Википедија:Гласање/Промена правила о администраторским правима

На основи дискусије вођене прво на Википедија:Трг/Википолитика па на Википедија:Гласање/Предлог/Промена_правила_о_администраторским_правима и приједлога који су тамо изнесени, отварам гласање о питањима која су тамо договорена. Пошто није било могуће удовољити свим захтјевима и детаљним дефиницијама, ово гласање треба да утврди да ли је заједница за наставак рада на неким идејама или не. Сви детаљи би се разрадили ако се неки приједлог усвоји, а затим би се ишло на други круг гласања о детаљима везаним за поједини приједлог.

Гласање је отворено до 13. марта 2010, и до времена приказаног у мом потпису. Тачка се сматра усвојеном ако је за њу гласало 70% или више гласача. Гласање се спроводи давањем гласа за или против у одговарајућу секцију.

За сва питања у вези теме овог гласања треба прво погледати веома опсежну дискусију о приједлозима.--Мирослав Ћика (разговор) 16:14, 3. март 2010. (CET)

Гласање

Тачка 1

Да ли сте за периодични реизбор администратора? ЗА-ПРОТИВ Послије првог круга, ако приједлог буде усвојен на гласању, расправило би се о тачним условима, као што су временски период реизбора, итд. Послије те расправе ишло би се на друго гласање о тачним детаљима.

Гласови за и против, тачка 1

1. за --Мирослав Ћика (разговор) 16:17, 3. март 2010. (CET)
2. за--Јагода испеци па реци 16:29, 3. март 2010. (CET)
3. против Видети образложење доле. --micki ^talk 22:19, 3. март 2010. (CET)
4. против --Славен Косановић {разговор} 17:03, 3. март 2010. (CET)
5. за Јесам за периодични реизбор, али само свих админа истовремено. Пошто то овдје није назначено, морам да се суздржим. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET) Принципијелно сам за реизбор. О појединостима треба разговарати. --Kašter (разговор) 20:46, 9. март 2010. (CET)
6. против --Жељко Тодоровић (разговор) 21:42, 6. март 2010. (CET) с. р.
7.  неутралан Не видим разлог за периодични реизбор због свега што је Филип навео у свом коментару. Предлажем свим корисницима са правом гласа да га прочитају у ниже наведеним коментарима пре гласања. Неутралан сам јер можда због скромног искуства и непознавања заједнице можда грешим.--Antidiskriminator (разговор) 23:12, 3. март 2010. (CET)
8. за Има неактивних админа, зато и јесте потребан реизбор. Такође, људи су подложни променама, па то што је неко данас ОК, не мора да значи да ће заувек тако остати. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:24, 4. март 2010. (CET)
9. за Koja korist od uspavanih admina? --Matija 10:04, 4. март 2010. (CET)
10. за Обнова, подмлађивање и освежавање стања на википедији. Можда ћемо до године имати потпуно другачију гарнитуру људи око себе са новијим идејама. SmirnofLeary (разговор) 10:13, 4. март 2010. (CET)
11. за Изборни систем подразумева сам избор, реизбор и опозив. То се не одваја и подразумева се у савременом друштву.--Sahara (разговор) 10:22, 4. март 2010. (CET)
12. за --mile (разговор) 15:41, 4. март 2010. (CET)
13. против -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. март 2010. (CET)
14. против --Ана пиши ми 00:17, 5. март 2010. (CET)
15.  неутралан више ка против, ако неко није добар за админа, треба покренути поступак за смену --Јован Вуковић (р) 00:43, 5. март 2010. (CET)
16. за--Dilic (разговор) 07:14, 5. март 2010. (CET)
17. против - мора се подробно дефинисати да се не би изазвало полтронско понашање администратора према корисницима који праве проблеме јер ето могли би сутра гласати против њих и сл. Ово из тог разлога није ни уведено ни на једној Википедији и не верујем да би Викимедија била одушевљена ако бисмо ми с тиме почели. О реизбору се одлучује на другачији начин а то је појединачно питање поверења администратору за ког се сумња да се грубо огрешио о своја права где се износе докази за и против и онда се доноси одлука. То је озбиљан и професионалан начин. Реизбор је пак с друге стране пуко гласање за мис популарности јер не укључује било какве озбиљне механизме зашто би неко гласао за или против, већ се базира само на симпатијама. Оно што је евентуално могуће да се у одређеном временском року врши рекапитулација, да се погледа да ли има потребе да се постави питање поверења неком од админа а да то није учињено без гласања појединачно или групно, тј. да администратори остају администратори с тим да се периодично провери да ли је било пропуста.--Авала (разговор) 14:47, 5. март 2010. (CET)
18. против --Ђорђе Стакић (р) 14:49, 5. март 2010. (CET)
19. против Мислим као и Авала, тако да се не бих понављао.--Методичар зговор²а 17:44, 5. март 2010. (CET)
20. против — Испрва сам био за ово, али пошто је исти систем већ омануо на другим пројектима, нема моју подршку. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 20:24, 5. март 2010. (CET)
21. против -- Прво сам била за, али...ипак мислим да није баш добра идеја, јер би се Вики претворила у некакво "гласачко тело" (и овако вуче ка томе), па уместо допуна или писања текстова, сваки час би се (више него сада) водиле расправе о администрирању! --Sanja разговорстраница 23:49, 5. март 2010. (CET)
22. против --Wlodzimierz (разговор) 12:09, 7. март 2010. (CET)
23. против --Aleblok70 (разговор) 21:39, 6. март 2010. (CET) -- Корисник има 21 измену у чланцима, укупно 39. Нема довољно измена за гласање. SmirnofLeary (разговор) 22:02, 6. март 2010. (CET). Корисник је регистрован два дана пре почетка гласања (17:37, 1. март 2010.), па према правилу да:Може гласати сваки регистровани корисник који је до почетка гласања направио налог на Википедији., његов глас се уважава. Молио бих корисника Aleblok70 да прими моје извињење. SmirnofLeary (разговор) 13:20, 7. март 2010. (CET)
24. против--Dzordzm (разговор) 00:29, 8. март 2010. (CET)
25. против--Goldfinger (разговор) 12:48, 8. март 2010. (CET)
26. против Навео сам своје разлоге у ранијим дискусијама; укратко: постоје механизам за уклањање у потпуности неактивних администратора, а пре месец дана је одржано гласање које је требало да омогући гласање за опозив свима који се оглуше о правила и(ли) изгубе подршку заједнице. Стога, процес реизбора не само да је непрактичан, већ и непотребан. --филип ██ 11:06, 11. март 2010. (CET)
27.  неутралан Za sada neutralan. S obzirom da je donešeno pravilo da je potrebno samo 50% da se nekom skinu prava, možda bi bilo bolje sačekati da se vidi kako će to funkcionisati. -- Loshmi (razgovor) 03:47, 13. март 2010. (CET)

 Коментар: Мишљења сам да би нам у овом тренутку ово донело више штете него користи. Реизбор би неминовно водио смањењу броја (активних и неактивних) администратора и то је моја главна замерка предлогу који се износи у тренутку када иначе имамо мали број активних администратора, без изгледа (у задње време) да ће та места попунити неки други људи. Идеја која се налази у основи овог предлога је добра и лично сматрам да би о овоме требало расправити мало касније - када околности буду другачије. Оно што ме још спречава да подржим овај предлог јесу решења која сам до сада видео у претходним дискусијама. О детаљима ће се расправљати касније, али је и то један од фактора који су утицали на моју одлуку. Идеју подржавам, али тајминг није добар и тренутно би донео више штете Википедији на српском језику. --micki ^talk 16:56, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: Не постоји ограничење у броју администратора, тако да што више то боље. Ако неко није довољно активан у односу на наше личне репере активности... too bad. Ако имамо више администратора, већа је шанса да је и покривеност већа. Па чак и тај администратор који долази једном у месец дана (или колико већ), можда налети баш кад нема других администратора онлајн и баш кад је потребно блокирати вандала. Дакле, не видим логику иза тезе да ако неко није ту често, не помаже. Самим тим што је неко администратор, помаже кад год је "при Википедији". Стога, како ће ситуацији помоћи то да мање активни администратори изгубе своја права? Ја не видим логичан одговор на то питање --филип ██ 00:01, 21. фебруар 2010. (CET)

 Коментар: @ Каштер. Не видим другу опцију него да се реизбор односи на све администраторе. Иначе, што се тиче конкретних појединости, неведено је да ће се о њим расправљати ако приједлог буде усвојен на гласању. Виђале су се разне могућности, реизбор на сваке две године, половина админа се бира једне године, а половина друге. А ја лично сам за изборе једном годишње, при чему бу се кандидатуре подносиле током целе године (уз то да за актуелне админе кандидатура буде аутоматска). Са друге стране, не знам откуд сад глаз усздржан, ако је горе наведено ЗА-ПРОТИВ. Глас уздржан је при обрачуну, ништа друго до глас Против. SmirnofLeary (разговор) 10:33, 4. март 2010. (CET)

Слажем се. Могу ја да промијеним глас и у против, то није проблем. Проблем је да приједлог звучи тако како је написан: "Да ли сте за периодични реизбор администратора?" Ја ни по коју цијену нећу да својим гласом подржим евентуални (у другом кругу гласања о појединостима изгласани) цјелогодишњи нон-стоп изборни циркус. А он по тренутном тексту приједлога није искључен. --Kašter (разговор) 23:28, 4. март 2010. (CET)

Нисмо се разумели, горе се захтева да се гласа ЗА-ПРОТИВ. Ако не промениш глас, мислим да ће се највероватније третирати као неважећи. Што се тиче детаља, њих је много и не би имало смисла наводити их по свим тачкама. Не ради се о томе. Поента ове стране је да се смањи број опција о којима ће се даље расправљати, да се не шири расправа у погрешном правцу. А, опција коју навидиш није искучена, мада нисам ниједном чуо да је тако нешто разматрано, мислим да ће предлог бити опција за коју сам чуо у расправи, а то је реизбор на сваке две године. SmirnofLeary (разговор) 23:55, 4. март 2010. (CET)

 Коментар: Ја бих подсјетио све администраторе, да су на функцију изабрани вољом заједнице. Ако гласате против, ви кажете директно: изабрали сте ме једном и сад вам је готово. То није демократски. Свагдје постоји реизбор, иначе добијамо диктатуру. Ако стварно базирате своје мандате на повјерењу заједнице, морате ићи на периодични реизбор. Сви детаљи се могу утврдити у даљој расправи ако овај приједлог прође. Извињавам се што морам ово да понављам на гласању, али видим да сте већ почели агитацију у супротном смјеру горе.--Мирослав Ћика (разговор) 15:42, 4. март 2010. (CET)

 Коментар: Тачно је да администрасторе бира заједница, а у то заједници су и администратори, јер и администратори бирају нове администраторе, као и сви остали сарадници пројекта, јер су и сами корисници овог пројекта са нешто вишим техничким овлашћењима. Администратори нису никакво издвојено тијело овог пројекта, него се углавном баве пословима који су досадни: праћење скорашњих измјена и уклањање вандализама, блокирање вандала и корисника који својом неконструктивношћу нарушавају интегретет пројекта, брисање неенциклопедијских чланака, брисање смећа, заштита страница од вандала и других врло неконструктивних сарадника, заштита интегритета пројекта од правно нелегалних акција, односно проблема, као што су, између осталог, објављивање туђих личних података, кршења ауторског права, итд. Бирократе давањем и одузимањем права ботовима, патролерима, враћачима, и на крају давањем права администраторима који су одлуком заједнице стекли повјерење за то мјесто. Све ове ствари нису констатне у времену, али јесу задаци администратора и бирократа. Ако већ причамо о демократији, а Википедија свакако није демократија у смислу како је многи овдје схватају, аналогно некаквом политичком систему, када ћемо гласати да администратори имају право да бирају кориснике који ће радити на овом пројекту? Осим тога, механизам за одузимање администраторских права постоји и у садашњим правилима, како због неактивности, тако и због злоупотребе овлашћења, тако да приче да се права администраторима не могу одузети није тачна и једино могу да је схватим као злонамјерно извртање чињеница. --Славен Косановић {разговор} 17:53, 4. март 2010. (CET)

 Коментар: Ово што је Филип рекао и ја дословно тако мислим, што сам кроз дискусију о предлозима већ образложио. Ако је неко неактиван постоје правила да му се аутоматски после неког времена скину админ права. Ако је неко активан корисник и администратор који све ради како треба, онда је то за ову заједницу супер, више таквих треба да има и горње границе у броју админа нема. Беспотребна је бирократија и гомила будућих коменатара и гласања потребна за сваки реизбор, то би нарушило поенту овог пројекта а то је рад на чланцима. Дакле ја не видим сврху и потребу за реизбором админа, посебно што тога на другим пројектима нема, али ми морамо у свему да будемо најпаметнији :) Ја сам увек за избор нових админа, што се претходних месеци видело, и мислим да ту треба пребацити тежиште приче. --Ђорђе Стакић (р) 14:49, 5. март 2010. (CET)

---

Славене, шта је лакше? Да ја или неко други 30 пута покреће гласање о опозиву? Или да се то једном сваких пар година направи за све како треба?

Админи имају право гласа. Међутим, требали би се мало запитати, како то да обични корисници у већини гласају за реизбор. --Мирослав Ћика (разговор) 20:57, 5. март 2010. (CET)

Ако смо сви администратори на прошлом Горановом гласању подржали уклањање бирократских заврзлама код опозива администратора, заиста је некоректно оптуживати администраторе да бране свој положај. -- Bojan  Razgovor  23:16, 5. март 2010. (CET)

Мирославе, ја на главно питање нисам добио одговор ни тамо на Тргу ни овдје, а то је: Зашто је потребан реизбор свих администратора? Другим рјечима, шта стоји иза твоје тврдње да ти је лакше да гласаш на једном реизбору него да покрећеш 30 гласања о опозиву? Само ми, богати, немој о кукољу и пшеници, спавачима, народној вољи и сл., јер ја тражим конкретно објашњење. --Славен Косановић {разговор} 23:37, 5. март 2010. (CET)

Реиизбор је једна а опозив је друга ствар и заједно су садржане у изборном систему, као обавезни и природни садржаји. На овако напред постављена питања се намеће контрапитање зашто би администратори на википедији били изнимка и бирају се на неограничено време? То није природно нити је то неопходно. Морали би се запитати зашто сте једино сложни по томе питању, а по другима се међусобно блокирате? Немојте због тога нападати другачија мишљења учесника.--Sahara (разговор) 00:01, 6. март 2010. (CET)

Администартори на Википедији се бирају на неограничено зато што се структура уређивача Википедије често мијења и зато што је врло могуће да ће се на тим периодичним изборима неки корисници обрачунавати са администраторима због њихових непопуларних одлука, при чему не мислим на могуће злоупотребе (зашта постоји правило о опозиву), други гласати против зато што не познају неког админа, који је из неког разлога темпорално одсутан, итд. Ту су наравно и неки корисници који би да стварају атмосферу линча нон-стоп, тј. када год им се нека одлука или оправдан коментар неког админа не свиђа. Дакле, Википедија, као отворен пројекат који свако може да уређује, људи свих боја и начина размишљања, ипак мора да задржи одређени степен конзистентности, а тиме се углавном баве администратори, јер би у суспротном постала дивља пијаца, гдје би свако радио шта хоће, а администратори би се бирали као мисице (што рече Авала), чисто ето да стоје у "урамљени у витрини". Такође, није српска Википедија једини језички пројекат Википедије, пошто ми у ствари и јесмо само језички огранак Википедије, али на српском језику, на којем се администратори бирају на неограничено вријеме, односно док им се права не одузму због некативности, код нас 18 мјесеци, или у случају злоупотребе (гласањем), или на крају, у случају да сам админ или више њих не желе више да задрже та права. Осим тога, ми сами ниједном администратору не можемо одузети права (можемо дати након успјешног гласања, али не и одузети), то се само може затражити на Мети (пројекту који кординира админ и друга права на свим Википедијама, одлучује о отварању нових језичких огранака/пројеката и другим стварима, укратко координира све Википедије), након успјешног и позитивног гласања о опозиву. Чињеница да ми као заједница можемо дати, али не и фактички одузети админ права, довољно говори у прилог томе зашто је то тако, односно да се права не би одузимала због обрачуна, и да евентуално пар људи не би преузели контреолу над пројектом. Зато и сама Задужбина охрабрује да на пројектима буде што више администратора, како би била врло мала вјероватноћа да се такве ствари десе. --Славен Косановић {разговор} 00:26, 6. март 2010. (CET)

Свако може да покрене опозив ако има разлога. Не повлачио паралелу са изборним системима због природе Википедије: неограничен број администратора (да ли то постоји негде у неком изборном систему?)- свако је могао да постане администратор по овим либералним правилима (које ви сада укидате, а тражите да се поштре услови неактивности). Ми са ове позиције видимо непотребно странчарење. Не нападамо туђа мишљења, али не могу прећутати да се овде врши притисак на администраторе. -- Bojan  Razgovor  00:19, 6. март 2010. (CET)

