Википедија

BMW

аутомобилски бренд, произвођач и конгломерат
(преусмерено са БМВ)
Овај чланак је о немачком произвођачу аутомобила и мотоцикала. За друге употребе погледајте страницу BMW (вишезначна одредница).

BMW AG (IPA: О овој звучној датотеци /ˈbeːˈʔɛmˈveː/; изворно иницијализам за нем. Bayerische Motoren Werke Aktiengesellschaft) немачка је мултинационална компанија која тренутно производи луксузне и спортске аутомобиле и мотоцикле, а такође је производила и авионске моторе до 1945. године.

BMW
Послује као
FWB: BMW
Компонента DAX-а
Изворни назив
Bayerische Motoren Werke AG;
BMW AG
Бајерише моторен верке А-ге;
Бе-Ем-Ве А-ге
акцијенгезелшафт
(Aktiengesellschaft — AG)
Индустријааутомобилска
ОснованоМинхен,  Немачка
7. март 1916.; пре 108 година (1916-03-07)
ПретходникRapp Motorenwerke
Bayerische Flugzeugwerke
ОснивачКарл Рап
СедиштеМинхен,  Немачка
Подручје покривености
цео свет (осим Русије)[1]
Руководиоци
Оливер Ципсе
(председавајући менаџмента)
Норберт Рајтхофер
(председавајући супервизије)
Производи
Брендови
УслугеРаст 2.521.514 аутомобила (2021)
Раст 194.261 мотоцикл (2021)[2]
ПриходРаст 111,239 млрд. евра (2021)[2]
Оперативни приход
Раст 16,060 млрд. евра (2021)[2]
ПрофитРаст 12,463 млрд. евра (2021)[2]
Укупна активаРаст 229,527 млрд. евра (2021)[2]
Укупан капиталРаст 75,132 млрд. евра (2021)[2]
ВласникШтефан Квант (29%)
Сузане Клатен (21%)
фри-флоут (50%)
Број запослених
118.909 (2021)[2]
Подружнице
Списак
Веб-сајтwww.bmw.com

Компанија је основана 1916. године и седиште јој је у Минхену (Баварска). BMW производи моторна возила у Немачкој, Бразилу, Кини, Индији, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама. Године 2017, BMW је био четрнаести највећи произвођач моторних возила на свету — са 2.505.741 произведеним аутомобилом.[3] Породица Квант је дугогодишњи власник деоница компаније (при чему је остатак, половина, фри-флоут), након инвестиција браће Херберта Кванта и Харалда Кванта 1959. године којима је компанија спасена од банкрота.

Аутомобили се продају под брендовима BMW (уз подбрендове BMW M за перформанс моделе и BMW i за плагин електрична аута, те подружнице Мини и Ролс-Ројс). Мотоцикли су на тржишту под брендом BMW Motorrad. Компанија има значајног удела у историји мотоспортова, поготово тјуринг ауто трка, Формуле 1, спортских трка и трке Isle of Man TT.

Историја

уреди
Главни чланак: Историја BMW-а

1916—1923: Произодња авионских мотора

уреди
 
Авионски мотор BMW IIIa

Otto Flugmaschinenfabrik је компанија коју је 1910. године основао Густав Ото у Баварској. Почеци BMW-а могу да се прате уназад до три засебне немачке компаније: Rapp Motorenwerke, Bayerische Flugzeugwerke (7. март 1916) и Automobilwerk Eisenach. Историја самог имена почела је 1913. с фирмом Rapp Motorenwerke (Карл Фридрих Рап), произвођачем авионских мотора. У априлу 1917, након одласка оснивача Карла Рапа, компанија је променила име у Bayerische Motoren Werke (BMW).[4][5] BMW-ов први производ био је авионски мотор BMW IIIa, који је у пролеће 1917. дизајнирао инжењер Макс Фриц. Мотор IIIa био је познат по доброј економији потрошње горива и перформансу на великим висинама.[6] Уследеле наруџбе мотора IIIa од немачке војске изазвале су рапидно ширење BMW-а.[7]

После краја Првог светског рата 1918, BMW је приморан да смањи производњу авионских мотора — према одредницама Версајског мировног споразума.[8] Да би наставио с пословањем, BMW је производио опрему за фарме, покућство и железничке кочнице.[9][10][11][12] Године 1922, бивши велики акционар Камило Кастиљони купио је права за име BMW, чиме је компанија престала да послује као Rapp Motorenwerke и почела да ради као Süddeutsche Bremse AG (данас позната као Knorr-Bremse).[11][13] Кастиљони је такође био инвеститор у другој авионској компанији, по имену Bayerische Flugzeugwerke — коју је преименовао у BMW.[14][15]
Пропала фабрика Bayerische Flugzeugwerke поново је отворена и почела је да производи моторе за аутобусе, камионе, пољопривредну опрему и пумпе, под именом бренда BMW.[11] Корпоративна историја BMW-а узима датум оснивања фирме Bayerische Flugzeugwerke (7. март 1916) за датум рођења компаније.[11][12]

1923—1939: Производња мотоцикала и аутомобила

уреди
 
BMW модел 3/15PS (BMW Dixi) из 1930

Када су рестрикције Версајског споразума почеле да се укидају, BMW је почео с производњом мотоцикала (1923)[16] — и то моделом R32.[16]

BMW је почео да производи аутомобиле 1928, када је компанија купила аутомобилску компанију Automobilwerk Eisenach. Тадашњи модел компаније Automobilwerk Eisenach био је Dixi 3/15, лиценцирана копија аута Austin 7 који је почео да се производи 1927. године. По преузимању, Dixi 3/15 је постао BMW 3/15 — први производни аутомобил BMW-а.[17][18][19]

Године 1932, BMW 3/20 је постао први BMW аутомобил који је у целости дизајнирао BMW.[20][21] Покретао га је четвороцилиндрични мотор, који је BMW дизајнирао на основу мотора модела Austin 7.[20][22]

BMW-ов први аутомобилски шестоцилиндрични инлајн мотор изашао је 1933. године, за BMW 303.[22] Током 1930-их, BMW је проширио распон модела; почели су да се производе седани, купеи, кабриолети и спортски аутомобили.[23]

1939—1945: Други светски рат

уреди
 
Мотор за BMW 801

Поновним наоружавањем Немачке 1930-их, компанија је опет почела да производи авионске моторе за Луфтвафе. Фабрика у Минхену је увелико почела да користи принудни рад: стране цивиле, ратне заробљенике и затворенике Концентрационог логора „Дахау”.[24] Међу успешним дизајнима мотора из Другог светског рата били су BMW 132 и BMW 801 — ваздухом хлађени радијални мотори, те пионирски BMW 003 аксијални турбомлазњак — који је покретао мали млазни „принудни ловац” из 1944/45. Heinkel He 162 Spatz. BMW 003 млазни мотор је прво тестиран као примарни покретач у првом прототипу авиона Messerschmitt Me 262 (Me 262 V1), с тим да на тестовима 1942. BMW-ови прототипи мотора нису успели да полете а резервни Junkers Jumo 210 клипни мотор монтиран на носу обавио је потребно заустављање/слетање.[25][26]

Неколико тестних примерака Me 262 A-1b користило је напреднију верзију млазњака 003, постижући званичну највећу брзину 800 km/h (500 mph). Први икад млазњак с четири мотора који је полетео били су шести и осми прототипи млазног извиђача-бомбардера Arado Ar 234, који су за покретање користили млазњаке BMW 003. Током 1944. године, поузданост модела 003 је повећана, чиме је постао погодан као погонско средство за ваздушне оквирне дизајне који су се такмичили у програму Jägernotprogramm — где су могли да аплицирају лаки борбени авиони преко уговора. Победио је дизајн Heinkel He 162 Spatz. Авијациони турбомлазњак BMW 003 исто тако је био разматран као основна полазна тачка за пионирски ’турбошафт’ погон немачких оклопних борбених возила 1944/45. године, као GT 101.[27] Како се ближио крај Трећег рајха, BMW је развијао неке војне авионске пројекте за Луфтвафе: BMW Strahlbomber, BMW Schnellbomber и BMW Strahljäger; међутим, ниједан од поменутих модела није направљен.[28][29]

