Eduard Hercog
Eduard Hercog (nem. Eduard Herzog; Šongau (nem. Schongau LU), kanton Lucern, 1. avgust 1841 — Bern, 26. mart 1924) bio je prvi starokatolički biskup Švajcarske.
Eduard Hercog | |
|---|---|
 Eduard Hercog, u svojoj 35. godini života | |
| Datum rođenja | 1. avgust 1841. |
| Mesto rođenja | Šongau, Švajcarska |
| Datum smrti | 26. mart 1924. (82 god.) |
| Mesto smrti | Bern, Šavcarska |
Biografija
urediEduard Hercog je rođen 1. avgusta 1841. godine u Šongauu, selu u središnjem delu Švajcarske blizu Hohdorfa (nem. Hochdorf (Amt)), u katoličkoj porodici. Otac mu je bio poljoprivrenik. Od 1855. je živeo u kući svog ujaka kanonika i profesora Jozefa Burkarda Loja (nem. Josef Burkard Leu) u Lucernu, gde je završio gimnaziju i počeo 1863. godine da studira teologiju. Posle ujakove smrti (22. januara 1865) nastavio je studije teoleogije u Tibingenu, Frajburgu i Zoloturnu. Odmah po završetku seminarije u Zoloturnu posvećen je za katoličkog sveštenika 16. marta 1867. godine. Bio je veroučitelj u Rathauzenu, a nakon dodatnog akademskog usavršavanja na Univerzitetu u Bonu, među ostalima i kod Franca Hajnriha Rojša (nem. Franz Heinrich Reusch), od jeseni 1868. do 1872. godine je profesor egzegeze (tumačenja Biblije) i crkvene istorije u bogosloviji u Lucernu.
Iz protesta prema dogmi o nepogrešivosti pape - eks katedra[1] Hercog pokreće sa prijateljima aprila 1870. godine, u toku održavanja Prvog vatikanskog koncila, kritički časopis Katolički glas iz Šumskih kantona[2]. Časopis je izlazio nedeljno do decembra iste godine. Ukupno je izašlo 37 brojeva.
Za vreme Francusko-pruskog rata (1970. - 1971) Hercog je bio vojni sveštenik u Bernskoj Juri.
Zbog prihvaćene dogme o papinoj bezgrešnosti Hercog na nemačkom starokatoličkom kongresu u Kelnu septembra 1972. raskida odnose sa Rimokatoličkom crkvom i pristupa Hrišćanskoj katoličkoj crkvi Švajcarske kao delu Starokatoličkog pokreta; piše bazelskom biskupu, pod čijom je dijecezom bio, otvoreno oproštajno pismo[3] u kome navodi razlog svojih postupaka i da je spreman za ekskomunikaciju. Kaže da je
dugo ćutao, ali osećao sve više, da je nedostojno jednog čoveka, čiji je poziv da u svojoj okolini propoveda hrišćansko spasonosno učenje, samo iz ljubavi prema ugodnom i prijatnom životu ćutanjem odriče najvažnije istine.
Hercog prekida sa profesorskim radom u Švajcarskoj i 27. septembra 1972. biva izabran za paroha starokatoličke parohije u Krefeldu u Nemačkoj, ali na predlog Valtera Muncingera (nem. Walter Munzinger), vraća se 9. marta 1973. u Švajcarsku kao parohijski sveštenik na parohiju u Oltenu. Na parohiji u Oltenu ostaje do 1976. godine, mada je 1974. bio izabran za profesora na upravo osnovanom Katoličkom teološkom fakultetu[4], kako se tada zvao Fakultet za starokatoličku teologiju Univerziteta u Bernu. Na fakultetu je predavao egzegezu Novog zaveta, katihizis i omilitiku. (Držao je vežbe iz omilitike kod prof. dr Jakoba Kunca.)
Godine 1876. postavljen za paroha u Bernu pri hramu Sveti Petar i Pavle. Iste godine je proglašen počasnim doktorom Univerziteta u Bernu.
Na drugoj sednici nacionalnog sinoda hrišćanskih katolika, održanoj 7. i 8. juna 1976. u Oltenu, Hercog je izabran za prvog hrišćansko-kataličkog (starokatoličkog) episkopa u Švajcarskoj. Hirotonisan je 18. septembra 1876. u Crkvi Sv. Martina u Rajnfeldenu od strane episkopa Jozefa Huberta Rajnkensa (nem. Joseph Hubert Reinkens), starokatoličkog biskupa u Bonu.
Papa Pije IX je 6. decembra 1876. godine je izrekao bulu kojom je ekskomunicirao i anatemisao episkopa Hercoga.