Ово би могао као аргумент исто изнети и Председник Тадић и са више аргумената да тражи да буде доживотно на тој дућности због интереса државе Србије. Прво нико не врши притисак на администраторе, нити има потребе да се тако еснафски штитите од својих пријатеља, колега и другова учесника. Само се покушава побољшати систем.--Sahara (разговор) 00:34, 6. март 2010. (CET)

КО КОГА штити, када смо били за олабљивање досадашњих крутих правила о опозиву? Ја сам био уздржан о овом питању, али када видим каква се кампања води заиста не могу да ћутим. И опет се позива на дневну политику. -- Bojan  Razgovor  00:41, 6. март 2010. (CET)

Сахара, Википедија није Србија, нити САД, нити су администратори Тадићи, Обаме... Википедија није никаква држава нити политички сиситем, него отворена онлајн заједница која ради на енциклопедији. Отвореност са собом доноси и одређене проблеме, међу којима су и потенцијална обрачунавања, чисто зато што се неко некоме не свиђа, или му се не свиђа нека одлука која јесте у интересу пројекта. То је разлог зашто већина администатора гласа против овог приједлога. Неки од вас који се залажете за идеју реизбора, створили сте атмосферу линча око тога, издвајајући себе као заједницу а администраторе на другу страну, као некога ко ради против заједнице, без обзира што су и админи заједница. То је једноставно недопустиво. --Славен Косановић {разговор} 00:43, 6. март 2010. (CET)

Три године сам на википедији по 10 до 15 сати дневно и схватио сам шта је википедија. Немојте своје ставове крити са неким магловитим разлозима. Прво реизбор није смењивање администратора и обезглављивање википедије. У осталом имамо и овде доказ колико су утицајни гласови администратора, нећете ни ви то дозволити, ако тврдите да смо ми остали неодговорни. Бесконачан мандат се неможе ничим оправдати, поготово ако се у току њега рад дотичног кроз резбор никад не разматра.--Sahara (разговор) 00:54, 6. март 2010. (CET)

Али зашто мора да се разматра кроз реизбор? Зашто се не разматра један по један и када за то буде стваних разлога? Зашто мора цела википедија да стане због реизбора? -- Bojan  Razgovor  01:00, 6. март 2010. (CET)

Да, али се може створити атмосфера констатног преиспитивања рада администратора, што свакако није добро, јер би се онда само тим бавили, а не оним зашта у ствари овдје и јесмо, како је већ Сања горе примјетила. Није никаква магла чињеница да сте у цијелој овој причи издвојили администраторе као неко страно тијело које ради против заједнице, што је опет кажем, неприхватљиво. Довољно је погледати ваше странице за разговор. Осим тога, ако си схватио шта је Википедија, зашто онда стално правиш аналогије са политиком и државом? --Славен Косановић {разговор} 01:05, 6. март 2010. (CET)

Управо ово што кажу њих двојица и немој заборавити да је најосновнија улога админа да се брину о овом пројекту - они га заправо штите. Молим да ми се одговори само на два једноставна питања: шта конкретно ми корисници који нисмо админи добијамо њиховим реизбором и шта конкретно Њикипедија као пројекат добија тиме?--Методичар зговор²а 01:08, 6. март 2010. (CET)

I još jedna stvar: pominje se to razmatranje. Ako neko odmah ne valja, zašto čekati reizbore? Pa verovatno jer razlozi mogu biti besmisleni poput povređene sujete, a reizbor ne bi zahtevao obrazloženje... -- Bojan  Razgovor  01:09, 6. март 2010. (CET)

Чиме се сада ово бавимо, мене тамо чека недоврчен чланак, али немогу оваго неприродне ствари, изван животних закона да прећутим. Мислим да би се мање бавили него сада, зашто би википедија стала, ако би направили нечији реизбор. Па људи администратореу БИХ често и мењају па опет иде живот. Овде нико никог несмењује, већ после одређеног периода му продужава мандат. Шта ту има тако драматично и неприродно, напротив.--Sahara (разговор) 01:13, 6. март 2010. (CET)

Вјерујем да ти можда немаш лоше намјере у томе што заступаш, али има других овдје који је имају и који би чинили све да те реизборе претворе у линчовања. У томе је проблем. --Славен Косановић {разговор} 01:17, 6. март 2010. (CET)

Ситем се прави према нормалним добронамерним људима, са успутним мерама да га злобронамерни не злоупотребе. То је уосталом и васпитни показатељ за млађе. Ко искаче из тога мора добити по прстима.--Sahara (разговор) 01:26, 6. март 2010. (CET)

Može li pojašnjenje? -- Bojan  Razgovor  01:29, 6. март 2010. (CET)

Реизбор је само друго име за опозив или гласање о повјерењу, или одузимању админ права. Пошто већ имамо те клаузуле за злонамјерне, као и када добронамјерни злуопотријебе своја овлашћења, онда је тако нешто бесмислено, изузев ако неко нема намјеру да константно одржава тензије на пројекту, пријетњама да ће на том и том реизбору некоме да скине права, без оправдања и сл. Нажалост на Википедији и добронамјерни и злонамјерни имају право гласа, а врло је тешко доказати да ли су нечије намјере позитивне или негативне за пројекат, при чему се увијек губе велике количине енергије. Из тог разлога ниједан пројекат Википедије нема сличан систем о периодичним реизборима. Реизбор иако можда може бити постављен из добрих намјера, може постати својеврсно оружје за притисак на администраторе, што није нимало добро. --Славен Косановић {разговор} 01:35, 6. март 2010. (CET)

Славене, морам да кажем да су то две сасвим различите ствари и технички и морално. Реизбор је када изађе мандат, законски и часно је за све и за сваког ко коректно ради вероватно је нови мандат. Опозив је када се са злоупотребом исфорсира тај процес и велики је шамар за дотичног, наравно ако је објективно са показатељима подкрепљено. То је практично варијанта 1 Горанове иницијативе, за коју си гласао.--Sahara (разговор) 01:44, 6. март 2010. (CET)

Конкретни одговори: @ Мики - „... смањио би се број администратора.“ По мени (моје мишљење), након раизбора би 70% администратора остали на својим местима, а при реизбору би се кандидовало још 10-15 нових корисника. Тј. повећао би се бр. администратора. @ Bojan - „... Ako neko odmah ne valja, zašto čekati reizbore?“, то ми делује као „Сам против свих“, на реизборима одлучује заједница, а не појединац. Да би се повукао, није довољно то што се неком не свиђа. А ако се не не свиђа већем делу заједнице, штетно је да се и даље налази на том месту. @ Каштер и Сања - „цјелогодишњи нон-стоп изборни циркус и .. јер би се Вики претворила у некакво "гласачко тело"“, одговор реизбори су једном у две или три године (недељу или две). Одбрану неактивних администратора не разумем баш најбоље?! Немам одговор на те констатације.

@ Методичар - Ово је предлог, који је по мени био добар. Последњи случај, око чега се све ово и покренуло је корисник Антидикриминатор који се кандидово за администаора, случај је показао да је могуће прихватили некога ко је 2 месеца на википедији да буде администратор. О таквим корисницима не знамо „ништа“ и може се потенцијално временом уверити да није за то место. Шта онда? Опозив? У протеклих пар месеци је чак било и блокираних администратора, шта са тим? Стекли су неповерење заједице, својим понашањем ремете угледу и више штете него што корите, опозива нема и то је чињеница. Заједница би требала реизборима на неки начин да се након неког перида освежи (новим корисницима и администраторима), обнови и унапреди (нове идеје које могу доћи до изражаја ако је структура другачија), да се приспита рад оних који су изабрани (ако се о њима није много знало при избору, то је добар метод), неактивни да се врате на ниво корисника и да поново почну да пишу чланке (за нови почетак), ту су због чланака, а не због администрирања. Шта ће нам администрирање, ако нико не пише чланке? „Неактивни“ самим тим што су неактивни не доприносе, а и штете колегама јер не деле терет учешћа у решавању неких не баш тако пријатних проблема. Колико разлога треба? То је по мени нормална ствар, немогуће је знати какав ће ко бити при избору и мора да постоји опција да се након неког времена (цела заједница) испита и потврди како се показао. Не знам што се бране они који добро раде! Спаваче и администраторе „које се некоме не свиђају“ разумем, ако се не свиђају већем делу заједнице није им место ту (можда се због њих корисници краће задржавају на пројекту) SmirnofLeary (разговор) 01:49, 6. март 2010. (CET)

Сахара, не, ја сам био тај који је образлагао надуго и нашироко зашто то не може бити тако дефинисано (твоја и Каштерова варијанта) и тамо и овдје. Управо зато што на Википедију долазе људи који немају појма како функционише, али ипак брзо стекну право да гласају било гдје, па и за изборе админа, са неких 75 измјена, мада чак и да се као услов постави 1000 измјена, то не гарантује нечију добронамјерност у било ком гласању. Оно што смо ми били предложили је да у ситуацијама када се неки админ понаша охоло на пројекту, заједница може да затражи његов опозив иако није злоупотријебио техничка овлашћења. То и реизбор свих админа су по мени врло различите ствари, јер се ту ради о врло конкретним ситуацијама. --Славен Косановић {разговор} 01:51, 6. март 2010. (CET)

Слажем се да су различите, али су обоје делови изборног система. Админи јесу изборне функције, нису постављени декретом некога надређеног.--Sahara (разговор) 02:02, 6. март 2010. (CET)

Mogu li ja dobiti odgovore na svoja pitanja, a ne da mi se drži govor o dobrim namerama i visokim predstavnicima za BIH (kakve to veze ima sa vikipedijinim administratorima). Dakle, ako neko ne valja, zašto se odmah ne razmatra njegov slućaj, već je za to potreban reizbor? Da li taj reizbor potreban da se bez obrazloženja uklone vredni i stručni administratori jer su se zamerili nekom? -- Bojan  Razgovor  01:52, 6. март 2010. (CET)

Бојане, одговорено ти је ако имаш такве ургентне аргументе предложи га за опозив.--Sahara (разговор) 01:58, 6. март 2010. (CET)

Ja i dalje nisam odgovor na svoje pitanje. -- Bojan  Razgovor  02:22, 6. март 2010. (CET)

Смирноф, нико нема право да одлучује о вриједности нечијих доприноса и анализира колико ко доприноси, да ли пише чланке или само исправља грешке у њима, брише вандализме и сл., пошто је свачији допринос на овом пројекту вриједан. На том хипотетичком реизбору се такође могу кандидовати људи о којима знамо врло мало или ништа, па то опет не рјешава проблем. Једино га рјешава гласање о кандидатури и гласови "за" и "против" сарадника пројекта. Према томе, по мени, осим шпто отвара могућност за атмосферу линчовања, а неки корисници су се постарали да нам је дочарају посљедњих дана, реизбор не доприноси ничим овом пројекту. Нови админи се и сада могу канидадовати, цијело вријем трубите као да тако нешто није могуће, а постоје и процедуре за уклањење права проблематичним и неактивним админима. --Славен Косановић {разговор} 02:02, 6. март 2010. (CET)

Хвала Славене на одговору. Мислио сам да је темељ добра намера, а колико видим сад сте променили аршин па је у питању линчовање. Понашање неких и њихово деловање може бити и штетно, у смислу недоличног понашања који резултује одласком људи са пројекта. Остаје један, а оде пет (резултат је -4). Под условом да једнако вреде. Да се разумемо, ја нисам против тога да мање искусни корисници буду администратори (нема мог гласа код повишења услова), само сам за проверљивост. Сами сте гласали да Антидис. буде администратор, па што вучете аргумент да се могу такође кандидовати људи о којима знамо врло мало. Ја сам ЗА то, али да такав неко не буде изабран на тај начин да га касније никако не може нико уклонити са позиције админа. Видим да мислите да су моје намере линчовање (истакнуто подебљаним словима), што није у раду са ваше стране. SmirnofLeary (разговор) 02:16, 6. март 2010. (CET)

Смирноф, знаш на кога сам мислио, у сваком случају не ради се о теби. Дакле, расправе на гласањима о повјерењу, а реизбор то свакако јесте по својој дефиницији, умију да буду аутентично линчовање. Тако је било у прошлости и не видим зашто не би тако било и убудуће. Админ права нису никаква политичка функција да сада прогањамо неактивне људе овдје, неактивни су из неког разлога. Неки због посла и приватног живота, други из хиљаду других разлога. У сваком случају постоји механизам да неактивни админи изгубе права након одређеног периода неактивности, али опет могу да се врате као корисници, или евентуално поново затраже да постану админи. Страшно ми сметају неки коментари на пројекту, посљедњих дана, у смислу да неактивни сарадници немају право гласа, или не би требали да гласају овдје. Ти људи су допринијели пројекту колико су могли, можда ће и још у некој будућности, тако да је то непоштено. Осим тога није тачно, по стоти пут, да било ког админа овдје нико не може скинути са те позиције. Ако је неко штетан за пројекат, он сигурно више неће бити админ. Тако се дешавало чак и када нисмо имали ова правила о злоупотреби, а сада је то још лакше. Него, посљедњих година, већи су проблем неки корисници који доприносе, али ипак имају јако лош начин комуникације са осталим сарадницима пројекта. Ако бивају блокирани, након тога, имамо вишемјесечно прозивање администратора по свим страницама пројекта. --Славен Косановић {разговор} 02:33, 6. март 2010. (CET)

Na pitanje zašto nije bilo opoziva zbog skorašnjih događaja odogovr je jednostavan: pravila nisu predviđala da će se administratori ponašati neprikladno. O tome smo na prethodnom glasanju rekli šta mislimo, samo zbog procedura nije usvojeno (a dosada je drugi krug mogao da se održi 3 ili 4 puta i bilo bi usvojeno već iz prve). Da li neaktivni štete mom ugledu? - ja ne mislim tako, baš me briga, a mislim da svi misle tako. -- Bojan  Razgovor  02:25, 6. март 2010. (CET)

I samo da dodam pre spavanja: ja sam autor onog pravila od 18 meseci neaktivnosti/nedoprinosenja kao administrator: 18 meseci je izabarano kao nesto sto nije ni puno ni malo. Neko godinu dana može biti sprečen (vojska, studije, bolest) da aktivno doprinosi. Sve preko 18 meseci je jasan znak da je neko definitivno otisao. -- Bojan  Razgovor  02:40, 6. март 2010. (CET)

Ја сам мало времешнији, па сам отишао раније на спавање, у 2 и 30, па да сада додам. Нигде нисам спомињао активност као меру и критеријум за реизбор (погледајте и уверићете се). Међутим опет понављам не може се игнорисати чињеница да су админи изборне функције, а избор подразумева бирање(гласање), реизбор и опозив. То су три непрекидне везе између изабраних и оних од којих су бирани. То се не може игнорисати са чињеницом да "админи нису политичке функције". Нико и не тврди да јесу, али нису ни чланови академије наука, на доживотној почасној функцији. Неки који то заслужују и могу, али не морају бити. Сада имају статус да јесу. Још да поново додам, не прави се систем према неком појединачном познатом екстремном случају, за њега мора бити предвиђен лек, који се користи и неомогућва екстреме. Признајем да је проблем на овој страни што није направљена селекција питања по приоритету и по последичним везама.--Sahara (разговор) 08:49, 6. март 2010. (CET)

Можда ниси ти предлагао активност као услов, али у овом приједлогу постоји тачка на гласању о тој теми, доле ниже. Тако да није коректно да причамо да тако нешто није постављено на гласање. Када би администратори сами могли да одлучују о садржају чланака, шта може у чланке, а шта не, као и ко, по подобности, може да приступи и ради на Википедији а ко не, онда би се могао сложити да су чланови "некакве академије наука" или некаквог уредничког тијела, те да је бити администратор на Википедији, некаква функција и да треба периодично да се провјеравају на "изборима". Пошто то није тако, не слажем се. Наравно, свако овдје има право да предложи шта хоће, те ако постоји подршка за приједлог, он пролази, ако не, онда не пролази. Осим тога, јасан лијек за опструкцију на Википедији не постоји, нарочито када су у питању прикривене намјере, јер се све базира на тези, "претпостави најбољу намјеру". То и јесте један од њених проблема, који је посљедице отворености Википедије. На овом пројекту, имали смо великих проблема са разноразним ликовима, почев од некаквих младих фашиста, екстремиста, параноичних и злонамјерних корисника исл, и могу ти рећи да је на спријечавање њихових опструкција и дјеловања, трошена огромна количина енергије и ресурса, односно времена сарадника, некада и више од годину дана у континуитету. То је још један од разлога, зашто сам против отварања ове могућности, односно још већег степена отворености, него што то сада јесте. По мени је сасвим довољно да постоји могућност одузимања права администраторима који их злоупотријебе, као и неактивним више од 18 мјесеци. Према томе, не слажем се да администратори једном стекну права, подарзумјевано имају иста за вијеке вијекова. Имаће их ако раде за добробит овог пројекта, и ако га не напусте. Евентуално би требало још изгласати Горанов приједлог, и то би била сасвим довољно заштита корисника од администратора, у случају да је тако нешто потребно, пошто су то ријетке ситуације. Администратори, заједно са свим осталим сарадницима, раде на заштити овог пројекта, како његовог интегритета, односно конструктивног рада и доприноса свих добронамјерних корисника, тако и самих корисника од нежељених и злонамјерних агената. --Славен Косановић {разговор} 14:49, 6. март 2010. (CET)

