Википедија:Водич за писање бољих чланака

Стилска правила
Стилски приручник
Додатни приручници

Скраћенице
Биографије
Велика слова
Датуми и бројеви
Наслови
Везе
Математика
Изговор
Братски пројекти
Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна
Упутство за изглед
Наслови
Категоризација
Категоризација биографија
Цитирање
Објасните жаргон
Фусноте
Водич за писање бољих чланака
Спискови
Музички примери
Правила именовања
Упутство за слике
Делови
Технички термини и дефиниције
Речи за избегавати
Писање о измишљеним ликовима


Овај водич садржи савете о томе како написати ефективан чланак. Он укључује материјал из више тренутно или раније одвојених страна у прегледу једноставном за приступ.

Ова страна пружа информације везане за слагање текста и стил писања и о томе како учинити чланак јасним, прецизним и релевантним за читаоца. При крају је и нешто општих смерница о неколико разноврсних питања.

Обликовање

уреди

Облик чланка је важан. Добри чланци почињу уводом, настављају се имајући јасну структуру, и завршавају стандардним додацима попут списка извора и сродних чланака.

Структура чланка

уреди

Уводни материјал

уреди

Добри чланци почињу кратким водећим одељком који уводи тему. О водећим одељцима се расправља са више детаља ниже. Водећи одељак би требао да стоји изнад првог наслова, готово никада нема смисла додавати нешто попут == Увод ==. Понекад, први одељак испод водећег је широки сажетак теме, и може бити назван „Преглед“, мада су, уопште говорећи, пожељнији конкретнији називи одељака и структура.

Параграфи

уреди

Параграфи би требало да буду довољно кратки ради лакшег читања, али и довољно дугачки како би се развила мисао. Предугачке параграфе треба раздвојити, под условом да су новонастали параграфи и даље усредсређени на мисао. Може помоћи, на пример, да почнете са реченицом–мостом попут: „Бројни су и други примери.“

Параграфи који се састоје од само једне реченице су необично јако наглашени, и треба их се уздржавати. Чланци би ретко, ако уопште икада, требало да се састоје искључиво од таквих параграфа.

Неки параграфи су заиста прерушене табеле или спискови. Њих би требало преобликовати или у прозни текст или у облик стварне табеле или списка. Непотребни спискови сметају читљивости. Чланци Википедија:Када користити табеле и Википедија:Уложени спискови дају смернице о погодном коришћењу ових елемената.

Наслови

уреди

Наслови помажу јасности чланка и стварају структуру која се приказује у садржају. Можете научити како Медијавики софтвер користи одељке на Помоћ:Одељак.

Наслови имају хијерархијски поредак, тако да би требало да почнете са насловима нивоа 2 (== Наслов ==) и затим означавате поднаслове нижим нивоима редом, без прескакања: === Поднаслов ===, ==== Његов поднаслов ====, и тако даље. Питање да ли обимне подтеме треба држати на једној страни или померити на појединачне стране је питање личне процене. Види и ниже стил сажетка.

Слике

уреди

Ако се текст може илустровати сликама, нађите подесно место да поставите те слике, где ће бити блиске тексту који илуструју. Ако може бити двосмислености, можете указати на слику и у тексту (слика десно). За више информација о коришћењу слика, види Википедија:Упутства/Слике и Википедија:Упутство за постављање слика.

Стандардни додаци

уреди

Извесни необавезни одељци иду на крај чланка. Уобичајени одељци у додатку (у пожељном редоследу) су:

  • Види још — Списак по тачкама са унутрашњим везама (ка чланцима на Википедији) и кратким објашњењем сваке ако оно већ није очигледно.
  • Референце или Напомене — Ако се у чланку користе фусноте, треба додати овај одељак.
  • Извори — Чланак би требао да цитира изворе, и њихов списак би требао да буде овде. Извори се могу навести и у одељку „Референце“, али је засебан одељак пожељнији.
  • Литература — Овај одељак служи посебно за садржај (претежно садржај који није већ коришћен за изворе) који нуди обиље сродног материјала, који би читаоцима могао бити од интереса и могао би некада послужити као додатни извор.
  • Спољашње везе — Овај одељак служи за списак малог броја високо квалитетних спољашњих мрежних места који ће читаоцима бити од користи, и који већ нису коришћени као извори. На пример, можете навести галерију слика теме чланка. Види Википедија:Спољашње везе за детаље.

