Википедија

Дилан Груневеген

Дилан Груневеген (хол. Dylan Groenewegen; Амстердам, 21. јун 1993) холандски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Џејко—алула.[6] По једном је освојио је једном Брисел сајклинг класик, Рунд ум Келн, првенство Холандије у друмској вожњи, Кирн—Брисел—Кирн и Дридагсе Бриж—Де Пан. Остварио је пет етапних побједа на Тур де Франсу, гдје је остварио и једну побједу у оквиру екипног хронометра.

Дилан Груневеген
Груневеген 2022.
Лични подаци
Пуно имеДилан Груневеген
Датум рођења(1993-06-21)21. јун 1993. (31 год.)
Мјесто рођењаАмстердам, Холандија
ДржављанствоХоландија
Висина1,77 m[1][2]
Маса70 kg[1][2]
Тимске информације
Тренутни тим
Џејко—алула
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачаспринтер
Професионална каријера
2012—2014Тим де Рајке
2015Тим Ромпот
2016—2021ЛотоНЛ—јумбо[3][4]
2022—Бајкексчејнџ—џејко[5]
Успјеси
Класици
Класик Бриж—Де Пане1 (2019)
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)		1 (2016)
Друге трке
Брисел сајклинг класик 1 (2015)
Рунд ум Келн 1 (2016)
Кирн—Брисел—Кирн 1 (2018)
Ажурирано: 10. октобар 2023.

Већи дио каријере провео је у тиму ЛотоНЛ—јумбо, који је касније постао Јумбо—визма, са којим је током прве сезоне остварио 11 побједа, а 2017. остварио је прву побједу на Тур де Франсу, на последњој етапи на Јелисејским пољима. Године 2018. остварио је двије етапне побједе заредом на Тур де Франсу, док је 2019. остварио 19 побједа, што му је било највише у каријери током једне сезоне.

Године 2020. остварио је три побједе на почетку сезоне, а након што је сезона настављена послије паузе због пандемије ковида 19, у августу је возио Тур де Полоње, гдје је на првој етапи у спринту гурнуо Фабиа Јакобсена у баријере испред линије циља, због чега је дисквалификован а Јакобсен био у коми и оперисан је. Није уврштен у тим за Тур де Франс, а у новембру је суспендован на девет мјесеци. Након истека суспензије у мају 2021. године, возио је Ђиро д’Италију, а током сезоне остварио је три побједе.

Године 2022. прешао је у тим Бајкексчејнџ—џејко, са којим је током прве сезоне остварио седам побједа, укључујући и једну на Тур де Франсу. Године 2023. остварио је шест побједа, од чега двије на Тур оф Словенија трци.

Дјетињство и јуниорска каријера

уреди

Рођен је у радничкој породици у Амстердаму. Његов дјед Ко Зелеман саставио је прилагођене оквире за бицикле од којих је Груневеген добио свој први бицикл са седам година. Зилеман је посједовао радњу за продају рамова за бицикле, трговину коју је његов отац започео 1928. године, а коју је наставио Груневегенов отац Гери. Одрастао је у истој стамбеној згради у којој су живјели Ана Франк и њена породица прије него што су побјегли у центар Амстердама да се сакрију.[7] На црно-бијелим фотографијама раних дана Ане Франк у Амстердаму види се и парк у коме је касније Груневеген вјежбао како је одрастао, прекривен намјештајем и одјећом, који су нацистички војници избацили из јеврејских домова.[7] Бициклизмом је почео са бави као хобијем у дјетињству, али након што је учествовао у једној трци у освојио награду, одлучио је да почне да тренира озбиљније и да постане професионалац.[8] У парку испред његовог стана налазио се прстен од оригиналне калдрме, по којем је тренирао као мали, а након што би завршио, стао би у радњи на углу, купио жваку и сидио би на клупу, одмарајући ноге; мајка би га увече звала на вечеру и он би довукао свој бицикл направљен по мјери на трећи спрат до њиховог стана.[7] Са 17 година је отишао у трговачку школу како би пратио своје претходне три генерације као градитељ оквира, упоредо настављајући да тренира.[7] Патио је од проблема са растом у раном тинејџерском добу, али је то надокнадио тако што се правилно хранио и тренирао више од својих сувозача.[7] Као мали је хтио да буде брдаш, такмичио се на писти, у циклокросу и брдском бициклизму, али је због спринтерског талента одлучио да се фокусира искључиво на друмски бициклизам и на то да буде спринтер.[7] Током дјетињства идол му је био Марио Чиполини, чији је постер држао на зиду собе.[7]