1945—1959: Послератна обнова

уреди
 
BMW Isetta с вратима која се отварају сприједа

Током Другог светског рата, многа производна постројења BMW-а тешко су бомбардована. Постројења у Источној Немачкој одузео је Совјетски Савез,[30] а у преосталим Савезници су забранили производњу мотоцикала и аутомобила.[31][32] Током овог периода забрана, BMW је користио основну половну и спасену опрему да прави лонце и таве — касније проширујући асортиман и на други кухињски прибор те бицикле.[33][34]

Године 1947, BMW је добио дозволу да настави с производњом мотоцикала; први послератни мотоцикл — R24 — изашао је 1948. године.[35] BMW-у је и даље остало забрањено да производи аутомобиле; међутим, Bristol Aeroplane Company (BAC) производила је аутомобиле у Енглеској на основу BMW-ових предратних аутомобила, користећи планове које су узели из немачких уреда BMW-а.[36]

Производња аутомобила је настављена 1952. године, великим седаном BMW 501.[37][38][39] Током 1950-их, BMW је проширио опсег модела уводећи седане, купее, кабриолете и спортске аутомобиле.[40] Године 1954, BMW 502 је постао први BMW с V8 мотором.[41] Да би омогућили приступачан модел, BMW је 1955. године почео да производи микроауто Isetta (под лиценцом Изоа).[42] Две године касније, четворосед BMW 600 био је заснован на продуженој верзији дизајна Isetta.[43] Године 1959, BMW 600 је заменио већи купе/седан BMW 700.[44][45]

1959—1968: Скори банкрот и Neue Klasse

уреди
 
Седан Neue Klasse

До 1959, BMW је био у дуговима и губио је новац.[46] Isetta се продавала добро, али с малим маргинама профита.[47] Њихови луксузни седани засновани на моделу 501 нису се продавали довољно добро да би били профитабилни и постајали су све више застарели.[48] Купе 503 и роудстер 507 били су прескупи да би били профитабилни.[48] Верзија 600, четворосед заснован на Isetta-и, слабо се продавао.[49] Тржиште мотоцикала је имплодирало средином 1950-их, уз све већи утицај који је Немце окретао од производње мотоцикала према аутомобилима.[50] BMW је продао дизајн Allach компанији MAN године 1954.[51] American Motors и Rootes Group су покушали да купе BMW.[52]

На годишњем генералном састанку у BMW-у, одржаном 9. децембра 1959. године, др Ханс Фајт — председавајући надзорног одбора BMW-а — предложио је спајање с фирмом Daimler-Benz. Акционари и мали деоничари супротставили су се овој сугестији и окупили се око противпредлога др Фридриха Матерна — који је добио довољно подршке да заустави спајање.[47][52] У то време, Quandt Group коју су предводила полубраћа Херберт и Харалд Квант, недавно је повећала количину деоница у BMW-у и постала власник с највише удела.[52] Године 1960, почео је развојни програм за нови низ модела, под именом Neue Klasse (Нова класа). Резултујући седани Neue Klasse с четвора врата уведени су 1962. године; сматра се да су спасли компанију у финансијском смислу и успоставили идентитет BMW-а као произвођача водећих спортских седана.[53][54][55]

Године 1965, Neue Klasse опсег је проширен луксузним купеима 2000 C and 2000 CS.[56] Серија је касније додатно проширена, 1966. године, иконским компактним купеима BMW 02 серије.[57]

BMW је 1966. године купио компанију Hans Glas са седиштем у Динголфингу (Немачка). Glas возила су кратко била означена именом BMW док компанија није потпуно преузета. Претпоставља се да је аквизиција била углавном да би се добио приступ развоју Glas-ових зупчастих каиша за аутомобилску примену,[58] с тим да су неки видели динголфиншки пројекат Glas као другу иницијативу. Како год, ова фабрика је престала да постоји и BMW-ов највећи тренутни добитак била је — према њима самима — акција висококвалификованих инжењера и другог особља.[59] Glas фабрике наставиле су да праве ограничен број својих постојећих модела, уз додатак производње предњих и задњих осовина за BMW-ове све док нису ближе инкорпорисани у компанију BMW.[60]

1968—1978: E3; серија 3, серија 5, серија 7

уреди
 
E9 3.0 CSL

Године 1968, BMW је почео с производњом свог првог шестоцилиндричног инлајн мотора после Другог светског рата. Овај мотор се поклопио са изласком великих седана E3 (претеча серије 7) и великих купеа E9 (претеча серије 6).[61]

Опсег седана средње величине серије 5 био је уведен 1972. године, да би заменио седане E3. Платформа серије 5 такође је коришћена за купее серије 6, који су уведени године 1976. Године 1975, уведен је први модел серије 3 — опсег компактних седана/купеа. Велики седани серије 7 уведени су 1978. године.[62]

1978—1989: M дивизија

уреди
 
E30 M3

BMW M1 из 1978. био је први BMW-ов спортски аутомобил са средњим мотором и био је развијен у конјукцији с Ламборгинијем.[63] Исто тако, био је први путни аутомобил који је произвела BMW-ова мотоспортска дивизија — BMW M.[64][65] Године 1980, дивизија M је произвела први модел заснован на регуларном производном возилу, E12 M535i.[66][67] M535i је претходник за BMW M5, који је уведен 1985. године на основу платформе E28.[67][68][69]

Године 1983, BMW је увео свој први дизел мотор; — настао је M21.[70][71] Први BMW с погоном на све точкове — E30 325iX — почео је да се производи 1985,[70][72] а 1987. године E30 је постао први BMW-ов модел који се производи с каросеријом у стилу каравана.[73][74]

E32 750i из 1986. године био је први BMW-ов V12 модел.[75] E32 је такође био први седан доступан са шасијом дугог међуосовинског размака (са ознаком „iL” или „Li”).[73]

BMW M3 је уведен 1985. године, заснован на платформи E30.[73][76]

1989—1994: Серија 8, хечбекови

уреди
 
E31 серије 8

Низ великих купеа серије 8 уведен је 1989. године, а 1992. била је прва примена BMW-овог првог V8 мотора у 25 година: — M60.[77] Ово је такође био први BMW који користи задње вешање с више спојница, што је дизајн имплементиран за масовну производњу код модела E36 серије 3 из године 1990.[78][79][80]

E34 5 серија, уведена 1988, била је прва серија 5 произведена с погоном на све точкове или караванским стилом каросерије.[80]

Године 1989, Z1 ограничене производње започео је BMW-ову линију кабриолета-двоседа — модели серије Z.[81][82][83]

Године 1993, BMW серије 3 Compact био је први BMW-ов хечбек модел (осим за моделе ограничене производње — серије 02 Touring). Ови хечбек модели формирали су нови низ полазних модела испод других модела серије 3.[84][85][86]

Године 1992, BMW је купио велику акцију у студију за индустријски дизајн са седиштем у Калифорнији — DesignworksUSA; у потпуности су их купили 1995. године.[87][88][89]

Макларен F1 из 1993. покреће BMW-ов V12 мотор.[90][91]

1994—1999: Власништво Ровера, Z3

уреди
 
Z3 роудстер

Године 1994, BMW је купио британску компанију Rover Group[92] (коју су тада чинили брендови Ровер, Ланд Ровер, Мини и MG, као и права на нефункционалне брендове укључујући Остин и Морис),[93][94] која је остала у његовом власништву шест година.[92] До 2000, Ровер је направио велике губитке у пословању, па је BMW одлучио да прода неколико брендова.[95] Брендови MG и Ровер су продати Конзорцијуму Финикс (енгл. Phoenix Consortium) и настао је MG Ровер,[95] а Ланд Ровер је преузео Форд.[96] BMW, у међувремену, задржао је права да прави нови Мини, — с чим су почели 2001. године.[97]

