4], како се тада звао Факултет за старокатоличку теологију Универзитета у Берну. На факултету је предавао егзегезу Новог завета, катихизис и омилитику. (Држао је вежбе из омилитике код проф. др Јакоба Кунца.)
Године 1876. постављен за пароха у Берну при храму Свети Петар и Павле. Исте године је проглашен почасним доктором Универзитета у Берну.
На другој седници националног синода хришћанских католика, одржаној 7. и 8. јуна 1976. у Олтену, Херцог је изабран за првог хришћанско-каталичког (старокатоличког) епископа у Швајцарској. Хиротонисан је 18. септембра 1876. у Цркви Св. Мартина у Рајнфелдену од стране епископа Јозефа Хуберта Рајнкенса (нем. Joseph Hubert Reinkens), старокатоличког бискупа у Бону.
Папа Пије IX је 6. децембра 1876. године је изрекао булу којом је екскомуницирао и анатемисао епископа Херцога.
Епископ Херцог је 1884. године напустио парохију у Берну, коју је као епископ опслуживао, јер је био изабран за ректора (1884.-1885) Универзитета у Бону.
Септембра 1899. године епископ Херцог учествује у Утрехту испред Хришћанске католичке цркве Швајцарске на сабору са старокатоличким бискупима Холандије и Немачке. Том приликом је 24. септембра 1899. основана Утрехтска унија (УУ)[5], која међусобно повезује све старокатоличке цркве у свету.
На предлог Светог синода Српске православне цркве краљ Александар је 1. новембра 1923. године одликовао епископа Херцога највишим орденом Српске цркве - Орденом Св. Саве првог реда.
Епископ Херцог је умро 26. марта 1924. године у Берну.
Дела (избор)
уреди- О времену настанка Пастирских посланица (нем. Über die Abfassungszeit der Pastoralbriefe), Луцерн, Штампарија браће Ребер, 1872.[мртва веза]
- Беседа на отварању Првог хришћанског католичког синода (нем. Ansprache bei Eröffnung der ersten christkatholischen Synode), Олтен, 1875.
- Хришћански католички молитвеник (нем. Christkatholisches Gebetbuch), Берн, 1879, 4. издање 1893.
- Заједништво са англо-америчком црквом (нем. Gemeinschaft mit der anglo-amerikanischen Kirche), Берн, 1881.
- О верској слободи у Хелветској републици (нем. Über Religionsfreiheit in der helvetischen Republik), Берн, 1884.
- Снодске проповеди и пастирске посланице (нем. Synodalpredigten und Hirtenbriefe), Берн, 1886, нова серија 1891.
- Прилози за предисторију хришћанске католичке цркве Швајцарске (нем. Beiträge zur Vorgeschichte der christkatholischen Kirche der Schweiz), Берн, 1896.
- Црквено опроштење грехова према учењу Светог Августина (нем. Die kirchliche Sündenvergebung nach der Lehre des heiligen Augustin), Берн, 1902.
- Бог је љубав! (нем. Gott ist die Liebe!), Олтен, 1914; Арау, 1917.
- Значај ватиканског декрета од 18. јула 1870. — „50 година” (нем. Bedeutung der vatikanischen Dekrete vom 18. Juli 1870 — „Vor 50 Jahren"), Базел, 1920.
- Религијски постулати хришћанске католичке цркве (нем. Der religiöse Standpunkt der christkatholischen Kirche), Базел, 1920.
Референце
уреди- ^ Са катедре, тј. са меродавног, надлежног места; учено; *екс катедра Петри (лат. ex cathedra Petri) реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870, непогрешива. (Вокабулар - Српски речник)
- ^ нем. Katholische Stimme aus den Waldstätten
- ^ Базелски бискуп Жан Клод Ежен Лаша (фр. Jean Claude Eugène Lachat) је објавио ово писмо у бернском дневном листу (нем. Der Bund).
- ^ Факултет су основале државне власти Кантона Берн 1874. године. Данас на Универзету у Берну постоји Одсек за хришћанску католичку теологију Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2012) (за старокатоличку теологију) у оквиру Теолошког факултета.
- ^ Унију су основали епископ Херцог, надбискуп Утрехта, харлемски бискуп, девентерски бискуп и немачки бискуп Рајнкенс.
Литература
уреди- Херцог, Едуард, чланак из Нове Шаф-Херцогове религијске енциклопедије, том V, (језик: енглески) Baker Book House, Michigan, 1953. - страна 251
- Вернер Киперс (нем. Werner Küppers): Херцог, Едуард, чланак из Нове немачке биографије, 1969. - страна 739-740
- Урс фон Аркс (нем. Urs von Arx): Херцог, Едуард, чланак из Историјског лексикона Швајцарске
- Урс фон Аркс: Свети владика Николај. Једно виђење његових раних година у иностранству и српско-православних односа са Старокатоличким теолошком факултетом Универзитета у Берну, објављено на страници Друштва за српско-немачку сарадњу
- Јордан П. Илић: Владика Д-р Едуард Херцог, Гласник Српске патријаршије, Сремски карловци 1924, бр. 8, св. за април, pp. 119–120