Током 2011. завршио је друмску трку за јуниоре на другом мјесту, док је 2013. завршио Ронде ван Фландерен за возаче до 23 године на другом мјесту, иза Рика Цабела. Године 2014. освојио је Ронде ван Фландерен за возаче до 23 године и остварио је етапну побједу на Тур де Норманди трци.[8]

Професионална каријера

уреди

2015

уреди

Професионалну каријеру је почео 2015. године у холандском тиму Ромпот, а током једног интервјуа изјавио је да је бирао између тимова Ромпот и БМЦ и да је изабрао Ромпот јер су му уливали више самопоуздања.[8] Током сезоне је остварио двије побједе, освојивши Брисел сајклинг класик испред Роја Јанса и Тома Бонена.[9]

2016—2021

уреди

У октобру 2015. објавио је да је потписао трогодишњи уговор са тимом ЛотоНЛ—јумбо, почевши од сезоне 2016.[10][11] У јуну 2016. освојио је првенство Холандије у друмској вожњи, побиједивши у спринту Ваутера Виперта,[12] након чега је освојио класик Рунд ум Келн, одспринтавши Андреа Грајпела.[13] Причајући о његовом бициклу и одржавању, Сајмон Ричардсон је изјавио да је са њим прилично лако радити у погледу механикр.[14] На Тур оф Бритејн трци остварио је побједу на четвртој етапи, одспринтавши Дана Меклеја.[15][16]

 
Груневеген на трци Рунд ум Келн 2017.

На почетку 2017. завршио је Дубаи тур на другом мјесту у генералном пласману,[17] након што је завршио на другом мјесту на прве двије етапе.[18][19] Упркос томе што није остварио побједу, освојио је класификацију за најбољег младог возача.[20] На дан 28. априла, остварио је побједу на првој етапи на Тур де Јоркшир трци, гдје је у фото финишу побиједио Кејлеба Јуана,[21] а другу етапу је завршио на четвртом мјесту.[22] У мају је остварио двије етапне побједе на Тур оф Норвеј трци, гдје је на другој етапи одспринтао Кристофера Халворсена,[23] а на четвртој Едвалда Босон Хагена.[24] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је другу етапу, прву равну након што је на првој етапи вожен хронометар,[25] завршио на петом мјесту, а побиједио је Марсел Кител.[26] Током прве недеље шесту етапу завршио је на шестом мјесту,[27] након чега је и седму етапу завршио на шестом мјесту, а Кител је побиједио на обје.[28] Након двије брдске етапе и дана одмора у Дордоњи,[29] десету етапу завршио је на трећем мјесту, иза Китела и Џона Дегенколба.[30][31] На последњој, етапи 21, чији је циљ био на Јелисејским пољима, побиједио је испред Грајпела и Босон Хагена, што му је била прва побједа на Тур де Франсу.[32][33]

Сезону 2018. почео је на Дубаи туру, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Магнуса Корт Нилсена и Елије Вивијанија.[34] Био је лидер трке до треће етапе када је кажњен са 20 секунди због дуге вожње иза тимског аута након што је имао механичких проблема; лидерску мајицу преузео је Вивијани, који је заостајао двије секунде прије почетка етапе.[35][36] Након етапе је изјавио: „имао сам проблема са бициклом, механичари су ми га сјебали. Заправо мислим да је то била добра одлука судија, али то је зајебало ствари за мене. Моји механичари су криви.“[35] Крајем фебруара освојио је класик Кирн—Бридел—Кирн, гдје је у спринту побиједио Арноа Демара и Сонија Колбрелија.[37] У мају је остварио три етапне побједе на Тур оф Норвеј трци,[38] гдје је био лидер пред последњу етапу, која је била брдска и није је завршио.[39] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је остварио побједу на седмој етапи, одспринтавши Фернанда Гавирију и Петера Сагана који су већ тада имали по двије побједе.[40] Етапа је била најдужа на Туру те године, са 231 km, од Фужера до Шартра.[41] На осмој етапи остварио је другу побједу заредом, одспринтавши Сагана и Дегенколба у Амјену.[42][43] Након етапе, изјавио је да је спринт био мало неуредан, али је изашао на вријеме и искористио добру прилику.[42]