Зашто прелазимо на овакав речник, шта је коректно а шта није? Сада испада пошто изабрани не бирају своје бираче, да то није изборна функција? Чим су издвојени са гласањем они су изабрани. Али по стоти пут понављам бити изабран увек у пакету носи са собом и мандат, тј обавезу реизбора, када исти прође. Исто тако изабрани мора имати механизам опозива ако се огреши о оне услове са којима је биран. Зашто ту треба велика прича када је то природна законитост у свима сегментима људског организовања. Није википедија на српском у свемуру и мора имати изнимку.--Sahara (разговор) 18:23, 6. март 2010. (CET)

Мандат, ако ћемо тако да назовемо ствари, природним путем истиче након 18 мјесеци неактивности администратора. Гласањем о опозиву када администратор злоупотријеби своја овлашћења. Концепт реизбора и избора, као у политици и држави, не постоји ни на једној Википедији. Википедија на српском језику, нема потребе да буде изузетак по том питању. Администратори на овој енциклопедији се не бирају као што се то ради у политици, нису овдје да раде на својим кампањама, нити админстраторска права имају било какве везе са државним, друштвеним и политичким функцијама. Администратори ове енциклопедије су овдје да помажу у одржавању пројекта, штите његов интегритет и то је све. Све док раде у интересу пројекта, нема потребе да их се преиспитује на гласањима. Оног момента када то није тако, покрене се гласање о опозиву. Масовни избори свих администратора неминовно воде у странчарење и бирања по подобности, а не по квалитету рада, што није прихватљиво. Ако има два корисника, који гласају за неког администратора вреднујући његово ангажовање и рад на пројекту кроз вријеме, биће их најмање четири који ће гласати по критеријуму, свиђа ми се, или не свиђа ми се, или идем да погурам овог, пошто мени више одговара, а овог нећу, као што се то ради у стварном животу, у политици и другим функцијама у друштву. Тако нешто такође неминовно уводи страначки живот на један пројекат чији је смисао нешто сасвим друго, а то је да сви без обзира на наше ставове о зилион различитих ствари, треба да радимо у интересу енциклопедије и што квалитетнијег садржаја на њој, а не да се играмо бирократије и избора. --Славен Косановић {разговор} 19:01, 6. март 2010. (CET)

На основу изложеног произилази закључак: гласање треба избацити из метода рада, пошто води у страначко играње демократије. Како некада може бити валидно а некада је за овакву осуду. Ја лично не знам за бољи и објективнији израз воље већине!--Sahara (разговор) 19:57, 6. март 2010. (CET)

Смјернице са ове странице важе као правило на свим Википедијима и описују шта Википедија није: Википедија:Шта Википедија није#Википедија није већинска демократија.

Википедија није експеримент у већинској демократији. Првенствени метод проналажења сагласности је расправа, а не гласање. То јест, Википедијом не влада обавезно мишљење већине. Стално се спроводе разна гласања, али њихови бројчани резултати су обично само једно од неколико средстава за одлучивање. Пресудна средства за постизање сагласности су расправе које прате гласање. На пример, врло важан процес на Википедији је постизање сагласности о томе који чланци нису енциклопедијски те би их требало потпуно обрисати са Википедије. Дискусија помоћу које се постиже сагласност се дешава у контексту „гласа“ на страници Чланци за брисање. Међутим, Википедија заправо јесте демократија, у смислу у којем је дефинишу политички теоретичари као што су Хана Арент (Hannah Arendt) и Роберт Дал (Robert Dahl). Дал демократију дефинише као политички систем у којем сваки појединац којег одлука погађа има прилику да да свој прилог одлуци. Арент примећује да је владавина већине само процедура одлучивања која се користила у, на пример, антидемократском совјетском Кремљу. Она демократију дефинише као политични систем заснован на отвореном разговору.

--Славен Косановић {разговор} 02:14, 7. март 2010. (CET)

Одлично! Зашто се не држимо тога? Само се некаже да појединац може бирати када одлучују гласови а када други аргументи, нико није судија на википедији. Зашто нечујемо и мишљења и других, потрудимо се уместо одбранашког прилаза по сваку цену. Користимо и контрадикторне аргументе да би по сваку цену нешто доказали, што се неможе доказати. Када затреба надгласавање називамо вољом целе заједнице, а у следећој прилици називамо гласање заједнице да може бити страначко играње демократије. Где је ту принцип? О којима ми то принципима википедије причамо, када их мењамо у аргументима према тренутној потреби? Кажемо википедија није политика а када затреба позивамо се на принципе државних избора, чак и у другим државама, прочитај такав став на крају странице од стране Авале. Време је да се уозбиљимо, гледају и слушају нас млађи.--Sahara (разговор) 12:20, 7. март 2010. (CET)Sahara (разговор) 09:12, 7. март 2010. (CET)

Па је'л некоме забрањено да овдје изрази своје мишљење? Није. То што се већина не слаже с тобом по овом питању можда значи да постоје оправдани разлози за то, без обзира што се теби не свиђају. Јесам ли ја потрошио десет дана да помогнем да се срочи и усвоји онај приједлог за изборе за сјајне и добре, како се не би смарали по верификацијама које су зависиле од појединаца и да би партиципација сарадника пројекта у томе била већа, био мањи фокус на гласањима, а тежиште прешло на дебату и отворени разговор о тим чланцима. Тако би све требало да функционише на овом пројекту, а не да се играмо гласања сваких пет минута. Затим Горанов приједлог измјене политике који је имао врло високу подршку није прошао, јер је мала група вас имала друге идеје, предлажући алтернативе, без обзира што се већина у овој заједници не слаже с њима. И о каквом ти онда прегласавању причаш? Шта би било да смо ми сада овдје кренули да предлажемо алтернативе приједлозима у овом гласању? Укинуо би неутралне гласове, а покушаваш другима да импутираш затварање опција за партиципацију и изношење ставова већег броја сарадника у дискусији? Добро је да сам на вријеме сазнао с ким треба убудуће да сарађујем на овом пројекту. --Славен Косановић {разговор} 12:49, 7. март 2010. (CET)

Никоме форммално није забрањено да изнесе своје мишљење, али ето има самозваних судија који доносе пресуде о томе ко има подршку заједнице а ко је нема и ако назива гласање страначким играријама и када изгубе идеје о неким тзв. аргументимa, излаз нађу на прелазак на лично. Ја не могу продати своје ставове и убеђење да бих купио нечију вољу за сарадњу. То и није предвиђено са вики политиком.--Sahara (разговор) 15:18, 7. март 2010. (CET)

Ma Sahara, nije sporno da se glasa. Međutim, ova opcija je na prethodnom glasanju već imala manje poklonika i sada glasamo ponovo za nju. Znaš, demokratija nije ni ponavljanje glasanja do iznemoglosti sve dok ne uspe. Baj d vej, rečju nisi pomenuo smisao ovog reizbora, već sve vreme pričaš o tome kako to nije ništa strašno. I nije, pa ja to znam bolje od drugih, sam sam se odrekao admin alatki, stvarno nije to podvig godine.--Методичар зговор²а 20:34, 6. март 2010. (CET)

Smirnof, iskreno, niti jedan argument me nije uverio. Ukoliko admini budu blokirani ili iz bilo kog razloga nisu dobri za svoju funkciju, postoji opoziv. Ipak postoji, samo se retko ko potrudi da ga pokrene. Znaš, nije u redu čekati da dođu reizbori da bi se naplatilo ono što nam se neko od njih zamerio (a to bi se dešavalo, veruj). Ljudskije je, bar ja tako mislim, da se otvoreno suočiš sa adminom i potražiš njegov opoziv, ako baš misliš da nije za to i da šteti projektu. Zaslužio je bar toliko da mu to i kažeš javno i „u oči“ (koliko je to moguće preko neta). I nova ekipa doći neće, ljudi moji. Koja nova ekipa? Gde se krije, pošto je na Njiki očigledno nema? Ko su ti ljudi? Prave stvari van Njiki i čekaju da se stara garda povuče? Hajde da budemo realni. Koliko ljudi će zaista hteti da budu admini kada vide da će se o njima glasati svake godine? Meni to baš ne izgleda kao motiv koji će doprineti njihovom broju, a potrebni su, bez obzira što neki pričaju. Ljudi, ovaj projekat se ne održava sam od sebe.--Методичар зговор²а 20:34, 6. март 2010. (CET)

I konačno; ovo prepucavanje admini-neadmini postaje opterećujuće. Da se razumemo, sa gotovo svakim od njih sam bio u makar jednom sukobu i nije mi frka od toga, a svi znaju da nisam dražestan protivnik. I najiskrenije, postupci nekog broja njih su mi potpuno jezivi. I da se ja pitam, makar trojica ne bi više bili admini. Međutim, najiskrenije, sve ovo podseća i to suviše neodoljivo na linč, bunt i sve negativno upereno protiv njih. Ne želim i neću da učestvujem u tome, jer nije u redu. Oni su moji drugari (Jagoda, evo javno obelodanjujem), poštujem ih, iako me većina nervira () i volim da sarađujem sa njima. Od ljudi sa Njikipedije i admina i neadmina sam mnogo naučio, kao i svi vi koji sada tražite njihov reizbor. Imam osećaj da se držite ideje samo zato što je vaša, bez mnogo razmišljanja o njenom smislu i svrsi i da ste spremni da sve odnose pouništavamo samo da bi se izgurala.--Методичар зговор²а 20:34, 6. март 2010. (CET)

Žao mi je što sam sve ovo napisao, ali tako mislim.--Методичар зговор²а 20:34, 6. март 2010. (CET)

И мени је жао што си то написао, пошто дебело ниси у праву. Нема никаквог спора админи и остали. Има само бункерска одбрана админског еснафа. Што је непотребно и што је највећа штета за википедију. Ја лично се више нећу враћати на ову страну. Не вреди се играти глувих телефона.--Sahara (разговор) 20:40, 6. март 2010. (CET)

Знате шта, ајде да се не измотавамо више. Ја већ трећи дан нисам добио одоговор на моје питање је ли реизбор начин да се одстреле несимпатични а да нису ништа прекршили ниједно правило или смерницу Википедије. Ја питам како ће се ово избећи, добијем одговор ја сам добронамеран. Ма ко вас пита да ли сте добронамерни, има оних који нису. Избегава се директан одговор на моје питање, а ту се онда кука по странама за разговор и прича се о некој администраторској завери. Ја се ни са ким нисам консултовао, био сам уздржан око ове идеје, али ме је све ово натерало да променим мишљење. -- Bojan  Razgovor  09:40, 7. март 2010. (CET)

Ja bih samo da primetim, da onaj kome je savest mirna, taj se ne boji ni "osvete" ni "linča". Koliko vidim, ovde ima jako malo takvih. Bokice, ako ti je savest mirna, ako si uvek radio pošteno i savesno, nemaš zašto da se bojiš bilo kakvih "zlonamernih" elemenata (treba li da te podsetim kako sam glasala na tvom poslednjem izboru za administratora?). Isto važi za bilo koga, bio on administrator ili ne. Jer, čak i da ima takvih zlonamernika, čak i ako se radi o "linču" ili "osveti", uvek će biti nadglasani jer Vikipediju ne čine samo zlonamerni elementi (iako, sudeći po komentarima, neki administratori misle drugačije). Kako malo poverenja imate u pravdu, to je čudo jedno, a još manje u korisnike Vikipedije... --Јагода испеци па реци 10:54, 7. март 2010. (CET)

Moja je savest mirna. Ovaj put me ama bas niko ne moze da me optuzi da sam prekrsio zloupotrebio adminske moci, a da se ulizujem nekome to necu. -- Bojan  Razgovor  11:31, 7. март 2010. (CET)

I ja isto mislim, Bojane. Mislim da, sto se tebe tice, zaista nemas cega da se bojis. Od tvog poslednjeg izbora, tvoje ponasanje kao administratora je bilo korektno i uzorno. Nema potrebe nikom da se ulizujes, i ne znam uopste odakle ti ta ideja da tako nesto treba da radis. --Јагода испеци па реци 15:10, 7. март 2010. (CET)

Је ли? Него, Јагода, како објашњаваш то да ја мислим да ово личи на линч и освету, а нисам админ? И уопште се не ради о томе да ја не верујем у правду. Ја немам поверења у тебе, конкретно. И уосталом, ово није судница и форум где се пресуђује ко је био савестан, поштен и шта ти ја знам. Гласања на Њикипедији имају само једну сврху; да унапреде рад на енциклопедији и квалитет те енциклопедије. О каквој правди се овде прича? Зашто смо се ми уопште овде окупили?--Методичар зговор²а 13:54, 7. март 2010. (CET)

Zabole me leva stikla sto ti nemas poverenja u mene. A mozda mislis da "ovo lici na linc i osvetu" jer tebi praktikovanje linca i osvete nije strano, Vikipedija je bila svedok tvog osvetoljubivog pohoda protiv mene pre nekoliko meseci. Dragi moj, imam jedno senzacionalno otkrice za tebe: srecom, nisu svi kao ti. --Јагода испеци па реци 15:10, 7. март 2010. (CET)

Ne mogu, a da se ne složim sa ovom tvojom poslednjom tvrdnjom. Samo bih dodao; srećom po tebe, naravno. Zamisli da svi mogu da vide koliko manipulišeš ljudima? :)--Методичар зговор²а 15:42, 7. март 2010. (CET)

Kojim to ljudima ja manipulišem? Izgleda da je svaki moj istomišljenik ili svako ko me ne mrzi ovde na vikipediji osuđen da bude proglašen debilom koji dozvoljava da ga ja manipulišem, mojim potrčkom, psićem i slične budalaštine koje ste sve imali prilike da izgovorite. Mislim, Metodije, time zaista ne vređaš mene, već inteligenciju tih korisnika... No, tebe to nikad nije bilo briga, jedino što te je ikada interesovalo je bilo da me ocrniš na svakom koraku i što je više moguće, bez zadrške i bez ikakvih skrupula... E, ko nam sve uči decu... --Јагода испеци па реци 16:40, 7. март 2010. (CET)

Zastrašujuće zaista ko sve to radi i ja se slažem. :) Ipak, gledaj to sa vedrije strane; makar ti ne radiš u prosveti, a to jeste srećna okolnost. :) I naopako da se tvoji prijatelji ne slažu sa tobom uvek i bespogovorno. Pa ako to ne odrade, prestaju da ti budu prijatelji. Eto, ja bih imao što-šta da doprinesem na tu temu. :)--Методичар зговор²а 16:45, 7. март 2010. (CET)

Poenta je: puno glasanja + glasanje bez obrazlaganja glasa = puno prilika za osvetu nekom. Da se ide od slucaja do slucaja i za tako nesto ima razloga - nema problema. -- Bojan  Razgovor  15:58, 7. март 2010. (CET)

Pa neka se kao uslov stavi obrazlaganje glasa. Ovu poslednju rečenicu ne razumem. Što se osvete tiče... Heh. Ponavljam. Kome je savest čista, nema čega da se boji. Međutim, pošto ovde izgleda ima malo onih koji se mogu time pohvaliti, strah od pravde je preveliki, a opravdanje za to se nalazi u zamenjivanju teza: pravda se imenuje tamo nekom osvetom... --Јагода испеци па реци 16:40, 7. март 2010. (CET)

Kako može biti "strah od pravde" kada je na prošlom glasanju bio konsenzus da se skine ograničenje prilikom opoziva? -- Bojan  Razgovor  16:51, 7. март 2010. (CET)

Pa ako se ovde niko "ne boji pravde", zašto onda svoj glas protiv reizbora mnogi objašnjavaju strahom od neke navodne osvete? Čije? Moje? Da li to znači onda da ti isti koji su tako glasali misle da ja imam razloga da se nekom ovde ... Svetim? Ako tako misle, znači da im savest nije mirna. Što bih se ja bojala na primer, kako ćeš ti glasati kod mog reizbora, ako znam da ti nikad nisam ništa uradila nažao? Zar ne vidiš koliko su vaši razlozi protiv reizbora... Apsurdni? --Јагода испеци па реци 19:16, 7. март 2010. (CET)

Bokice, „pravda“ je ovde uvedena kao termin da se napravi opstrukcija ideje, projekta i svega drugog. Nema nikakvog traženja pravde i ti i ja možemo da se ne slažemo kao što se ne slažemo i možeš ti meni da budeš nesimpatičan do sutra, kao što i jesi, ali to nikakve veze nema sa životom i zdravom pameti. Naš sukob i odnos je naša stvar, a ako mislim da štetiš projektu (kao što ne mislim) pokrenuću postupak, ne zato što hoću da se razračunavamo, već zato što je to u interesu Njikipedije. I to je jedino ispravno. Sve ovo što ti Jagoda priča (sa nečistom savešću i sličnim glupostima) je začarani krug iz koga nema izlaza. Ona sve vreme želi da plate admini koji su joj, po njenom mišljenju, zlo naneli. I to ti je „pravda“.--Методичар зговор²а 17:04, 7. март 2010. (CET)

