Хоргош
Хоргош (мађарски: Horgos) је насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Најсеверније је насеље у Републици Србији. Поред села се налази и гранични прелаз између Србије и Мађарске са називом Хоргош на ауто-путу Е-75, као и железничка пруга Суботица—Сегедин.
Хоргош | |
|---|---|
 Главна улица у месту | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Кањижа |
| Становништво | |
| — 2022. |  4.608 |
| — густина | 76/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 09′ 10″ С; 19° 57′ 56″ И / 46.15273° С; 19.96558° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 75 m |
| Површина | 74,8 km2 |
.svg)  Хоргош Хоргош на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24410 24411 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | KA |
Према попису из 2022. било је 4608 становника.
Историја
уредиПодручје Хоргоша пре Словена и Мађара, насељавали су Келти, Скити, Хуни и Авари. Рибарско место по називу Хоргош помиње се у 16. веку. Верује се да назив потиче од једног језера које се налази у Хоргошком риту, а које је било у облику хорога[а]. Сегедински ћата, Карас Миклош (мађ. Kárász Miklós), купио је ову област 1746. године. Као почетак планског насељавања рачуна се 1772. година, када је 120 породица из Мађарске населило је ово место. Током 18. века, становници Хоргоша углавном су се бавили сточарством, земљорадњом и занатским пословима. У првој половини 19. века, почиње развој мале привреде. Из тог времена датирају прве кројачке и ковачке радње. У ово време појављује се и путнички промет. Организован је и поштански саобраћај. Прва школа почела је са радом 1845. године.[2][1]
Аграрном реформом између два светска рата обухваћене су богате породице. Конфисковану имовину добиле су нови досељеници. Они су 1936. подигли цркву непосредно уз општинску кућу,[3] освећена је 9. августа те године.[4]
Након Другог светског рата, Дворац грофа Караса коришћен је као школа. У селу су подигнуте фабрике Витамин и Игло, а Хоргош је постао познат по производњи млевене паприке, под називом хоргошка.[2]
Саобраћај
уреди.jpg)
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Хоргош је значајно саобраћајно чвориште. Овде је раскрсница локалних и регионалних путева. Најдужи европски пут Е75 пролази поред Хоргоша. Гранични прелаз Хоргош један је од најпрометнијих граничних прелаза у Србији. Железничка станица Хоргош налази се на прузи Суботица-Сегедин.
Демографија
уредиУ насељу Хоргош живи 5043 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2439 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 10 | 3 | ||
| 80+ | 45 | 108 | ||
| 75—79 | 60 | 122 | ||
| 70—74 | 123 | 194 | ||
| 65—69 | 156 | 229 | ||
| 60—64 | 172 | 207 | ||
| 55—59 | 190 | 219 | ||
| 50—54 | 214 | 204 | ||
| 45—49 | 264 | 241 | ||
| 40—44 | 219 | 218 | ||
| 35—39 | 233 | 215 | ||
| 30—34 | 189 | 191 | ||
| 25—29 | 233 | 169 | ||
| 20—24 | 203 | 217 | ||
| 15—19 | 225 | 217 | ||
| 10—14 | 216 | 195 | ||
| 5—9 | 173 | 170 | ||
| 0—4 | 147 | 134 | ||
| Просек : | 38,1 | 42,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.536 | 769 | 1.519 | 117 | 127 | 4 |
| Женски | 2.754 | 458 | 1.525 | 620 | 150 | 1 |
| УКУПНО | 5.290 | 1.227 | 3.044 | 737 | 277 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.437 | 534 | 3 | 1 | 478 |
| Женски | 812 | 328 | 0 | 0 | 197 |
| УКУПНО | 2.249 | 862 | 3 | 1 | 675 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 68 | 60 | 107 | 10 | 65 |
| Женски | 6 | 4 | 75 | 15 | 14 |
| УКУПНО | 74 | 64 | 182 | 25 | 79 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 7 | 19 | 27 | 11 | 20 |
| Женски | 3 | 19 | 9 | 62 | 63 |
| УКУПНО | 10 | 38 | 36 | 73 | 83 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 22 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 14 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 36 | 0 | 0 | 8 | |
Братимљење
уреди
Познате личности
уреди- Александар Тишма (књижевник)
- Ласло Киш (астроном)
Види још
уредиНапомена
уредиРеференце
уреди- ^ а б Пап, Ђерђ. „Хоргош”. Званична страница општине Кањижа. Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ а б „Horgoš”. Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ "Политика", 6. авг. 1936
- ^ "Политика", 10. авг. 1936
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