Године 1995, E38 725tds био је први аутомобил серије 7 који користи дизел мотор.[98] E39 серије 5 такође је уведен 1995. године, а био је први аутомобил серије 5 који користи управљање са летвом и зупчаницима; значајан број делова за вешање био је направљен од лаког алуминијума.[99]

BMW Z3 кабриолет двосед и купе модели уведени су 1995. године.[99][100] Ово су били први масовно произвођени модели ван серија 1/3/5 и први који се једино производе ван Немачке (у Сједињеним Државама, у овом случају).[100]

Године 1998, E46 серије 3 бива уведен[101] — са моделом M3 који је садржавао BMW-ов најмоћнији природно аспирисани мотор до тада.[102]

1999—2006: Теренски модели, Ролс-Ројс

уреди
 
E53 X5

BMW-ов први теренац, BMW X5 (E53), уведен је 1999.[103][104] X5 је направио велико одступање од BMW-ове слике спортских „аута за возаче”; како год, био је веома успешан и уследило је увођење друге BMW серије X.[103][104] Мањи BMW X3 изашао је 2003. године.[105]

E65 серије 7 из 2001. године био је први BMW-ов модел који користи аутоматски мењач са шест брзина.[106]

Године 2002, купе/кабриолет с два седишта Z4 заменио је Z3.[107] Две године после, хечбекови серије 1 заменили су моделе серије 3 Compact као BMW-ови полазни модели.[108]

Ролс-Ројс фантом из 2003. био је прво возило Ролс-Ројса које се произвело у власништву BMW-а.[109] Ово је био крајњи исход компликованих уговорних преговора који су почели 1998. године када је Rolls-Royce plc лиценцирао BMW-у коришћење имена и логоа Ролс-Ројса, док је Викерс (енгл. Vickers) продао Фолксвагену преостале елементе Rolls-Royce Motor Cars-а.[110][111][112][113] Додатно, BMW је опскрбљивао Ролс-Ројс моторима почев од 1998. године, који су коришћени за Ролс-Ројс силвер сераф.[114]

Године 2005, BMW-ов први V10 мотор уведен је изласком модела E60 M5.[115] Платформа E60 исто тако се користи за E63/E64, чиме су поновно уведени модели серије 6 након станке од 14 година.[116]

2006—2013: Прелазак на моторе с турбопуњачем

уреди
 
F01 ActiveHybrid 7

BMW-ов први масовно произвођен бензински мотор с турбопуњачем био је шестоцилиндрични N54, који је почео да се ради 2006. године изласком модела E92 335i[117] (од 1973. до 1975, BMW је направио 1672 мотора M10 с турбопуњачем за BMW 2002 турбо).[118] Године 2011, изашао је F30 серије 3 — који је имао мотор с турбопуњачем на свим моделима.[119] Овај прелазак на турбопуњаче и мање моторе био је рефлексија општих трендова у аутомобилској индустрији. M3 модел заснован на платформи F30 први је M3 који користи мотор с турбопуњачем.[120]

BMW-ов први V8 мотор с турбопуњачем, BMW N63, уведен је 2008. године.[121] Упркос тренду смањења величине, године 2008. BMW је почео да производи први V12 мотор с турбопуњачем — BMW N74.[121] Године 2011, F10 M5 постао је први M5 модел који користи мотор с турбопуњачем.[122]

Године 2007, права на производњу Husqvarna Motorcycles-а купио је BMW — за објављених 93 милиона евра.[123]

Теренац BMW X6 изашао је 2008. године.[124] X6 је привукао пажњу и постао контроверзан због своје необичне комбинације купе и SUV стилских одлика.[124]

Године 2009, компактни теренац BMW X1 бива уведен.[125] Након овога, исте године, BMW серија 5 Gran Turismo са ’фастбек’ стилом каросерије бива уведен — заснован на платформи серије 5.[126]

Контроверзни дизајнер Крис Бенгл објавио је свој одлазак из BMW-а у фебруару 2009, након што је радио на челу дизајнерског тима близу 17 година.[127]

BMW-ов први аутомобил с хибридним погоном, F01 ActiveHybrid 7, уведен је 2010. године.[128]

2013—данас: Електрични/хибридни погон

уреди
 
i8

BMW је почео да прави први електрични аутомобил, градски ауто BMW i3, године 2013.[129][130][131] i3 је такође први масовно произвођен аутомобил који има структуру углавном израђену од угљеничних влакана.[132][133] BMW-ов први хибридни спортски аутомобил (и њихов први аутомобил са средњим мотором још од модела M1) зове се BMW i8 и уведен је 2014. године.[134] i8 је исто тако први аутомобил који користи BMW-ов први инлајн-три мотор, BMW B38.[129][134]

Године 2013, BMW серија 4 заменио је моделе купе и кабриолет из серије 3.[135][136] Многи елементи серије 4 остали су исти код еквивалентног модела серије 3. Слично овоме, BMW серија 2 године 2013. мења моделе купе и кабриолет из серије 1.[137] Серија 2 се производила у стиловима каросерије купе (F22), MPV с пет седишта (F45) и MPV са седам седишта (F46).[137] Потоња два стила тела аута представљају прва возила с предњом вучом које производи BMW.[137] F48 X1 такође укључује неке моделе с предњом вучом.[138]

Компактни теренац BMW X4 уведен је 2014. године.[139]

G11 740e и F30/F31 330e из 2016. године, прве су плагин хибридне верзије серије 7 и серије 3 — редом.[140]

Менаџмент

уреди

Чланови одбора за менаџмент су:

(ажурирано: 29. октобар 2018. (2018-10-29))[141]

Име компаније и лого

уреди
 
Лого на ауту

Име BMW је скраћеница за Bayerische Motoren Werke (IPA:   /ˈbaɪ̯ʁɪʃə mɔˈtʰɔʁn̩ ˈvɛɐ̯kə/). Немачко име није граматички тачно, јер је на немачком језику Motorenwerke једна реч. Термин Bayerische Motorenwerke (досл. „баварски моторни радови”), који се користио у неколико немачких публикација и реклама у прошлости,[142][143] на енглески се преводи као Bavarian Motor Works — назив који BMW званично користи за рекламирање производа у земљама у којима се говори енглески језик.[144] Суфикс AG, скраћеница за Aktiengesellschaft, означава инкорпорисани ентитет који је у власништву акционара (може се поредити са „Inc.” (САД) или „PLC” (УК)).

 
Застава Баварске
 
Еволуција логотипа BMW-а (1917—2020)

Кружни плаво-бели лого BMW-а или roundel настао је из кружног логоа компаније Rapp Motorenwerke; од тада се развијао и инверзно су се комбиновале бела и плава боја као боје заставе Баварске.[145] BMW лого који се користио од 1917. године, уз разне стилске промене, промењен је у марту 2020. из верзије из 1997. у нови минималистичког дизајна.[146]

Порекло логоа често се сматра да је осликавање покрета авионског пропелера тако да беле лопатице секу плаво небо. Међутим, ово осликавање прво се користило у реклами BMW-а године 1929. — 12 година након што је лого направљен — па ово стога није порекло самог логоа.[147]

Термини „бемвејац”,[148] „бембара”,[148] „бемба”,[148] „бенџамин”[148] „бенџос”, „бенгула”,[148] „бенкица”,[148] „бог моторних возила”,[148] „београдско моторно возило”,[148] „бемвара”,[148] „бешо” итд. често се користе као сленг за BMW на српском језику, а на енглеском то су нпр. Beemer, Bimmer или Bee-em;[149][150] исти се углавном користе за аутомобиле али неретко и за мотоцикле.[151][152][153] У Сједињеним Државама, неки људи дају прескрипцију да енглеско beemer треба да се користи специфично за мотоцикле, а да bimmer треба да се користи за аутомобиле.[154][155][156][157][158][159] Неки од ових људи тврде да „истински поклоници” овде праве разлику,[160] а они који за то не знају су „неиницирани”.[161] Употреба термина у северноамеричким мејнстрим медијима такође варира; на пример Глоуб енд мејл из Канаде преферира Bimmer, а Beemer назива „yuppie абоминацијом”;[162] с друге стране, Такома њуз трибјун каже да су они који праве разлику између термина да би разликовали аутомобиле и мотоцикле „ауто снобови”.[163]

