Википедија:Шта значи „Занемарите сва правила”

Ова страница је есеј.

Садржи савете или мишљења једног или више википедијанаца. Ова страница није једна од страница с правилима и смерницама, те није темељно проверена од стране заједнице. Неки есеји представљају широко прихваћене норме; други представљају само виђење мањине.

„Занемарите сва правила” је једно од основних начела Википедије. Ово је допунска страна, направљена да би се избегла погрешна тумачења тог начела.

Не треба да осећате обавезу да прочитате ово, или било које друго правило, пре него што почнете да доприносите Википедији. Уколико радите оно што мислите да је разумно, углавном ћете бити у праву, а ако не, грешке се лако дају исправити. То је добро, зато што их сви ми правимо. Без обзира на то колико је грешка велика, стара верзија остаје у историји ревизија и без проблема се може вратити. Уколико као резултат наиђемо на неслагање, разговараћемо о томе разумно и љубазно, па ћемо схватити шта нам је чинити. Због тога не брините, будите одважни, и уживајте у доприношењу прављења слободне енциклопедије.

Ево листе неких од ствари шта „Занемарите сва правила” значи, односно шта не значи:

Шта „Занемарите сва правила” значи

Нисте дужни да научите правила пре него што почнете да доприносите. Да, већ смо то рекли, али је вредно поновити још једном.
Немојте безумно следити писана упутства, већ радије размислите на који начин је енциклопедија побољшана или оштећена при свакој измени. (види и Википедија:Будите разумни)
Правила имају своју снагу принуде, не због тога што су записана на страни названој „смернице” или „политика”, већ зато што су одраз заједничких мишљења и знања великог броја добрих уређивача. (види и Википедија:Консензус)
Правила су на крају крајева описна, а не прописана, и понекад заостају за практичним стварима које описују. (види и Википедија:Резултат, процес, политика)
Викиадвокатура не функционише. Рупе у закону и формализам не постоје на Викију. Википедија није ни збор правника, ни nomic, ни Мао.
Дух правила адутира оно што пише у тексту правила. Уобичајена сврха прављења енциклопедије адутира оба.
Придржавање правила је мање битно од коришћења доброг расуђивања и настојања да се буде промишљен и пажљив. (види и Википедија:Учтивост)

Шта „Занемарите сва правила” не значи

„Занемарите сва правила” не значи да је сваки поступак оправдан. Оно није кец из рукава.
„Занемарите сва правила” не значи да не можете да некоме укажете на правило које је прекршио, али имајте на уму да је његово резоновање можда исправно. (види и Википедија:Претпоставите најбољу намеру)
„Занемарите сва правила” није одговор уколико вас неко пита због чега сте прекршили неко правило. Већина правила проистиче из пажљивог размишљања и постоји из веома добрих разлога; због тога се могу кршити само из добрих разлога.
„Занемарите сва правила” није ослобађање од одговорности. Још увек сте одговорни за разумљиво предвидљиве последице ваших поступака на енциклопедију и друге уређиваче.
„Занемарите сва правила” није позив да се Википедија користи у сврхе супротне изградњи слободне енциклопедије. (види и Википедија:О и Википедија:Шта Википедија није)

Користите здрав разум

Пречица

ВП:РАЗУМ

Википедија има много правила. Понекад је прихватљиво користити здрав разум приликом уређивања. Превише стриктно држање правила може да проузрокује губитак перспективе, тако да је понекад боље игнорисати правило. Чак и ако измена коју чините крши неку специфичну формулацију неког правила, та измена ипак може бити добра измена. Исто тако, ако нешто није забрањено црно на бело, или је експлицитно дозвољено, то не значи да је добродошло у свакој ситуацији. Принцип самог правила много је важнији од самог текста правила.

Зашто коришћење здравог разума није правило? Не мора бити; као фундаментални принцип, оно је изнад свих правила.

Шта коришћење здравог разума НИЈЕ

Здрав разум је од свих ствари на овом свету најбоље распоређен, јер свако мисли да га има да и они које је најтеже задовољити у свим другим стварима не желе вида га имају више од оног што већ имају.
— Рене Декарт^[1]

Кад оправдавате неки свој поступа, базирајте аргумент на постојећим правилима и интересима енциклопедије, НЕ на сопственом здравом разуму. Подстицање другог уредника да „користи здрав разум” може бити схваћено као увреда, и то сасвим оправдано. Ако у одређеној ситуацији мислите да би буквално поштовање правила нанело штету енциклопедији, или да је деградира нешто што правила технички дозвољавају, онда уместо да кажете неком с ким се не слажете да користи здрав разум, наведите Википедија:Занемарите сва правила, и објасните зашто би такав поступак унапредио Википедију у том тренутку.

Водите рачуна да не будете превише нападни у навођењу овог правила. Иако јесте у реду да објасните свој став речима „Мени се чинило да је то здраворазумско размишљање”, треба ипак да водите рачуна да не имплицирате да други „немају” здрав разум, што се може схватити као неучтивост. Википедијанци потичу из најразличитијих етничких, религиозних, политичких, културних и идеолошких средина и имају веома различита схватања у вези са многим стварима, почев од науке, до куповине ципела. Врло је могуће да други уредници схвате ваше речи на сасвим другачији начин, стога се потрудите да објасните своје аргументе што је потпуније могуће. Позивање на неку смерницу или неко правило биће много прихватљивије и ефектније него само позивање на здрав разум без икаквог даљег објашњења.

Види још

Референце

^ Descartes, René (1637). Le Discours de la Méthode. Part I, incipit. „'Le bon sens est la chose du monde la mieux partagée; car chacun pense en être si bien pourvu, que ceux même qui sont les plus difficiles à contenter en toute autre chose n'ont point coutume d'en désirer plus qu'ils en ont.'”

[1] Descartes, René (1637). Le Discours de la Méthode. Part I, incipit. „'Le bon sens est la chose du monde la mieux partagée; car chacun pense en être si bien pourvu, que ceux même qui sont les plus difficiles à contenter en toute autre chose n'ont point coutume d'en désirer plus qu'ils en ont.'”

[1]