Све хронолошке кутијице и шаблони за навигацију треба да иду на сам крај чланка, након одељка „Спољашње везе“, али пре списка категорија и међувики веза.

Величина чланка

уреди

Сами чланци треба да буду релативно кратки. Кажите све што треба бити речено, али не претерујте. Чланци би требало да настоје да не буду знатно дужи од 30-50 КБ текста. Када чланци значајно прерасту ову количину читљивог текста, можете их раздвојити у краће чланке како бисте унапредили читљивост и олакшали уређивање. Структура под-одељка са насловом треба да остане у главном чланку, са кратком верзијом уклоњеног садржаја, којој (испод наслова под-одељка) треба да претходи коси текст попут Главни чланак: Историја Малдива. Шаблоне за уношење оваквих наслова можете наћи на Википедија:Шаблони. У супротном, губи се контекст и штети се општој обради. Сваки чланак о подтеми би требало да буде написан као самосталан чланак — што ће рећи, са водећим одељком, насловима, итд.

Када је чланак дугачак и има пуно потчланака, покушајте да одржите равнотежу на главној страни. Немојте давати претерану тежину једном делу чланка на уштрб других. У краћим чланцима, ако једна подтема има много више текста од друге, то може бити знак да та подтема треба да има сопствени чланак, при чему би на главној страни био представљен само сажетак.

Чланци који покривају подтеме

уреди

Чланци на Википедији показују склоност да расту на начин који се подаје природном стварању нових чланака. Текст сваког чланка се састоји од низа повезаних, али ипак засебних тема. Када у одређеној подтеми има довољно текста да заслужује сопствени чланак, текст се може извући из постојећег чланка и заменити везом.

  • Дуже чланке треба поделити у одељке, сваки дужине по неколико параграфа добре дужине. Одељци који се састоје од више под-одељака, јасно, могу бити дужи.
  • У идеалном случају, многи од ових одељака ће једном постати сажеци засебних чланака о подтеми покривеној у том одељку, уз додавање везе Главни чланак: или сличне испод наслова одељка. Види Шаблон:Главни.

Информативни стил и тон

уреди

Два стила, блиско повезана, се најчешће користе за писање чланака на Википедији. Тон би, међутим, увек морао да остане формалан, безличан и безосећајан.

Стил вести

уреди

Неки Википедијанци заговарају коришћење стила вести. Стил вести јесте прозни стил какав се користи у кратким чланцима на насловним странама новина или у емисијама вести на радију и телевизији. Главна одлика стила вести јесте постављање најважнијих података на почетак, и ређањем даљих информација кроз чланак у редоследу опадања важности. Овај стил је првобитно развијен како би уредници по потреби приликом слагања могли уклањати параграфе почевши од дна чланка како би прича стала у расположиви простор. Енциклопедијски чланци не морају да прате стил вести, али познавање ове конвенције може помоћи приликом планирања и стила и слагања чланка.

Стил сажетка

уреди

Стил сажетка је стил организације сличан стилу вести, али се односи на теме уместо на саме чланке, и углавном на водеће одељке уместо водећих реченица.

Идеја стила сажетка јесте да се подаци распореде тако да Википедија може служити читаоцима који желе различите нивое детаља. Читаоцу се препушта одлука о томе до које количине појединости желе да иду. Коришћењем дужих и дужих сажетака се избегава затрпавање читаоца са пуно текста одједном.

Два су основна разлога за коришћење стила сажетка у чланцима на Википедији. Један је да различити читаоци желе различите нивое детаља: неки читаоци желе само брзи сажетак и задовољни су водећим одељком; други ће хтети умерену количину информација, и наћи ће да чланак одговара њиховим потребама; трећи ће желети пуно појединости и хтеће да прочитају и потчланке. Други разлог је напросто тај да предугачак чланак постаје тежак за читање, и може се понављати или садржати нарацију која може бити концизније написана.

Чланци у Википедији, као и други енциклопедијски садржаји, треба да буду написани формалним тоном. Стандарди формалног тона зависе од предмета, али би требало да прате стил који користе поуздани извори, остајући притом разумљиви образованом лаику. Формални тон не значи да би чланак требао бити написан неразумљивим специјализованим језиком, двосмисленим или правничким фразама, или коришћењем жаргона; он напросто значи да би српски језик требало да се користи на начин сличан као у пословној комуникацији.

