Вилијам Голдинг
Вилијам Џералд Голдинг (енгл. William Golding; Њуквеј, 19. септембар 1911 — Перанарвортал, 19. јун 1993), био је британски романописац, песник и добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године. Најпознатији је по свом роману Господар мува. Добитник је и награде Booker Prize из 1980. године за књижевност.
| Вилијам Голдинг | |
|---|---|
 Вилијам Голдинг 1983. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Вилијам Џералд Голдинг |
| Датум рођења | 19. септембар 1911. |
| Место рођења | Њуквеј, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 19. јун 1993. (81 год.) |
| Место смрти | Перанарвортал, Уједињено Краљевство |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Господар мува |
| Награде |
|
| Званични веб-сајт | |
| Brasenose College | |
Голдинг је добио титулу витеза 1988. године.[1][2][3] Он је био члан Краљевског књижевног дружтва.[1] Године 2008, часопис Тајмс је рангирао Голдинг на треће место њиховог списка „Педесет највећих британских писаца од 1945”.[4] Брасенос колеџ из Оксфорда има истраживачке позиције именоване у његову част у области уметности, хуманистичких и друштвених наука.
Биографија
уредиМладост
уредиВилијам Голдинг је рођен у кући своје баке по мајци, на адреси Маунтвајз 47, Сент Колумб Мајнор, у Њуквеју,[5] у Корнвалу,[6] гдје је у дјетињству провео многе празнике. Одрастао је у породичној кући у Молбороу, у Вилтширу, гдје је његов отац радио као магистар наука у гимназији (од 1905. године до пензионисања). Алек Голдинг, отац младог Вилијама, био је социјалиста са јаком посвећеношћу научном рационализму. Млади Вилијам Голдинг и његов брат Џозеф су похађали школу у којој је предавао њихов отац. Њихова мајка, Милдред, одржавала је кућу на адреси Грин бр 29, у Молбороу, и давала подршку борцима за давање права гласа женама. Године 1930, Голдинг се уписао на Универзитет у Оксфорду, Колеџ Брејсноз, гдје је током двије године пратио предавања из природних наука, да би се на крају пребацио на енглеску књижевност. Дипломирао је у љето 1934. године, а нешто касније исте године у Лондону је изашла његова прва књига, Пјесме.
Голдинг је био активан као борац за животињска права.
Брак и породица
уредиГолдинг је био верен за Моли Еванс, жену из Марлбороа, коју су волела оба његова родитеља.[7] Међутим, раскинуо је веридбу и оженио се са Ен Брукфилд, аналитичком хемичарком,[8] 30. септембра 1939. Они су имали двоје деце, Дејвида (рођеног септембра 1940) и Џудит (рођене јула 1945).[6][9]
Учествовање у рату
уредиТоком Другог свјетског рата, Голдинг се борио у Краљевској морнарици,[10] а за кратко је учествовао и у потјери и потапању најмоћнијег њемачког ратног брода, Бизмарка. Учествовао је и у искрцавању у Нормандији, командујући бродом који је испаљивао салве ракета на плаже, а затим и у поморској акцији код Валхерена у којој су потопљена 10 од 27 пловила.[11][12]
„Криза”
уредиГолдинг је имао проблематичан однос са алкохолом; Џуди Карвер примећује да је њен отац био „увек веома отворен, иако жалостан, у погледу проблема са пићем“.[13] Голдинг сугерише да га је његова самоописана „криза“, у којој је алкохолизам играо главну улогу, мучила целог живота.[14] Џон Кери у својој биографији помиње неколико случајева опијања, укључујући Голдингово искуство 1963; док је био на одмору у Грчкој (када је требало да заврши свој роман The Spire), након што је радио на свом писању ујутру, одлазио би у своју омиљену „кафану“ да пије у подне.[15] До вечери би прешао на узо и бренди; он је стекао репутацију локалног „изазивања експлозија“.[15]