Сезону 2019. је почео на Вуелта а ла комунидад Валенсијана, гдје је остварио побједу на последњој етапи, испред Александера Кристофа и Матеа Трентина.[44] У марту је остварио побједе на прве двије етапе на Париз—Ници; на првој етапи је побиједио испред Кејлеба Јуана и Фабиа Јакобсена,[45] док је на другој етапи био међу 23 возача која су отишла у бијег на 30 km до циља, а након што се група раздвојила и остало само седам возача, побиједио је у спринту испред Ивана Гарсије Кортине и Филипа Жилбера.[46] Крајем марта освојио је класик Дригадсе Бриж—Де Пан, одспринтавши Гавирију и Вивијанија, након што је прошао кроз мали размак између Гавирије и баријера како би почео да спринта.[47] У мају, остварио је три побједе на прве три етапе трке Кватре журс де Денкерк,[48] након чега је остварио двије етапне побједе и освојио је класификацију по поенима на ЗЛМ туру.[49][50] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је са тимом Јумбо—визма остварио побједу на екипном хронометру на другој етапи, захваљујући чему је Мајк Теунисен повећао предност у генералном пласману.[51] На седмој етапи, која је била најдужа на трци, остварио је побједу испред Јуана и Сагана, што је била његова четврта побједа на Туру у каријери.[52][53] Крајем сезоне возио је Тур оф Бритејн, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Давидеа Чимолаија и узео је прву лидерску мајицу на трци.[54] На трећој етапи побиједио је у спринту испред Метјуа ван дер Пула,[55] након чега је на петој етапи побиједио испред Метјуа Валса и остварио трећу побједу на трци.[56] Укупно је остварио 19 побједа у сезони, што је било највише од свих возача.[57]

 
Груневеген на Тур де Франсу 2019.

Сезону 2020. почео је на Вуелта а ла комунидад Валенсијана трци, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Јакобсена и Кристофа.[58] На трећој етапи је учествовао у паду, али се вратио у групу и побиједио је на испред Јакобсена и Матеја Мохорича,[59] након чега је последњу, пету етапу, завршио на другом мјесту, иза Јакобсена и освојио је класификацију по поенима, пет поена испред Јакобсена.[60] Крајем фебруара је возио УАЕ тур, гдје је побиједио на четвртој етапи у Дубаију испред Гавирије и Паскала Акермана.[61] Након избијања пандемије ковида 19, у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.[62][63] UCI је објавио нови календар за сезону 2020. по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања помјерене за октобар.[64] Након што је сезона настављена у августу, возио је Тур оф Полоње трку, гдје је на првој етапи у спринту гурнуо Јакобсена у баријере пред линијом циља и остварио побједу, али је одмах након што је етапа завршена дисквалификован и побједа је додијељена Јакобсену, који је пребачен у болницу, гдје је био у коми.[65] Груневеген је у том паду сломио кључну кост, а Марк Соро је морао да напусти трку; због узорковања пада је дисквалификован са трке и кажњен са 500 швајцарских франака.[66] Директор тима Квик-степ за који је тада возио Јакобсен — Патрик Лефевер, изјавио је да тим разматра да поднесе кривичну пријаву против Груневегена.[67] Због тога што је проузроковао пад и озбиљне повреде другог возача, тим Јумбо—визма га је привремено суспендовао и пропустио је Тур де Франс, а због повреде коју је добио планирао је да током зиме вози циклокрос трке или трке на писти како би се додатно опоравио.[68] У новембру 2020. суспендован је на девет мјесеци ретроактивно, од тренутка када се десио инцидент.[69] Јакобсен је подвргнут операцији лица, гдје му је реконструисана вилица и пресађена кост; И Груневеген и тим Јумбо—визма су упутили извињење и преузели одговорност,[70][71] а Груневеген је изјавио да је промијенио линију спринта и да жели да буде поштен спринтер.[72]