Не би требало да чланци буду писани из првог или другог лица. Овако написани чланци ће често бити обрисани. Заменице у првом лицу попут „ја“ и „ми“ подразумевају тачку гледишта која је неспојива са правилом неутралне тачке гледишта. Помињање другог лица, попут „ти“ или „ви“, се често појављује у „како-да“ упутствима и неодговарајуће је. Прво и друго лице треба да се у чланцима користе искључиво унутар приписаних дословних цитата који су релевантни за тему чланка. Полно неутралне заменице су пожељне када пол није од значаја и треба их користити када је могуће, мада српски језик није овоме посебно добро прилагођен.

Знаци интерпункције унутар чланака треба да буду коришћени само према опште прихваћеној пракси. Ускличници (!) би требало да буду коришћени само у дословним цитатима.

Објасните читаоцу контекст

уреди

Википедија је међународна енциклопедија; ово важи и за свако језичко издање засебно. Људи који читају Википедију долазе из различитих „прича“, имају различита образовања и погледе на свет. Учините свој чланак приступачним и разумљивим за што је могуће више читалаца. Претпоставите да читаоци читају чланак како би нешто научили. Могуће је да читалац не зна ама баш ништа о предмету: чланак треба да објасни свој предмет у потпуности.

Избегавајте жаргон кад год је могуће. Размислите о свом читаоцу. Чланак „Употреба хроматских скала у музици раног барока“ ће вероватно читати музичари, па су технички детаљи и метајезик, повезан на чланке који објашњавају метајезик, одговарајући.

Чланак са насловом „Музика барока“ ће вероватно читати лаици који желе кратак и просто написан преглед, са везама ка расположивим информацијама у више појединости. Када се жаргон користи унутар чланка, требало би дати кратко објашњење унутар чланка. Имајте за циљ равнотежу између разумљивости и појединости како би читаоци могли да науче из чланка.

Изградите мрежу

уреди

Сетите се да је сваки чланак на Википедији тесно повезан са мрежом других тема. Успостављање таквих веза преко викивезе је добар начин да успоставите контекст. Пошто Википедија није дугачак, уређен низ пажљиво категорисаних чланака попут папирне енциклопедије, већ збирка случајно доступних и високо међуповезаних чланака, сваки чланак би требало да има везе ка општијим појмовима који служе да категоришу чланак.

Када уносите везе, немојте претеривати, и будите пажљиви да учините ваше везе релевантним. Нема потребе да повезујете исти појам 12 пута, мада, ако се појављује у водећем одељку, а затим пред крај чланка, може бити добра идеја да га повежете два пута.

Присетите се само задовољства које пружа читање о релативно неважним темама: потпредседницима, осрамоћеним научницима, глумцима вечито у споредним улогама, забаченим градовима, истребљеним врстама, тривијалним појединостима. Није све најбоље, најважније или најутицајније. Ако можете додати везе ка повезаним темама са маргине, учините и то.

Избегавајте да ваше чланке остављате као сирочад. Када напишете нови чланак, обезбедите да макар једна или више страна повезује на њу, како бисте умањили шансе да ће ваш чланак остати сироче када неко други буде вршио какво преуређивање. У супротном, након што убрзо нестане са дна скорашњих измена, чланак ће нестати „у маглама Авалона“ — нико осим вас неће знати да постоји. Увек би требао да постоји непрекинут ланац веза који води од главне стране до сваког чланка на Википедији. Размислите о путањи коју бисте ви користили да нађете ваш чланак и имаћете идеју о томе који чланци би требало да повезују на њега.

Наведите очигледне ствари

уреди

Наведите чињенице које вама могу бити очигледне, али нису нужно очигледне и читаоцу. Обично, такве тврдње ће стајати у првој или другој реченици чланка. На пример, погледајте следећу реченицу:

Ова реченица не објашњава најосновнију ствар о природи Ципирипија: Ципирипи је чоколадни крем. Овде се претпоставља да је то већ познато читаоцу — али ово је претпоставка која уопште не мора бити тачна, посебно ако читалац није ни рођен у Србији, или можда не воли чоколаду. Стога радије, рецимо:

Али нема потребе ни ићи преко мере. Нема потребе објашњавати једноставне речи попут „чоколада“. Понављање је такође непотребно. Следећа реченица преноси сасвим довољно информација, мада (из других разлога) није добра као прва реченица:

Следећа реченица је, међутим, преопширна:

Водећи одељак

уреди

Водећи одељак је одељак пре првог наслова. Приказује се изнад садржаја у страницама са више од три наслова одељака. У водећем одељку треба бити установљен значај, велике последице и зашто би нас ова тема занимала.

