Википедија

Дефорестација у Индонезији

Дефорестација у ​​Индонезији подразумева дугорочни губитак шума и растиња широм земље; што за собом оставља немерљив негативан утицај на друштво и животну околину. Индонезија је станиште неких од биолошки најразноврснијих шума на ​​свету и трећа је по броју врста иза Бразила и Демократске Републике Конго.[1] Све до 1900. године, Индонезија је још увек била прекривена густим шумама, које су чиниле 84% укупне површине државе. Крчење шума се током 1970. година знатно увећало,[1] и у убрзаном успону је од тада. Процењује се да је покривеност шумама од 170 милиона хектара током 1900. смањена на мање од 100 милиона хектара до краја 20. века.[2] Током 2008. године, процењено је да ће тропске кишне шуме у Индонезији ишчезнути у наредних 10 година.[3] Од укупне сече шума у Индонезији, чак 80% се води као илегално.[4]

Сеча шума у провинција Риау на острву Суматра ради садње палми (2007)

Велика шумска пространства у ​​Индонезији су уништена од стране великих мултинационалних компанија за прераду целулозе, као што је Asia Pulp and Paper и претворена су у плантаже.[5] Шуме често бивају спаљене од стране фармера и власника плантажа.[6] Други велики извор дефорестације је дрвна индустрија, вођена потражњом из Кине и Јапана.[7] Развој пољопривреде и пројекти трансмиграције навели су велики број људи да се населе у области прашума, додатно убрзавајући крчење шума.

Сеча и паљење шума ради рашчишћавања земљишта за пољопривреду, учинили су Индонезију трећим највећим светским емитером гасова који потпомажу ефекат стаклене баште, иза Кине и САД.[8] Шумски пожари често уништавају велике површине прерађивача угљеника, укључујући древне прашуме и тресетишта. Током маја 2011. године, Индонезија је прогласила мораторијум поводом нових уговора о сечи шума, како би подржала борбу против дефорестације.[9] Ова одлука се показала као неефикасна, јер је стопа сече шума наставила да расте. Од 2012. године, Индонезија је превазишла стопу сече шума у ​​Бразилу,[10] и постала најбржа дефорестациона држава на ​​свету.[11]

Историја

уреди
 
Сеча шума ради стварања плантаже дувана на северу Суматре (око 1900)

Индонезијски архипелаг од око 17.000 острва је станиште неких од шума са најразличитијим врстама на свету. Током 1900. укупна шумска подручја представљала су 84% од укупне површине Индонезије.[1] До 1950, плантаже и ситне њиве су и даље покривале само мали део. Шумски покривач у то време се процењује на 145 милиона хектара примарне шуме и још 14 милиона хектара средњег и плимског растиња.[2] У раним 1970. Индонезија користи овај вредан ресурс ради своје економске користи током развоја дрвне индустрије. Од касних 1980. до 2000. године, капацитет производње је повећан скоро 700% у индустрији целулозе и папира, што је учинило Индонезију деветим највећим произвођачем целулозе и једанаестим највећим произвођачем папира на свету.[1]

Стопа сече шума наставља да расте. Државни извештај о животној средини за 2009. који је поднео председник Сусило Бамбанг Јудојоно, показало је да је број пожара порастао са 19.192 током 2008. на чак 32.416 током 2009. године. Министарство за животну средину оптужило је слабо спровођење закона и недостатак надзора од стране локалних власти, јер је рашчишћавање земљишта примарни узрок пожара.[12] Између 1990. и 2000. године, 20% шумске површине у Индонезији је изгубљено (24 милиона ha), а до 2010. године, само је 52% укупне површине земљишта је под шумом (94 милиона хектара).[13] И поред мораторијума у новим уговорима за сечу шума наметнутих 2010. године, стопа дефорестације је наставила да расте до 840.000 хектара у 2012. години, надмашивши крчење шума у Бразилу.[14]

Захваћена подручја

уреди
 
Уништавање ​​мочварних шума тресета зарад плантажа уљних палми у граду Индрагири Хулу, покрајина Риау, Суматра

Индонежанске низијске тропске шуме, најбогатије у количини дрвне грађе и биодиверзитета, највише су изложене ризику. До 2000. године оне су скоро у потпуности нестале у Сулавесију, и предвиђа се да ће за пар година нестати и на Суматри и Калимантану.[2]

На десетине хиљада квадратних километара шуме на Суматру је потпуно уништено, често под командом централне владе која подржава акцију мултинационалних компанија за уклањање шума.[15] На Калимантану, између 1991-2014, велике површине обрасле шумом су спаљене због неконтролисаних пожара, што је узроковало загађивање атмосфере широм југоисточне Азије.[16]