Након истека суспензије, сезону 2021. почео је у мају на Ђиро д’Италији, што је био први пут у каријери да је возио Ђиро. У састав тима додат је након што је Крис Харпер одустао због проблема са очима.[73] Најбољи резултат било му је четврто мјесто на другој етапи, а трку је напустио након етапе 13 због умора јер није возио девет мјесеци.[74] Крајем јула возио је Тур де Валоније трку, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Ига Офстетера, што му је била прва побједа у сезони.[75] Побједу је остварио и на четвртој етапи, испред Ђакома Ницола[76] и освојио је класификацију по поенима са истим бројем бодова и побједа као Јакобсен.[77] У августу је остварио побједу на првој етапи на Денмарк рунд трци, гдје је у спринту побиједио Марка Кевендиша.[78] У финишу сезоне завршио је Кампеншамп ван Фландерен на другом мјесту, иза Јаспера Филипсена.[79]

2022–

уреди
 
Груневеген прославља побједу на Тур оф Словенији 2022.

У децембру 2021. потписао је трогодишњи уговор са аустралијским тимом Бајкексчејнџ—џејко, од сезоне 2022.[5] Сезону је почео на Сауди туру, гдје је остварио двије етапне побједе и освојио је класификацију по поенима.[80] Крајем марта завршио је класик Бриж—Де Пан на другом мјесту, иза Тима Мерлијеа,[81] док је у мају остварио побједу на Тур де Хонгри трци, испред Јакобсена.[82] У јулу је возио Тур де Франс после двије године и остварио је побједу на трећој етапи испред Ван Арта и Филипсена, што му је била прва побједа на Туру од 2019.[83] Након етапе изјавио је да му је било тешко да се ментално опорави од инцидента у спринту са Јакобсеном.[84] На последњој етапи на Јелисејским пољима завршио је на другом мјесту, иза Филипсена.[85] Након Тур де Франса возио је Арктик рејс оф Норвеј гдје је побиједио на другој етапи, што му је била седма побједа у сезони.[86] У финишу сезоне завршио је Гран при де Фурмје на другом мјесту, иза Јуана,[87] након чега је завршио класик Париз—Шони на другом мјесту, иза Симонеа Конзонија.[88]

Сезону 2023. почео је на Сауди туру, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Душана Рајовића и узео је прву лидерску мајицу на трци.[89] Другу етапу завршио је на другом мјесту, иза Џонатана Милана[90] Последњу, пету етапу, завршио је на четвртом мјесту и освојио је класификацију по поенима престигавши Милана који је етапу завршио на десетом мјесту.[91] Сезону је наставио на УАЕ туру, гдје је остварио побједу на петој етапи, испред Гавирије и Сема Бенета.[92] У мају је остварио побједу на првој етапи Тур де Хонгри трке,[93] након чега је освојио класик Венендал—Венендал по пети пут и други пут заредом.[94] У јуну је возио Тур оф Словенију, гдје је остварио побједу на првој етапи испред Фила Баухауса,[95] након чега је побиједио и на другој етапи,[96] а послије двије брдске етапе напустио је трку прије почетка последње пете етапе, док је трку освојио његов сувозач Филипо Цана.[97] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је етапу 11 завршио на другом мјесту, иза Филипсена,[98] док је последњу, етапу 21, завршио на трећем мјесту, иза Јордија Меуса и Филипсена;[99] Тур је завршио на десетом мјесту у класификацији по поенима, без побједе.[100]

