Дако Пуач

дако пуач
дако пуач
	Дако Пуач
Лични подаци
Датум рођења	27. новембар 1919.
Место рођења	Крушево, код Сл. Пожеге, Краљевство СХС
Датум смрти	17. децембар 1994. (75 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије ; Југословенска народна армија; 1941 – 1979.
Чин	генерал-потпуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Дако Пуач Дуле (Крушево, код Славонске Пожеге, 27. новембар 1919 — Београд, 17. децембар 1994), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 27. новембра 1919. године у селу Крушеву код Славонске Пожеге. Основну школу похађао је у Стрежевици. Због слабог материјалног стања породице није наставио школовање, већ је остао на селу и бавио се земљорадњом.

Капитулацију Југославије дочекао је на одслужењу кадровског рока и одмах се вратио у своје село. Већ првих дана оружаног устанка био је повезан с организацијом КПЈ преко Јове Милановића-Црње и активно деловао у околини Бучја и Каменске. Сарађивао је и с Ћиром Дропулићем, коме је приликом напада на Каменску, 1941, дао исцрпне податке о том упоришту. Те јесени ступио је у Славонски партизански одред и убрзо био унапређен у командира чете. Истакао се у многим борбама, попут напада на Горње Врховице, у борби код Њежица и остало.

Средином 1942. године, Пуач је унапређен за команданта батаљона, а иате године и за заменика команданта Дванаесте славонске бригаде. Тада се истакао у биткама за Воћин. Приликом другог партизанског напада на то место, бригада је након шест дана опсаде седмог дана потпуно уништила непријатељску посаду. Истовремено су Пуачеви борци одбили и бочни напад непријатељских снага које су пошле у помоћ опкољеним усташама. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

У мају 1943. године, Пуач је постављен за команданта 21. бригаде 28. славонске дивизије. У јануару 1944, у једном је јуришу код села Подворице у Србији био тешко рањен. Упућен је на лечење у савезничку базу у Италији, где је остао све до августа исте године. Премда инвалид, Пуач је након повратка у Југославију постао заменик команданта 47. српске дивизије, а у новембру исте године постављен је за команданта 24. српске дивизије. Након пробоја Сремског фронта, његова дивизија се истакла у тешким борбама за Вировитицу, Копривницу и низ других места у Славонији.

После рата Пуач је остао у Југословенској народној армији (ЈНА) као командант дивизије, затим начелник штаба и командант корпуса.

Године 1949. завршио је Вишу војну академију ЈНА. Био је генерал-потпуковник ЈНА.

Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских и страних одликовања, међу којима и пољски орден Грунвалдов крст другог реда. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.