Hahaha, pa ti si stvarno majstor komendije! FYI, moja savest je čista kao suza, i nemam nameru bilo kome da se "svetim". Osim toga, čak i da mi jeste to namera (a nije, jer imam mnogo pametnijeg posla nego da se... svetim -- svašta), ja mogu da dam samo jedan glas. Ne znam kako bi moj jedan glas mogao na bilo koji način da nadjača vaših 20. E, stvarno što Dungo kaže, give me a break, bre... Mnogo si naporan... --Јагода испеци па реци 19:16, 7. март 2010. (CET)

Metodicar, za sukob je potrebno dvoje. Mozda ti jesi u sukobu sa mnom, ali ja nisam u sukobu sa tobom. -- Bojan  Razgovor  18:27, 7. март 2010. (CET)

Ma nisam ni ja sa tobom, aman. :) Uopšte nije to poenta priče, to je samo primer. Hteo sam nešto drugo, ali nema veze.--Методичар зговор²а 19:04, 7. март 2010. (CET)

Википедијанци, хајде да мало смиримо страсти. Мишљења су очигледно подељена и чули смо их доста. Нема потребе да прелазимо на личне нападе који су евидентни у неколицини коментара. Нека свако гласа према својој савести и нека изнесе свој став и аргументе. Маните се препуцавања, прозивања и омаловажавања оних корисника који мисле и гласају другачије. Никога појединачно не прозивам.--micki ^talk 20:10, 7. март 2010. (CET)

Па не знам, Мицки... Овде мени неки све време лепе етикете неке осветољубивице која само чека да пообара све администраторе, вређа ме се уздуж и попреко сваки мој коментар се тумачи као злонамеран, опструкција пројекта, идеја и целог света, и нико не реагује. Тек кад ја вратим лопту, онда се нађу душебрижници да уводе ред, онда кад је већ касно. Још један пример како администратори једноставно нису за посао медијатора. --Јагода испеци па реци 20:23, 7. март 2010. (CET)

 Коментар: Ја сматрам да је неизводљиво да се врши периодични реизбор администратора, јер би то увелике стагнирало Википедију. То би можда био повод да се жртве блокирања или неких других метода администратора обрачунава са њиме, иако је админ вршио веома добро свој посао. Администратор који је прекршио дужности може се скинути простом већином, што значи да није доживотан и недодирљив. Мислим такође да је потребно спустити границу неактивности на 12 мјесеци. Уколико неко треба дуже времена да одсуствује он то може једноставно саопштити Википедији гдје би се могао направити изузетак. Администратор неактиван дуже од годину дана се може ражаловати у уредника, а након повратка евентуално гласањем вратити на стару дужност. Данас имамо случај да када се неко кандидује за администратора, одмах почну коментари како их је већ превише, а многи од њих нису активни. Онај ко је неактиван годину дана губи админ статус, а треба препустити другим врсним корисницима да постану администратори. Пошто су главни аргументи за реизбор то што су неки управници неактивни, предлажем да се одржи опште гласање о администраторима гдје би се једном коначно ријешило да ли ће они остати администратори или не. Гласање би се односило само на неактивне администраторе. Мислим да би то био добар компромис за све, да се једном засвагда види жели ли заједница неактивне или не жели. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:17, 7. март 2010. (CET) с. р.

То би можда био повод да се жртве блокирања или неких других метода администратора обрачунава са њиме,

Жртва не може да се свети. Жртва може само да тражи правду. Ако је неко блокиран неправедно, онда је жртва. Онај ко је блокиран с правом, не може никако бити жртва. Називати некога жртвом ко је с пуним правом блокиран је мешање баба и жаба. Чега се толико боје администратори? Да су увек радили како ваља, не би се сад ничег бојали. Заправо, они који јесу радили како треба, немају чега да се боје, јер никаква освета не може доћи од неког ко је с правом блокиран. А онај који је бесправно блокиран, не може да се свети, већ само да тражи правду. А овде, колико ја видим, тражење правде и освета се поистовећују. Колико видим, ипак нема наде за ову Википедију... Чисто губљење времена. --Јагода испеци па реци 20:30, 7. март 2010. (CET)

Potpuno se slažem. I podržaću te u odluci da ne izgubiš više niti jedan minut. :)--Методичар зговор²а 21:47, 7. март 2010. (CET)

E sad baš neću da idem. Tebi u inat--Јагода испеци па реци 20:47, 11. март 2010. (CET)

Ух, видим овде замену теза. Није поента да ли се администратори боје нечега, већ сврсисходност предложеног механизма. Лично, савест ми је чиста и не бојим се реизбора. Али то апсолутно нема везе са тим како сам гласао. Гласао сам зато што мислим да је предлог лош, а не зато што се плашим да не бих прошао у реизбору. Јер, ако бих већ злоупотребио права, свако би имао могућност да покрене гласање за одузимање права мени и то би био ефикаснији еквивалент реизбору. --филип ██ 00:47, 12. март 2010. (CET)

Тачка 2

Да ли сте за повишење услова да би неко постао администратор? ЗА-ПРОТИВ Послије првог круга, ако приједлог буде усвојен на гласању, расправило би се о тачним условима, као што су минимално потребни број измјена у ГИП, пут почетник-аутопатролисан-патролер-кандидат за администратора, итд. Послије те расправе ишло би се на друго гласање о тачним детаљима.

Гласови за и против, тачка 2

1. за --Мирослав Ћика (разговор) 16:17, 3. март 2010. (CET)
2. за--Јагода испеци па реци 16:30, 3. март 2010. (CET)
3. за Видети образложење доле. --micki ^talk 22:19, 3. март 2010. (CET)
4. против --Славен Косановић {разговор} 17:04, 3. март 2010. (CET)
5. за 6 мјесеци и бар 1000 измјена од чега бар 90% у "неразговорним" именским просторима. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. за --Жељко Тодоровић (разговор) 20:19, 3. март 2010. (CET) с. р.
7. за 7 месеци, макар 1.200 измена од којих 72% у ГИП-у --Новак (разговор) 22:22, 3. март 2010. (CET)
8. за Не може неко да данас дође, а сутра постане админ (заиста не мислим ни на кога конкретно). Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:25, 4. март 2010. (CET)
9. за --Matija 10:04, 4. март 2010. (CET)
10. за --mile (разговор) 15:41, 4. март 2010. (CET)
11. против -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. март 2010. (CET)
12. за --Ана пиши ми 00:19, 5. март 2010. (CET)
13. против постоји гласање, тако да се увек може гласати против --Јован Вуковић (р) 00:43, 5. март 2010. (CET)
14. за може се гласати против, али непролазак на гласању често уме да обесхрабри или озлоједи корисника. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:45, 5. март 2010. (CET)
15. за - можда некакав упитник као на ен вики, па да кандидати знају тачно шта се тражи и како то да исправе. Ипак не треба претеривати, не бира се председник државе него администратор енциклопедије па у складу са тим услови морају да буду испуњиви.--Авала (разговор) 14:50, 5. март 2010. (CET)
16. за --Ђорђе Стакић (р) 14:53, 5. март 2010. (CET)
17. против Не видим сврху, јер је довољно повишење услова што ми гласамо. Где ћете више од тога? :)--Методичар зговор²а 17:44, 5. март 2010. (CET)
18. за Да, да и да. Предефинисати и пооштрити услове, како би минимализовали број неуспешних гласања. Она нису добра ни за гласаче ни за кандидате. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 20:24, 5. март 2010. (CET)
19. против Мислим да није добра идеја да се гласа о гласању, ако треба построжити критеријуме (то је ок), не треба то урадити тако што ће се више пута гласати о једној истој ствари. Боље у старту поставити више критеријуме. --Sanja разговорстраница 23:51, 5. март 2010. (CET)

    Ако сматраш да би требало изнети конкретан предлог пре изјашњавања, мислим да немаш разлога за бригу. Да се ово не би претворило у мачка у џаку, мислим да је разумно да се у следећој итерацији понуди и опција остајања на старом. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 00:44, 6. март 2010. (CET)

    Да, мислим да је овде био потребан конкретан предог. Мислим да је ово енциклопедија. Не треба да се сваки час гласа, већ да се пишу и допуњавају текстови... Овде се усваја правило да се направи правило за ново гласање, па да се усвоје предлози, па да се онда поново гласа... То није добро, овде смо да бисмо писали и допуњавали текстове (бар сам ја тако схватила Вики). Ако се одлучује о промени правила, треба одмах дати конкретан предог и гласати за или против јасно дефинисаног правила (усвајање новог или остајање старог), а не да гласамо да се смисле правила за која ћемо гласати!--Sanja разговорстраница 04:01, 6. март 2010. (CET)

    Колико год разумео шта желиш да кажеш, не могу с тим да се сложим, јер нема сврхе правити зилион подопција и варијанти промене ових предуслова пре него што се види колико корисника је уопште позитивно расположено према пооштрењу правила. С тог становишта, бити за промене, а гласати против њиховог даљег утаначавања — уз инсистирање на директном утаначавању (распиању енергије, у случају да уопште нема жеље за тим) — је промашај. Слобода избора. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:11, 6. март 2010. (CET)

    U pravu, na kraju, koliko vidim veliki broj korisnika je za (tako da ce biti izglasano), samo i dalje mislim da se rasplinjavamo stalnim glasanjima, koja sve cesce izazivaju rasprave o stvarima koje nemaju veze sa glasanjem...(hmmm... a ni sa Viki) Dobro bi bilo da se najzad dogovorimo oko pravila (da li treba da naglasim "da ih postujemo") i smanjimo nepotrebno trosenje reci (ne mogu da verujemo da sam ovo izgovorila ), vremena i energije. U pravu si - sloboda izbora! Htela sam da naglasim ono sto mislim da je vazno! --Sanja разговорстраница 16:17, 6. март 2010. (CET)

20. против--Aleblok70 (разговор) 20:00, 6. март 2010. (CET)
21. против --Wlodzimierz (разговор) 12:12, 7. март 2010. (CET)
22. против--Dzordzm (разговор) 00:29, 8. март 2010. (CET)
23. против--Goldfinger (разговор) 12:50, 8. март 2010. (CET)
24.  неутралан с једне стране, услови служе најпре да одбаце очигледне новајлије, али можда бисмо могли те услове за нијансу пооштрити, јер ипак расте заједница, па расту и критеријуми активности и веровања некој особи. --филип ██ 11:13, 11. март 2010. (CET)
25. против U praksi se do sada nije često dešavalo da se za admina kandiduje neko ko nema dovoljno iskustva, a broj izmena ionako nije realan pokazatelj nečijeg doprinosa. S druge strane, ako baš počne da se dešava da se nedovoljno iskusni korisnici kandiduju svaki čas, tek tada pristupiti pooštrenju kriterijuma. -- Loshmi (razgovor) 03:59, 13. март 2010. (CET)

 Коментар: Чини ми се да је тренутна „квота“ премала. Иако циљ те квоте није да добијемо савршеног кандидата, већ да се онемогући кандидовање апсолутних почетника и људи који су ту „од јуче“, ипак би могли бити мало захтевнији. Нисам присталица ригорозних захтева, али ми се чини прикладнијим захтевати од корисника бар три месеца (или више?) активног учешћа на пројекту и 1000 измена. То ће омогућити да се кандидат боље упозна са правилима и начином функционисања пројекта, а гласачима да стекну бољу слику о кандидату и лакше донесу одлуку током гласања. --micki ^talk 16:56, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: Не бих дефинисао услове на начин: 1000 измјена од чега бар 90% у ГИП, наведите просто и јасно, потребно је преко 900 измена у ГИП-у. SmirnofLeary (разговор) 18:56, 3. март 2010. (CET)

То није оно што сам рекао. Мислио сам на 900 измјена у свим именским просторима осим разговорима корисника и википедије (непродуктивним разговорима). Дакле не само ГИП. --Kašter (разговор) 20:09, 3. март 2010. (CET)

Па може да се деси да неко има 900 измена у ГИП-у а 10000 ван ГИП-а. Онда таква особа углавном време проведено на Њикипедији не троши на конструктиван начин. Ако одмах дефинишемо услове, 1000-90% је боље. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:31, 4. март 2010. (CET)

Ја сам за дефининицију: 6 мјесеци и бар 1000 измјена у "неразговорним" именским просторима. Услов да буде број, па ако је потребно и већи, без залажења у то који је то проценат у питању. SmirnofLeary (разговор) 09:43, 4. март 2010. (CET)

 Коментар: Залажем се за пут аутопатролисани - патролер - админ. Садашњи услови за админа се сматрају превише ниским па нам претходни кандидат само због тога није прошао иако је те критеријуме испунио. Појавила се дакле потреба за повећањем и прецизирањем критеријума и ја се са тим слажем. --Ђорђе Стакић (р) 14:53, 5. март 2010. (CET)

Тачка 3

Да ли сте за повећање минималне потребне годишње активности администратора (увођење више квоте активности да би неко остао администратор)? ЗА-ПРОТИВ Послије првог круга, ако приједлог буде усвојен на гласању, расправило би се о тачним условима, као што су минимална годишња квота активности, итд. Послије те расправе ишло би се на друго гласање о тачним детаљима.

Гласови за и против, тачка 3

1. за --Мирослав Ћика (разговор) 16:18, 3. март 2010. (CET)
2. за--Јагода испеци па реци 16:30, 3. март 2010. (CET)
3. за Видети образложење доле. --micki ^talk 22:19, 3. март 2010. (CET)
4. против --Славен Косановић {разговор} 17:05, 3. март 2010. (CET)
5. за Под условом да у каснијем гласању о техн. детаљима постоји опција против. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. против --Жељко Тодоровић (разговор) 20:20, 3. март 2010. (CET) с. р.
7.  неутралан Не видим разлог за повећање минималне потребне годишње активности администратора због свега што је Филип навео у свом коментару. Предлажем свим корисницима са правом гласа да га прочитају пре гласања, а налази се у коментарима везаним за гласање за предлог под тачкoм 1. Неутралан сам јер можда због скромног искуства и непознавања заједнице можда грешим.--Antidiskriminator (разговор) 23:20, 3. март 2010. (CET)
8. против----László (talk) 01:09, 4. март 2010. (CET)
9. за Исти коментар као и у одговору на прво питање. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:26, 4. март 2010. (CET)
10. против Mislim da dobar admin ne treba juriti godišnju kvotu da bi ostao dobar admin. --Matija 10:08, 4. март 2010. (CET)
11. за --mile (разговор) 15:41, 4. март 2010. (CET)
12. против -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. март 2010. (CET)
13. против --Ана пиши ми 00:20, 5. март 2010. (CET)
14. против не видим разлог зашто би се то радило --Јован Вуковић (р) 00:43, 5. март 2010. (CET)
15. против администратори треба да буду особе које су неконфликтне, умеју да разговарају... то нису квалитети који се тек тако губе. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 5. март 2010. (CET)
16. против - јер активност није врлина која се неминовно тражи код администратора. Неки од изузетно активних корисника никако не би могли да постану администратори због своје конфликтне природе, љубави према сочним псовкама, лошег сналажења у заједници и сл. Дакле велика активност не значи успешност у обављању администраторске дужности.--Авала (разговор) 14:54, 5. март 2010. (CET)
17. против Ово је волонтерски пројекат. Мада искрено понекад пожелим да сви постојећи админи остану без алатки, само да видим како би то изгледало и колико би то доброга донело.--Методичар зговор²а 17:44, 5. март 2010. (CET)
18. против Потребно је да админ буде активан, да доприноси пројекту (ово је волонтерски пројекат и то наравно треба узети у обзир) а не да јури некекву "квоту".--Sanja разговорстраница 23:54, 5. март 2010. (CET)
19. против--Aleblok70 (разговор) 20:02, 6. март 2010. (CET)
20. против --Wlodzimierz (разговор) 12:13, 7. март 2010. (CET)
21. против--Dzordzm (разговор) 00:29, 8. март 2010. (CET)
22. против--Goldfinger (разговор) 12:50, 8. март 2010. (CET)
23. против слична ствар као са тачком 1. Постоји механизам који уклања администраторе који показују апсолутну неактивност... и тај механизам постоји, чини ми се, више због тога да се спречи злоупотреба/отмица старих налога, него губитак поверења у особу. --филип ██ 11:17, 11. март 2010. (CET)
24. против Per Filip. -- Loshmi (razgovor) 04:01, 13. март 2010. (CET)

 Коментар: Јесам за мало веће захтеве по овом питању. Иако сам у првој тачки био против, мислим да би од овога било више користи него штете. Дало би реалнију слику о броју људи који су бар умерено активни у одржавању Википедије. Рекао бих да се та цифра сада креће око 15-так корисника. Ни овде нисам за ригорозне захтеве и имајући у виду како сада стоје ствари, подржао бих умерено повећање критеријума по питању активности. --micki ^talk 16:56, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: Разлог за увођење квоте активности је управо то, дакле да немамо неактивне „спаваче“. Квота може бити ниска, рецимо 500-1000 измјена годишње. Својом неактивношћу пребацују терет на администраторе који раде добар посао, и тиме такође колективно срозавају углед те позиције. --Мирослав Ћика (разговор) 15:33, 4. март 2010. (CET)

 Коментар: Овде није прецизно јасно шта се подразумева под појмом "минималне потребне годишње активности администратора" и где ти подаци стоје у правилима тј. колики су тренутно да би се могли повећати. Ја сам ово разумео као критеријуме неактивности тј. после ког периода некативности се неки админ разрешава. До сада је то било 18 месеци не вршења админ дужности. Ако се ово промени на пример на 12 месеци, да ли је то оно што је постављач хтео? Како би се тај минимум изражавао, јел постоје још неки нумерички параметри? --Ђорђе Стакић (р) 15:01, 5. март 2010. (CET)

Тачка 4

Да ли сте за увођење аутоматске кандидатуре за администратора? Ово би се дешавало аутоматски када корисник уради одређени врло велики број измјена у ГИП-у, и уз то има одређени дуги временски стаж на википедији на српском језику. Гласање је и даље потребно за потврду кандидата као администратора. ЗА-ПРОТИВ Послије првог круга, ако приједлог буде усвојен на гласању, расправило би се о тачним условима. Послије те расправе ишло би се на друго гласање о тачним детаљима.

