Хоби
Хоби је име за активност која се обавља због личног задовољства, а не због новчаних награда или примања. Кроз хоби особа може проширити знање, вештину и искуство те успоставити (бројне) контакте с другим људима које занима исти хоби. За успехе у хобију особа може добити и награде од круга истомишљеника или од шире заједнице (нпр. за сликарство или фотографију), али основа хобија је лично задовољство.
Све чиме се људи баве може бити предмет хобија: уметност и музика, плес, сликарство, техника као и моделарство (рецимо железничко моделарство), програмирање; наука (рецимо астрономија, математика), спорт, занатски послови као што су столарство, шивење; пољопривреда (рецимо виноградарство, вртларство), пчеларство, узгој бонсаија или активности попут узгоја и дресуре паса, сакупљања марака, посматрања птица...
Понекад хоби прерасте у посао. Пионири својим новим хобијима понекад започну нову индустрију (нпр. Стив Џобс и Стив Возниак индустрију PC рачунара својим Еплом).
Роберт Стебинс идентификује хобије у три поткатегорије: слободно време, које је суштински краткотрајна, пријатна активност која захтева малу или никакву припрему; озбиљно слободно време, што је систематска потрага аматера, хобисте или волонтера која је значајна, награђујућа и резултира осећајем постигнућа; и коначно слободно време засновано на пројекту, што је краткорочни, често једнократни пројекат који се награђује.[1]
Етимологија
уредиУ 16. веку израз „хоби” је имао значење „мали коњ и пони”. Термин „хоби коњ“ је документован у потврди плаћања из 1557. године за „hobby horse“ из Рединга, у Енглеској.[2] Предмет, првобитно назван „Турнерски коњ“, направљен је од дрвета вештачким репом и главом. Дизајниран је тако да дете опонаша јахање правог коња. До 1816. изведеница "хоби" је уведена у речник бројних Енглеза.[3] Током наредних векова, термин је постао повезан са рекреацијом и разонодом. У 17. веку, термин је коришћен у пежоративном смислу сугеришући да је хоби детињасто занимање, међутим, у 18. веку са развојем индустријског друштва и више слободног времена, хобији су попримили већи углед.[4]
Историја
уредиПре средине 19. века, хобији су се генерално сматрали опсесијом, детињастом или тривијалном, са негативним конотацијама.[5] Међутим, још 1676. године сер Метју Хејл, у "Contemplations Moral and Divine", написао је „Скоро свака особа има неког коња за хоби или нешто чиме се поноси.“[6]
Године 1941, Џорџ Орвел је идентификовао хобије као део централне енглеске културе у то време: „Још једна енглеска карактеристика која је толико део нас да је једва примећујемо... је зависност од хобија и слободних занимања... Ми смо нација љубитеља цвећа, али и нација сакупљача марака, голубова, столара аматера, пикадо-играча, љубитеља укрштених речи. Сва култура која је најприродније средиште ствари које чак и када су заједничке нису званичне — паб, фудбалска утакмица, башта и "лепа шоља чаја.“[7]
Културни трендови везани за хобије мењају се временом. У 21. веку, индустрија видео игара била је популарна као хоби који укључује милионе деце и одраслих. Прикупљање марака је опадало заједно са значајем поштанског система. Столарија и плетење су опали као хоби, јер је произведена роба јефтинија алтернатива за ручно израђену робу. Преко интернета, онлајн заједница је постала хоби за многе људе; дељење савета, информација и подршке. У неким случајевима, омогућава се да традиционални хобији, као што је колекционарство, цветају и подржавају трговину у новом окружењу.[8]
Психолошка улога
уредиТоком 20. века било је опсежних истраживања о важној улози коју игра има у људском развоју. Иако је најочитија у детињству, игра се наставља током живота за многе одрасле у облику игара, хобија и спорта.[9] Штавише, студије старења и друштва подржавају вредност хобија у здравом старењу.[10]
Референце
уреди- ^ Stebbins, Robert (2015). Serious Leisure: A Perspective for Our Time. New Brunswick: Transaction Publishers.
- ^ The Phrase Finder (1996—2012). „Hobby-horse”. The Phrase Finder. Gary Martin. Приступљено 5. 5. 2012.
- ^ Douglas Harper (2001—2012). „hobby”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Приступљено 5. 5. 2012.
- ^ Gelber S M. Hobbies: leisure and the Culture of Work in America Columbia University Press, 1999, pp. 3, 11–12, 23, 28.
- ^ Daily, Larry Z. (2018-07-03). „Towards a definition of "hobby": An empirical test of a proposed operational definition of the word hobby”. Journal of Occupational Science (на језику: енглески). 25 (3): 368—382. ISSN 1442-7591. S2CID 169312007. doi:10.1080/14427591.2018.1463286.
- ^ Sir Matthew Hale (1676). Contemplations moral and divine. Printed by William Godbid, for William Shrowbury at the Bible in Duke-Lane, and John Leigh at the Blew Bell Fleet Street near Chancery-lane. стр. 201.
- ^ Orwell, George (28. 2. 1941). „The Lion and the Unicorn: Socialism and the English Genius.”. England Your England.
- ^ Ridings, Catherine M.; Gefen, David (2006-06-23). „Virtual Community Attraction: Why People Hang Out Online”. Journal of Computer-Mediated Communication (на језику: енглески). 10 (1): 00—00. doi:10.1111/j.1083-6101.2004.tb00229.x.
- ^ Carlisle R P Ed, Encyclopedia of Play in Today's Society Vol 1, SAGE Publications, 2009 page x
- ^ Pillay, Srini (20. 6. 2017), „How Hobbies Impact Your Head and Your Heart”, Psychology Today (на језику: енглески)