Нажалост, коначно објављивање The Spire следеће године није помогло Голдинговој борби са алкохолом; то је имаоло управо супротан ефекат, са заједљиво негативним критикама о роману у BBC радио емисији које су озбиљно утицале на њега.[16] Након објављивања Пирамиде 1967. године, Голдинг је доживео озбиљну ауторску блокаду: резултат безбројних криза (породичне анксиозности, несанице и општег осећаја потиштености).[14] Голдинг је на крају постао неспособан да се носи са оним што је сматрао интензивном реалношћу свог живота, а да претходно није попио велике количине алкохола.[17] Тим Кендал сугерише да се ова искуства манифестују у Голдинговом писању као лик Вилфа у Људима од папира; „остарели романописац чија су путовања оптерећена алкохолом широм Европе финансирана континуираним успехом његове прве књиге“.[18]
До краја 1960-их, Голдинг се ослањао на алкохол – који је називао „старим, старим анодином“.[19] Његови први кораци ка опоравку произашли су из његовог проучавања списа Карла Јунга, а у оном што је назвао „пријем у учеништво“ он је отпутовао у Швајцарску 1971. да лично види Јунгове пејзаже.[20] Исте године је почео да води дневник у који је бележио и тумачио своје снове; последњи запис је из дана пре његове смрти, 1993. године, а том том делу је до тада било на хиљаде страница.[16]
Криза је неизбежно утицала на Голдингов рад, а његов следећи роман, Видљива тама, биће објављен дванаест година после Пирамиде; далеко од плодног аутора који је написао шест романа за тринаест година од почетка своје каријере.[14] Али, упркос томе, степен Голдинговог опоравка је очигледан из чињенице да је ово био само први од шест даљих романа које је Голдинг завршио пре своје смрти.[20]
Дело
уредиРоман који је Голдингу донео светску славу, Господар мува, најпре је одбијен од стране 21 издавача пре него што га је објавио Faber & Faber. Ово дело се често пореди са Дефоовим романом Робинсон Крусо. Међутим, оно је настало као "одговор" на дечији роман Р. М. Балентајна Корално острво: Прича о Тихом океану (The Coral Island: A Tale of the Pacific Ocean). Обе књиге имају исти заплет и имена два лика, али ту се њихове сличности завршавају.[21]
Смрт
уредиГодине 1985. Голдинг и његова супруга су се преселили у Перанавортал, близу Трура, у Корнвалу, гдје је након осам година умро од срчаног удара, 19. јуна 1993. године. Покопан је на сеоском гробљу у Баверчоку, у Јужном Вилтширу (у близини границе округа Хемпшир и Дорсет). За собом је оставио нацрт за роман Питија, чија радња се дешава у античком Делфију, а који је објављен постхумно.
Битнија дјела
уреди- Песме (1934)
- Господар мува (1954)
- Наследници (1955)
- Pincher Martin (1956)
- The Brass Butterfly (позоришни комад) (1958)
- Free Fall (1959)
- The Spire (1964)
- The Hot Gates (есеји) (1965)
- Пирамида (1967)
- Шкорпионски бог (1971)
- Видљива тама (1979)
- Покретан мета (есеји) (1982)
- The Paper Men (1984)
- An Egyptian Journal (1985)
- Ка крајевима Земље (трилогија)
- Rites of Passage (1980)
- Close Quarters (1987)
- Fire down Below (1989)
- Питија (постхумно) (1996)
Референце
уреди- ^ а б William Golding: Awards Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2015). William Golding.co.uk. Приступљено 17 June 2012
- ^ Lambert, Bruce (20. 6. 1993). „William Golding Is Dead at 81; The Author of 'Lord of the Flies'”. The New York Times. Приступљено 6. 9. 2007.
- ^ Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2.
- ^ The 50 greatest British writers since 1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2011). The Times (5 January 2008). Приступљено 1 February 2010.
- ^ „General Logon Page”. Ic.galegroup.com. Приступљено 31. 1. 2013.
- ^ а б Kevin McCarron, ‘Golding, Sir William Gerald (1911–1993)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, September 2004; online edn, May 2006 accessed 13 November 2007
- ^ Presley, Nicola. 'William Golding's Early Life.'William Golding Officical Website, Published 19 September 2018, https://william-golding.co.uk/william-goldings-early-life. Accessed 29 November 2020.
- ^ Bloom, Harold (2008). William Golding's Lord of the Flies; Bloom's modern critical interpretations. Infobase Publishing. стр. 161—165. ISBN 978-0-7910-9826-4.
- ^ Golding, Judy (16. 9. 2015). „The Inheritors: the intimate secrets in William Golding's Neanderthal tale”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2022.