Финансије

уреди

За фискалну годину 2017, BMW је објавио зараду од 8,620 милијарди евра — уз годишњи приход од 98,678 милијарди евра, што је пораст од 4,8% у односу на претходни фискални циклус.[164] BMW-ове деонице су се продавале с ценом од преко 77 евра по акцији, а тржишна капитализација у новембру 2018. процењена је на 55,3 милијарде долара.[165]

Год. Приход
(млрд. €) 		Укупан приход
(млрд. €) 		Укупна актива
(млрд. €) 		Запослени
(млрд. €)
2011 68,821 4,881 123,429 100.306
2012 76,848 5,096 131,850 105.876
2013 76,058 5,314 138,368 110.351
2014 80,401 5,798 154,803 116.324
2015 92,175 6,369 172,174 122.244
2016 94,163 6,863 188,535 124.729
2017 98,678 8,620 193,483 129.932
2018 97,480 7,117 208,980 134.682
2019 104,210 4,915 241,663 133.778
2020 98,990 3,775 216,658 120.726
2021 111,239 12,382 229,527 118.909

Мотоцикли

уреди
Види још: BMW Motorrad и Историја мотоцикала BMW
 
R32 мотоцикл, прво BMW моторно возило
 
BMW R1200RT из 2015

BMW је почео да производи моторе за мотоцикле а потом и мотоцикле после Првог светског рата.[166] Бренд мотоцикала BMW данас је познат под називом BMW Motorrad. Први успешан мотоцикл након пропалих Helios и Flink, био је „R32” године 1923. — с тим да је производња оригинално почела 1921. године.[167] Овај модел је имао „боксер-твин” мотор, код којег се цилиндар пројицира за проток ваздуха са сваке стране машине.[168] Поред њихових једноцилиндарских модела (у основи са истим узорком), сви остали мотоцикли које праве користили су овај дистинктиван изглед све до раних 1980-их. Многи BMW-ови се и даље производе са овим истим изгледом, који се означава као серија R.[169][170]

Целокупна производња мотоцикала BMW, од 1969. године, лоцирана је у компанијиној фабрици Берлин-Шпандау.[171]

Током Другог светског рата, BMW је производио мотоцикл BMW R75 с прикаченом бочном приколицом.[172] Имајући јединствен дизајн копиран од модела Циндап KS750, његова бочна приколица с точковима такође је била с моторним погоном.[171][172] У комбинацији с диференцијалом с могућношћу закључавања, ово возило је било добро за офроуд вожњу — на многе начине еквивалент Џипу.[172][173][174][175]

Године 1982, дошла је серија K, с погонском осовином али водом хлађена и с три или четири цилиндра монтирана у правој линији од напред ка назад.[176][177] Недуго после овога, BMW је такође почео да прави ланцом погоњене серије F и G са једноструким и паралелним двоструким моторима Ротакс.[178]

На почетку 1990-их, BMW је надоградио „ерхед боксер” мотор који је постао познат као „ојлхед”.[179][180] Године 2002, „ојлхед” мотор је имао две свећице по цилиндру.[181][182] Године 2004, додата је уградива балансна осовина; капацитет је повећан на 1.170 cc, а перформанс побољшан на 100 КС (75 kW) за R1200GS — при успоредби са 85 КС (63 kW) претходног модела R1150GS.[183][184] Још моћније варијанте „ојлхед” мотора доступне су код мотоцикала R1100S и R1200S, који дају 98 и 122 КС (73 и 91 kW) — редом.[185]

Године 2004, BMW је увео нови K1200S Sports Bike — који је значио одступање за BMW. Имао је мотор који производи 167 КС (125 kW), изведен као резултат сарадње компаније с Вилијамс F1 тимом; лакши је од пређашњих K модела. Иновације укључују електронски подесиво предње и задње вешање, те предњу виљушку типа Hossack коју BMW назива именом Duolever.[186]

BMW је увео ABS у производњи мотоцикала, почев од краја 1980-их.[187] Генерација кочница са системом против закључавања доступна на BMW-овим мотоциклима из 2006. и касније отворила је пут за увођење ESC система, то јест технологије против клизања касније код модела из године 2007.[188]

BMW је био иноватор у дизајну вешања за мотоцикле, узимајући телескопско предње вешање много пре других произвођача (1935).[189] Потом су се пребацили на Ерлс виљушке (енгл. Earles fork), предње вешање са њишућом виљушком (1955—1969).[190] Већина модерних BMW-ова су истински ’свингарм’ за задње вешање, с једном страном назад (уп. с регуларном њишућом виљушком која се обично погрешно назива ’свингинг арм’). Неки BMW-ови почели су да користе други дизајн предњег вешања робне марке — Telelever, с почетка 1990-их; као и Ерлс виљушка, и ова значајно смањује потонуће при кочењу.[191]

BMW група је, 31. јануара 2013, објавила да је Pierer Industrie AG купио компанију „Хускварна” (Husqvarna) за извесну суму коју неће да открије ниједна страна у будућности.[192] Компанију је предводио Стефан Пирер (директор KTM-а).[192] Pierer Industrie AG је 51%-тни власника KTM-а и 100%-тни власник фирме Хускварна.[192]

У септембру 2018, BMW је представио нови самовозећи мотоцикл са BMW Motorrad-ом, с циљем коришћења технологије ради унапређења безбедности на путу.[193] Дизајн је инспирисан моделом BMW R1200 GS.[194]

Аутомобили

уреди
Главни чланак: Списак возила BMW
Види још: Мини (марка аутомобила) и Ролс-Ројс

Преглед скорашњих линија модела аутомобила BMW приказан је испод.

Серија 1 (F40) — почетни је ниво за тренутни распон модела BMW-а. Производи се у стилу хечбек с петоро врата.

  •  
    F40 серије 1

Серија 2 (G42) — почетни је ниво за купее и кабриолете. Распон серије 2 такође се састоји од Active Tourer-а (U06) као стил каросерије, који је MPV петосед — редом. Постоји и серија 2 Gran Coupé (F44) (седан варијанта серије 1).

  •  
    G42 серије 2
  •  
    U06 серије 2
  •  
    F44 серије 2

Серија 3 (G20/G21/G28) — производи се у распону седана с четвора врата и каравана с четвора врата као стилова каросерије. Варијанта седана с дугим међуосовинским размаком (G28) такође се продаје, у Кини.

  •  
    G20 серије 3
  •  
    G21 серије 3
  •  
    G28 серије 3

Серија 4 (G22/G23/G26) — производи се у распону купеа с двоја врата, кабриолета с двоја врата и ’фастбекова’ с петора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

  •  
    G22 серије 4
  •  
    G23 серије 4
  •  
    G26 серије 4

Серија 5 (G60/G61) — производи се у распону седана и каравана као стилова каросерије.

  •  
    G60 серије 5

Серија 6 (G32) — производио се у распону ’фастбека’ с четвора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

  •  
    G32 серије 6

Серија 7 (G70) — производи се у распону седана с четвора врата и седана с дугим међуосовинским размаком као стилова каросерије.

  •  
    G70 серије 7

Серија 8 (G14/G15/G16) — производи се у распону купеа с двоја врата, кабриолета с двоја врата и ’фастбекова’ с четвора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

  •  
    G14 серије 8
  •  
    G15 серије 8

X модели — састоје се од X1 (U11), X2 (U10), X3 G01, X4 (G02), X5 (G05), X6 (G06) и X7 (G07) стандарда.