За сезону 2024. у тим Џејко—алула је дошао Кејлеб Јуан, али је већ крајем новембра 2023. објављено да ће Груневеген возити Тур де Франс 2024. а Јуан Ђиро д’Италију.[101]

Приватни живот

уреди

Живи у Риверенбурту, једном од насеља Амстердама.[7]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Dylan Groenewegen”. eurosport.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  2. ^ а б „Team Jumbo-Visma – Dylan Groenewegen”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2023. 
  3. ^ „Cheery Christmas for ambitious Team Jumbo-Visma”. teamjumbovisma.com. Team Oranje Road BV. 21. 12. 2018. Архивирано из оригинала 13. 04. 2019. г. Приступљено 10. 9. 2023. 
  4. ^ „Team Jumbo-Visma 2020 roster presented in Amsterdam”. Bianchi. F.I.V. Edoardo Bianchi S.p.A. 20. 12. 2019. Приступљено 10. 9. 2023. 
  5. ^ а б „Dylan Groenewegen set for Team BikeExchange”. cyclingnews.com. 11. 12. 2021. Приступљено 10. 9. 2023. 
  6. ^ „Team Jayco–AlUla”. UCI. Приступљено 10. 9. 2023. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж Raschke, Erik (31. 5. 2017). „Dylan Groenewegen: Charging through the chaos while holding tightly to the past”. Приступљено 10. 10. 2023. 
  8. ^ а б в „Dylan Groenewegen: Focused on the Classics in 2015”. caferoubaix.com. 22. 1. 2015. Приступљено 10. 10. 2023. 
  9. ^ „Cyclisme sur route - Brussels Cycling Classic - 2015 - Résultats détaillés”. les-sports.info (на језику: француски). Приступљено 10. 10. 2023. 
  10. ^ „CyclingPub.com – Team Jumbo welcomes Visma as name sponsor from 2019”. www.cyclingpub.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  11. ^ „Transfer news: Rowney signs for Orica–AIS”. cyclingnews.com. 6. 10. 2015. Приступљено 10. 10. 2023. 
  12. ^ „Groenewegen sprints to Dutch national road title”. cyclingnews.com. 25. 6. 2016. Приступљено 10. 10. 2023. 
  13. ^ „Rund um Köln 2016 Classement Elite” (PDF). Farturtabat.online.de (на језику: француски). Приступљено 10. 10. 2023. 
  14. ^ Dylan Groenewegen's NEW Bianchi Oltre XR4 Tour De France 2016. Global Cycling Network. 23. 7. 2016. Приступљено 10. 10. 2023. 
  15. ^ Henrys, Colin (7. 9. 2016). „Tour of Britain 2016: Dylan Groenewegen outsprints Dan McLay to win stage four”. roadcyclinguk.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  16. ^ Fotheringham, William (7. 9. 2016). „Dylan Groenewegen confirms progress with Tour of Britain stage win”. theguardian.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  17. ^ Robertshaw, Henry (4. 2. 2017). „Marcel Kittel wins final stage and overall of Dubai Tour as mechanical costs Mark Cavendish”. cyclingweekly.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  18. ^ Robertshaw, Henry (31. 1. 2017). „Marcel Kittel powers to Dubai Tour stage one win with Mark Cavendish third”. Cycling Weekly. Приступљено 10. 10. 2023. 
  19. ^ „Kittel sprints to opening Dubai Tour win — on disc brakes”. VeloNews. 31. 1. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  20. ^ „2017 Dubai Tour Final Classification Results”. 4. 2. 2017. Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2023. 
  21. ^ „Dylan Groenewegen sprints to victory on stage one of Tour de Yorkshire”. theguardian.com. 28. 4. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  22. ^ Dale, Tim (29. 4. 2017). „Tour de Yorkshire 2017: Stage two updates”. bbc.co.uk. Приступљено 10. 10. 2023. 
