Друга пролетерска ударна бригада
Друга пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада је формирана наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1. марта 1942. године у Чајничу од бораца Ужичког, Чачанског и Другог шумадијског партизанског одреда. На дан формирања имала је четири батаљона са око 1.000 бораца.
Друга пролетерска ударна бригада | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Постојање | 1. март 1942. Место формирања: Чајниче | |||||||
Формација | четири батаљона | |||||||
Јачина | око 1.000 војника и официра | |||||||
Део | Народноослободилачке војске Југославије | |||||||
Ангажовање | ||||||||
Војне почасти | пролетерска од формирања | |||||||
Одликовања |
| |||||||
Команданти | ||||||||
Командант | Ратко Софијанић | |||||||
Политички комесар | Милинко Кушић |
Први командант бригаде био је Ратко Софијанић, народни херој, политички комесар Милинко Кушић, народни херој, а партијски руководилац и заменик политичког комесара Спасенија Цана Бабовић, народни херој.
Друга пролетерска НОУ бригада је на свом ратном путу прешла око 24.000 километара У њеним редовима борило се око 15.000 бораца из свих крајева Југославије. Избацила је из строја око 62.000 непријатељских војника. Дала је велики број руководећих кадрова, као и 48 народних хероја. Међу њима је и Петар Лековић, први народни херој Југославије.
Заједно са Првом пролетерском бригадом, имала је велику улогу у стварању оперативних јединица Југословенске народне армије (ЈНА).
Одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Орденом за храброст. Поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци, јуна 1958. године, одликована је и Орденом народног хероја.
Борбени пут Друге пролетерске
уредиДруга пролетерска бригада је до формирања Друге пролетерске дивизије, 1. новембра 1942. године, била под непосредном командом Врховног штаба. У марту и првој половини априла деловала је у источној Босни. Заузела је Борике, ослободила Власеницу, Братунац, Милиће, Сребреницу и Дрињачу од четника; потом је водила борбе на Романији и учествовала у нападима на усташка упоришта у Рогатици и Хан-Пијеску. У другој половини априла делом својих снага учествoвала је у нападу на усташко упориште Борач у Херцеговини.
Током Треће непријатељске офанзиве имала је веома тешке задатке, најпре је водила борбе око Чајнича, Горажда, Фоче, на сектору Пљевља, а у првој половини јуна водила је тешке борбе са четницима на Дурмитору и на Гату, код Гацка.
Поход у Босанску крајину
уредиНалазила се у саставу Ударне групе бригада, која је под непосредном командом Врховног команданта, 24. јуна 1942. године кренула у западну Босну. Водила је борбе око Калиновика, учествовала у рушењу железничке пруге Сарајево-Мостар, у заузимању Тарчина и Пазарића, затим у борбама на сектору Травника, Доњег Вакуфа и Бугојна. Од краја јула до половине октобра 1942. водила је велики број тешких борби. Заједно са Четвртом пролетерском, Десетом херцеговачком и Првом крајишком учествовала је у нападу на Купрес. Учествовала је и у ослобођењу Јајца, 25. септембра 1942. године.
Седамнаестог октобра је у Дрвару, од Врховног команданта НОП и НОВЈ Јосипа Броза Тита примила пролетерску заставу. Од тада до почетка битке на Неретви деловала је око Босанског Грахова, Ливна, Купреса, Дувна и у Книнској крајини. Извела је противудар против италијанске дивизије „Сасари” и четника од 26. до 28. октобра и чишћење Книнске крајине од четника и усташа. Водила је борбе за Ливно од 5. до 15. децембра и извршила напад на Купрес.
Битка на Неретви
уредиКрајем јануара водила је жестоке борбе код Книна и Стрмице. Од тада до форсирања Неретве водила је борбе за Имотски и Посушје (9. и 10. фебруара 1943), продрла у долину Неретве, заузела Дрежницу и Грабово 16/17. фебруара, где се истакла и разбила батаљон дивизије „Мурђе”. Заједно с још осам бригада, учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа, и нарочито се истакла (разбила батаљон 717. немачке дивизије). Тим успесима спашени су рањеници и олакшан је положај снага НОВЈ на Неретви.
У офанзивним подухватима Главне оперативне групе с Неретве, бригада је водила тешке борбе с четницима код Крсца, на Прењу, код Бијеле, Борачког језера, Главатичева, Обија и Калиновика. У априлу је учествовала у борбама на Дрини. Њена два батаљона су заједно са Четвртом и Петом пролетерском бригадом учествовала у борбама на Јаворку, код Никшића, 1. и 2. маја 1943. године, када су разбијене италијанске и четничке снаге јачине неколико батаљона.
Битка на Сутјесци
уредиЗа време битке на Сутјесци, учествовала је 24. и 25. маја у покушају пробоја југоисточно од Фоче, а од тада па до 10. јуна водила је тешке борбе на Вучеву, за Кошур, код Сухе, на Барама и Кошути. Њен успех на Вучеву и Кошути спада у најзначајније борбе у овој бици, Веома је значајно и учешће бригаде у проширењу пробоја немачког обруча на Зеленгори 11. јуна, као и у пробоју другог обруча на комуникацији Калиновик—Фоча.
С ове комуникације борбом се пробила на север, ослободила је Олово, 24/25. јуна, а два дана касније учествовала је у ослобођењу Кладња. Од тада до почетка септембра делује око Тузле и на планини Озрену. Учествује у разбијању јаких четничких и других снага.