Први параграф

уреди

Наслов чланка би требало да буде истакнут масним словима први пут када се појављује у чланку, али не и након тога. Наслов, где је истакнут масним словима, не би требало да садржи [[везе]]. По правилу, први параграф сумира најважније тачке из чланка. Он би требало да јасно објасни предмет чланка како би читалац био припремљен за већи ниво појединости и одређења и нијансе које следе.

Прва реченица

уреди

Прва реченица треба да да најкраћу могућу релевантну карактеризацију предмета чланка. Ако предмет допушта дефиницију, прва реченица би требало да да концизну дефиницију која поставља предмет у контекст. Радије него типична техничка дефиниција, ово би требало да буде концизна, концепцијски (логички) исправна, вођена карактеризацијом енциклопедијска дефиниција. Она би требало да буде јасна нестручњаку колико год то предмет чланка дозвољава. На пример, чланак о Чарлсу Дарвину не би требало да почиње овако:

  • Дарвин је отпочео велика неслагања објављивањем Порекла врста...

већ радије некако овако:

Однос између потчланка (или слично повезаних чланака) са главном темом би требало да буде јасно назначен у првој реченици. Ако се чланак бави фиктивним ликом или местом, реците то. Можда читаоци не знају, на пример, да Хомер Симпсон није стварна особа. Почните, на пример, са:

  • Хомер Симпсон је замишљени лик у телевизијској серији...

Када се у првој реченици користи заграда, што је веома често код појмова који потичу из језика који није српски и код биографија живих особа, потребно је имати у виду звучни ред речи у реченици. Иако тренутно присутне у великом броју чланака, енклитике је, се и остале сличне не смеју стајати иза било ког интерпункцијског знака, па тако ни иза заграде. Следећи примери нису правилни:

  • Кичма (лат. columna vertebralis) је осовински коштани стуб кичмењака изграђен од пршљенова.
  • Базел (нем. Basel, фр. Bale, итал. Basilea) је трећи по величини град у Швајцарској.

Наспрам њих, правилни еквиваленти јесу:

  • Кичма (лат. columna vertebralis) осовински је коштани стуб кичмењака изграђен од пршљенова.
  • Базел (нем. Basel, фр. Bale, итал. Basilea) трећи је по величини град у Швајцарској.

Могуће је да дотична конструкција реченице не звучи природно матерњим говорницима српског језика, па је могуће и избегавање енклитика. Пример таквог избегавања на истим реченицама јесте следећи:

  • Кичма (лат. columna vertebralis) представља осовински коштани стуб кичмењака изграђен од пршљенова.
  • Базел (нем. Basel, фр. Bale, итал. Basilea) важи за трећи по величини град у Швајцарској.

Остатак првог параграфа

уреди

Затим наставите са описом. Не заборавите, читаоцима који нису стручњаци основни значај теме може бити сасвим неочигледан, чак и ако разумеју основну карактеризацију или дефиницију. Реците им! На пример:

Колегијална провера, позната у неким академским областима и као реферисање, јесте поступак који се користи у ученим круговима за објављивање чланака и додели средстава за истраживања. Издавачи и агенције користе колегијалну проверу како би изабрали подесне међу приспевајућим поднесцима (рукописима, пројектима). У исто време, овај поступак помаже ауторима у достизању стандарда њихове дисциплине. Издања и награде које нису прошле колегијалну проверу могу бити третиране са сумњом од стране истраживача и стручњака у многим областима.

Остатак водећег одељка

уреди

Ако је чланак довољно дугачак да водећи одељак садржи неколико параграфа, први параграф би требало да буде кратак и конкретан, са јасним објашњењем тога шта је предмет чланка. Следећи параграфи би требало да дају сажетак чланка. Они би требало да дају преглед главних тачака које ће бити изнесене у чланку, сумирају примарне разлоге зашто је предмет чланка интересантан или значајан, укључујући и његове најважније контроверзе, ако их има.