  23. ^ „Groenewegen bags sprint win in Tour of Norway”. cyclingnews.com. 18. 5. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  24. ^ „Tour of Norway: Groenewegen sprints to stage 4 victory”. cyclingnews.com. 20. 5. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  25. ^ „Valverde crashes out of Tour de France”. cyclingnews.com. 1. 7. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  26. ^ Burnton, Simon (21. 2. 2018). „Tour de France 2017: Marcel Kittel wins stage two, Thomas stays in yellow – as it happened”. theguardian.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  27. ^ Ryan, Barry (6. 7. 2017). „Tour de France: Kittel wins sprint in Troyes”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  28. ^ Westemeyer, Susan; Weislo, Laura (7. 7. 2017). „Tour de France: Kittel makes it three in Nuits-Saint-Georges”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  29. ^ „Tour de France 2017: Route and Stages”. јул 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  30. ^ Cary, Tom (11. 7. 2017). „Tour de France 2017, stage 10: Marcel Kittel blows field away while Chris Froome ties with Jacques Anquetil on 50 yellow jerseys”. telegraph.co.uk. Приступљено 10. 10. 2023. 
  31. ^ „Tour de France 2017: Germany's Marcel Kittel sprints to stage 10 win”. bbc.co.uk. 11. 7. 2017. Приступљено 10. 10. 2023. 
  32. ^ Fotheringham, William (23. 7. 2017). „Chris Froome wins fourth Tour de France after Champs-Élysées procession”. The Guardian. Приступљено 10. 10. 2023. 
  33. ^ Cash, Dane (6. 2. 2018). „Groenewegen making his case as rising sprint star”. velonews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  34. ^ Lee, Aaron (6. 2. 2018). „Tour of Dubai: Dylan Groenewegen upsets stellar sprint field to claim Dubai Tour opener”. Eurosport. Приступљено 10. 10. 2023. 
  35. ^ а б Pitt, Vern (8. 2. 2018). „Dylan Groenewegen blasts team mechanics after losing Dubai Tour lead through time penalty”. Cycling Weekly. Приступљено 10. 10. 2023. 
  36. ^ O'Shea, Sadhbh (8. 2. 2018). „Cavendish wins Dubai Tour stage 3”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  37. ^ „Groenewegen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. 25. 2. 2018. Приступљено 10. 10. 2023. 
  38. ^ „Tour of Norway: Groenewegen wins stage 4”. Cycling News. Приступљено 10. 10. 2023. 
  39. ^ „Prades wins Tour of Norway”. Cycling News. Приступљено 10. 10. 2023. 
  40. ^ Doyle, Paul; Brewin, John (13. 7. 2018). „Tour de France 2018: Dylan Groenewegen wins stage seven – as it happened”. The Guardian. Приступљено 10. 10. 2023. 
  41. ^ Fotheringham, William (5. 7. 2018). „Tour de France 2018: stage-by-stage guide”. The Guardian. Архивирано из оригинала 17. 1. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2023. 
  42. ^ а б Skelton, Jack (14. 7. 2018). „Tour de France 2018: Dylan Groenewegen takes stage eight for second straight win”. bbc.co.uk. Приступљено 10. 10. 2023. 
  43. ^ MacLeary, John (14. 7. 2018). „Tour de France 2018, stage eight: Dylan Groenewegen claims second successive win as Fernando Gaviria and Andre Greipel are relegated”. The Telegraph. Приступљено 10. 10. 2023. 
  44. ^ „Izagirre wins Volta a la Comunitat Valenciana”. Cycling News. Приступљено 10. 10. 2023. 
  45. ^ „Groenewegen wins opening sprint”. Cycling News. 12. 3. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  46. ^ „Paris-Nice 2019 – stage two results and standings: Dylan Groenewegen extends lead as Mark Cavendish faces set-back”. telegraph.co.uk. 11. 3. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  47. ^ „Three Days of De Panne 2019 – full results and standings: Dylan Groenewegen strikes late to win”. telegraph.co.uk. 27. 3. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  48. ^ „4 jours de Dunkerque : Dylan Groenewegen a remporté la 3e étape à Compiègne”. lequipe.fr (на језику: француски). 16. 5. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  49. ^ „ZLM Tour: Groenewegen wins again on stage 2”. cyclingnews.com. Future plc. 21. 6. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  50. ^ „Teunissen seals overall victory at ZLM Tour”. cyclingnews.com. Future plc. 23. 6. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  51. ^ „Tour de France 2019: Geraint Thomas puts time into rivals as Teunissen retains yellow”. BBC. 7. 7. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  52. ^ „Tour de France: Dylan Groenewegen wins stage seven as Giulio Ciccone retains yellow jersey”. bbc.co.uk. 12. 7. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  53. ^ Parker, Ian (12. 7. 2019). „Tour de France 2019: Dylan Groenewegen wins stage seven as Giulio Ciccone retains yellow jersey”. independent.co.uk. Приступљено 10. 10. 2023. 
  54. ^ „Tour of Britain: Dutchman Dylan Groenewegen wins stage one”. bbc.co.uk. 7. 9. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  55. ^ „Tour of Britain: Dylan Groenewegen wins stage three from Mathieu van der Poel”. bbc.co.uk. 9. 9. 2019. Приступљено 10. 10. 2023. 
  56. ^ Farrand, Stephen (11. 9. 2019). „Tour of Britain: Groenewegen wins stage 5”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  57. ^ „Groenewegen starts season with a bang in Spain”. bianchi.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  58. ^ Ostanek, Daniel (5. 2. 2020). „Volta a la Comunitat Valenciana: Groenewegen wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  59. ^ Fletcher, Patrick (7. 2. 2020). „Volta a la Comunitat Valenciana: Groenewegen comes back from crash to win stage 3”. msn.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  60. ^ Weislo, Laura (9. 2. 2020). „Valenciana: Pogacar secures overall victory”. CyclingNews. Приступљено 10. 10. 2023. 
  61. ^ „UAE Tour 2020, stage four – full results and standings: Dylan Groenewegen sprints to victory as Adam Yates retains overall lead”. telegraph.co.uk. 26. 2. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  62. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  63. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  64. ^ Farrand, Stephen (19. 5. 2020). „UCI publishes full revised 2020 road calendar”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Приступљено 10. 2. 2021. 
  65. ^ „Fabio Jakobsen in serious but stable condition following Tour de Pologne crash”. cyclingnews.com. 5. 8. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  66. ^ „Dylan Groenewegen facing disciplinary action after Tour de Pologne crash”. cyclingnews.com. 5. 8. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  67. ^ „Patrick Lefevere: It was a very dirty action by Groenewegen”. cyclingnews.com. 6. 8. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  68. ^ „Why Did Groenewegen Get A Nine Month Ban?”. inrng.com. 12. 11. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  69. ^ „Dylan Groenewegen banned for nine months for causing Tour of Poland crash”. BBC Sport. Приступљено 10. 10. 2023. 
  70. ^ „Geëmotioneerde Groenewegen: 'Ik heb spijt en hoop het beste voor Fabio'”. nos.nl (на језику: холандски). 7. 8. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  71. ^ „Dylan Groenewegen apologises for Tour de Pologne stage 1 crash”. cyclingnews.com. 6. 8. 2020. Приступљено 10. 10. 2023. 
  72. ^ Ramsay, George (11. 11. 2020). „Cyclist Dylan Groenewegen given nine-month suspension after Tour of Poland horror crash”. CNN. Приступљено 10. 10. 2023. 
  73. ^ „Groenewegen to make return from ban at Giro d'Italia”. france24.com. 27. 4. 2021. Приступљено 10. 10. 2023. 
  74. ^ Ballinger, Alex (21. 5. 2021). „Dylan Groenewegen pulls out of the Giro d’Italia 2021”. france24.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  75. ^ „Tour de Wallonie: Groenewegen wins opening stage”. CyclingNews. 20. 7. 2021. Приступљено 10. 10. 2023. 
  76. ^ Ostanek, Daniel (23. 7. 2021). „Tour de Wallonie: Groenewegen sprints to victory on stage 4”. CyclingNews. Приступљено 10. 10. 2023. 
