Басијана

Басијана (лат. Bassiana) је била антички град, чији се остаци налазе на археолошком локалитету Град у источном Срему, недалеко од данашњих Доњих Петроваца код Руме у Србији. Била је једно од најзначајнијих насеља у римској провинцији Доњој Панонији и њеној наследници Другој Панонији, чији је главни град био оближњи Сирмијум. Остаци Басијане простиру се на 28 хектара, а у њеној близини, на локалитету Солник код данашњег села Добринаца пронађени су остаци римског војног логора (лат. Caput Bassianae) са бедемима, кућама и гробовима. Локалитет Град (Басијана) налази се под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја.

Положај Басијане у провинцији Панонији

Прошлост града и археолошки налази

Басијана са делом Паноније под царском влашћу, након ослобођења Сирмијума (567)

Басијана је основана у 1. веку, на главном путу Сирмијум–Таурунум, на простору који је насељавало панонско племене Амантини, а потом и келтски и Скордисци. На основу указа цара Хадријана током његовог боравка у Панонији 124. године добила је статус муниципијума (до тада је била аутономни цивитас). Не зна се са сигурношћу када јој је додељен статус колоније са којим се први пут помиње 214. године. Басијана је великим делом уништена инвазијом Хуна средином 5. века, а касније је потпала под власт Острогота.

Уговором из 510. године, најисточнији део Паноније Секунде, око Басијане, враћен је под царску власт, чиме је створена византијска провинција Панонија. Приликом оснивања Архиепископије Јустинијане Приме (535), цар Јустинијан I (527-565) је одредио да поменути део Паноније, са Басијаном, потпадне под црквену надлежност новостворене архиепископије. Византијској Панонији је нешто касније прикључен и оближњи Сирмијум (567). Византијски граматичар Херакле у својим списима наводи Басијану као седиште епископије.

Археолошка истраживања на локалитету су вршена 1882. и 1935. године када их је радио Археолошки музеј из Загреба, а настављају се 1935. године које је водило Историјско друштво из Новог Сада. Том приликом откривене су три зграде од камена и опеке, са системом за загревање просторија – хипокауст, подним мозаицима и зидним фрескама, као и канализационом мрежом. Током даљих истраживања откривено је много камених надгробних споменика, жртвеника, посуда од стакла, скулптуре, као и више од 300 новчића.

Након ископавања урађени су авионски снимци на основу којих је урађен урбанистички план и утврђено је да је град имао изглед неправилног петоугла, димензија 550 m, са 350 m. Град је био опасан бедемима са кулама квадратне основе. Град је имао правилан распоред улица, а на крају главних улица (cardo i decumanus) налазиле су се капије. Постојале су четврти са комплексима грађевина јавног карактера, као и стамбени део у чијем саставу су се налазиле и радионице за снабдевање града.

Из историјских извора се зна да су у граду постојале текстилне радионице (gynaecium Bassianense) које су се највероватније бавиле израдом вунених производа. У Басијани је била смештена коњичка јединица Крила Паноније. Из града се до насеља прилазило преко мостова, а војни логор се налазио поред села Добринци, три километра од Басијане, на локалитету Солнок.

Најзначајнији проналазак је рим­ски прстен са тер­и­торије муницип­и­јума Баси­јана који датира из 3. или 4. века, а знача­јан је у толико што ње­гова порука до тада није поз­ната међу нат­писима на накитима и то га чини јединственим. Реч је о женском накиту од бронзе, са латин­ским нат­пи­сом који гласи Veni – Amica (дођи при­јатељице). Стручњаци сма­трају да је реч о вереничком накиту – сличне поруке могле су се само наћи на луксузној рим­ској керам­ици, у сти­ховима, чак у „Песми над пес­мама”, али не и на накиту.

Прстен је пречника 1,9 цен­тиметара, тежине 2 грама, сас­тоји се од тракасте елип­састе алке са наглашеним раменима. Слова су правилно отис­нута. Није лако одред­ити да ли је порука била љубавног или рели­гиозног карак­тера. Међу рим­ском арис­тократи­јом у пери­оду раног царства били су омиљени сти­хови пес­ника љубавне поез­ије, посебно Овидија, и биле су љубавног и ерот­ског карактера. Цар Август, који је владао у то време, био је мишљења да су подри­вале морал рим­ског друштва. Неки извори тврде да је и сам Овидије био про­теран из Рима због таквих стихова.

Од те 1935. године, због недостатка финансијских средстава на Басијани нису рађена никаква ископавања или истраживања. Иако је стављен под заштиту државе, локалитет се често налази на удару дивљих археолога који га прекопавају у потрази за богатим пленом.

Галерија

• 
• 
• 
• 

Види још

• Сирмијум
• Римски градови у Србији
• Римске провинције

Литература

• Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167. 
• Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 5: 9—47. 
• Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126. 
• Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64. 
• Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54. 
• Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56. 
• Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 10: 9—69. 
• Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada. 
• Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12. 
• Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46. 
• Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma. 
• Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research. 
• Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge. 
• Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije”. Scrinia Slavonica. 15: 9—33. 
• Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert. 

Спољашње везе

• Споменици културе у Србији - Басијана (Српска академија наука и уметности)
• Туристичка организација Рума