Гласови за и против, тачка 4

1. за --Мирослав Ћика (разговор) 16:20, 3. март 2010. (CET)
2. против--Јагода испеци па реци 16:31, 3. март 2010. (CET)
3. против Видети образложење доле. --micki ^talk 22:19, 3. март 2010. (CET)
4. против --Славен Косановић {разговор} 17:05, 3. март 2010. (CET)
5. против Направити хиљаде администратора само да би им се касније укинула права због некативности је апсурдно. Корисници морају да изразе вољу да постану админи. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. против --Жељко Тодоровић (разговор) 20:21, 3. март 2010. (CET) с. р.
7. против Слажем се са ставовима изнетим у ниже наведеном коментару који је написао Корисник:Micki--Antidiskriminator (разговор) 23:23, 3. март 2010. (CET)
8. против Не треба наметати неком кандидатуру против његове воље. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:28, 4. март 2010. (CET)
9. против Glupo je nekome nametati posao. --Matija 10:05, 4. март 2010. (CET)
10. против --mile (разговор) 15:41, 4. март 2010. (CET)
11. против -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. март 2010. (CET)
12. против Ако неко жели, нека се кандидује. Не видим разлог да га силом терамо да ради нешто што неће. --Ана пиши ми 00:21, 5. март 2010. (CET)
13. против --Јован Вуковић (р) 00:43, 5. март 2010. (CET)
14. против -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 5. март 2010. (CET)
15. против - нема потребе за овим, ко жели да се кандидује може и сам. Систем може једино аутоматски да предложи кориснику да се кандидује. То не би било лоше. Мада опет, велика активност не значи успешност у администрацији.--Авала (разговор) 14:55, 5. март 2010. (CET)
16. против --Ђорђе Стакић (р) 15:01, 5. март 2010. (CET)
17. против Нажалост, непрактично.--Методичар зговор²а 17:44, 5. март 2010. (CET)
18. против Занимљива идеја, али не треба никоме наметати обавезу --Sanja разговорстраница 23:55, 5. март 2010. (CET)
19. против --Wlodzimierz (разговор) 12:13, 7. март 2010. (CET)
20. против--Dzordzm (разговор) 00:29, 8. март 2010. (CET)
21. против--Goldfinger (разговор) 12:52, 8. март 2010. (CET)
22. против Мислим да постоји генерална сагласност у томе да не треба терати друге да постају администратори, те аутоматско промовисање није добра идеја. --филип ██ 11:20, 11. март 2010. (CET)
23.  неутралан Interesantan predlog, ali nemam baš neki stav po ovom pitanju. против Zapravo, kad razmislim, ipak ne. -- Loshmi (razgovor) 04:07, 13. март 2010. (CET)

 Коментар: Ово није добра идеја. У наредном периоду би то могао бити извор нових проблема. Никога не треба кандидовати без његове сагласности, нити нам требају гласања за кандидате који уживају мало поверење заједнице и једина препорука им је одређени број измена (како се овим предлаже). Нека свако, ко задовољава потребни минимум, сам процени да ли ужива довољно поверење својих сарадника и нека се сам одлучи да поднесе кандидатуру.--micki ^talk 16:56, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: Ово је замишљено тако, да људи могу до гласања доћи радом, а не пријатељ-пријатељ односом. Идеални сарадник је онај који само пише чланке и сређује их, а скоро никада не судјелује у расправама, а још мање у свађама. Такве треба наградити. Имамо их овдје доста. --Мирослав Ћика (разговор) 15:30, 4. март 2010. (CET)

Ja se ne slažem da bi admin mesto trebalo da se shvata kao "nagrada", jer ono donosi pre svega nove obaveze (pre svega tehničko održavanja projekta) koje mnogi korisnici jednostavno, ne žele, već bi radije da i dalje rade ono što su i do sad radili -- da pišu. Povećanje kriterijuma je sasvim dovoljno pa kad neko nakupi uslove, ako ima želju pre svega da bude admin, nek se kandiduje i neka bude izabran.--Јагода испеци па реци 13:38, 5. март 2010. (CET)

Тачка 5

Да ли сте за опцију да једино посредничко веће има право посредовања у сукобима? ЗА-ПРОТИВ Послије првог круга, ако приједлог буде усвојен на гласању, расправило би се о тачним условима, као што су дефинирање очитих вандализама, брзина обавезног доношења одлуке, доступне казне, итд. Послије те расправе ишло би се на друго гласање о тачним детаљима.

Гласови за и против, тачка 5

1. за Видети образложење доле. --micki ^talk 22:19, 3. март 2010. (CET)
2. за Администратор мора и даље да има могућност блокирања вандала и тролова. У договору са више администратора би морао да може прекинути ратове измјена и то на договореној верзији. Посредничко вијеће може да се бави стварима које нису хитне. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
3. за --Жељко Тодоровић (разговор) 20:21, 3. март 2010. (CET) с. р.
4. за Ако се већ формира, онда и треба да ради свој посао. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:27, 4. март 2010. (CET)
5. за --mile (разговор) 15:41, 4. март 2010. (CET)
6. за Осим у случају тролова и вандала где треба одмах реаговати. -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. март 2010. (CET)
7.  неутралан ако се ово донесе у неком неодговарајућем облику, а ако се не изгласа посредничко веће (а изгледа да ће тако бити) доћи ће до тога да админи не смеју да посредују, а посредничко веће не постоји. --Јован Вуковић (р) 00:43, 5. март 2010. (CET)
8. против види коментар -- Обрадовић Горан (разговор) 04:58, 5. март 2010. (CET)
9. за--Dilic (разговор) 07:15, 5. март 2010. (CET)
10. против --Саша Стефановић ® 13:20, 5. март 2010. (CET)
11. против - када бих знао да би такво веће било активно гласао бих за. Слажем се у свему са Гораном.--Авала (разговор) 14:57, 5. март 2010. (CET)
12. против --Ђорђе Стакић (р) 15:05, 5. март 2010. (CET)
13. за--Методичар зговор²а 17:44, 5. март 2010. (CET)
14. против Дати простора фрилансерима. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 20:24, 5. март 2010. (CET)
15. за Наравно да ће се дати простора и фрилансерима. Поента је да то више не буде обавеза администратора и да им се тиме забрани блокирање корисника према сопственој процени. --Јагода испеци па реци 22:13, 5. март 2010. (CET)

    Наравно да неће. Ово би ПВ дало ексклузивно право на то, иако сама политика даје много шира овлашћења оваквом већу од простог посредовања. А тек сада видим да је ово посредовање заправо врста АРБИТРАЖЕ. Јок и јок. Жао ми је што сам пропустио доношење овакве политике. Суштина је да нема потребе другима бранити да посредују. Ово се не тиче скидања те обавезе са леђа админа већ одузимања права на посердовање сваком кориснику ван већа, што је апсурд, јер посредовање није исто што и арбитража (а „посредничко веће“, како је несрећно названо, заправо јесте врста арбитраже). 本 Михајло ^{_[ talk _]} 00:44, 6. март 2010. (CET)

    OK, to je tvoje viđenje. Ja to ne vidim tako (da vidim isto kao i ti, ne bih svakako glasala za). Poenta bi trebalo da bude da se blokiranje korisnika kao mera "posredovanja" potpuno ukine, da ako nastane svađa, bilo ko pokuša da SMIRI situraciju posredovanjem, a ne blokiranjem. Ako ne uspe taj neko, onda bi to preuzeli članovi tog nekog veća, komisije ili kako bi se već nazvalo to posredničko telo, kod kojih bi blokiranje bilo kao krajnja opcija kad s već svi mogući napori iscrpe. Dakle, poenta je prestati rešavati sukobe blokiranjem korisnika, čemu se danas najčešće pribegava kao sredstvu rešavanja bilo kakve vrste sukoba. --Јагода испеци па реци 11:13, 6. март 2010. (CET)

    Па онда би заиста могло и да се напише на тај начин. Ја сам у дилеми да ли је оно за шта гласате заиста написано тамо горе. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:17, 6. март 2010. (CET)

    Ideja je bila, kako si i sam rekao Sanji gore u pradlogu br 2 ako se ne varam, da se vidi da li uopšte postoji podrška za takvu ideju u zajednici. Ukoliko postoji, onda bi se utanačili detalji, jer (i tu se slažemo), što džaba da trošimo vreme na utanačavanje detalja ako generalno niko ovde nije za takvu ideju. Čak i ako sad prođe ovaj predlog, u principu to ne znači da stupa na snagu, jer ne postoje pravila tome. Postoji više mogućnosti: da se u sledećem krugu dogovorimo kako bi to otprilike trebalo da izgleda, stavimo na glasanje i vidimo da li će proći ili neće, da se pojavi više predloga, pa da opet više predloga stavimo na glasanje i da pobedi onaj sa više glasova, a takođe može da se desi i da svi padnemo mrtvi od diskutovanja i da na kraju napustimo ideju o posredničkom veću. Dakle, ovo glasanje nije ništa konačno ni definitivno, već samo konkretizovanje onoga oko čega vredi diskutovati i utanačiti detalje. Dakle, reizbor - hm, bilo bi dobro, ili ne, nikako mi se ne dopada ta ideja ni u kakvom obliku. Ako ipak misliš da reizbor (ili bilo koje od ovde postavljenih pitanja) bi moga biti dobra ideja, treba da glasaš za, jer ovo glasanje je samo početak, a nikako kraj. Doduše, kako je krenulo mislim da će pre biti kraj. No, opet smo postigli nešto: uštedeli smo sebi nedelje, ako ne i mesece beskorisne diskusije oko nečega što zajednica u stvari neće, a da neće, to pokazuje ovo glasanje. Iako vidim da mnogi misle da je ovo glasanje propast, ja ne mislim tako: jednostavno smo odmah saznali šta se ovde hoće, i oni koji bi nešto menjali, sad znaju da ne treba ovde da gube vreme na definisanju novih pravila. Pošteno, i otvoreno. I ušeđeno dragoceno vreme svih nas. --Јагода испеци па реци 23:14, 6. март 2010. (CET)

16. за--Sanja разговорстраница 23:57, 5. март 2010. (CET)
17. за--ALE^block70 14:24, 7. март 2010. (CET)
18. против--Dzordzm (разговор) 00:29, 8. март 2010. (CET)
19. против--Goldfinger (разговор) 12:53, 8. март 2010. (CET)
20. против Слажем се са Гораном и Ђорђем; посредничко веће је у бити добра идеја (гласали смо за њега својевремено), али није имало прилике да се покаже на делу; тако да не бих давао толико велика овлашћења телу које није имало никаквог "искуства" до сада. Када/ако се оно (ре-)формира и прикаже у акцији, онда можемо размишљати о томе да му допустимо шире ингеренције. --филип ██ 11:28, 11. март 2010. (CET)
21. за Због скорашњих дешавања. --Новак (разговор) 20:21, 11. март 2010. (CET)
22. за--Sahara (разговор) 20:32, 11. март 2010. (CET)
23. против Voleo bih prvo da vidim posredničko veće na delu. -- Loshmi (razgovor) 04:03, 13. март 2010. (CET)

 Коментар: Био бих задовољан да добијемо Посредничко веће састављено од разумних и неконфликтних особа. У том случају, нема потребе да обични корисници или администратори на себе преузимају ту обавезу. То ми се чини исправнијим и бољим начином решавања сукоба. --micki ^talk 16:56, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: Некако да једино ПВ посредује звучи ми „апсолутистички“. Да ли постоји нека опција која умањује ту моћ као нпр. преиспитавање одлуке од стране Заједнице у одрећеним случајевима? --Новак (разговор) 22:31, 3. март 2010. (CET)

 Коментар: 1. Зашто искључиво посредничко веће сме да посредује. Ако се све стране сложе око неког посредника зашто је битно да ли је он у овом већу?

2. Посредничко веће као тело смо већ имали. Није се показало као ефикасно. Пре него што му се дају енормна овлашћења, хајде прво да видимо то тело на делу и заиста оперативно.

3. Најважније. За сад је прилично нејасно и неодређено дефинисано, па може да се схвати на разне начине. Мени лично ово звучи као АрбКом. Одлука о увођењу АрбКома је отприлике најозбиљнија одлука коју заједница може да донесе. Одлука о увођењу АрбКома се свакако не доноси као пета, узгредна тачка гласања о некој политици која са тим нема везе. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:58, 5. март 2010. (CET)

Слажем се у потпуности са Гораном. Мислим да нема уопште потребе за оваквим "телом" на нашој Википедији. Још увек смо мали и сви се "знамо" довољно добро. Још увек можемо да изађемо на крај са већином проблема. Дакле, против сам увођења таквог тела/већа. Такође, сигуран сам да би настао прави хаос код избора особа који би били чланови истог, те стога препоручујем да без преке потребе не чачкамо мечку. --Саша Стефановић ® 13:20, 5. март 2010. (CET)

 Коментар: Кад се посредничко веће покаже на делу као нешто од озбиљног значаја и поуздано, квалитетно тело за решавање сукоба, онда му треба доделити овако искључиву улогу. Како то до сада није био случај немам поверења да ће убудуће бити док се не покаже. Дакле посредничко веће - да, али за сада не са искључивим овлашћењима. --Ђорђе Стакић (р) 15:05, 5. март 2010. (CET)

 Коментар: Делим Гораново мишљење из тачке 3. његовог коментара. Гласао сам {{за}} јер сматрам да посредовањем треба да се бави веће када и ако се оно формира, мада се сво време залажем и да администратори имају могућност деловања у сукобима (паралелно). Оно што мене забрињава јесте да ли ће уопште доћи до формирања већа (због слабог интересовања корисника да буду чланови истог) и ако се оно формира колико дуго ће се чланови задржати у том већу и колико ће оно бити активно и способно за решавање свих сукоба. Због тога делим мишљење да би било сврсисходније гласати о овоме када то веће буде имало иза себе одређени број случајева и када будемо имали представу како оно ради. Свој глас не доживљавам као подршку стварању АрбКома, већ као давање предности већу у посредовањима, а сви детаљи би наводно требали да се расправе касније. Дакле, иако схватам Горанову бојазан, нећу повући свој глас. --micki ^talk 15:26, 5. март 2010. (CET)

 Коментар:Уопште не делим Гораново мишљење ни по једној ставци.--Методичар зговор²а 17:51, 5. март 2010. (CET)

1. Прво, зашто би учествовало? Зато што би га чинили људи који желе да се баве тиме. Шта је алтернатива? Админи очигледно не желе да се баве тиме, а некако им то заједница намеће. Искрено, не разумем инсистирање да тако остане.
2. Како да видимо да ли је тело ефикасно ако га не изгласамо? Ценим да ћемо емпиријски тешко доћи до правог одговора. И претходно веће се није показало као ефикасно јер га, најпоштеније, нисмо ни користили. То врло добро зна и Горан, као и ја, јер смо били чланови.
3. Веће није ништа другачије дефинисано од времена када су се бирали претходни чланови. Зашто је сада другачије? Хоћу да кажем, која је то задршка да се овлашћења том већу дају, која тада није постојала?--Методичар зговор²а 17:51, 5. март 2010. (CET)

И за Сашу; ја не мислим да излазимо на крај са већином проблема на задовољавајући начин. Било ко ко поглчеда догађаје у последње време то може да уочи.--Методичар зговор²а 17:51, 5. март 2010. (CET)

 Коментар: Ово Посредничко вијеће није ни слично Арбитражном комитету. Арбитражни комитет није потребан и надам се да такво тијело никада неће постојати на српској Википедији. Арбитражни комитет доноси одлуке о свему и свачему, бескомпромисно блокира велики број корисника, има право избора неких чиновника, може само себи допуњавати и мијењати правила итд. На његове одлуке нема право жалбе, може се евентуално жалити на Мети и суди само у једном степену. Посредничко вијеће има искључиву надлежност да посредује у сукобима. Посредовање може затражити сукобљена страна, заједница или само Посредничко вијеће. Вијеће има три степена суђења: прво посредовање, поновљено посредовање и посредовање панела од 5 посредника. Мислим да би се један проблем добро прочешљао кроз ова три степена што појачава његову праведност. Јасно је назначено да ово тијело нема никаквих изборних или савјетодавних надлежности што значи да је оно одвојено и независно тијело. Посредници имају мандат од годину и нису ту доживотно. О томе какав је био посредник за свој мандат одлучиће заједница, уколико се исти кандидује поново за посредника. Постоји и политика изузећа посредника из спора на захтјев стране. Па нећемо ми имати десетине спорова па да је стална активност потребна (мислим да нећемо уопште имати спорова пред Вијећем). Мислим да је погрешно постављено питање да само Посредничко вијеће може посредовати. Администратори су замишљени такође као посредници и они су дужни дати своје мишљење када се два корисника сукобе и да покушају да разрјеше спор. Вандализми и троловање су искључиво у администраторским рукама. Уколико сукоб два корисника ескалира, речено је већ да администратор има неоспорно право да блокира на седам дана. Уколико се настави сукоб, тек онда ускаче Вијеће. Вијеће је посљедњи начин рјешавања сукоба и оно ће најприје доносити препоруке за рјешавање спора са добром намјером а не некакве блокаде или томе сл. Надам се да ће се овај приједлог изгласати па да пређемо на уређивање појединости, умјесто да овдје бесконачно условљавамо како ће то Посредничко вијеће изгледати. Изгласајмо приједлог па онда средимо појединости како би сви били задовољни. Видићемо како ће то све функционисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:49, 5. март 2010. (CET) с. р.