  •  
    U11 X1
  •  
    U10 X2
  •  
    G01 X3
  •  
    G02 X4
  •  
    G05 X5
  •  
    G06 X6
  •  
    G07 X7

i модели

уреди
Главни чланак: BMW i
 
Електрични аутомобил BMW i3
 
BMW i8 плагин хибрид
 
i8 роудстер из 2018. (е-бакарни)

BMW i је подбренд BMW-а основан 2011. године да би се дизајнирала и производила плагин електрична возила.[195][196] Почетни планови за подбренд били су пуштање у производњу два возила. Серијска производња потпуно електричног аутомобила BMW i3 почела је у септембру 2013,[197] а стављање на тржиште десило се у новембру 2013. јављањем првих малопродајних испорука у Немачкој.[198] BMW i8, спортски плагин аутомобил, почео је да излази у Немачкој у јуну 2014.[199]

Године 2014, BMW је развио прототип уличне расвете опремљене са електричним утичницама за пуњење електричних аутомобила; пројекат је назван Light and Charge (Осветљење и пуњење).[200] Две ове јединице за пуњење инсталиране су у седишту BMW-а у Минхену.[201] Године 2015, BMW је у сарадњи са SCHERM групом почео са увођењем електричних камиона на европске цесте, чиме је постао прва компанија која је ово учинила. Саме камионе производи компанија Terberg Group, један од највећих независних добављача специјализованих возила на свету.[202][203][204]

Комбинована продаја бренд модела BMW i достигла је прекретницу од 50.000 јединица у јануару 2016.[205] Две године након увођења истог, BMW i3 се рангирао као трећи на свету најпродаванији свеелектрични аутомобил у историји.[206] Глобална продаја модела BMW i3 досегла је прекретницу од 50.000 јединица у јулу 2016.[207]

У фебруару 2016, BMW је објавио увођење дезигнације модела iPerformance, која ће се дати свим BMW плагин хибридним возилима из јула 2016. Циљ је био да се пружи видљив индикатор трансфера технологије из BMW i у BMW темељни бренд. Нова дезигнација ће да се користи прво на плагин хибридним варијантама последње BMW серије 7.[208] Глобална продаја свих BMW плагин електрифицираних модела достигла је прекретницу од 100.000 јединица почетком новембра 2016, а чинили су је више од 60.000 комада модела BMW i3, преко 10.000 комада модела BMW i8 те око 30.000 комада од комбиноване продаје свих BMW iPerformance модела с плагин хибридним погоном.[209]

Новембра 2016, изашла су четири BMW електрифицирана модела: BMW X5 xDrive40e iPerformance, BMW 225xe iPerformance Active Tourer, BMW 330e iPerformance и BMW 740e iPerformance.[210] Такође, кросовер и теренски плагин хибридни модели изашли су уз коришћену i технологију: X1 xDrive25e, X2 xDrive25e, X3 xDrive30e и X5 xDrive40e.[211] BMW 530e iPerformance је планирано да изађе у Европи марта 2017, као део надолазеће седме генерације поставе BMW 5 Series.[212] 330e и 530e су доступни у седан и вагон варијантама. Глобална продаја свих плагин електрифицираних модела досегла је прекретницу од 100.000 јединица почетком новембра 2016, а чинило је преко 60.000 комада модела i3, преко 10.000 комада модела i8 те око 30.000 комада од комбиноване продаје свих BMW iPerformance модела с плагин хибридним погоном.[209] Комбинована глобална продаја BMW електрифицираних модела била је укупно више од 62.000 јединица године 2016,[213] односно 103.080 јединица године 2017. — укључујући електрифицирана возила бренда MINI.[214] Кумулативна глобална продаја електрифицираних возила групације BMW прешла је прекретницу од 250.000 јединица у априлу 2018.[215]

На седмој генерацији BMW тројке (G20) се појавила i (електрична) варијанта, те од 2022. па до данас, постоји електрична варијанта. Међутим, та варијанта се нуди са BMW тројком дужег међуосовинског растојања (G28) која се нуди искључиво у Кини.

На другој генерацији BMW четворке (G26) се појавила i (електрична) варијанта, те од 2021. па до данас, постоји електрична варијанта.

На седмој генерацији BMW петице (G30) се појавила i (електрична) варијанта, те од 2017. па до данас, постоји електрична варијанта.

На седмој генерацији BMW седмице (G70) се појавила i (електрична) варијанта, те од 2022. па до данас, постоји електрична варијанта.

Од 2021. године, стигао је BMW iX (велики електрични кросовер).

M модели

уреди
 
BMW M4 (G82)
 
BMW M5 (F90)
Главни чланак: BMW M

BMW производи одређен број дериватива својих аутомобила високих перформанси, које развија њихова подружница BMW M GmbH (претходно се звала BMW Motorsport GmbH). Неки модели имају пакете изгледа „M” који нису са побољшањима перформанси.

M модели су:

  • M2 — F87 купе (2015—данас)
  • M3 — F80 седан (2013—данас)
  • M4 — F82 купе / F83 кабриолет (2014—данас)
  • M5 — F90 салон (2017—данас)
  • M6 — F06 гран купе (2012—данас)
  • M850i — G15 гран купе (2018—данас)
  • X3 M — F97 SAV (TBA)
  • X4 M — F98 SAV (2019—данас)
  • X5 M — F85 SAV (2014—данас)
  • X6 M — F86 SAV (2014—данас)

Конвенција за именовање модела

уреди
Главни чланак: Списак возила BMW § Конвенција за именовање модела

Некада се серије модела називају према немачком начину изговора: Einser („јединица”) за серију 1, Dreier („трица”) за серију 3, Fünfer („петица”) за серију 5, Sechser („шестица”) за серију 6 и Siebener („седмица”) за серију 7. Ово заправо и није сленг, већ нормалан начин на који се таква слова и бројеви изговарају на немачком језику.[216]


Мотоспорт

уреди
Главни чланак: BMW у мотоспорту

BMW има дугу историју активности у мотоспорту, укључујући:

Укљученост у уметност

уреди

Произвођачи запошљавају дизајнере за своје аутомобиле, али BMW је уложио напоре да стекне препознавање за изузетне доприносе и подршку уметности — укључујући уметност изван оквира дизајна моторних возила. Ови напори се обично преклапају или надопуњују с BMW-овим кампањама за маркетинг и брендирање.[217]

Уметнички аутомобили

уреди
Главни чланак: Уметнички аутомобил BMW

Године 1975, Александер Колдер је унајмљен да обоји 3.0CSL који је возио Ерве Пулан на трци 24 сата Ле Мана; овај ауто је постао први у серији „Уметнички аутомобил BMW” (енгл. BMW Art Car). Ово је водило ка још уметничких аутомобила, које су осликавали уметници као што је Енди Ворхол, Џени Холзер, Рој Ликтенстајн и др. Ови аутомобили, којих тренутно има 17, били су показивани у Лувру, Музеју Гугенхајм Билбао, Окружном музеју уметности Лос Анђелес и њујоршком Гранд сентрал терминалу.[218]

Архитектура

уреди
 
Седиште BMW-а

Седиште BMW-а у Минхену представља глава цилиндра четвороцилиндричног мотора. Дизајнирао ју је Карл Шванцер, а завршена је 1972. године. Зграда је постала европска икона[218] и проглашена је заштићеном историјском зградом 1999. године. Главни торањ се састоји из четири вертикална цилиндра који стоје попреко један од другог. Сваки цилиндар је подељен хоризонтално у свом центру калупом у фасади. Значајно је поменути да ови цилиндри не стоје на земљи; висе на централном торњу који их подржава.

BMW музеј је футуристичка зграда у облику котла, коју је такође дизајнирао Карл Шванцер; отворена је 1972. године.[219] Ентеријер има спиралну тему, а кров је лого BMW-а с пречником од 40 метара.[220][221]

BMW-ов простор за изложбе у Минхену, BMW свет (нем. BMW Welt), дизајнирао је студио Coop Himmelb(l)au; отворен је 2007. године. Укључује салон за изложбе и лифтинг платформе где се нови аутомобил купца театрално открива њему и другим присутнима.[222]

Централну зграду BMW-а (енгл. BMW Central Building) у Лајпцигу дизајнирала је Заха Хадид.[223][224][225]

  •  
    Ентеријер BMW музеја
  •  
    BMW свет

Филм

уреди

У 2001. и 2002. години, BMW је продуцирао серијал осам кратких филмова под насловом The Hire, чија се радња базира око вожње BMW-ових модела до екстрема — с возачем Клајвом Овеном.[226] Режисери серијала The Hire укључују Гаја Ричија, Џона Вуа, Џона Франкенхајмера и Анга Лија. Године 2016, изашао је девети филм у серијалу.

