Драган Коновалов

Драган Коновалов (Светозарево, 25. јануар 1961), познатији по надимку Кена, бивши је југословенски боксер ромског порекла, репрезентативац и заслужни спортиста СФРЈ. Носилац је националног признања[1] као освајач сребрне медаље на Европском првенству 1985. године у Будимпешти.

Драган Коновалов
Драган Коновалов
Лични подаци
НадимакКена
Датум рођења(1961-01-25)25. јануар 1961.(63 год.)
Место рођењаСветозарево, ФНР Југославија
Држављанство Србија
Спортске информације
Спортбокс
Награде и медаље
Освојене медаље
Бокс
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место Будимпешта 1985. перолака
Светски кул
Сребрна медаља — друго место Београд 1987. перолака
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место Казабланка 1983. перолака
Балканско првенство
Сребрна медаља — друго место Атина 1983. перолака
Бронзана медаља — треће место Софија 1985. перолака

Аматерска каријера

уреди

Каријеру је започео у боксерском клубу Каблови из тадашњег Светозарева за који је дебитовао јануара 1977. године. Иако на почетку није показивао велики таленат, временом је постао најтрофејнији јагодински боксер.[2] Половином 80-их година 20. века био је готово непобедив на домаћој сцени, а у том периоду бележи и најзначајније резултате у својој каријери од којих се издвајају:[2]

  • два пута првак државе у перолакој категорији (1982 и 1985)
  • сребрна медаља на Балканском првенству (1983)
  • сребрна медаља на Медитеранским играма (1983)
  • освајач трофеја „Београдски победник“ (1984)
  • освајач трофеја „Златна рукавица“ (1984)
  • бронзана медаља на Балканском првенству (1985)
  • освајач трофеја „Челична рукавица“ у Зеници (1985)
  • освајач трофеја „Викиншка лампа“ у Стокхолму (1985)
  • сребрна медаља на Европском првенству (1985)[3]
    • Осминафинала: Ларс Лунд Јенсен (Данска) 5-0
    • Четвртфинале: Роберт Гонци (Мађарска) 5-0
    • Полуфинале: Јари Гронрос (Финска) 4-1
    • Финале: Самсон Качатријан (СССР) 0-5
  • сребрна медаља на Светском купу (1987)

Упркос бројним понудама да пређе у већи клуб, до краја каријере је остао веран свом матичном клубу. У дресу „Каблова“ је одбоксовао 199 мечева, од којих је 185 добио, 11 изгубио и 3 боксовао нерешено.[2] По завршетку аматерске каријере 1988. године, отиснуо се међу професионалце.[4]

Професионална каријера

уреди

Коновалов је имао укупно 7 професионалних мечева, од којих је три победио (један нокаутом), три је изгубио (два нокаутом) и један меч је боксовао нерешено. Укупно је одбоксовао 36 професионалних рунди.[5]

3 победе (1 нокаут), 3 пораза (2 нокаута), 1 нерешена
Датум Резултат Противник Разлог Место Рунда
30/4/1988 Победа   Ђанквинто Версела ТКО   Пјомбино, Италија 3
20/5/1988 Пораз   Бруно де Монтис ТКО (повреда)   Рим, Италија 3
24/7/1988 Нерешено   Бруно де Монтис Одлука судија (поени)   Рио ла Сардо, Италија 6
7/10/1988 Пораз   Бруно де Монтис ТКО (повреда)   Гросето, Италија 4
11/11/1988 Победа   Ђенаро ди Спирито Одлука судија (поени)   Рим, Италија 6
4/3/1991 Победа   Жан Гомис Одлука судија (поени)   Крагујевац, СФРЈ 6
10/3/1997 Пораз   Рахим Мигналејев Одлука судија (поени)   Лвов, Украјина 8

Занимљивости

уреди

Посебан куриозитет је да је био једини Југословен који је имао позитиван учинак у мечевима са представницима Кубе, најјаче силе у аматерском боксу.[2]

Александар Коновалов, светски кадетски првак[6] у кик-боксу 2010. године, је синовац Драгана Коновалова.[7]

Референце

уреди
  1. ^ Списак спортиста и тренера носилаца националних признања[мртва веза]
  2. ^ а б в г Живомир И. Крстић, Спортски великани Јагодине, 2008. год, стр. 64-65
  3. ^ Резултати са ЕП у боксу 1985.
  4. ^ „Медаље заувек - емисија 35”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 10. 02. 2015. 
  5. ^ Професионални мечеви Драгана Коновалова на BoxRec.com
  6. ^ „Србији седам круна на СП”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2010. г. Приступљено 09. 01. 2011. 
  7. ^ „Спортска породица Коновалов”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2011. г. Приступљено 09. 01. 2011.