Белегишка култура
Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
| Белегишка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија, Румунија | ||
| Главни локалитет | Белегиш | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | индоевропска | ||
| Друштвено уређење | сложено социјално издиференцирано друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 1350. п. н. е. | ||
| Престанак | 900. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Ватинска култура | Босутска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Фазе
уредиНа основу керамичких налаза уочене су две фазе:
- Белегиш I
- Белегиш II (Кручени)
Распростирање
уреди
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку.[1]
Налазишта
уредиГлавна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу — Стојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици, Матејском броду и Карабурми.
Сахрањивање
уредиУ овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
Насеља
уредиНасеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.
Покретни материјал
уредиОсновни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.
Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
Од металних налаза појављују се:
- луналасти привесци,
- издужена секира са дугметастом дршком
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128
Литература
уреди- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