Episkop Hercog je 1884. godine napustio parohiju u Bernu, koju je kao episkop opsluživao, jer je bio izabran za rektora (1884.-1885) Univerziteta u Bonu.
Septembra 1899. godine episkop Hercog učestvuje u Utrehtu ispred Hrišćanske katoličke crkve Švajcarske na saboru sa starokatoličkim biskupima Holandije i Nemačke. Tom prilikom je 24. septembra 1899. osnovana Utrehtska unija (UU)[5], koja međusobno povezuje sve starokatoličke crkve u svetu.
Na predlog Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve kralj Aleksandar je 1. novembra 1923. godine odlikovao episkopa Hercoga najvišim ordenom Srpske crkve - Ordenom Sv. Save prvog reda.
Episkop Hercog je umro 26. marta 1924. godine u Bernu.
Dela (izbor)
uredi- O vremenu nastanka Pastirskih poslanica (nem. Über die Abfassungszeit der Pastoralbriefe), Lucern, Štamparija braće Reber, 1872.[mrtva veza]
- Beseda na otvaranju Prvog hrišćanskog katoličkog sinoda (nem. Ansprache bei Eröffnung der ersten christkatholischen Synode), Olten, 1875.
- Hrišćanski katolički molitvenik (nem. Christkatholisches Gebetbuch), Bern, 1879, 4. izdanje 1893.
- Zajedništvo sa anglo-američkom crkvom (nem. Gemeinschaft mit der anglo-amerikanischen Kirche), Bern, 1881.
- O verskoj slobodi u Helvetskoj republici (nem. Über Religionsfreiheit in der helvetischen Republik), Bern, 1884.
- Snodske propovedi i pastirske poslanice (nem. Synodalpredigten und Hirtenbriefe), Bern, 1886, nova serija 1891.
- Prilozi za predistoriju hrišćanske katoličke crkve Švajcarske (nem. Beiträge zur Vorgeschichte der christkatholischen Kirche der Schweiz), Bern, 1896.
- Crkveno oproštenje grehova prema učenju Svetog Avgustina (nem. Die kirchliche Sündenvergebung nach der Lehre des heiligen Augustin), Bern, 1902.
- Bog je ljubav! (nem. Gott ist die Liebe!), Olten, 1914; Arau, 1917.
- Značaj vatikanskog dekreta od 18. jula 1870. — „50 godina” (nem. Bedeutung der vatikanischen Dekrete vom 18. Juli 1870 — „Vor 50 Jahren"), Bazel, 1920.
- Religijski postulati hrišćanske katoličke crkve (nem. Der religiöse Standpunkt der christkatholischen Kirche), Bazel, 1920.
Reference
uredi- ^ Sa katedre, tj. sa merodavnog, nadležnog mesta; učeno; *eks katedra Petri (lat. ex cathedra Petri) reč sa Petrove, tj. papinske stolice, koja je, po dogmi objavljenoj 1870, nepogrešiva. (Vokabular - Srpski rečnik)
- ^ nem. Katholische Stimme aus den Waldstätten
- ^ Bazelski biskup Žan Klod Ežen Laša (fr. Jean Claude Eugène Lachat) je objavio ovo pismo u bernskom dnevnom listu (nem. Der Bund).
- ^ Fakultet su osnovale državne vlasti Kantona Bern 1874. godine. Danas na Univerzetu u Bernu postoji Odsek za hrišćansku katoličku teologiju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2012) (za starokatoličku teologiju) u okviru Teološkog fakulteta.
- ^ Uniju su osnovali episkop Hercog, nadbiskup Utrehta, harlemski biskup, deventerski biskup i nemački biskup Rajnkens.
Literatura
uredi- Hercog, Eduard, članak iz Nove Šaf-Hercogove religijske enciklopedije, tom V, (jezik: engleski) Baker Book House, Michigan, 1953. - strana 251
- Verner Kipers (nem. Werner Küppers): Hercog, Eduard, članak iz Nove nemačke biografije, 1969. - strana 739-740
- Urs fon Arks (nem. Urs von Arx): Hercog, Eduard, članak iz Istorijskog leksikona Švajcarske
- Urs fon Arks: Sveti vladika Nikolaj. Jedno viđenje njegovih ranih godina u inostranstvu i srpsko-pravoslavnih odnosa sa Starokatoličkim teološkom fakultetom Univerziteta u Bernu, objavljeno na stranici Društva za srpsko-nemačku saradnju
- Jordan P. Ilić: Vladika D-r Eduard Hercog, Glasnik Srpske patrijaršije, Sremski karlovci 1924, br. 8, sv. za april, pp. 119–120
