Вера Свобода
Вероника Марија Свобода (Осијек, 15. август 1936 — 1. април 2024) била је југословенска и хрватска певачица забавних, народних и староградских песама.
Вера Свобода | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Вероника Марија Свобода |
Датум рођења | 15. август 1936. |
Место рођења | Осијек, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 1. април 2024.87 год.) ( |
Место смрти | , Хрватска |
Занимање | певачица |
Музички рад | |
Активни период | 1952—2011. |
Жанр | поп, народна музика, староградска музика |
Издавачке куће | ПГП РТС |
Младост и образовање
уредиОдрасла је и детињство провела у Миклеушу поред Подравске Слатине, где је завршила и основну школу.[1][2][3] У Осијеку је завршила средњу економску и музичку школу, а на Педагошком факултету дипломира енглески језик.
Музичка каријера
уредиСа шеснаест година, 1952. године, почиње да пева на програму Радио Осијека и у позоришним представама Града Осијека. Седамдесетих година, била је једна од највећих звезда на простору Југославије. Учествовала је на бројним фестивалима забавне, народне и тамбурашке музике те, у богатој каријери, објављује велики број албума и синглова.[4].
Слушаоци Радио Мартине из Дугог села је проглашавају певачицом века, када су у питању народна и староградска песма. Добила је и одликовање Ред Данице хрватске са ликом Марка Марулића за допринос култури. Град Осијек и Осијечко-барањска жупанија су јој доделили признање за животно дело.
Почетком рата у Хрватској 1991, Вера Свобода је учествовала у ксенофобној песми Ива Фабијана „Крени гардо” у којој се позива на мржњу према Србима у Хрватској.[5]
Приватни живот
уредиБила је удата за доајена тамбурашке музике Јулија Њикоша, који је преминуо 2010. године.
Године 2011. имала је тешку операцију срчаног залиска, али се успешно опоравила.[6]
Фестивали
уредиЈесен:
- Мој је лола у нане јединац, '67
- Славонски ашиковање, '68
- Пала роса свуда по сокаку, '68
Славонија, Пожега:
- Весела је Славонија / Ново коло, '69
- Ни' ме стра, '70
- Бећарине / Лола и дика, '71
- Дан плаветан као лан, прва награда публике, '72
- Ти ћеш доћи, '73
- Наћи ћу си другог дику, '74
- Што си, нано, удала ме рано, '75
- Дођи, дико, да купимо сино, '76
- Славонијо, рођено и мило, '81
- Цветкова механа (Вече градске песме), '70
- Спомен на Скадарлију (Вече градске песме), '78
- Један глас и виолина (Вече градске песме), '79
Дужијанца, Суботица:
- Класје, '70
Крапина:
- Горице ву сунцу, '70
- Смеј се, пријател, '71
- На брегу под шумом, '72
- Подравски крај, '74
- Прва љубав, '75
- Загорски цуг, '76
- Земља је ова ткана од злата, победничка песма, '77
- Сигде је лепо, ал' дома је најлепше, '78
- Попевај пријател, за земљу и сузе, '79
- Ву драгом крају, '80
- Где се ласте врнеју ву гнезда, '81
- Још само в попевки (дует са Ивицом Бобинецом), '82
- Добра вам вечер, пријатељи стари, '83
Звуци Паноније, Осијек:
- Код Бијеле лађе, '72
- Три руже, '74
- Златни данци, '78
- Стари Салетл, 2000
Сплит:
- Једна је Хрватска, '91
Степинчева катедрала.
- О Маријо, звијездо мора, '91
- Молим те Боже, '92
Златне жице Славоније, Пожега:
- Нек' се зна кад Славонија слави, '92
- Дико моја кад ћемо на сијело, награда за текст, '93
- Пјесмо моја, награда за текст, 2005
- Славонијо, ти си попут раја, 2011
- Дан плаветан као лан (Ретроспектива 50 година фестивала), 2019
Пјесме Подравине и Подравља, Питомача:
- Барањска елегија, '95
Бродфест:
- Буњевачка грана, '95
- Славонијо, златна ружо хрватска, 2002
- Броде славонски, цвијете хрватски, 2005
Референце
уреди- ^ „Uz rođenu Mikleušanku Veru Svobodu, obilježeno 160 godina školstva u Mikleušu - www.icv.hr” (на језику: хрватски). 2017-06-03. Приступљено 2024-09-03.
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Приступљено 2024-09-03.
- ^ „IN MEMORIAM U 88. godini preminula poznata hrvatska glazbenica Vera Svoboda: Djetinjstvo je provela u Mikleušu - www.icv.hr” (на језику: хрватски). 2024-04-01. Приступљено 2024-09-03.
- ^ „Vera Svoboda, Medaljon”. Umjetnici, Vera Svoboda. 10. 1. 2022. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Ivo Fabijan - Kreni Gardo (на језику: енглески), 1991, Приступљено 2023-08-08
- ^ „Biografija, Vera Svoboda”. Biografija. Org (на језику: српски).