Коментари, први дио

Po sadašnjim pravilima na projektu, posredničko vijeće ne samo da ima pravo da posreduje u sukobima, nego je to jedini razlog njegovog postojanja. Naravno, pod uslovom da postoje izglasani članovi, što trenutno nije slučaj, jer imamo jedno glasanje u toku, a mandat starim članovima je davno istekao. Tako da ne znam čemu ovako formulisano pitanje u tački 5. Najvjerovatnije bi ga trebalo formulisati: da li ste za potpuno ukidanje posredničkog vijeća? Mada bi po mom mišljenju trebalo sačekati, jer nije nimalo korektno glasati o tome u vrijeme kada postoji, je u toku, glasanje za posrednike, odnosno izbor posrednika. --Славен Косановић {разговор} 17:02, 3. март 2010. (CET)

Поставите обавјештење о овом гласању на Медијавики:Sitenotice пошто се ради о гласању о корјенитим промјенама. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:25, 3. март 2010. (CET) с. р.

Моје мишљење:

• Тачка 1 — ПРОТИВ. Реизбор администратора се може посматрати као добро рјешење за контролу активности администратора, али сматрам да је неизводљив. Нисам сигуран ни да ли политика реизбора постоји на било којој википедији, а мислим да не постоји. Администратор се од стране заједнице бира неограничено, по садашњим правилима, и онај ко је гласао за администраторе је тога требао бити свјестан у тренутку гласања. Реизбор је нешто позитивно, али технички неизводљиво на Википедији. Уколико је администратор прекршио дужности, може се покренути поступак о опозиву, гдје ће се видјети став заједнице. Реизбор има и својих негативних страна, тј. да корисници који су били ограничени од стране неког администратора гласају против реизбора, иако је овај администратор добро обављао свој посао. Ја сам генералног мишљења да треба створити нову политику према којим би се прописало неко компромисно рјешење. Сматрам да би горња граница била 12 мјесеци неактивности, а не како је данас прописано 18 мјесеци. Мислим да би то задовољило оне који критикују администраторе због неактивности. Алтернативни приједлог би био да се у скоријој будућности, одржи колективно гласање о неактивним администраторима, гдје би се изјашњавало о сваком администратору да ли би требало да остане на дужности или не. Ово гласање би се само односило на неактивне администраторе.
• Тачка 2 — ЗА. Повишење би се требало односити на број измјена у википедија именском простору. Заједница мора да упозна кандидата помоћу његових дискусија и других доприноса на Тргу. Неко може бити врстан уређивач у главном именском простору, концентрисати се на писање чланака, али администратор мора имати у увид и предзнање шта се дешава у унутрашњости Википедије, тј. пратити све расправе на Тргу и оглашавати се. На основу нечијих стајалишта на Тргу се најчешће формира мишљење о неким особама.
• Тачка 3 — ПРОТИВ. На Википедији не треба правити никаква условљавања корисницима па тако и администраторима. Ово је волонтерски пројекат и свако доприноси онолико колико може и колико има времена. Не мора администратор да буде константно активан, па има и он свој приватни живот. Значи, апсолутно сам против било којег условљавања или наметања броја обавеза било којем кориснику Википедији, па тако и администраторима.
• Тачка 4 — ПРОТИВ. Аутоматска кандидатура није неопходна на Википедији. Онај ко сматра да би био добар администратор он би се као и до сада могао кандидовати. Евентуално, можемо увести допунити правило да и други корисници могу кандидовати неког, уколико добију његову сагласност. Мислим да је кандидовање од стране других корисника присутно на неким Википедијама, мислим да је тако и на хрватској.
• Тачка 5 — ЗА. Посредничко вијеће је неопходно за Википедију како сукобе не би рјешавала једна особа већ колективно тијело састављено од корисника који уживају повјерење заједнице. Администратор би имао апсолутно и неоспорно право да блокира све вандале и тролове, то им право нико не спори. У погледу рјешавања сукоба, администратори би имали могућност и право да блокирају неког сарадника на највише 7 дана. Уколико жели да га блокира на више од 7 дана, обраћа се Посредничком вијећу. Посредничко вијеће не може дисциплиновати администратора нити било којег корисника, ако крши правила Википедије. Оно је надлежно за посредовање у сукобима. Уколико је администратор прекршио неко правило, то не спада у функцију Вијећа, него се може покренути редовни поступак опозива. Посредничко вијеће се не може наравно састати одмах, њему је најмање потребно 7 дана да донесе одлуку у неком сукобу. Уколико ћемо успоставити јавно посредовање, требало би створити посебну разговорну страницу за посреднике, нешто слично Администраторској табли. Јавно расправљање посредника би значајно успорило процес доношења одлуке, али сматрам да се само на Википедији може доносити посредничка одлука и нигдје више, без обзира на вријеме потребно за доношење одлуке. Никакви ИРЦ-еви нити посебни портали, форуми, канали итд. Само Википедија именски простор.

Предложио бих да и други корисници изнесу своје мишљење у оваквој форми, како би се могла формирати представа шта би могло бити компромис у неким питањима, како би лакше ријешили ову ситуацију и што брже окончали цјелокупно гласање и након њега расправу. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:24, 3. март 2010. (CET) с. р.

Neutralni glasovi

Smem li ja nešto da pitam? Da li se neopredeljeni glasovi računaju? Mislim da je izglasano da se ne računaju, ali nisam sigurna... --Јагода испеци па реци 23:52, 4. март 2010. (CET)

И ја сам био у истој дилеми као Јагода и ово је оно што сам успео да прочитам у тренутним правилима. Неутралан глас није укинут дефинитивно. Осим тога, у правилима у вези са гласањем је написано да предлагач може да одреди дужину трајања гласања, али није написано да предлагач може сам да одлучи која врста гласова може, а која не може, да се примењује у сваком појединачном гласању. Ово се не односи на ону врсту гласања код којих је експлицитно назначено како се гласа. Нпр. код сјајних чланака је наведено да се може гласати само за и против. Код гласања за добре чланке тога нема (колико видим). Код гласања за давање и одузимање овлашћења постоје посебни захтеви у вези права корисника да гласају, тачно је дефинисано колико траје гласање и назначено је јасно да се неутрални гласови не рачунају. Више пута су се износила мишљења у корист и против предлога да неутрални глас треба у потпуности да се укине или бар да се не рачуна на гласањима, али нисам успео да нађем да смо то званично усвојили. Унапред се ограђујем, јер можда грешим. --micki ^talk 10:34, 5. март 2010. (CET)

Meni se čini da sam na nekom glasanju (a nije bilo za sjajne članke) videla jasno definisano da neutralan glas ne važi, tj da se ne računa. Mada, možda bi trebalo da o tome raspravimo i da jednom za svagda unesemo u opšta pravila o glasanju odluku koju budemo doneli. Možda čak i preskočiti raspravu, jer se o tome dosta raspravljalo, pa otići odmah na glasanje... Ne znam, šta kažu drugi? --Јагода испеци па реци 13:39, 5. март 2010. (CET)

Ne racunaju se, nije ovo skupstina pa da imamo tacno odreden kvorum i vecinu. Ako se neko ne slaze, ja cu svoje glasove precrtati. -- Bojan  Razgovor  13:46, 5. март 2010. (CET)

Ja sam mišljenja da ne bi trebalo da se računaju, jer u suštini, u ukupnom prebrojavanju glasova, pretvaraju se u negativne glasove. No, neću da insistiram jer ne znam kakva je konačna odluka, a znam da se o tome raspravljalo. A bilo bi lepo da se zna računaju li se ili ne, pre zaključivanja ovog glasanja. --Јагода испеци па реци 13:58, 5. март 2010. (CET)

И ја се слажем да могу изазвати забуну. Мишљења сам да њихово нерачунање нема упориште у правилима (бар у овом тренутку, ако сам их добро схватио, мада можда грешим). Стога је увек боље гласати јасно и гласно. Онај ко неће да гласа, али хоће да изрази свој став, нека остави  Коментар:. Чињеница јесте и то да се на крају неутрални гласови рачунају као негативни (мада нису иста ствар), па би и то требало да буде јасно корисницима који их користе. Немам дефинитиван став по овом питању. --micki ^talk 14:27, 5. март 2010. (CET)

Naravno da nisu ali oduzimaju procente glasovima za, a pošto može biti samo izabran ili nije izabran, onda ti neutralni automatski potpomaću ovu drugu opciju, jer smanjuju broj glasova ZA uodnosu na ukupan broj glasova. Ja se slažem sa Mikijem da oni koji ne znaju kako da glasaju neka ostave komentar (tu žutu tačku), a ne ono neodulučan (sivu). Nadam se da će još neko ovde izraziti svoje mišljenje kako bismo do kraja glasanja znali šta sa tim navodno neutralnim glasovima. --Јагода испеци па реци 15:39, 5. март 2010. (CET)

Napomenula bih da je otvarač glasanja jasno izložio:

Гласање се спроводи давањем гласа или у одговарајућу секцију.

Dakle, neutralan glas se nije pominjao. Mislim da bismo ovo mogli da uzmemo kao potvrdu da se neutralni glasovi ne računaju. --Јагода испеци па реци 15:41, 5. март 2010. (CET)

Онда их једноставно треба прецртати са напоменом да се само може гласати за или против. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 20:58, 5. март 2010. (CET)

Ево поновићу још једном: у правилима у вези са гласањем је написано да предлагач може да одреди дужину трајања гласања, али није написано да предлагач може сам да одлучи која врста гласова може, а која не може, да се примењује у сваком појединачном гласању. Ко онда може да узме себи за право да прецртава гласове других људи? На основу чега? Ја се слажем да ти гласови уносе забуну, али ово није начин да се то реши. То што је предлагач тако одлучио није довољно, јер се ово тиче свих корисника. Да ли су ови гласови још некада поништавани, осим приликом давања и укидања администраторских овлашћења што је дефинисано у правилима? Можда то треба променити, али не треба сада правити преседане. Ако је усвојена одлука да се неутрални гласови поништавају или просто не рачунају у коначном пребројавању гласова, онда је то друга прича. Због тога се извињавам ако ми је та информација промакла. --micki ^talk 21:32, 5. март 2010. (CET)

Хм, код сјајних чланака стоји у тачки пет:

Корисници могу гласати за и против,....

Дакле, већ постоје гласања где се неутрални глас не рачуна. Тај глас је обичан тројански коњ и не треба га узимати у обзир. Или гласај против или гласај за. Ако не знаш како да гласаш, немој ни да гласаш, него дај коментар--Јагода испеци па реци 22:21, 5. март 2010. (CET).

Тако је, код гласања за сјајне чланке и код избора и опозива админа то стоји у правилима. Не и за остала гласања. Или то треба уградити и у правила за друга гласања или просто расправити да ли је заједница за укидање неутралних гласова у глобалу. --micki ^talk 22:27, 5. март 2010. (CET)

Другим речима, овде се неутрални гласови ипак рачунају, јер нигде не пише да се не рачунају. Бзвз. --Јагода испеци па реци 22:38, 5. март 2010. (CET)

Ма како хоћете. Ја сам хтео рећи да не треба овде правити било какве преседане, јер то после испадне лоше. Ако се и остали слажу, нека се не рачунају. Већ неко време нисам баратао са неутралцима па ни ја нисам 100% сигуран. Можда нам нека паметна главица укаже на нешто што нисмо видели или споменули. --micki ^talk 22:54, 5. март 2010. (CET)

У овом случају се неутрални гласови не рачунају. Точка! (а не би требало ни у осталим случајевима. Ако незна шта ће, нека сачека мало па нек се одлучи. Заједницу интересује да ли је неко за или против, а не ко је неодлучан - тај и не треба ништа да одлучује) ----László (talk) 01:07, 6. март 2010. (CET)

Ne može to tako točka i kraj priče. Po tom pitanju bi trebalo da postoji konsenzus. Možda jedan deo zajednice ne interesuje da li je neko neodlučan, ali jedan deo zajednice to interesuje. Neutralan glas je legitimna stvar. Evo, ja na primer baš razmišljam kako da glasam za prvi predlog i još uvek sam po tom pitanju neodlučan. Ako želim da budem neutralan to je moje pravo. -- Loshmi (razgovor) 03:24, 6. март 2010. (CET)

Неутралан глас у дискусијама о политикама пројекта и генерално дискусијама у којима се испитује неки приједлог, је легитмна ствар. Може да укаже на недостаке приједлога, односно његову (не)јасноћу, или намјеру с којом се нешто предлаже. Код сјајних и добрих чланака, као и приликом бирања администратора, нема смисла, јер ту треба да се донесе конкретна одлука, те је стога избачен из таквих гласања. Дакле, неутрална глас је у одређеним ситуацијама индикатив да корисницима који су неутрални, није довољно јасно шта, или због чега се нешто предлаже. --Славен Косановић {разговор} 03:39, 6. март 2010. (CET)

И шта је на крају одлучено? Да ли се неутрални гласови рачунају или не? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:46, 6. март 2010. (CET)

Neutralan glas je savršen i vrlo perfidan metod za obstruiranje glasanja, iz prostog razloga zato što svaki neutralan glas ide direktno protiv opcije ZA, to jest u konačnom obračunu, pretvara se u glas NE. Dakle, neko ko neće da se nekome zameri, a želi da ipak kaže ne, ladno može upotrebiti neutralan glas kako bi naveo vodu na svoju vodenicu. Kao što je Laslo rekao, zajednicu ne zanimaju neodlučni. Baš me bole leva štikla što si ti neodlučan. Ili jesi za nešto ili nis. Ako si neodlučan, nemoj glasati. Ili, idi prvo pa se odluči, pa dođi da glasaš. Takođe ne vidim šta je ovde manje konkretno od biranja administratora ili sjajnog članka. Ili ti se dopada predlog ili ti se ne dopada. Ili jesi za predlog ili nisi. Ako ti nije jasan predlog, nemoj da glasaš.