Одговарајућа дужина водећег одељка зависи од укупне дужине чланка. Као општа смерница, водећи одељак не би требало да буде дужи од два до четири параграфа. Конкретно се можете оријентисати према следећој табели:

дужина чланка дужина водећег одељка
до 15,000 знакова један или два параграфа
15,000—30,000 знакова два или три параграфа
више од 30,000 знакова три или четири параграфа

Процена контекста

уреди

Ево неколико мисаоних опита који вам могу помоћи у процени да ли сте поставили довољно контекста:

  • Да ли чланак има смисла ако читалац до њега дође притискајући везу Случајна страница?
  • Замислите да сте лаик у некој другој земљи (који говори српски језик). Да ли можете да схватите о чему је чланак?
  • Да ли би људи могли да кажу о чему је чланак ако се само прва страна одштампа и подели унаоколо?
  • Да ли би читалац пожелео да кликне на неке од веза?

Користите умерено друге језике

уреди

У реду је укључити стране изразе као додатну информацију, али избегавајте да пишете чланке који се могу разумети једино ако читалац разуме стране изразе. Такве речи су еквивалентне жаргону, који би увек требао некако бити објашњен. Ако реч има коришћену транскрипцију (попут „веб“ или „Џорџ Буш") или превод, српски облик би према Правопису српског језика требало да буде први, док се не-српска реч може навести у загради, приликом првог коришћења. Готово све стране речи имају српске еквиваленте. У ретким случајевима када за реч или израз не постоји адекватан или уобичајен српски превод или макар транскрипција, када би потрага за адекватним преводом представљала првобитно истраживање, прихватљиво је у главном телу чланка коришћење не-српског израза, којег притом, приликом првог коришћења, треба објаснити у загради или одвојено запетом.

Несрпске речи у Википедији на српском језику треба да буду исписане курзивом (косим словима). Несрпске речи треба користити у насловима чланака или одељака само онда када се то никако не може избећи.

Српски наслови чланака који су страног порекла могу навести и изворно писање у заградама. Изворно писање је корисно истраживачима који тако могу прецизно идентификовати нејасне транскрипције, посебно у тоналним језицима који се не транслитеришу добро у европским језицима. Страни или изрази страног порекла унутар тела чланка не треба да се пишу изворно, ако могу бити наслови засебних чланака.

Користите умерено боје

уреди

Ако је икако могуће, избегавајте да представљате информације користећи једино боје, како унутар текста чланка, тако и табела.

Боја треба бити коришћена врло умерено, као визуелна помоћ. Рачунари и прегледачи се разликују, и не можете знати колико боје (ако иколико) се види на читаочевој машини. Википедија је међународни пројекат, а боје имају различита значења у различитим културама. Превише боја на једној страни јој даје претрпан и неенциклопедијски изглед. Посебно, црвену боју користите једино за упозорења.

Користите јасне, прецизне, и тачне изразе

уреди

Будите језгровити

уреди

Чланци би требало да користе само неопходне речи. Ово не значи да је увек боље користити мање речи; већ, када бирате међу иначе једнаким начинима да се изразите, изаберите онај који је језгровитији. Размотрите следећи поглед Вилијама Странка јуниора у раду Елементи стила из 1918.:

Моћно писање је језгровито. Реченица не треба да садржи непотребне речи, параграф непотребне реченице, из истог разлога из којег цртеж не би требао да има непотребних линија и машина непотребних делова. Ово захтева не да писац учини све своје реченице кратким, или да избегава све детаље и описује своје предмете само у оквирним цртама, већ да свака реч говори.

Скупите реченице до битних ствари. Говорљивост не додаје кредибилитет чланцима Википедије. Избегавајте изразе попут „због чињенице да“ уместо „јер“ или „у садашње време“ уместо „тренутно". Идеалан начин описивања текућих догађаја подразумева навођење времена, попут „2007. године".

Језгровитост не оправдава уклањање информација из чланка. Треба избегавати употребу субјективних одредница.