Поход у Србију
уредиС ове територије прешла је у рејон Фоче, па у Санџак. Ослободила је Фочу (3/4. септембра), Пљевља (22. септембра), Пријепоље; па је учествовала у ослобођењу Бијелог Поља, Берана и Колашина. Ослободила је Прибој и прешла у Србију. Месец дана водила је борбе на Златибору и другим местима. Код Пријепоља је, 4. децембра, у жестокој изненадној борби претрпела велике губитке. Поново је прешла у Србију, и у децембру 1943. и јануару 1944. водила је више борби на Златибору, за Ивањицу, код Ариља, у рејону Прибоја и других места.
Средином марта 1944. године, у саставу Ударне групе дивизија поново продире у Србију. Од тада до 21. маја водила је готово непрекидне борбе у западној Србији и Санџаку (Рудо, Златибор, Ивањица, Каона, Повлен), али је била принуђена да се повуче у Црну Гору.
Завршне операције
уредиУ јуну и јулу 1944. године водила је борбе на сектору Андријевице. Поред осталог, учествовала је у Андријевичкој операцији. У продору Оперативне групе дивизија из Црне Горе у Србију учествовала је у борбама на Пештерској висоравни и на Ибру. У августу делује на Копаонику, у Жупи, Расини, и око Куршумлије, где се истиче у разбијању четника. У септембру учествује у борбама на Ибру, код Пожеге и Горњег Милановца.
Учествовала је у Београдској операцији, где се нарочито истакла. Од тада до краја децембра деловала је на Сремском фронту. У фебруару и марту 1945. године учествовала је у борбама на Дрини (Бања Ковиљача и Лозница). У априлу је учествовала у ослобођењу дела источне Босне (Бијељина, Брчко, Шамац), а затим у борбама у Славонији, па на Мајевици.
Командни састав бригаде
уреди- Команданти бригаде:
- Ратко Софијанић — од формирања бригаде до јуна 1942.
- Љубодраг Ђурић — од јуна 1942. до септембра 1943.
- Средоје Урошевић — од септембра 1943. до августа 1944.
- Веселин Перовић Трушо (в.д) — од августа до октобра 1944.
- Љубиша Веселиновић — од октобра 1944. до априла 1945.
- Веселин Перовић Трушо — од априла 1945. до краја рата
- Политички комесари бригаде:
- Милинко Кушић — од формирања бригаде до августа 1942.
- Алекса Дејовић — од августа 1942. до априла 1943.
- Слободан Пенезић Крцун — од априла до септембра 1943.
- Миливоје Радовановић Фарбин — од септембра 1943. до октобра 1944.
- Срећко Милошевић — од октобра 1944. до марта 1945.
- Бранислав Јоксовић — од марта 1945. до краја рата
- Начелници Штаба бригаде:
- Павле Илић Вељко — од формирања бригаде до маја 1942.
- Васо Јовановић — од маја до јуна 1942.
- Војислав Ђокић — од јуна до децембра 1942.
- Средоје Урошевић — од децембра 1942. до септембра 1943.
- Никола Љубичић — од јануара до фебруара 1944.
- Божидар Ђорђевић — од маја 1944. августа 1944.
- Лазар Тешић — од августа 1944. до априла 1945.
- Радомир Нинчић — од априла 1945. до краја рата
- Заменици команданта бригаде:
- Љубодраг Ђурић — од формирања бригаде до јуна 1942.
- Миодраг Миловановић Луне — од јуна 1942. до априла 1944.
- Веселин Перовић Трушо — од маја 1944. до априла 1945.[а]
- Милета Лукић — од априла 1945. до краја рата
- Заменици политичког комесара бригаде:
- Спасенија Цана Бабовић — од формирања бригаде до августа 1942.
- Слободан Пенезић Крцун — од августа 1942. до јула 1943.[б]
- Јован Стаматовић — од јула 1943. до јануара 1944.
- Драгослав Ђорђевић Гоша — од јануара до августа 1944.
- Војин Ђурашиновић — од августа 1944. до краја рата
Народни хероји Друге пролетерске бригаде
уредиБорци Друге пролетерске ударне бригаде, проглашени за народне хероје Југославије:
- Спасенија Цана Бабовић
- Радош Бојовић
- Милорад Бонџулић
- Бошко Буха
- Михаило Вукајловић
- Петар Грачанин
- Радован Грковић
- Алекса Дејовић
- Драгомир Дражевић
- Душан Дугалић
- Драгослав Ђорђевић Гоша
- Радомир Ђуракић
- Војин Ђурашиновић
- Винко Зевник
- Ђурађ Зрилић
- Милун Ивановић
- Петар Ивановић Перица
- Радисав Јанићијевић
- Предраг Јевтић
- Душан Јечменић
- Саво Јовановић Сирогојно
- Радослав Ковачевић
- Милинко Кушић
- Петар Лековић
- Милутин Луковић
- Никола Љубичић
- Радоје Љубичић
- Тихомир Матијевић
- Нада Матић
- Мићо Матовић
- Марко Милановић
- Миодраг Миловановић Луне
- Даница Милосављевић
- Рада Миљковић
- Драгослав Мутаповић
- Бранислав Обрадовић Џамбо
- Слободан Пенезић Крцун
- Јеврем Поповић
- Владимир Радовановић
- Радиша Радосављевић
- Анђа Ранковић
- Ратко Софијанић
- Божо Томић
- Мате Ујевић
- Милорад Умјеновић
- Средоје Урошевић
- Богољуб Чукић
- Радмила Шишковић
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Урошевић 1988, стр. 510.
- ^ Урошевић 1988, стр. 289.
Литература
уреди- Vojna enciklopedija tom VII. Beograd. 1974. COBISS.SR 72965895
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Урошевић, Средоје (1988). Друга пролетерска бригада — ратовање и ратници. Београд: Пословна политика. COBISS.SR 78300172
- Аврамовић, Миодраг (1992). Друга пролетерска бригада — илустрована монографија. Београд: Секција бораца Друге пролетерске бригаде. COBISS.SR 4145676