Воћин
Воћин је насељено мјесто и средиште истоимене општине у Славонији, Вировитичко-подравска жупанија, Република Хрватска.
Воћин | |
|---|---|
.JPG) Католичка црква у Воћину | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Општина | Воћин |
| Област | Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.191 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 37′ 12″ С; 17° 32′ 54″ И / 45.61987° С; 17.54821° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 215 m |
  Воћин Воћин на карти Хрватске | |
 Воћин Воћин на карти Вировитичко-подравске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 33522 Воћин |
| Позивни број | +385 33 |
| Регистарска ознака | SL |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиВоћин се налази око 24 км југозападно од Слатине.
Историја
уредиОсманлије су освојиле Воћин 1543. године и држали га до 1687. кад је потпао под власт цара Леополда I Хабсбуршког.[1]
У месту је 1844. године радила основна школа са учитељем Павлом Прњаворовићем.[2]
Почетком 20. века Воћин је православна парохија са филијалама околним селима: Бокане, Мацуте, Поповац и Ћералије. У месту живи 2200 православних Срба (46%) у 305 домова (48%). Ту је политичка и црквена општина, те пошта и брзојав.[3] Православни храм је подигнут 1790. године и посвећен Св. 318 богоносних отаца. Црквене матице су заведене 1768. године, то је парохија прве класе, са парохијским домом и сесијом земље и православним гробљем. председник црквене општине је 1905. године поо Атанасије Зорчић који је и парох, рођен 1863. године у Грабичанима.
Месна школа је комунална, са три школска здања за основну и пофторну школу. Са 120 (од 300) ђака у редовној и 25 (од 50) у пофторној, раде учитељи Никола Хајдин и Милева Влајсављевић.[4]
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Подравска Слатина.
Усташки злочини у Другом светском рату
уредиЖупски уред у Воћину, срез Подравска Слатина 16. марта 1942. године послао је "преузвишеном" надбискупу др Алојзу Степинцу телеграм да му драговољно покатоличени Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у римокатоличку цркву шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави". Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.[5]
На српску нову годину, 14. јануара 1942. године почињен је покољ 350 српских цивила, до тада највећи покољ невине популације у Славонији. Масакр је извршен као одмазда за претходну акцију партизана на Папуку.[6]
Рат у Хрватској
уредиОвде се 1991. године догодио злочин против цивилног становништва.
Култура
уредиУ Воћину је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Воћин припада Архијерејском намјесништву пакрачко-даруварском у саставу Епархије Славонске, а чине је и села Добрић, Секулинци, Кометник.[7] У Воћину се налази храм Српске православне цркве посвећен Светим Оцима Првог васељенског сабора изграђен 1790. године, који је био потпуно уништен 1942. године као и парохијски дом. Обновљен је 1976. и тада подигнут нови звоник. Црква и парохијски дом су минирани ноћу 13. децембра 1991. године. Обновљена је и освећена 2000. године.[7]
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, општина Воћин је имала 2.382 становника, од чега у самом Воћину 1.191.[8]
| Националност[9] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.009 | 904 | 869 | 945 |
| Хрвати | 426 | 404 | 541 | 591 |
| Југословени | 65 | 226 | 61 | 20 |
| остали и непознато | 69 | 24 | 18 | 11 |
| Укупно | 1.569 | 1.558 | 1.489 | 1.567 |
| Демографија[9] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.567 | |
| 1971. | 1.489 | |
| 1981. | 1.558 | |
| 1991. | 1.569 | |
| 2001. | 1.161 | |
| 2011. | 1.191 | |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Воћин је имало 1.569 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ Popis sandžaka Požega 1579. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. 2001.
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Мата Косовац, наведено дело
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 303
- ^ „Sjećanje na 350 nedužnih žrtava ustaškog terora”. Virovitica.net. 15. 1. 2013.
- ^ а б „Архијерејско намјесништво пакрачко-даруварско: Парохија Воћин”. Српска православна црква: Епархија славонска. Архивирано из оригинала 30. 7. 2014. г. Приступљено 9. 6. 2014.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
