Амјен
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Амјен[2] (фр. Amiens) град је у Француској,[3] главни град региона Пикардија и департмана Сома. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 136.105.
Амјен фр. Amiens | |
---|---|
Мото: Liliis tenaci vimine jungor Прућем врбе повезан са љиљанима. | |
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Пикардија |
Департман | Сома |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 134.706 [1] |
— густина | 2.723,53 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 53′ 31″ С; 2° 17′ 56″ И / 49.892° С; 2.299° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 14-106 m |
Површина | 49,46 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Жил д Робјен |
Поштански број | 80000 |
INSEE код | 80021 |
Веб-сајт | |
www.amiens.fr |
Историја
уредиПалеолитска акеулејска култура је добила име по свом првом налазишту Сент Акеулу у предграђу Амјена. За време Римског царства град се звао Самаробрива (Samarobriva), и био је главно насеље галског племена Амбијани. По предању се верује да је Свети Мартин од Тура пред капијом Амјена поделио свој огртач са голим просјаком (Исусом Христом).
Касније, Амјен постаје главни град Пикардије.
Готичка Катедрала у Амијену из 13. века припада УНЕСКО-вој листи светске културне баштине. То је највиша од великих средњовековних готичких катедрала. Пожар је уништио ранију грађевину, а садашња је изграђена од 1220—1247. У историји уметности, ова катедрала је позната по лепоти декоративне фасаде и по јединству архитектонског плана.
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Демографија
уреди1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
105.433 | 117.888 | 131.476 | 131.332 | 131.872 | 135.501 | 136.105 | 133.327 |
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ Правопис српскога језика Матице српске, Правописни речник, 1993.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 43. ISBN 86-331-2075-5.