- ^ Raychel Haugrud Reiff (2010). William Golding: Lord of the Flies. Marshall Cavendish. стр. 58. ISBN 978-0-7614-4276-9.
- ^ Mortimer, John (1986). Character Parts
. London: Penguin. ISBN 978-0-14-008959-2.
- ^ Carey 2009, стр. 94
- ^ Jordison, Sam (24. 4. 2013). „Live webchat with Judy Carver on The Spire by William Golding – post your questions here”. The Guardian. Приступљено 28. 8. 2021.
- ^ а б в Kendall, стр. 466
- ^ а б Carey 2009, стр. 277
- ^ а б McCrum, Robert (11. 3. 2012). „William Golding's crisis”. The Guardian. Приступљено 28. 8. 2021.
- ^ Kendall, стр. 467
- ^ Kendall, стр. 479
- ^ Golding qtd in Kendall p. 467
- ^ а б Kendall, Tim. Update. Email, University of Exeter, 4 June 2021.
- ^ „William Golding”. Poetry Foundation. 14. 7. 2023. Приступљено 1. 2. 2019.
Литература
уреди- Bloom, Harold (2008). William Golding's Lord of the Flies; Bloom's modern critical interpretations. Infobase Publishing. стр. 161—165. ISBN 978-0-7910-9826-4.
- Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2.
- Carey, John (2009). William Golding: The Man Who Wrote Lord of the Flies. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-8732-6.
- L. L. Dickson (1990). The Modern Allegories of William Golding. University of South Florida Press. ISBN 978-0-8130-0971-1..
- R. A. Gekoski and P. A. Grogan, William Golding: A Bibliography, London, André Deutsch. 1994. ISBN 978-0-233-98611-1..
- B. Schoene-Harwood (2000). „Boys Armed with Sticks: William Golding's Lord of the Flies”. Writing Men. Edinburgh University Press. ISBN 9780748610006..
- Ladenthin, Volker: Golding, Herr der Fliegen; Verne, 2 Jahre Ferien; Schlüter, Level 4 - Stadt der Kinder. In: engagement (1998) H. 4 S. 271-274.
- Kendall, Tim (октобар 2018). „William Golding's Great Dream.”. Essays in Criticism. 68 (4): 466—487. doi:10.1093/escrit/cgy018.
- Crompton, Donald. A View from the Spire: William Golding's Later Novels. Basil Blackwell Publisher Ltd, Oxford, 1985. https://archive.org/details/viewfromspirew00crom/page/n5/mode/2up. ISBN 978-0-631-14911-8.
- Golding, Judy. The Children of Lovers. Faber & Faber. 2012. ISBN 978-0-571-27342-3.
- Gregor, Ian and Kinkead-Weekes, Mark. William Golding: A critical Study. 2nd Revised Edition, Faber & Faber. 1984. ISBN 978-0-571-13259-1.
- McCarron, Kevin (2007). „From Psychology to Ontology: William Golding's Later Fiction”. Ур.: MacKay M.; Stonebridge L. British Fiction After Modernism. London: Palgrave Macmillan. стр. 184—202. ISBN 978-1-349-54087-7. doi:10.1057/9780230801394_15.
- McCarron, Kevin. William Golding (Writers and Their Work). 2nd Edition, Northcote House Publishers Ltd. 2006. ISBN 978-0-7463-1143-1.
- Tiger, Virginia (1974). William Golding: The Dark Fields of Discovery. Marion Boyars Publishers Ltd. ISBN 978-0-7145-1012-5.
- Tiger, Virginia (2003). William Golding: The Unmoved Target. Marion Boyars Publishers Ltd. ISBN 978-0-7145-3082-6.
Спољашње везе
уреди
- Званични сајт - Вилијам Голдинг
- О Голдингу
- BBC television interview from 1959
- Biography of William Golding at the Nobel Prize website
- Interview Архивирано 2012-12-21 на сајту Archive.today by Mary Lynn Scott – Universal Pessimist, Cosmic Optimist
- Last Words An account of Golding's last evening by D. M. Thomas – Guardian – Saturday 10 June 2006 (Review Section)
- Official Facebook page
- Nobel Prize Lecture
- "William Golding's crisis"
- Вилијам Голдинг на сајту IMDb (језик: енглески)
- William Golding Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2023) at University of Exeter Special Collections