  77. ^ „Quinn Simmons wins Tour de Wallonie”. cyclingnews.com. 24. 7. 2021. Приступљено 10. 10. 2023. 
  78. ^ „Tour of Denmark: Groenewegen beats Cavendish to win stage 1”. cyclingnews.com. 10. 8. 2021. Приступљено 10. 10. 2023. 
  79. ^ „Tour of Denmark: Groenewegen beats Cavendish to win stage 1”. cyclingnews.com. 10. 8. 2021. Приступљено 10. 10. 2023. 
  80. ^ „2022 Rankings after stage 5”. Saudi Tour. Amaury Sport Organisation. 5. 2. 2022. Архивирано из оригинала 5. 2. 2022. г. Приступљено 10. 10. 2023. 
  81. ^ Ostanek, Daniel (23. 3. 2022). „Merlier beats Groenewegen in Classic Brugge-De Panne photo finish”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  82. ^ „Stage 4 : Kazincbarcika > Kazincbarcika” (PDF). Tour de Hongrie. Tour de Hongrie. 14. 5. 2022. Приступљено 10. 10. 2023. 
  83. ^ Ostanek, Daniel (3. 7. 2022). „Tour de France: Groenewegen wins stage 3 sprint in Sønderborg”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  84. ^ Snowball, Ben (7. 7. 2022). „Tour de France 2022: Dylan Groenewegen had 'mental demons' from Fabio Jakobsen crash, says Robbie Mcewen”. Eurosport. Приступљено 10. 10. 2023. 
  85. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 7. 2022). „Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  86. ^ Weislo, Laura (12. 8. 2022). „Groenewegen wins stage 2 sprint at Arctic Race of Norway”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  87. ^ „Caleb Ewan wins GP de Fourmies amid crash-marred finish”. cyclingnews.com. 12. 9. 2022. Приступљено 10. 10. 2023. 
  88. ^ Tyson, Jackie (25. 9. 2022). „Consonni earns first victory of year at Paris-Chauny”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  89. ^ „Dylan Groenewegen eases to victory on stage 1 of Saudi Tour”. cyclingnews.com. Future plc. 30. 1. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  90. ^ „Jonathan Milan holds off Groenewegen to win stage 2 of Saudi Tour”. cyclingnews.com]publisher=Future plc. 31. 1. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  91. ^ „Søren Wærenskjold wins stage 5 of Saudi Tour”. cyclingnews.com. Future plc. 1. 2. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  92. ^ „Dylan Groenewegen takes sprint victory in UAE Tour stage 5”. cyclingnews.com. Future plc. 24. 2. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  93. ^ „Stage 1 : szentgotthárd - szentgotthárd” (PDF). Tour de Hongrie. 10. 5. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  94. ^ „Dylan Groenewegen wins the Veenendaal-Veenendaal Classic”. cyclingnews.com. Future plc. 20. 5. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  95. ^ Ostanek, Daniel (14. 6. 2023). „Tour of Slovenia: Dylan Groenewegen sprints to opening stage victory”. CyclingNews. Приступљено 10. 10. 2023. 
  96. ^ Ryan, Barry (15. 6. 2023). „Tour of Slovenia: Dylan Groenewegen doubles up on stage 2”. CyclingNews. Приступљено 10. 10. 2023. 
  97. ^ Ostanek, Daniel (18. 6. 2023). „Zana wins Tour of Slovenia as Mohoric takes final stage”. CyclingNews. Приступљено 10. 10. 2023. 
  98. ^ Whittle, Jeremy (12. 7. 2023). „Tour de France: Jasper Philipsen powers to fourth sprint win this year on stage 11”. theguardian.com. Приступљено 10. 10. 2023. 
  99. ^ „Jordi Meeus takes the final stage”. letour.fr. 23. 7. 2023. Приступљено 10. 10. 2023. 
  100. ^ „Official classifications of Tour de France 2023”. Tour de France. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2023. 
  101. ^ Farrand, Stephen (28. 11. 2023). „Groenewegen gets Jayco-AlUla's 2024 Tour de France sprint slot, Ewan to Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 11. 2023. 

Спољашње везе

уреди
 
Дилан Груневеген на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Дилан_Груневеген&oldid=28915381”