No, dragi moj Kojote, pošto naravno nemamo nigde to napisano, ako se jednoglasno ne složimo da ih ne računamo (a nećemo, jer su se već javili neki kojima neutralan glas izgleda logičan), moraćemo da ih računamo. Heh, onda i svi oni koji su glasali protiv mogu ladno da promene svoj glas u "neutralan", pošto je krajnji rezultat apsolutno isti. --Јагода испеци па реци 10:58, 6. март 2010. (CET)

Па тако и мени испада. Значи, нисам једини кога то буни. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 18:32, 6. март 2010. (CET)

Слажем се са Ласлом 100%, ко је неутралан није за присуство на гласачкој листи. Ако би то сматрали неким индикатором, то може само да показује опструкцију. Ако му је нејасно могао је, а може још увек, да пита. Није други показатељ осим да квари гласање.--Sahara (разговор) 13:06, 6. март 2010. (CET) Неутралне гласове наравно морамо урачунати. Као што се и на изборима неважећи листићи рачунају у проценат, као што у многим државама постоји и могућност да се заокружи „против свих“ тако ни овде нема разлога да се нечији глас здроби. Нису они ни за ни против, већ показатељ да је неки предлог недоречен. У сваком случају и то су гласови и не могу бити игнорисани.--Авала (разговор) 17:17, 6. март 2010. (CET)

Овде се потпуно слажем са авалом. Додаћу да опште смернице гласања и даље дозвољавају неутралан глас, и никакав текст пред гласање не може ово да поништи. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 02:04, 10. март 2010. (CET)

... нити ће да поништи. --Kašter (разговор) 08:44, 10. март 2010. (CET)

Увек сам и увек ћу заступати морална права неутралних гласова! :) Било каква прецртавања и уклањања тих гласова не долазе у обзир, јер би иначе било речи о цензури. Наиме, реч је само о другом начину обележавања коментара у случају кад не знаш како да гласаш. Некоме се свиђа сива, а некоме жута нијанса. Некоме знак једнакости, а некоме узвичник. Да не бих дужио са причом да су гласања зла и да увек треба тежити консензусу, а не простом пребројавању глава, констатоваћу само да је увек боље да се неко неодлучан изрази као "уздржан", уз давање свог виђења ситуације (којом приликом се његов глас не би рачунао, јер није "ни тамо ни вамо", па није фер да се збраја заједно са негативним гласовима) него да му се глас (који је, у суштини, само коментар) брише, прецртава или шта већ. То би било ружно. Дакле, увек треба оставити могућност за "уздржан" глас, макар га схватили као други начин за остављање коментара. И коментари "не занима ме што је неко неодлучан" веома су анти-вики: свако има право на своје мишљење, па чак иако га није до краја формирао или ако нема довољно аргумената да би се одлучио за једну "страну". Да будем јасан, против сам обрачунавања таквих гласова, јер то нису поларизовани гласови, већ само нијансе у креирању општег консензуса. --филип ██ 01:06, 12. март 2010. (CET)

Усталом, "уздржани" глас адаптиран је од "енглеског" "neutral", односно "неутралан". А ако је неко неутралан, значи да се не рачуна. Семантички посматрано, чини ми се да реч "уздржан" више нагиње ка значењу да се глас обрачунава, али мислим да је само реч о несрећном преводу са енглеског (због тога што је, да л' због Скупштине или нечег другог, термин "уздржан" много ближи народима са српског говорног простора него термин "неутралан"). --филип ██ 01:50, 12. март 2010. (CET)

Niko se i ne buni protiv komentara, međutim, siva tačka NIJE komentar, nego je glas koji prema navodnim pravilima treba da se računa u opštem obračunu glasova, I TO JE ONO što ovde mnogima smeta. Nikom ne smetaju komentari, ali im smeta što se kometar, kako ga ti nazivaš, uračunava kao sasvim legalan glas. Pošto nije glas ZA on se automatski pretvara u protiv, jer na kraju imamo samo dve, a ne tri opcije - izabran ili neizabran. Nema trećeg. Dakle pitanje je u njihovom računanju a ne u njihovom ostavljanju. Zat se i pojavila ideja o njihovo precrttavanju, da bi se time obeležilo da se ne računaju u glasanju, a ne da je manje važno ono što je taj neko napisao. A ako je komentar, kako ti kažeš, može lepo da se koristi žuta tufna, rezervisana za komentar i mirna bačka.--Јагода испеци па реци 07:59, 12. март 2010. (CET)

neutral ADJ - A neutral person does not support either side in disagreement... (Collins Dictionary of English Language). Дакле, ...који не подржава било коју страну која се око нечега не слаже. Према томе, Филипе, превод уздржан је сасвим у реду. --Славен Косановић {разговор} 08:06, 12. март 2010. (CET)

Ma prevod nijje bitan. Bitno je da li mi te glasove računamo ili ne računamo? Očigledno je da još uvek nemamo pravilo o tome, a trebalo bi da se izglasa. Pitanje je kako ćemo u ovom glasanju da se postavimo prema neutralnim glasovima: računaju se ili se ne računaju u opštem zbiru glasova?--Јагода испеци па реци 08:45, 12. март 2010. (CET)

Ако се добро сећам, приликом једног избора за администратора, дошли смо у идентичну ситуацију и тада је био консензус да се уздржани гласови не рачунају, по угледу на праксу са енњики, па смо то и убацили у политику. Нисам чуо да се игде (на вики пројектима) неутрални гласови обрачунавају као гласови "против". --филип ██ 10:28, 12. март 2010. (CET)

Не заборави да, ако рачунаш гласове „за“ од укупног броја гласова, уздржани нису за, па испада као да су против, иако нису против, него једноставно немају став ни за ни против (ух, како сам сад закомпликовао!). То и јесте главоломка у целој овој причи. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:34, 12. март 2010. (CET)

По дефиницији, уздржани не подржавају разматрање неког приједлога, односно не подржавају аргументе „за“ нити аргументе „против“ (...који не подржава било коју страну која се око нечега не слаже). Можда их не треба обрачунавати у гласању, али у закључку о гласању треба навести да одређени број корисника није подржао нити аргументе "за" приједлог, нити "против" приједлога. Ипак, није коректно игнорисати да је било корисника који су се тако изјаснили. У противном, то је као када кажеш некоме, није ме брига шта мислиш, или игноришем те. --Славен Косановић {разговор} 10:50, 12. март 2010. (CET)

Е, управо око тога „можда их не треба обрачунавати“ се и ломе копља. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:55, 12. март 2010. (CET)

Ma može sve, Slavene, neka se navede da ih je bio određen broj neeodlučnih, samo da ne ulaze u konačni obračun. jer odnos nije proporcionalan. Neki matematičar bi možda mogao bolje od mene da se izrazi, ali, ako glasači imaju tri opcije, a onda se na kraju razmatraju samo dve, šta se dešava sa onom trećom? Svakako se priklanja jednoj od one dve opcije, jer njene, te treće u konačnom rezultatu nema. Dakle, glasalo je pet za, dva protiv i četiri neodlučna, rezultat bi trebalo da bude pobedili ZA, s napomenom da je vilo i 4 neodlučna. Problem nije u neodlučnosti, nego u uračunavanju tih glasova u krajnjem brojanju glasova.--Јагода испеци па реци 11:10, 12. март 2010. (CET)

Dakle, mogu postojati i tri opcije: računamo glasove za, protiv i neutralne. U mojoj prethodnoj računici 5ZA 2PROTIV 4NEUTRALNA pobednik bi bio ZA, ali ako bi bilo npr. 4ZA 2PROTIV 5NEUTRALNA, onda bi se glasanje proglašavalo neuspešnim, jer ima najviše onih koi ne mogu da se odluče. Mislim da je i to jedna validna opcija koja ne bi nikoga štetila niti gurala u stranu.--Јагода испеци па реци 11:14, 12. март 2010. (CET)

Dungo, ako se tako nešto i izglasalo/dogovorilo, toga nema u pravilima. Zbog toga i jeste cela ova diskusija ovde opet pokrenuta... Kad bi mogao da se setiš kad je to bilo, da proverimo i onda ubacimo u pravila i da završimo priču, ili pak ako je potrevno da glasamo o neutralnom glasu na svim glasanjima i da zaista jednom za svagda na tu priču stavimo tačku.--Јагода испеци па реци 11:26, 12. март 2010. (CET)

Јао, Јагода, немој још једно гласање, тек ће онда кренути циркус од километарских расправа. Нека Дунго нађе то ако може да се ситуација не расплињава даље. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:33, 12. март 2010. (CET)

На ово сам мислио, непосредно након чега је дошло до овога. --филип ██ 16:01, 12. март 2010. (CET)

Значи, неутрални гласови се рачунају кад се пребројава. Сад више ништа није спорно. Може да нам се свиди или не то што по томе неутрални гласови испадају гласови против, али тако је и ту нема даље расправе. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:44, 12. март 2010. (CET) Пола види, Пола Шарцу даје. Извињавам се на превиду. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 18:22, 12. март 2010. (CET)

Како си само извукао тај закључак није ми јасно... --филип ██ 16:48, 12. март 2010. (CET)

На основу овога:

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 70%-30% у корист гласова за.

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 80%-20% у корист гласова за.

Гласање се завршава успешно ако је број гласова 50% + 1 глас у корист гласова за (за скидање права је гласало бар 50% гласача).

По мени је то од укупног броја гласова (можда грешим...) Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:57, 12. март 2010. (CET) Не можда, него грешим. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 18:22, 12. март 2010. (CET)

С тим што си прескочио правило "Неутрални гласови се не рачунају у процесу пребројавања гласова". --филип ██ 17:11, 12. март 2010. (CET)

Упс, сори, превид. Моја грешка. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 18:22, 12. март 2010. (CET)

Али то је само за гласовање за администраторе. Да ли то важи и за било које друго гласање? Ако важи, онда да убацимо и то у правила тамо и да једном за свагда рашчистимо то. Којо, рекох гласање, да не буде после да сам је то прогурала на мала врата и друге сличне оптужбе... Ја само хоћу да све буде по ПЕ ЕСУ... --Јагода испеци па реци 22:45, 12. март 2010. (CET)

Ма разумемо се, но фркс... Па сад, ово гласање је завршено тако како је завршено, али свакако би требало дефинисати правила за нека будућа гласања (па макар и гласали о томе ). Пера Којот ^{Шта је, бре???} 19:20, 13. март 2010. (CET)

Pa kad smo već u fazonu, aj da obrnemo još jedan krug glasanja za ili protiv neutralnih glasova. --Јагода испеци па реци 09:24, 14. март 2010. (CET)

Коментари, други дио

1. Онај ко право ради, нема зашто да се боји реизбора. Људи овдје нису на интелектуалном нивоу малог дјетета.

2. Онај ко се замјерио некоме, и добро ради, нема зашто да се боји реизбора. Ако се замјерио Пери, није Жики, и већином пролази.

3. Онај ко се замјерио многима, и добро ради, очито има неке проблеме. Треба да иде на провјеру. Јер сигурно није изабран да би се замјерао многима.

4. Онај ко се замјерио већини, или лоше ради, не треба да буде администратор. Због таквих многи људи не желе да се кандидирају, и одбијени су од ове википедије у гомилама.

5. Приче о томе како ће ср википедија пропасти зато што нема довољно администратора су, у најмању руку, смијешне. На тим изборима би се могло установити правило да првих, рецимо 20 кандидата са највише гласова пролази, па макар имали подршку од 10%. Ви администратори гласате у већини против провјере вашег рада. Дакле, изгледа да сумњате у заједницу? Или сумњате у себе? Подсјетићу опет, да сте изабрани вољом заједнице. Ако сумњате у исту, ту вам није мјесто.

6. Википедија није демократија. Зашто онда стално доносимо одлуке гласањем? Или јест или није, не може мало вако - мало нако. Википедија није ни диктатура. А није ни бирократија. То се тако не ради.

7. Имамо око 30 администратора и око 20 осталих јако активних корисника. Све одлуке у вези администратуре се сада доносе прегласавањем обичних корисника, како можемо да видимо горе. То је сукоб интереса и злоупотреба администраторске овласти.

8. Једини пут када је стварно нешто урађено поводом промјене админ политике, је било кад су се Михајло и Дејан посвађали. Дакле, опет је сукоб администратора био важнији од мишљења већине обичних корисника. Што кажу у оном филму: Кад народ не ваља, ми, народна милиција, ћемо бити народ.

9. Друге википедије имају већи број активних корисника од администратора, па је овакво прегласавање обичних корисника немогуће. Из истог разлога, сам опозив је тамо углавном довољан да заустави тоталну диктатуру админ тијела.

10. Они који су гласали против, су гласали против ПРИНЦИПА опозива. Мандат је могао бити договорен и на 10 година евентуално. Зашто сте тако гласали, заиста ми није јасно. Једини јасан став на који горе нисам одговорио је Бојанов, на који дајем одговор доље:

Али зашто мора да се разматра кроз реизбор? Зашто се не разматра један по један и када за то буде стваних разлога? Зашто мора цела википедија да стане због реизбора?

Зато што је реизбор нормални, демократски, испробан систем за провјеру воље неке заједнице. Не разматра се један по један из истог разлога као и у стварном свијету: зато што би тада имали сталне изборе. Лакше је то урадити периодично. Боље је да википедија стане једном у 2 или 4 године на 7 дана, него да стоји мјесецима због појединачних опозива. --Мирослав Ћика (разговор) 16:10, 9. март 2010. (CET)

Vikipedija će zbog opoziva stajati, bilo reizbora ili ne. Ili kažeš da neće biti uopšte dozvoljen opoziv ako bude reizbor? Ako neko nešto stvarno loše uradi, treba da mu se izglasa nepoverenje i ćao. Optužbe tačke 10 stvarno nemaju osnova. -- Bojan  Razgovor  07:19, 10. март 2010. (CET)

---

1-4. Мање-више се слажем.

5. Не слажем се са предлогом са првих 20 администратора, јер нема логике. Не слажем се ни са осталим. Админи су део ове заједнице, без обзира шта појединци тврдили. Не слажем се ни са ставом да неким људима овде није место (да ли је потребно образложење?).

6. Слажем се са свим, осим са тврдњом да одлуке доносимо гласањем=демократијом. Одлуке доносимо консензусом СВИХ чланова ове заједнице.

7. Не слажем се ни са једним ставом - извртање чињеница (да не бих употребио неки грубљи израз).

8. Не слажем се ни са једним ставом - извртање чињеница.

9. Уопштено, и не видим да се ми разликујемо од свих других Википедија.

10. Да си читао аргументе и коментаре корисника и да си издвојио бар мало времена да размислиш о њима, вероватно би ти било јасније. (немој ово схватити као увреду, заиста мислим тако)

Жао ми је што је створена оваква атмосфера на овом гласању и што неколицина корисника не поштује гласове и уопште право да гласају другим корисницима. Да је било мало више спремности да се саслушају аргументи и пронађе решење око којег би постојао консензус, ствари би вероватно биле другачије. Али живот иде даље. Толико од мене. --micki ^talk 23:44, 9. март 2010. (CET)

Свима којима је стало до википедије и складног односа међу људима, посебно међу колегама и друговима на истом задатку треба да је жао код стварања овакве ситуације. Најгоре је што се некако постројисмо у два табора: админи и остали учесници. Није прихватљиво да су за то криви само они који нису админи, поготово као ја који нема ни такве амбиције и ни шансе. Не ваља се толико укопати и бранити оно што није природно и упоредиво ни са једним примером организовања у друштву. Толико одмене.--Sahara (разговор) 00:27, 10. март 2010. (CET)

Не мислим да ико криви неадмине за било шта. И не слажем се са постојањем табора; ако их и има, ја не припадам ни једном, а има још корисника осим мене и то добар број њих који се нигде нису сврстали и то сигурно неће урадити. Тако да ја те таборе не видим. Једино где могу да се сложим је да ми је жао што је настала оваква ситуација, јер не мислим да има потребе за њом и не видим разлог зашто смо толико погоршали односе. Ипак, све оно што се поквари, може и да се поправи. :)--Методичар зговор²а 00:37, 10. март 2010. (CET)

И ја не делим мишљење о постојању табора, нити припадам неком од табора, већ сам гласао према својој савести (свако ко тврди другачије нека ми то каже отворено, не иза леђа). Проблем и јесте у томе што се ствара таква слика (вештачки) јер се не прихвата воља свих корисника Википедије који су гласали или ће гласати (а то не раде админи или неадмини, већ појединци). И то знатно отежава сарадњу и договор. И на овом гласању и на ранијим су неки моји ставови у мањини, али ми не пада на памет да ради тога омаловажавам своје колеге са Википедије или правим поделе. Можда ћете и ово погрешно схватити и интерпретирати, али се надам да ће разум надвладати. Срећан рад свима. --micki ^talk 01:05, 10. март 2010. (CET)

Ево на чему се одмах оштре ставови, чему ово извалачење из контекста "Најгоре је што се некако постројисмо у два табора: админи и остали учесници" зашто давање му конотације коју нема. Па гласови и ставови су тачно тако раслојени. Нећете поправити ништа ако томе сада дајете неко друго и централно питање.--Sahara (разговор) 08:48, 10. март 2010. (CET)

Приметићеш да нису сви админи гласали, да се и њихови гласови разликују и да су и обични корисници били и за и против по свакој тачки. Стога ми није јасно зашто се тренутно то представља као да су админи гласали на један начин, а они који нису админи на други начин. И зашто се не поштује став појединца већ се његов глас тумачи као припадност некој групи.--micki ^talk 09:58, 10. март 2010. (CET)

Када се већ залажемо за аутономно право појединца на мишљење и лични став ( са чиме се дубоко ја слашем) пустимо га и да види ствари онако како их он види.--Sahara (разговор) 10:21, 10. март 2010. (CET)

Нико никоме не брани да види ствари како жели и да има лични став, али ако своје мишљење изнесе било гдје на Википедији, онда и други имају право да кажу своје, уколико сматрају да треба да одговоре. Просто, ово је јавни пројекат, отворен за свачије конкструктивно мишљење, али не подразумјева аутоматски и слагање са било којим мишљењем. Као што свако појединачно износи своје ставове, тако се и свако појединачно с њима слаже, или не слаже. --Славен Косановић {разговор} 10:28, 10. март 2010. (CET)

Википедија није заједница некаквих колектива/колхоза, него заједница појединаца. Либерални систем, а не систем колектива и колхоза. Демократија појединаца, а не демократија некаквих колектива. Сваки појединац износи на пројекту своје ставове, брани их, или не, понаша се у складу с њима или не, итд. Сви корисници су појединци. Администратори и бирократе се кандидују као појединци, добијају подршку појединаца, или је не добијају, опет као појединци, итд. Ако кандидат по мишљењу већине појединаца није за позицију администратора, не пролази, ако јесте, пролази. Ако администратор, као појединац, злоупотријеби своја овлашћења, гласа му се о опозиву, при чему опет гласају појединци. Не може се никако овај пројекат дијелити на некакве колективе/колхозе обичних корисника и администратора, него само на појединце, појединачне личности са или без администраторских права, свеједно. Гласови и мишљења администратора као појединаца, не броје се двоструко у односу на кориснике без адмнистраторских овлашћења, него важе исто. Ако је већи број појединаца на Википедији, против нечега, то не пролази, ако је за, онда пролази. Ниједан администратор сам не може да одлучи ништа битно за пројекат, исто као ниједан други корисник, без осталих појединаца у заједници. Свако од нас појединаца на овом пројекту, може да предлаже шта жели, али нико од нас не може унапријед да зна да ли ће то нешто имати подршку осталих или не. Зависи од наших аргумената, смислености приједлога, консеквенци који неки приједлог може имати за пројекат, воље осталих да га подрже или не, итд. --Славен Косановић {разговор} 09:21, 10. март 2010. (CET)

Консензус се постиже слагањем појединаца, у супротном нема консензуса. О стварима које се тичу пројекта се гласа, када из изнесених коментара/мишљења појединаца овог пројекта, није јасно да ли посатоји консензус или не. Када су ствари јасне, нема потребе гласати, нити покретати гласања. У посљедње вријеме нико никога не слуша овдје, па се прибјегава гласањима као рјешењу за тај проблем, односно проблем непостајња консензуса. Рјешење за проблем међусобног игнорисања, или непостојање консензуса, није гласање. Гласање је само процедура. Оно ће само потврдити оно што нисмо хтјели да чујемо, свиђало нам се или не. --Славен Косановић {разговор} 09:30, 10. март 2010. (CET)

---

НИЈЕДАН админ није гласао за реизбор. То није никакво мишљење појединца, већ оркестрирана одлука. Питајте неког статистичара, који ће вам одговорити која је вјероватноћа такве СЛУЧАЈНЕ одлуке.

