Дворац у Беочину
Дворац породице Шпицер се налази у Беочину и подигнут је 1890—1892[1] године за породицу имућних немачких велепоседника која је била један од власника Беочинске цементаре. Пројекат за његову изградњу, у стилу еклектичке архитектуре[2], направио је архитекта Имре Штајндл (чије је најпознатије дело зграда мађарског парламента у Будимпешти), тако да су на дворцу приметни елементи како старих стилова (попут романике, готике, ренесансе и барока), тако и тада модерног правца, сецесије. Унутрашњост дворца урађена је у духу варијанте мађарске сецесије китњастих облика[2] и настала је нешто касније. Највреднији део унутрашњости ове грађевине представља централни хол. У исто доба када је направљен дворац, око њега је подигнут и велики парк.
Дворац породице Шпицер | |
---|---|
![]() Поглед на главни улаз у дворац | |
Опште информације | |
Место | Беочин |
Општина | Општина Беочин |
Држава | ![]() |
Врста споменика | дворац |
Време настанка | 1890—1892 |
Тип културног добра | Споменик културе |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад |
Породица Шпицер је пред почетак Другог светског рата напустила Беочин, а током њега је дворац коришћен као зграда немачке војне команде, да би после његовог окончања објекат национализован. У њему су након тога били смештени градска библиотека, Дом културе, седиште рукометног клуба, радио станица, дом за војне инвалиде и на крају ексклузиван ресторан са преноћиштем. Након приватизације предузећа Подунавље у чијем је склопу функционисао, објекат је напуштен и од тада је започело његово нагло пропадање.
Наш познати песник Мика Антић је користио део дворца као свој сликарски атеље. Његов чест гост био је Перо Зубац.
Данас су готово сви прозори на њему поломљени, а услед обилних падавина током зиме 2011. године, део улазног трема се урушио. Објекат је 18. јуна 1997. године проглашен за споменик културе.
Филмови
уредиКраткометражни филмови
уредиФилм | Режија | Сценарио | Главне улоге | Година |
---|---|---|---|---|
Последња кап | Мирослав Лакобрија | Душан Булић и Драган Јовићевић | Стеван Алексић, Драшко Анђић, Бојан Булбук | 2012. |
Галерија
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Grlica, Mirko, ур. (2010). Koliko se poznajemo: iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvršno veće APV. стр. 3.
- ^ а б Дворац породице Шпицер, Беочин
Спољашње везе
уреди- Шпицеров дворац у Беочину
- Дворац породице Шпицер, Беочин
- „Шпицеров замак у Беочину ускоро ресторан!”. РТВ. 25. 12. 2008.
- Слатинац, Ј (6. 3. 2011). „Године руше Шпицеров дворац у Беочину”. Политика.
- Шпицеров дворац добија домаћина (Политика, 18. октобар 2011)
- Шпицеров дворац
- Списак споменика културе од великог значаја у Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2014)
- „Дворац духова“ издају на пола века (Б92, 8. октобар 2014)
- Заборављени споменици културе и историје: Шпицеров дворац у Беочину