Универзитет у Бону
Универзитет у Бону (нем. Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn), званично „Рајнски Фридрих Вилхелмов Универзитет у Бону”, основан је 1818. године и налази се у Бону.
| Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn | |
 Грб Универзитета у Бону | |
| лат. Universitas Fridericia Guilelmia Rhenana | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 1818. |
| Ректор | Мајкл Хох |
| Академско особље | 4.537 |
| Административно особље | 1.759 |
| Број студената | 35.619 |
| Локација | Бон,  Немачка |
| Афилијације | EUA |
| Веб-сајт | uni-bonn.de |
 | |
Историјат
уредиОснован је у садашњем облику као Rhein-Universität (енгл. Rhine University) 18. октобра 1818. од стране Фридриха Вилхелма III као линеарни наследник Kurkölnische Akademie Bonn (енгл. Academy of the Prince-elector of Cologne) која је основана 1777. године. Универзитет у Бону нуди многе дипломске и постдипломске програме у низу предмета и има 544 професора. Члан је немачке У15 асоцијације великих универзитета са интензивним истраживањем у Немачкој и има титулу „Универзитет изврсности” у оквиру Немачке иницијативе за изврсност универзитета. Бон има шест кластера изврсности, највише од свих немачких универзитета, Хаусдорф центар за математику, кластер Материја и светлост за квантно рачунарство, Бонски центар за студије зависности и ропства, PhenoRob: Истраживање будућности биљне производње, кластер имунолошког сензорног система и ECONtribute: Тржишта и јавне политике.[1] Универзитетска и државна библиотека у Бону је централна универзитетска и архивска библиотека. До октобра 2020, међу његовим истакнутим бившим студентима, наставницима и истраживачима, је било једанаест добитника Нобелове награде, пет Филдсових медаља, дванаест добитника Готфрид Вилхелм Лајбниц награде као и неки од најдаровитијих умова у природним наукама као што су Фридрих Кекуле, Хајнрих Рудолф Херц и Јустус фон Либиг, еминентни математичари као што су Карл Вајерштрас, Феликс Клајн, Фридрих Хирцебрух и Феликс Хаусдорф, филозофи као што су Фридрих Ниче, Карл Маркс и Јирген Хабермас, песници и писци као што су Хајнрих Хајне, Паул Хајзе и Томас Ман, сликари попут Макса Ернста, политички теоретичари као што су Карл Шмит и Ото Кирхајмер, државници попут Конрада Аденауера и Роберта Шумана, економисти попут Валтера Еукена, Фердинанда Тонијеса и Јозефа Шумпетера, као и Алберт од Сакс-Кобурга и Гота, Папа Бенедикт XVI и Вилхелм II од Немачке.
Референце
уреди- ^ „Clusters of Excellence”. Universität Bonn (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-25.
Спољашње везе
уреди
- Званична страница (језик: немачки)
- Универзитетска библиотека (језик: немачки)
- Извршни одбор Савеза студената (AStA) (језик: немачки)
- Студентски парламент (језик: немачки)