И да, нису сви корисници исти. Имамо оне са 100 измјена и оне са 10000. Ако радије задржавате оне са 100 него оне са 10000, сретно вам било. Ако радије задржавате неактивне него активне, још више среће ће вам бити потребно. Активни ће се прије или касније исцрпити: са узалудном рововском борбом са онима који се само појављују да бацају клипове у точкове напретку ове википедије и вичу: „на смрт, на смрт“ свакој идеји.

На смрт ће заиста и бити. Смрт нашег језика и културе. Док нас престижу културно напреднији Арапи и Турци.

„Доле главу, паси траву, глуп си, ниси ти у праву.“ - Б. Ђорђевић. --Мирослав Ћика (разговор) 17:05, 10. март 2010. (CET)

Nije slučajna, bazira se na tome da ti predlažeš reizbor iz nekih ličnih pobuda, a ne zato što je to funkcionalno na ovom projektu. Reizbor je odlična platforma da se utiče na administratore, da se biraju po podobnosti određenih grupa koje u tom momentu doprinose projektu i njihovih interesa. Vjerovatno ti nisi svjestan kakvu pandorinu kutiju bi otvario i kakve se sve mogućnosti za trolovanje projekta i obračunavanja otvaraju periodičnim izborom. Tvoj glas na tim reizborima je jedan, kao i Saharin i Smirnofov, i ako uzmemo da bi bili savjesni, sigurno ne bi bili presudni, kada se skupi jedna veća grupa prikrivenih trolova s namjerom da izaberu sebi podobne kandidate. Imao si sreće da si došao u periodu kada su takve stvari uglavnom stavljene pod kontrolu, zašta je potrošeno nekoliko godina, ali nikad ne reci nikad. Svi ti neaktivni, kako ih nazivaš, su doprinijeli koliko su mogli da ovaj projekat ne postane prćija raznoraznih ektremista i da se koliko toliko očuva njegov integritet normalne enciklopedije. U početku je bila ideja da svi korisnici koji doprinose jedno vrijeme, dobiju admnistratorks prava, ali vremenom se uvidjelo da to nije održivo, jer su vrlo brzo počeli da se pojavljuju ljudi koje ne interesuje enciklopedija, nego neke druge stvari. --Славен Косановић {разговор} 17:29, 10. март 2010. (CET)

Славене, до овог дела сам подржавао твоје мишљење, али сада верујем да ниси коректно поступио према Мирославу. Прво, какве он побуде има ти не знаш, можеш само да нагађаш, а друго, немој нападати њега, већ његове ставове. Право је свакога од нас да кажемо шта мислимо, а он није никог директно напао, те мислим да за речима које си користио нема потребе.--Методичар зговор²а 18:10, 10. март 2010. (CET)

Lične pobude postoje. Da ne postoje, ne bi inisitrao da se glasom protiv prijedloga, njega i neke druge "tjera sa projekta". To je svojevrsno ucjenjivanje, "čantahe", što bi rekli Španci. --Славен Косановић {разговор} 18:19, 10. март 2010. (CET)

Stvarno si neverovatan. U nedostatku mene (jer dugo se ne javljah na ovoj stranici), kojoj bi mogao da pripisuješ do mile volje "lične pobude", i "zadnje namere", sad si prešao na Ćiku. Zaista si sam sebe premašio. Dakle, ako neko ne želi da ostane pod uslovima koje smatraju apsolutnom diktaturom (jer, kao što Sahara reče, samo diktatori nikad ne idu na reizbor), znači da odmah ima "zadnje namere" i "lične pobude". Bitno je da ti i tebi slični nemate ni ličnih pobuda ni zadnjih namera kad ne želite reizbor. Ovo je svojevrsna gebelskovska propaganda. Ako nisi sa mnom, onda si sigurno protiv mene. Neverovatno. Ajde, eto mene, opet sam se javila, napadaj mene, pusti Ćiku i ostale, jer ti ti ljudi ama baš ništa nisu skrivili, osim eto što bi voleli da s vremena na vreme provere poverenje zajednice koju imaju administratori. --Јагода испеци па реци 18:28, 10. март 2010. (CET)

A je l bi mogla malo ti da se smiriš sa tim proglašavanjem ljudi nacistima? Koliko ja vidim, ti si jedina ovde koja napada ljude uvredama. Verujem da uvrede koriste ljudi u nedostatku argumenata, a tebi očigledno svaki put manjkaju.--Методичар зговор²а 18:41, 10. март 2010. (CET)

A je l' bi ti mogao da ne budeš mirođija u svakoj čorbi i da barem jedan moj komentar (koji inače nemaju veze s tobom) ne propratiš svojim otrovnim komentarima i uvredama ad hominem, kao i izmišljotinama tipičnim samo za tebe? Stvarno mi ne treba da mi ti goviriš šta treba da radim i kako treba da se ponašam, jer si najmanje indikativna osoba da nekom pridikuješ o lepom i pristojnom ponašanju. A argumenata imam, koliko hoćeš. Ne vidi ih samo onaj koji neće. --Јагода испеци па реци 19:25, 10. март 2010. (CET)

Ja mirođija u svakoj čorbi, a ti se nadovezuješ na razgovor koji smo vodili Slaven i ja??? I zato i ima veze sa mnom (jer si se nadovezala na našu priču) i ispašće da podržavam tvoje uvrede i verbalno nasilništvo, a to uopšte nije tako. I makar imam toliko intelekta da umem da budem otrovan i bez toga da vređam ljude. I kada bih vređao kao ti, barem bih bio dovoljno inventivan da ne pomenem Gebelsa zilion puta. Kada bismo ga ukucali u pretraživač, majko mila, našli bi ga u svakoj tvojoj drugoj poruci, a fala bogu ima ih i previše.--Методичар зговор²а 19:33, 10. март 2010. (CET)

E nemaš pojma koliko mi je drago što si toliko telegentan... Svaka čast, prosto nemam reči... A to da ne vređaš.. Heh.. Znaš ono, što je babi milo... --Јагода испеци па реци 19:44, 10. март 2010. (CET)

---

Славене: Да, желим реизбор из личних побуда. Желим да ова енциклопедија напредује брже и боље, са људима који су што више активни. Желим да имамо што више и што бољих чланака. Примјер на врху власти, ако је позитиван, потиче многе. Негативан одбија људе у већем броју.

„Реизбор је одлична платформа да се утиче на администраторе.“ Управо тако. Шта ту не ваља? Администратори су ту да спроводе одлуке заједнице, а реизбор и треба да буде платформа да се колико-толико утиче на исте. Супротно твом могућем мишљењу, избором за администратора грешник не постаје аутоматски светац, чије се одлуке не могу преиспитивати никако осим опозивом.

Ах, сад ћеш рећи: „па иначе ће тролови преузети пројект бирањем себи подобних кандидата.“ Како је Смирноф лијепо рекао, нико није толико блесав да пише чланке годину или двије, и направи 10000 измјена у ГИП-у, да би послије минирао пројект. Ако и јест толико луд, сам је у томе, и остали ће га глатко прегласати.

Јер тролова има више врста, и сваки вуче на своју страну. Имаш фашисте, комунисте, либерале, атеисте, теологе, националисте Србе, Хрвате, Албанце, Муслимане и тсл. Како мислиш да ће се ти сви разнородници са супротним убјеђењима састати да оборе све администраторе? То није могуће. Исто као што није могуће да сви админи случајно гласају против неког приједлога, а већина осталих корисника за. --Мирослав Ћика (разговор) 16:23, 11. март 2010. (CET)

Питање је шта је позитивно? Свако има свој репер овдје о томе. У томе и јесте проблем. Зато је много боље тражити опозив администратора који злоупотребљава своја права, него свих одједном. Да се не лажемо, реизбор је исто што и опозив, јер се гласа о повјерењу. Ко је тај ко ће овдје поставити услов 10 000 измјена за могућност гласања и ко ће то подржати? --Славен Косановић {разговор} 16:31, 11. март 2010. (CET)

Па није ти човјек ни рекао да би 10000 измјена требао бити услов. Прочитај горњи текст. Шта је са тобом Славене? --Kašter (разговор) 17:20, 11. март 2010. (CET)

Прочитај ти поново: Како је Смирноф лијепо рекао, нико није толико блесав да пише чланке годину или двије, и направи 10000 измјена у ГИП-у, да би послије минирао пројект. Ако и јест толико луд, сам је у томе, и остали ће га глатко прегласати. Ја не знам како другачије ово да схватим, него да се ради о гласањима, односно услову за гласање. --Славен Косановић {разговор} 17:24, 11. март 2010. (CET)

;) Ето прочитао сам. Ради се о аргументацији да један хипотетични дугогодишњи сарадник са 10000 измјена у ГИПу има скоро никакву мотивацију за минирањем пројекта, зато што је у тај пројекат инвестирао веома много времена и труда. Пошто се ради о скоро никаквој мотивацији, Ђика је навео и аргумент да би тај хипотетични корисник и у случају да пролупа и ипак крене са минирањем, био прегласан тј. био у мањини. Ево сад ти је и препричано ;) --Kašter (разговор) 18:59, 11. март 2010. (CET)

И један корисник, може да спријечи све могуће злоупотребе које би се отвориле редовним реизборима? Фантастично замишљено. Како би то један корисник успјевао, када се одлуке доносе гласањима већег броја људи? --Славен Косановић {разговор} 19:23, 11. март 2010. (CET)

Мада и даље мислим да је твоја интерпретација погрешна, али ајде, да видимо све могуће "интерпретације". --Славен Косановић {разговор} 19:26, 11. март 2010. (CET)

Осим тога, како мислиш наметнути твоја рјешења о било чему, када мораш уважити мишљења и гласове свих корисника пројекта? Ако имаш кориснике против масовног уноса ботом Х, џабе ти администраторска права, не можеш га спровести, док се практично сви не сагласе. Ако имаш верзије чланка које ти се не свиђају, не можеш наметнути своје мишљење, него мораш тражити консензус са осталим корисницима, кроз дискусију. Ако имаш приједлог измејене неке политике, мораш прихватити мишљење и гласове свих, а не само оних који теби иду у прилог. Администраторска права не помажу ништа нити се могу користити у тим стварима. Проблем је што бркаш појмове, па по теби, администратори не би требали да имају право да износе своје мишљење/заступају га, ни о чему што се не тиче употребе админ овлашћења и спровођења одлука заједнице. Ипак, то није тако. Потребно је раздвојити ствари, тј., када се употребљавају та права за нешто, а када не, јер и администратри имају право да уређују пројекат, учествују и дискусијама о пројекту и садржају у чланцима, гласају, заступају и бране своје ставове, итд. За те ствари се администраторска овлашћења не употребљавају. --Славен Косановић {разговор} 17:07, 11. март 2010. (CET)

Којих свих чланова друштва? Па никад није пирамида стајала на темену, већ на основи (бази).--Sahara (разговор) 18:55, 11. март 2010. (CET)

Сахара, де ти мени објасни по чему су администратори власт, када за употребу тих права, у већини ситуација, осим вандализама и напада на сараднике пројекта, за друге ствари употребљавају та права на основу одлука, гласања, које се редовно спроводе и гдје гласају сви корисници? Када то разлучимо, онда можемо даље причати. --Славен Косановић {разговор} 19:23, 11. март 2010. (CET)

Дали су власт или не, није ни битно, али су издвојена структура у оквиру организовања функционисања википедије. Природно је да буду као појединци, те изабране сруктуре, подложни реизбору, као и у свим другим случајевима друштвеног организовања. Хоћеш да кажеш да није власт, а зашто се тако жестоко брани, од стране носиоца те невласти?--Sahara (разговор) 19:33, 11. март 2010. (CET)

Сахара, не дирај нам Славена. Елем, битно је јако да ли су администратори нека власт или нису. А нису. Чак је грубо да се каже да су оно што им име говори — административни службеници, дакле позиција им је најближа неком радном месту. А познато је како иде процес запошљавања — радиш, док не цркнеш. Нема реизбора, већ ти шеф процени када си зрео за отказ одн. пензију. У овом случају, тај шеф је заједница. Аналогијом зачас долазимо до модела узимања админ-права по гласању, што већ постоји. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:09, 12. март 2010. (CET)

Потпуно сам одговорио, нисам на квизу. Рекао сам сасвим јасно, да није битно како је зовете , али питам што је толико браните и ако је нико не отима, већ само жели да надогради организацију.--Sahara (разговор) 19:51, 11. март 2010. (CET)

Ниси ми одговорио на питање. --Славен Косановић {разговор} 19:44, 11. март 2010. (CET)

Како стоје гласови сада, Посредничком вијећу неће бити дата искључива надлежност да посредује у сукобима. Аргументи су углавном како многи немају повјерења у ово Вијеће јер још не знају како ће функционисати и да ли ће бити ефикасно. У томе не видим проблем, јер је заиста тешко дати надлежност неколицини корисника за које се не зна како ће радити и доносити одлуке. Ја се само надам да ће се Вијеће формирати законито (тј. најмање да се изабере 5 посредника) како би могло да почне са радом, па ћемо видити је ли ефикасно или не. Даље, аргумент против Вијећа је такође да ово Вијеће личи на Арбитражни комитет. Ја сам већ претходно образложио по чему се Вијеће разликује од Арбитражног комитета. Вијеће је тијело за посредовање, и искључиво посредовање. Али, када сукоб ескалира Вијеће мора моћи да донесе одлуку о блокирању сукобљених страна. То значи, да је ово Вијеће нешто између медијаторског комитета и арбитражног комитета, али никако не дјелује као арбитражни комитет. Администратори требају увијек да буду као неформални посредници и свака сукобљена страна би требала прво да затражи мишљење администратора, а тек онда да уше у службено посредовање. Дакле, треба разграничити неслужбено и службено посредовање. Администраторима се не одузимају права посредовања, али незадовољни корисник ће увијек рећи да администратор није ваљан посредник и тада треба да наступи Вијеће. Може се евентуално увести обавеза да би прије службеног посредовања, корисник требао да затражи мишљење на Администраторској табли. Требало би се изјашњавати шта није добро у тренутно важећој политици посредовања како би се стигло до договора који би важио за све. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:24, 11. март 2010. (CET) с. р.

Резултати гласања

Тачка 1

Гласова 27. 9 за, 15 против, 3 уздржана. Уздржани се не рачунају ни за ни против. Дакле 37,5% за. Приједлог неће бити даље разматран.

Тачка 2

Гласова 25. 14 за, 10 против, 1 уздржан. Уздржани се не рачунају ни за ни против. Дакле 58,3% за. Приједлог неће бити даље разматран.

Тачка 3

Гласова 24. 6 за, 17 против, 1 уздржан. Уздржани се не рачунају ни за ни против. Дакле 26% за. Приједлог неће бити даље разматран.

Тачка 4

Гласова 23. 1 за, 22 против, 0 уздржаних. Уздржани се не рачунају ни за ни против. Дакле 4,3% за. Приједлог неће бити даље разматран.

Тачка 5

Гласова 23. 13 за, 9 против, 1 уздржан. Уздржани се не рачунају ни за ни против. Дакле 59,1% за. Приједлог неће бити даље разматран.

Закључак гласања

Сви приједлози су одбијени, јер ниједан није добио 70% или више гласова за. --Мирослав Ћика (разговор) 17:57, 13. март 2010. (CET)