BMW Performance Series (2006) био је маркетиншки догађај осмишљен с циљем привлачења црнаца купаца аутомобила. Укључује BMW Pop-Jazz Live Series — турнеју коју предводи џез музичар Мајк Филипс; исто тако укључује BMW Blackfilms.com Film Series, где су истакнути црнци филмски ствараоци.[227][228]

Визуелне уметности

уреди

BMW је био главни спонзор изложбе The Art of the Motorcycle из 1998. године, у музеју Соломон Р. Гугенхајм и другим Гугенхајмовим музејима, с тим да је финансијски однос између BMW-а и Гугенхајма критикован у многим круговима.[229][230]

Године 2012, BMW је почео да спонзорише Independent Collectors продукцију Уметничког водича BMW (енгл. BMW Art Guide) — што је први глобални водич до приватно и јавно доступних колекција савремене уметности широм света.[231] Издање из 2016. године садржи 256 колекција из 43 земље.[232]

Производња

уреди
 
Седиште BMW-а у Минхену, са иконским торњевима и музејом видљивим назад десно
 
BMW-ова производња у Лајпцигу: тачкаство варење каросерија серије BMW 3 користећи индустријске роботе KUKA

BMW производи комплетне аутомобиле у својим фабрикама у Немачкој (Минхен, Динголфинг [BMW Group Plant Dingolfing], Регенсбург и Лајпциг), Сједињеним Државама (Грер у Јужној Каролини),[233] Мексику (Сан Луис Потоси),[234] Јужној Африци (Рослин у Гаутенгу) и Кини (Шенјанг). BMW такође има локалну монтажу користећи готове CKD компоненте на Тајланду, у Русији, Египту, Индонезији, Малезији и Индији (Ченај) — и то за серије 3, 5 и 7 те X3.[235]

Године 2006, групација BMW (укључујући Мини и Ролс-Ројс) произвела је 1.366.838 возила на четири точка — који су произведени у укупно пет земаља.[236] Године 2010, произвела је 1.481.253 возила на четири точка и 112.271 мотоцикала (под брендовима BMW и Хускварна, заједно).[237]

BMW мотоцикли се производе у компанијиној фабрици у Берлину, која је раније производила авионске моторе за Сименс.

До 2011, око 56% произведених BMW-брендираних возила покретало се бензинским моторима, а преосталих 44% покретало се дизел моторима. Од тих бензинских мотора, око 27% су четвороцилиндрични модели, а око 9% су осмоцилиндрични модели.[238] У просеку, 9.000 возила по дану изађе из BMW-ових погона, а 63% их се транспортује железницом.[239]

Годишња производња почев од 2005. године, приказана је у доњој табели.

Год. BMW MINI Ролс-Ројс Мотоцикл*
2005 1.122.308 200.119 692 92.013
2006 1.179.317 186.674 847 103.759
2007 1.302.774 237.700 1.029 104.396
2008 1.203.482 235.019 1.417 118.452
2009 1.043.829 213.670 918 93.243
2010 1.236.989 241.043 3.221 112.271
2011 1.440.315 294.120 3.725 110.360
2012 1.547.057 311.490 3.279 113.811
2013 1.699.835 303.177 3.354 110.127
2014 1.838.268 322.803 4.495 133.615
2015 1.933.647 342.008 3.848 151.004
2016 2.002.997 352.580 4.179 145.555
2017 2.123.947 378.486 3.308 185.682
2018 2.168.496 368.685 4.353 162.687
2019 2.205.841 352.729 5.455 187.116
2020 1.980.740 271.121 3.776 168.104
2021 2.166.644 288.713 5.912 187.500

Главни проблеми / повлачења

уреди

У новембру 2016, BMW је повукао 136.000 америчких аутомобила године модела 2007—2012 због проблема са ожичењем пумпе за гориво — што је вероватно резултовало цурењем горива те застајањем мотора и/или проблемима с поновним покретањем.[240]

У мају 2017, Еј-Би-Си њуз је објавио истрагу у којој је пронађено на десетине примерака паркираних возила BMW које је захватао пожар — од којих су неки били паркирани и у кућним гаражама.[241]

У новембру 2017, BMW је повукао отприлике милион аутомобила и теренаца због ризика од запаљења. Једно повлачење је било за 672.000 аутомобила серије 3 године модела 2006—2011, где је био присутан ризик од прегревања електронских компоненти за систем контроле клима уређаја. Друго повлачење је било за 740.000 шестоцилиндарских модела (328i, 525i), где је био присутан ризик од кратког споја услед прегревања картера; неки аутомобили серије 3 били су предмет обају повлачења.[242]

У августу 2018, Влада Јужне Кореје објавила је забрану возила BMW на путевима те земље након што се 39 аутомобила произвођача запалило.[243] Као одговор, BMW је повукао 106.000 дизел возила у Јужној Кореји с дефективним рециркулационим модулом за испушне гасове; потом се повлачење повећало за још 324.000 аутомобила у Европи.[244]

Дана 6. августа 2018, објављено је да је стопа оваквих несрећа 0,10% у Јужној Кореји а око 0,12% у свету — што је отприлике један проблем на 1.000 возила. Према JTBC-у (јужнокорејски ТВ канал), BMW Кореја је био потпуно свестан овог проблема и известили су седиште BMW-а[245] које је указало на проблем недостатка деловања компаније по питању овог проблема. На крају, власници возила BMW тужили су особље BMW-а за кршење закона о менаџменту возила — доводећи у питање њихово прикривање дефекта возила.[246]

Продаја

уреди

Број возила продатих на свим тржиштима — према годишњим извештајима из BMW-а, приказан је у доњој табели.

Год. BMW MINI Ролс-Ројс Мотоцикл*
2005 1.126.768 200.428 797 97.474
2006 1.185.089 188.077 805 100.064
2007 1.276.793 222.875 1.010 102.467
2008 1.202.239 232.425 1.212 115.196
2009 1.068.770 216.538 1.002 100.358
2010 1.224.280 234.175 2.711 110.113
2011 1.380.384 285.060 3.538 113.572
2012 1.540.085 301.525 3.575 117.109
2013 1.655.138 305.030 3.630 115.215**
2014 1.811.719 302.183 4.063 123.495
2015 1.905.234 338.466 3.785 136.963
2016 2.003.359 360.233 4.011 145.032
2017 2.088.283 371.881 3.362 164.153
2018 2.114.963 364.135 4.194 165.566
2019 2.185.793 347.474 5.100 175.162
2020 2.028.841 292.582 3.756 169.272
2021 2.213.379 302.138 5.586 194.261

* У периоду 2008—2012, бројке за производњу мотоцикала укључују Хускварна моделе.
** Искључујући Хускварна моделе, количина продаје до 2013: 59.776 јединица.