Принцип најмањег запрепашћења

уреди

Када се принцип најмањег запрепашћења успешно користи, читалац прихвата информације без муке. Просечан читалац не би требало да буде шокиран, изненађен, или преко мере збуњен вашим чланком. Као писац, у описима или аргументима не би требало да користите језик преувеличавања. Уместо тога, брижљиво понудите податке очекујући читаочев отпор према новим идејама. Покушајте да успоставите мост између сваке реченице и њој претходеће, користећи мисао или реч која се појављује у обе реченице. Користите доследан речник у деловима који су технички или тешки. Како бисте одлучили који делови реченице ће бити тешки за читаоца, покушајте да предосетите читаочев отпор према идејама.

Требало би да планирате структуру своје странице и везе како би све изгледало разумно и имало смисла. Ако веза одведе читаоце негде другде од онога где су они мислили да ће их одвести, барем би требало да их одведе на неко место које има смисла.

Слично, обезбедите да су концепти на којима се заснива даље разматрање већ дефинисани или повезани на одговарајуће чланке. Објасните узроке пре последица и уверите се да је ваш логички редослед јасан и исправан, посебно за лаика.

На пример, ако корисник жели да сазна нешто о атомској електрани која је експлодирала у Чернобилу, вероватно ће то и укуцати у поље за претрагу. Страна „Чернобил“ преусмерава на Чернобиљ, други (и исправан) запис имена тог града на српском језику. Међутим, корисник онда види везу ка страни коју је заправо желео, Чернобиљска катастрофа, постављену близу врха стране о Чернобиљу, и срећно кликће ка свом циљу.

Проверите своје чињенице

уреди
Види и: Википедија:Проверљивост.

Уносите материјал који је истинит. Проверите своје чињенице. Немојте уносити нетачан материјал. Ово захтева да проверите своје наводне чињенице.

Ово је кључан део навођења добрих извора: чак и ако мислите да знате нешто, свеједно морате обезбедити референце како бисте и читаоцу доказали да је чињеница истинита. Понекад, материјал за који се чини да природно извире из референцираних тврдњи никада није заправо устврђиван. Тражећи добре референце које бисте цитирали, можете научити и нешто ново.

Будите пажљиви око брисања материјала који може бити чињенично тачан. Ако нагињете томе да уклоните нешто из одреднице, прво размотрите да проверите да ли је то истинито. Ако материјал изгледа као да јесте чињенично тачан, другим речима ако је подржан изворима, будите изузетно пажљиви око брисања. Енциклопедија је збирка чињеница. Ако је други уредник додао чињеницу, вероватно је постојао разлог зашто је не би требало пренебрегавати. Стога размишљајте о свакој датој чињеници као потенцијално вредној. Да ли је у питању контекст или уопште представљање материјала? Ако чињеница не припада једном конкретном чланку, можда припада неком другом.

Размотрите чланке које сте уређивали након што их други уреде. Да ли су чињенице прескочене или уклоњене? Може бити да да их нисте довољно подупрли, или чињеницама које сте унели треба јаснија веза са одредницом. Штитите своје чињенице, али и осигурајте да су они представљени на смислен начин.

Проверите своје измишљене ствари

уреди

Савети о чланцима о чињеницама важе и за чланке о измишљеним темама. Међутим, када пишемо о непостојећим темама, морамо обратити пажњу на још неке ствари, јер ове теме по својој природи једноставно нису стварне. Важно је ове чланке одржати проверљивим и енциклопедијским.

Ако додајете податке о непостојећим стварима, јасно разликујте чињенице и фикцију. Као и у обичним чланцима, установите контекст како би читалац који није упознат са темом могао добити идеју о значењу чланка,а да не проверава неколико веза. Уместо

"Трилијан је девојка Артура Дента. Њу је одвео са земље Зафод када ју је упознао на забави. Она среће Дента док путује са Зафодом."

напишите

"Трилијан је измишљени лик из Аутостоперског водича кроз галаксију, радио серије, књига и сада филмова, аутора Дагласа Адамса. У првој књизи, Трилијан упознају са главним ликом Артуром Дентом на васионском броду. У њеној претпричи, она је одведена са Земље када ју је ванземаљац Зафод Библброкс срео на забави."

И тако даље.

За дела фикције се обично сматра да „оживљавају“ док се читају. Они постоје у извесном сталном садашњем времену, без обзира на то када се замишљена акција наводно догађа у односу на „сада". Стога би, уопште говорећи, требало о овим делима писати користећи садашње време, не прошло време.

