Војислав Воки Костић
Војислав Воки Костић (Београд, 21. септембар 1931 — Београд, 29. септембар 2010) био је српски композитор, музичар, писац и кувар. Компоновао је музику за филмове, позориште, телевизију.
| Војислав Костић | |
|---|---|
 Војислав Воки Костић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. септембар 1931. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 29. септембар 2010. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиРодитељи су му били истакнути српски медицински радници и професори др Александар Костић и др Смиља Костић Јоксић. По мајчиној страни био је прапрапраунук Томе Вучића Перишића.
Компоновао је музику за више од 45 позоришних представа, 25 телевизијских серија, 60 филмова, више од 2000 балада.
Био је секретар Савеза композитора Југославије и много је урадио у области заштите ауторских права.
Са глумицом Станиславом Сташом Пешић добио је сина Ивана Ејуба Костића, арабисту и исламолога који је прешао на ислам.[1]
Занимљивости
уредиЗбог вишка килограма решио је да ослаби. Пошто му је кување један од хобија, његово успешно мршављење је резултовало и књигом „Како сам појео сам себе“. Други хоби му је бокс.
Био је оснивач музичке групе „Иду дани”, која је добила име по песми Бране Црнчевића. Група у саставу Љиљана Даниловић, хармоника, Боса Тасић, даире и Влада Јовановић, контрабас, изводили су ромску музику у позоришту, радију и телевизији.[2]
Филмографија
уредиПозориште
уредиДела за која је радио сценску музику у Народном позоришту у Сарајеву су:
Стваралаштво
уреди- Арсен Дедић: Балада о птицама, Балада о земљи, Јесења балада
- Оливера Катарина: Балада о Вијетнаму, Балада о жени, Химна човеку
- Љиљана Даниловић, Боса Тасић и Влада Јовановић: Иду дани, иду дани
- Бисера Велетанлић: Лабуд-Купа-Море, Руже-Млеко-Чај
- Снежана Ђуришић: Ој, јој, калуђеру мој
- Радиша Урошевић: Ајде село, да селимо
- Лепа Брена: Лагано, тихо, тише
- Нада Топчагић: Ој зумбуле, зумбуле
- Маринко Роквић: Дивне имам комшинице
- Весна Змијанац: Познати ме никад неће
- Вера Матовић: Избриши сад успомену
- Дадо Топић: Ја хоћу живот...
- Џеј Рамадановски: За Београд
- Ивица Мит: Тандрчак
Награде
уреди- 2006. добитник Статуете Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара.
- Награда Јохан Штраус - највеће немачко признање у области музике
- Добитник Златне арене на Филмском фестивалу у Пули 1970. године у категорији Најбољи композитор за филм Крвава бајка.
Референце
уреди- ^ „"Ivan Ejub Kostić: Kako je biti musliman u Beogradu"”. Akos.ba. Приступљено 16. 8. 2017.
- ^ „ФЕЉТОН - КУВАР У БОКСЕРСКИМ РУКАВИЦАМА: Како је Воки Костић препородио и обогатио репертоар савременог позоришта”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
Литература
уреди- Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, стр. 205.