У јануару 2021, BMW је објавио да је продаја у 2020. пала за 8,4% услед пандемије ковида 19 и рестрикција. Како год, у четвртом кварталу 2020, BMW је имао пораст захтева купаца од 3,2%.[247]

Дана 18. јануара 2022, BMW AG објавио је да излази нова лимитирана едиција M760Li xDrive једноставно названа „The Final V12” (’Финални ве 12’),[248] што је последње возило из производне серије BMW-а које ће бити опремљено мотором ве 12.[248]

Индустријска колаборација

уреди

BMW је сарађивао с другим произвођачима аутомобила у следећим приликама:

Спонзорство

уреди
 
Спонзорски ауто BMW на ЛОИ 2012. у Лондону

У фудбалу, BMW спонзорише Ајнтрахт Франкфурт — клуб Бундеслиге.[258]

На ЛОИ 2012. у Лондону, BMW-ово спонзорство укључивало је пружање 4.000 BMW-ова и Минија.[259] BMW је такође склопио шестогодишњи договор о спонзорству са Олимпијским комитетом Сједињених Држава (USOC), у јулу 2010. године.[260][261]

У голфу, BMW је спонзорисао разне догађаје,[262] укључујући PGA првенство,[263][264] BMW Италијан опен, BMW мастерс у Кини[265][266] и BMW интернационал опен у Немачкој.[267]

У рагбију, BMW је спонзорисао национални рагби тим Јужне Африке од 2011. до 2015. године.[268][269]

Мађарска фирма-чланица је стратешки спонзор ануално одржаваног фестивала о будућности са седиштем у Будимпешти — „Brain Bar”.[270]

Еколошки елемент

уреди

BMW је члан повеље Агенције за заштиту животне средине Сједињених Држава (EPA) — National Environmental Achievement Track —, која препознаје компаније због њиховог управљања и перформанса на еколошком пољу.[271] Исто тако је члан еколошког пројекта у Јужној Каролини, South Carolina Environmental Excellence Program.[272]

Од 1999, BMW је сваке године носио титулу најодрживије аутомобилске компаније на свету — према Индексу одрживости Доу Џоунс (енгл. Dow Jones Sustainability Index).[273] BMW група је једна од три аутомобилске компаније која се нашла у поменутом индексу сваке године.[274] Године 2001, BMW група се посветила еколошком програму Уједињених нација, UN Global Compact and the Cleaner Production Declaration. Такође, била је прва компанија у аутомобилској индустрији која је именовала службеника за питања животне средине (1973. године).[275] BMW је члан Светског пословног савета за одрживи развој (енгл. World Business Council for Sustainable Development).[276]

Године 2012, BMW се нашао на врху међу аутомобилским компанијама на списку Carbon Disclosure Project's Global 500 — са оценом 99 од 100.[277][278] BMW групу је Sustainalytics оценио као најодрживију DAX 30 компанију године 2012.[279]

Да би се смањиле емисије из возила, BMW побољшава ефикасност тренутних модела с фосилним горивом као погоном — истражујући електрични погон, хибридни погон и водонични погон за будуће моделе.[280]

Током првог квартала 2018, BMW је продао 26.858 електрифицираних возила (EV-ови, PHEV-ови и хибриди).[281]

Бицикли

уреди

BMW брендирани бицикли се продају онлајн и преко трговаца.[282] Електрични брдски бицикл BMW Turbo Levo FSR 6Fatti производи се у партнерству са Specialized-ом, а BMW Cruise e-Bike NBG III користи Бош мотор и батерију.[283][284]

Услуге дељења аутомобила

уреди
Главни чланци: DriveNow и ReachNow

DriveNow (ч. „драјв нау”) представља удружени подухват између BMW-а и Sixt-а који је покренут у Минхену јуна 2011, а сада делује у 13 градова широм Европе. Децембра 2012,[285] DriveNow оперише преко 1.000 возила — који опслужују пет градова широм света и више од 60.000 корисника.[286]

Године 2012, подружница Алфабет у власништву BMW-а отворила је корпоративну услугу дељења аутомобила у Европи — AlphaCity (Алфа-град).[287][288]

У Сједињеним Државама, BMW је покренуо сервис за дељење аутомобила ReachNow (ч. „рич нау”) — у Сијетлу, априла 2016.[289] ReachNow тренутно оперише у Сијетлу, Портланду и Бруклину.

Године 2018, BMW је објавио да покреће претплатнички сервис у САД — Access by BMW. Први је за ову државу, лоциран у Нешвилу (Тенеси). Јануара 2021, компанија је објавила да је Access by BMW суспендован.[290]

Прекоморске подружнице

уреди

Бразил

уреди

Дана 9. октобра 2014. године, BMW-ов нови јужноамерички аутомобилски погон у Аракварију (Санта Катарина) склопио је свој први аутомобил — F30 серије 3.[291] Аутомобили који се склапају у Аракварију су: F20 серије 1, F30 серије 3, F48 X1, F25 X3 и Мини кантримен.[292] Аутомобили се склапају од CKD компоненти.[293]

Египат

уреди

Bavarian Auto Group постао је 2003. године једини увозник брендова BMW и Мини.

У BMW-овом погону за склапање у Мадинат ас-Садис мин Уктубару, — серија 3, серија 5, серија 7, X1 и X3 склапају се од CKD компоненти.[292]

Индија

уреди
Главни чланак: BMW Индија

BMW Индија је основан 2006. као подружница за продају у Гуруграму.

BMW-ов погон за склапање отворен је у Ченају године 2007, где су се склапали серија 3, серија 5, серија 7, X1, X3, X5, Мини кантримен и модели мотоцикала од CKD компоненти.[292][294]

Јапан

уреди

BMW Јапан, подружница у потпуном власништву, увози и дистрибуише BMW возила у Јапану.[295]

Јужна Африка

уреди

BMW-ови су се склапали у Јужној Африци од 1968. године,[296] када је погон Praetor Monteerders отворен у Рослину (близу Преторије). BMW је првобитно купио деонице у компанији, пре него што је потпуно преузео 1975. године; компанија је добила назив BMW South Africa (BMW Јужна Африка), те постала прва подружница BMW-а у потпуном власништву која је основана ван Немачке. За разлику од произвођача у Сједињеним Државама, као што је Форд и GM, — који су се повукли из земље 1980-их — BMW је задржао пуно власништво над својим операцијама у Јужној Африци.

Пратећи крај апартхејда године 1994, те смањење увозних тарифа, BMW Јужна Африка је завршио с локалном производњом серије 5 и серије 7 — како би се концентрисао на производњу серије 3 за извозно тржиште. BMW-ови направљени у Јужној Африци сада се извозе на тржишта са саобраћајем на десној страни — укључујући Јапан, Аустралију, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство, Индонезију, Малезију, Сингапур и Хонгконг, те Подсахарску Африку. Од 1997, BMW Јужна Африка производи возила за тржишта са саобраћајем на левој страни за извоз у Тајван, Сједињене Државе и Иран, као и Јужну Америку.

Три јединствена модела која је BMW Motorsport направио за јужноафричко тржиште били су E23 M745i (1983) — који је користио мотор M88 из модела BMW M1, затим BMW 333i (1986) — у којем је додат шестоцилиндарски 3,2-литарски мотор M30 за E30,[297] те E30 BMW 325is (1989) — који је покретао из Алпине изведен 2,7-литарски мотор.[298][299][300]

BMW-ови са идентификационим бројем возила (VIN) почев од „NC0” производе се у Јужној Африци. Фабрички код (VIN позиција 11) за јужноафричке моделе јест „N”.[301][тражи се бољи извор]

Јужна Кореја

уреди

BMW Кореја (BMW Korea) увози возила BMW у Јужну Кореју уз више од педесет сервисних центара ради потпуног задовољења јужнокорејских купаца. Такође, BMW Кореја има свој центар за вожњу, у Инчону.[302]

Канада

уреди

BMW-ов први трговачки салон у Канади, смештен у престоници Отави, отворен је 1969. године.[303] Године 1986, BMW је успоставио главно представништво у Канади.[304]

BMW је продао 28.149 возила у Канади 2008. године.[305]

Кина

уреди
Главни чланак: BMW Brilliance

Након потписивања договора 2003. за производњу седана у Кини,[306] у мају 2004. отворена је фабрика у кинеском индустријском чворишту — граду Шенјанг, где Brilliance Auto производи BMW-брендиране аутомобиле[307] у удруженом подухвату с немачком компанијом.[308][309] Године 2012, друга фабрика отворена је у Шенјангу.[310]

Између јануара и новембра 2014, BMW је продао 415.200 возила у Кини, путем мреже од преко 440 продавница BMW-ова и 100 продавница Минија.[311]

Године 2021, BMW је објавио да премешта производњу X5-ице из САД у Кину.[312]

Мађарска

уреди

Дана 31. јула 2018. године, BMW је објавио да ће градити фабрику аутомобила у Мађарској — вредну милијарду евра. Нови погон, који треба да се изгради у близини града Дебрецина — око 230 километара источно од Будимпеште, имаће производни капацитет од 150.000 аутомобила годишње.[313]