"Хомер представља, Ахил бесни, Андромах жали."
"Дарт Вејдер је измишљени лик из Ратова звезда."
"Холден Колфилд има одређен презир пема стварима које види као 'лажне'."
"Хитклиф, којег као дете усваја богата породица Ерншо, се заљубљује у њихову кћер, Катарину."

Са друге стране, излагање о историји се обично пише у прошлом времену и стога „измишљена историја“ такође може бити представљена на тај начин.

"Хроничари су тврдили да је Талестриса, краљица Амазона, завела Александра Великог."

Чланци о измишљеним темама не би требало да изгледају као прегледи књига; уместо тога, они би требало да објасне значај теме за рад у целини. Након читања чланка, требало би да читалац буде у стању да разуме зашто је лик, место или догађај укључен у дело фикције.

Уопште говорећи, обесхрабрује се додавање информација о измишљеним темама из извора који не могу бити проверени или су ограничени на веома мали број читалаца, попут обожаватељске фикције и онлајн игре улога. У том случају, ако апсолутно морате да пишете о оваквом предмету, будите изузетно пажљиви и да цитирате своје изворе.

Ако је предмет, рецимо лик у телевизијској емисији, сувише ограничен да би имао цео чланак, онда уклопите податке о том лику у већи чланак. Боље је написати већи чланак о телевизијској емисији или замишљеном свету самом, него направити свакакве клице о ликовима које нико не може нити ће хтети да нађе. А ако наиђете на мноштво сродних клица о измишљеним темама, спојите их. Направите страницу Ликови у делу Икс, сеците и лепите као луди, и створите тако солидан чланак о ликовима, остављајући за собом само преусмерења.

Држите се теме

уреди

Најбоље читљиви чланци садрже релевантне, али не и лабаво релевантне податке. Када пишете о чланку, може вам се десити да „мало“ пишете о каквој теми са стране. Ако се ухватите како сте одшетали од главне теме, размотрите могућност да ставите додатне информације у други чланак, где ће бити ближе повезан са темом. Ако додате и везу ка другом чланку, читаоци који су заинтересовани за сродну тему имају могућност да се са њом детаљније упознају, али притом она неће ометати читаоце које то не занима.

Избегавајте речи за шепурење и лукаве изразе

уреди

Избегавајте речи за шепурење које величају предмет чланка,а да притом не садрже било какву стварну информацију. Слично, избегавајте лукаве изразе који нуде мишљење ,иако га не подржавају заиста, и који се у стварности без изузетка користе да изразе не-неутралну тачку гледишта.

Примери речи за шепурење
важан... један од најпрестижнијих... једна од најбољих...
најутицајнија... важно... највећи...
Примери лукавих израза
Неки људи кажу... ...који се генерално види као... ..се широко сматра...
...је називан... Верује се да... Било је предложено/примећено/одлучено...
Неки људи верују... Речено је да... Неки би рекли...
Легенда каже да... Критичари кажу... Многи/Неки су тврдили...

Верујте у своју тему. Нека чињенице говоре за себе. Ако је ваш фудбалер, округ или врста бубе вредна читаочевог времена, то ће се видети кроз чињенице. Међутим, у неким случајевима (на пример, историји графичког дизајна), коришћење придева у суперлативу (у облику „... једна од најважнијих личности у историји...") у опису може помоћи читаоцима без претходног знања о теми да прихвате значај или генерално виђен статус предмета о коме се говори.

Избегавајте опште изразе ако их нисте проверили. На пример, у чланку на енглеској Википедији о изворима најчешћих имена округа у Сједињеним државама, пише да је од 18 округа „Монтгомери“ у САД, већина названа по Ричарду Монтгомерију. Ово је општи исказ. Он може бити тачан, али је ли поуздан? У овом случају уредник је заправо истражио тему и проверио тврдњу. Без таквог истраживања, овакав исказ не може бити унесен у Википедију. Увек је добра идеја да опишете шта сте пронашли да поткрепљује вашу тврдњу и оставите међу напоменама, или на страни за разговор о чланку са потписом.