Крчење шума

уреди

Заједничка студија Велике Британије и Индонезије о дрвној индустрији у Индонезији 1998. године претпоставила је да је 40% посечених стабала било незаконито, са вредношћу од преко 365 милиона америчких долара.[17] Према последњим проценама, узевши у обзир легалну сечу стабала и поредећи је са количином домаће потрошње и извоза, рачунице показују да је 88% исечених стабала у земљи илегално на неки начин.[18] Малезија је кључна транзитна земља за илегалне дрвене производе из Индонезије.[19]

Илегално пустошење шума

уреди
 
Насин сателит забележио је облак густог дима изнад острва Борнео 5. октобра 2006. Пожари се појављују током сушне сезоне (авг-окт), изазивају их углавном рашчишћавање вегетације и друге пољопривредне активности, али захватају и шуме и ниско растиње.

Процељује се да је око 73% произведене дрвне грађе засигурно прибављено илегалном сечом стабала.[20] Многе методе дефорестације у Индонезији сматрају се илегалним из више разлога.

Приватне корпорације, мотивисане економским профитом од стране локалних и регионалних тржишта захтева за дрвном грађом, криве су за уништавање шума. Ова агро-индустријска предузећа често нису у складу са основним законским прописима, јер непримерено примењују исплативије али далеко еколошки неефикасније методе сече шума, попут шумских пожара ради пустошења земљишта у пољопривредне сврхе. Шумарски закон из 1999. године наводи да је од суштинског значаја за компаније да буду подржане од стране власти у појединим регионима уз IPK дозволу, тј. дозволу за прикупљање дрвне грађе, ради легалног одобрења сече шума.[21] Међутим, многе од ових корпорација успевају да заобиђу законску процедуру, и уз то увећају профит прихода примењујући незаконите активности, попут подмићивања државних службеника, а на руку им иду и лоше законске регулативе у Индонезији, које подривају напоре за очување шумарства.[22]

У пракси широм државе, пољопривредници и надничари у руралним областима, који поседују најнижи степен образовања, примењују основни метод кошења и паљења усева како би „оплеменили“ своја обрадива земљишта. Ова рудиментарна пољопривредна техника подразумева и сечу шумског дрвећа пре сушне сезоне, а потом и спаљивање ових стабала у наредној сушној сезони, ради обезбеђивања ђубрива које ће обогатити минерални састав земљишта. Ова пољопривредна пракса се понавља на истом земљишту све док се оно не испразни од хранљивих материја и више није у стању довољно да рађа и доноси пољопривредне приносе. Након тога, ови пољопривредници прелазе на другу парцелу и изнова примењују свој метод сече и паљења усева.[23] Овај друштвени фактор дефорестације повећава изазове са којима се суочава одрживост шумарства у земљама у развоју као што је Индонезија.

Покушаји очувања

уреди

Напори да се зауставе глобалне климатске промене су укључили и мере које су осмишљене како би се пратило уништавање шума у ​​Индонезији и како би се подстакле националне и локалне власти да зауставе даљи нестанак стабала. Универзални назив овог програма је „Смањење емисија шумске деградације и крчења шума“ (REDD). Нови системи за праћење дефорестације се користе у Индонезији. Један такав систем, Акциона платформа шумског мониторинга под управом Центра за глобални развој, тренутно приказује податке о сечи шума широм Индонезије на месечном нивоу.[24]

Дана 26. маја 2010. године, Индонезија је потписала споразум о намерама са Норвешком, у коме се поставља двогодишњи мораторијум о новим концесија од сече шума, као део договора у којем Индонезија добија 1 милијарду америчких долара ако не прекрши своју обавезу. Очекивало се да Споразум смањи индустрију палминог уља и заустави или успоре планове о стварању великог пољопривредног газдинства у провинцији Папуа.[25]

Средства ће у почетку бити посвећена финализацији стратегије климе и шума Индонезије, изградњи и институционализацији људских капацитета који би пратили, извештавали и проверавали смањење емисије штетних гасова, а уједно и усвајали нове политике и институционалне реформе.[26] Норвешка ће помоћи Индонезији при успостављању система који би смањио корупцију, тако да закон може у потпуности да се спроведе.[27][28] Двогодишњи мораторијум о сечи дрвећа проглашен је 20. маја 2011. године.[9] Током 2013, мораторијум је продужен за још две године.[29]

Галерија

уреди
  •  
    Шума на острву Бангка опустошено ради плантаже уљне палме
  •  
    Шуме старе неколико деценија су посечене ради пољопривредног земљишта (1947)
  •  
    Дрвна грађа са острва Калимантан
  •  
    Уништавање вегетације у појасу заштитног обруча око националног парка Букит тигапулух, Суматра, Индонезија
  •  
    Нестанак шуме и припрема садница, Суматра
  •  
    Посечена шума постаће плантажа дувана

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „ABC Four Corners: Background information on Indonesia, deforestation and illegal logging”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  2. ^ а б в „Matthews, Emilly (ed.): The State of Forests Indonesia, Bogor 2002” (PDF). Приступљено 3. 11. 2015. 
  3. ^ China is black hole of Asia's deforestation, Asia News, 24.03.2008.
  4. ^ Riskanalys av glas, järn, betong och gips Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012) 03.11.2015. s.19–20 (језик: шведски)
  5. ^ indonesia trees Indonesia without trees? Record breaking logging of last rainforests Архивирано 2013-04-14 на сајту Archive.today Friends of the Earth
  6. ^ Slash and burn, Encyclopedia of Earth
  7. ^ „Japan depletes Borneo's rainforests; China remains largest log importer”. News.mongabay.com. Приступљено 3. 11. 2015. 
  8. ^ Higgins, Andrew (19. 11. 2009). „The Washington Post, 19.11.2009.”. Washingtonpost.com. Приступљено 3. 11. 2015. 
  9. ^ а б "Indonesia's forest moratorium: A stepping stone to better forest governance?", CIFOR Working Paper 76, 2011
  10. ^ Bachelard, Michael: "World's worst illegal logging in Indonesia", in The Sydney Morning Herald, 03.11.2015.
  11. ^ "Deforestation in Indonesia Is Double the Government's Official Rate", in Scientific American, 03.11.2015.
  12. ^ Simamora, Adianto (11. 6. 2010). „More hotspots detected despite pledge to reduce forest fires”. The Jakarta Post. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  13. ^ Staff (30 November 2011) „Global Forest Resources Assessment 2010 – Trends in Extent of Forest 1990–2010”. Архивирано из оригинала 28. 07. 2019. г. Приступљено 3. 11. 2015.  Food and Agriculture Organization of the United Nations, Media Centre
  14. ^ John Vidal: "Rate of deforestation in Indonesia overtakes Brazil, says study" in The Guardian, 03.11.2015.
  15. ^ Losing land to palm oil in Kalimantan, BBC News, 3 August 2007
  16. ^ „Forest fires result from government failure in Indonesia”. News.mongabay.com. Приступљено 3. 11. 2015. 
  17. ^ Indonesia-UK Tropical Forestry Management Programme (1999) Illegal Logging in Indonesia. ITFMP Report No. EC/99/03
  18. ^ Greenpeace (2003) Partners in Crime: A Greenpeace investigation of the links between the UK and Indonesia's timber barons. See http://www.saveordelete.com Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2014)
  19. ^ Environmental Investigation Agency and Telepak (2004) Profiting from Plunder: How Malaysia Smuggles Endangered Wood.
  20. ^ indonesia trees indonesia without trees? Record breaking logging of last rainforests Архивирано 2013-04-14 на сајту Archive.today Friends of the Earth
  21. ^ „Indonesia's Sinar Mas Accused of Illegal Land Clearing”. The Jakarta Globe. 10. 12. 2009. Архивирано из оригинала 4. 02. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  22. ^ „88 percent of logging illegal: ICW”. The Jakarta Post. 22. 6. 2011. Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  23. ^ Tony Waters, The Persistence of Subsistence Agriculture. стр. 3. Lexington Books (2007)
  24. ^ „Center for Global Development: Forest Monitoring for Action”. Приступљено 4. 11. 2015. 
  25. ^ „SMH 28.05.2010: Norway to pay for Indonesian logging moratorium”. Приступљено 5. 11. 2015. 
  26. ^ „The Norway Post: Deforestation agreement with Indonesia”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2010. г. Приступљено 28. 5. 2010. 
  27. ^ Belford, Aubrey (27. 5. 2010). „Indonesia Agrees to Curb Commercial Deforestation”. New York Times. Приступљено 30. 5. 2010. 
  28. ^ „Indonesia declares logging halt”. Al Jazeera. 27. 5. 2010. Приступљено 30. 5. 2010. 
  29. ^ "Indonesia Extends Logging Ban to Protect Rainforest" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), in The Jakarta Globa, 05.11.2015
 
Дефорестација у Индонезији на Викимедијиној остави.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Дефорестација_у_Индонезији&oldid=27856348”