Ако желите, или морате да да цитирате мишљење, пре тога будите сигурни да мишљење припада некоме ко је на одређеном гласу у том предмету. Мишљење које о некадашњем америчком председнику Џералду Форду има Хенри Кисинџер је од већег интереса за читаоца од мишљења које о Форду има ваш наставник у школи. Онда кажите чије је мишљење које износите, по могућству наводећи извор или тачан цитат. Упоредите ове две реченице:

Неки критичари Џорџа В. Буша су рекли да је он прилично ниске интелигенције.
Писац Мајкл Мур је у својој књизи Глупи бели мушкарци написао отворено писмо Џорџу В. Бушу. У писму, Мур је питао: „Џорџе, умеш ли да читаш и пишеш на нивоу одраслог човека?"

Изузеци

уреди

Када понављате установљена виђења, може бити једноставније да једноставније кажете: „Пре Николе Коперника, већина људи је мислила да се Сунце окреће око Земље“ него да жртвујете јасноћу детаљима и изворима, посебно ако је ова тврдња само мали део вашег чланка. Међутим, у општем, све би требало да има наведене изворе, било унутар текста, било у фусноти, изворима или општем извору.

Реците јасно другим уредницима шта сте изоставили

уреди

Реците јасно шта сте изоставили када стварате или уређујете чланак. Када пишете чланак, увек тежите потпуности. Ако из неког разлога не можете покрити неку тачку која треба бити објашњена, реците јасно да сте то изоставили. То можете учинити остављајући напомену на страни за разговор о чланку, или, још боље, остављањем ХТМЛ коментара унутар текста и додајући напомену на дну о изостављеним тачкама. Ово има две сврхе: ово подстиче друге уреднике да допринесу чланку, и скреће пажњу не-експертима да чланак који читају још увек не даје потпуну причу.

Зато је Википедија колаборативна енциклопедија — ми радимо заједно да постигнемо ствари које не бисмо могли да остваримо појединачно. Сваки аспект који покријете значи мање рада за неког другог, а поврх тога, ви ћете можда покрити нешто чега се неко други не би сетио али је свеједно важно за предмет. Додајте шаблон {{Треба урадити}} на врх страна за разговор о чланцима за које можете успоставити неке циљеве, приоритете или списак ствари које треба урадити.

Друга питања

уреди
Титуле
Немојте користити почасне титуле или звања попут господин, госпођа, велечасни, доктор, и сл.
Неодговарајуће теме
Ако покушавате да нашминкате нешто што не припада у Википедију — свој музички састав, своје мрежно место, производ своје фирме — размислите два пута о тој намери. Википедија није простор за оглашавање или сервис за мрежне стране за представљање. Википедијанци су прилично промућурни, и ако је чланак заиста само лично задовољавање или безобзирна реклама, неће трајати дуго — без обзира на то шта ви кажете колико је предмет „важан".
Уклопите измене
Када направите измене у неком тексту, немојте напросто додати текст који бисте желели да буде укључен на дно стране. Радије, ако сте мотивисани за то, поставите и уредите своје доприносе тако да теку глатко са постојећим текстом. Чланци у Википедији не би требало да на крају постану низ неповезаних коментара о предмету, већ сједињена непрекинута и све шира излагања о предмету.
Избегавање честих грешака
Лако је починити не-не на Википедији. То је у реду — сваком се деси! Али ево неколико које бисте могли да покушате да избегнете.
Направите лични примерак
Рецимо да сте се нашли у уређивачком рату. Или, још горе, у рату враћања. Покушавате да останете хладне главе. То је добро. Честитке! Међутим, било би сјајно ако бисте могли да наставите са радом на чланку, чак и ако је у току уређивачки рат, и чак и ако је верзија која је на врху историје измена она зла коју жели друга страна у сукобу.
Стога направите лични примерак као подстрану своје корисничке стране. Напросто почните нову страну на Корисник:Мојеиме/Имечланка и ископирајте и налепите тамо изворни вики код. Онда можете наставити да својим темпом унапређујете чланак! Ако желите, можете да оставите напомену на одговарајућој страници за разговор како бисте обавестили људе шта радите.
Некада касније, када је вама згодно, када се халабука смирила, уклопите своје измене назад у основни чланак. Можда је други уредник напустио Википедију, јер је нашао да није по његовом укусу. Можда су прешли на друге пројекте. Можда су променили мишљење. Можда је неко други ионако већ унео сличне измене, мада оне можда нису тако добре као ваше, јер сте ви имали више времена да размотрите ствари.

Други водичи

уреди