Малезија

уреди

BMW-ово CKD постројење за склапање у Кедаху од 2008. године израђује делове за аута серије 1, серије 3, серије 5, серије 7, X1, X3, X4, X5, X6 и Мини кантримен, који се продају на малезијском тржишту.[314]

Мексико

уреди

У јулу 2014, BMW је објавио да успоставља погон у Мексику у граду и држави Сан Луис Потоси — укључујући инвестицију од једну милијарду долара. У погону је запослено 1.500 људи, а годишње се произведе 150.000 аутомобила.[315]

Низоземска

уреди

Мини кабриолет, Мини кантримен и BMW X1 производе се у Низоземској у фабрици VDL Nedcar у малом месту Борн.[316][317] Дугорочне наруџбе кантримена окончане су 2020.[318]

Русија

уреди

Аутомобили серије 3 и серије 5 који су на руском тржишту склапају се од компонената завршених у Калињинграду, почев од 1999. године.[319] У марту 2022, BMW је напустио руско тржиште и стопирао увоз и производњу аута у Русији услед међународних санкција током русо-украјинског рата.[1]

Сједињене Државе

уреди
 
BMW центрум музеј у Спартанбургу (Јужна Каролина)
Главни чланак: BMW у Сједињеним Државама

Аутомобили BMW се званично продају у Сједињеним Државама од 1956. године,[320] а производе се у Сједињеним Државама од 1994. године.[321] Први BMW продајни салон у Сједињеним Државама отворен је 1975. године.[322] Године 2016, BMW је био 12. најпродаванији бренд у Сједињеним Државама.[323]

Производни погон у Греру (Јужна Каролина) имао је највећу производњу међу BMW-овим погонима широм света,[324] производећи просечно 1.400 возила по дану.[325] Модели који се производе у погону Спартанбург су: X3, X4, X6 и X7 теренски модели.[326][327] Производња модела X5 премештена је у Кину децембра 2021.[312]

Поред производног одељења у Јужној Каролини, BMW-ове северноамеричке компаније укључују операције продаје, маркетинга, дизајна и финансијских сервиса у САД, Мексику, Канади и Латинској Америци.[328]

Филипини

уреди

BMW Филипини, подружница у власништву Корпорације Сан Мигел, званични је увозник и дистрибутер за BMW на Филипинима.[329]

BMW је продао 920 возила на Филипинима током 2019. године.[330]

Маркетинг

уреди

Слоган

уреди

Слоган The Ultimate Driving Machine први пут је коришћен у Северној Америци године 1974.[331][није у датом извору][332] Године 2010, ова дугогодишња кампања већим делом је замењена кампањом која је имала намеру да се бренд учини приступачнијим и звучнијим за жене како би им се више допао — једноставно Joy. До 2012, BMW је вратио слоган The Ultimate Driving Machine.[333]

Првоаприлске шале

уреди

BMW је годинама стицао репутацију у Британији по својим првоаприлским шалама, које се објављују у тамошњој штампи сваке године. Године 2010, покренули су рекламну кампању у Гардијану објављујући да ће купци моћи да наруче BMW-ове с различито обојеним беџевима како би се приказала њихова афилијација с политичком партијом коју подржавају.[334]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „BMW приостанавливает производство и импорт автомобилей в Россию”. Интерфакс. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. 
  2. ^ а б в г д ђ е „BMW Group Report 2021” (PDF). BMW Group. стр. 9, 10, 105, 152. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 4. 2022. г. Приступљено 27. 3. 2022. 
  3. ^ „WORLD MOTOR VEHICLE PRODUCTION – OICA correspondents survey” (PDF). www.oica.net. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  4. ^ Noakes, Andrew (2008). The Ultimate History of BMW. Parragon Publishing. 
  5. ^ „BMW name, meaning, and history”. bmw.com. 
  6. ^ „BMW Model IIIA – Smithsonian National Air and Space Museum”. Nasm.si.edu. Архивирано из оригинала 8. 4. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010. 
  7. ^ Barker, R (2002). The Royal Flying Corps in World War I. . Robinson. ISBN 1-84119-470-0. »There can be no doubt that the BMW engine was the absolute highlight in power unit development towards the end of the war. The only bad thing was that it came too late.«
  8. ^ „Fliegerschule St.Gallen – history”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2007. г. Приступљено 24. 8. 2008. 
  9. ^ Rong, Blake Z. (7. 3. 2018). „To celebrate BMW’s 102nd birthday, here are 6 important Bimmers you’ve never heard of”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  10. ^ „A Brief History of BMW: When did BMW start making cars?”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  11. ^ а б в г „BMW”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  12. ^ а б Encyclopedia of Business in Today's World: A – C. SAGE. 2009. стр. 160. ISBN 978-1-4129-6427-2. Приступљено 27. 1. 2019. 
  13. ^ Pierer, Christian (2011). Die Bayerischen Motoren Werke bis 1933: Eine Unternehmensgründung in Krieg, Inflation und Weltwirtschaftskrise. Oldenbourg Verlag. стр. 94. ISBN 978-3-486-70444-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  14. ^ „When was BMW founded?”. BMW Education. BMW. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 30. 9. 2012. 
  15. ^ Mönnich, Horst (1991). The BMW Story: A Company in Its Time. Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-06090-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  16. ^ а б Holmstrom, Darwin; Nelson, Brian J. (2002). BMW Motorcycles. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1098-4. Приступљено 24. 8. 2008. 
  17. ^ Johnson, Richard Alan (2005). Six men who built the modern auto industry. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1958-1. 
  18. ^ Oppat, Kay (2008). Disseminative Capabilities: A Case Study of Collaborative Product Development in the Automotive. Gabler Verlag. ISBN 978-3-8349-1254-1. 
  19. ^ Kiley 2004a, стр. 58.
  20. ^ а б Buckley 2001, стр. 16
  21. ^ Kiley 2004a, стр. 59.
  22. ^ а б Lewin 2016, стр. 17
  23. ^ Hoover, Gary (2010). Hoover's Handbook of World Business. Reference Press. Приступљено 27. 1. 2019. 
  24. ^ „MUNICH-ALLACH: WORKING FOR BMW”. www.ausstellung-zwangsarbeit.org. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. 
  25. ^ Pavelec, Sterling Michael (2007). The Jet Race and the Second World War. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-99355-9. 
  26. ^ Radinger, Will; Schick, Walter (1996). Me262. Berlin: Avantic Verlag GmbH. стр. 23. ISBN 978-3-925505-21-8. 
  27. ^ Kay, Anthony (2002). German Jet Engine and Gas Turbine Development 1930–1945. Airlife Publishing. ISBN 978-1-84037-294-6. 
  28. ^ „BMW Strahljager Project I”. Nevingtonwarmuseum.weebly.com. 3. 11. 1944. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  29. ^ Johnson, Dan. „BMW Aircraft”. Luft46.com. Архивирано из оригинала 16. 9. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  30. ^ Berghoff, Hartmut; Balbier, Uta Andrea (2013). The East German Economy, 1945–2010: Falling Behind Or Catching Up?. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-03013-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  31. ^ Lewin 2004, стр. 23.
  32. ^ Walker, Mick. How to Restore Your BMW Twin, 1955–1985. MotorBooks International. стр. 10. ISBN 978-1-61059-028-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  33. ^ Lewin 2016, стр. 47.
  34. ^ Kiley 2004a, стр. 64.
  35. ^ Falloon 2015, стр. 69.
  36. ^ Buckley 2001, стр. 47.
  37. ^ Lewin 2004, стр. 27.
  38. ^ Lewin 2016, стр. 49.
  39. ^ Schrader 1979.
  40. ^ Cincinnati Magazine. 32. Emmis Communications. 1998. стр. 104. ISSN 0746-8210. Приступљено 27. 1. 2019. 
  41. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. стр. 11. ISBN 978-1-4777-9011-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  42. ^ Kiley 2004a, стр. 66.
  43. ^ Schrader 1979, стр. 68.
  44. ^ Covello 2001, стр. 168.
  45. ^ Automobile Quarterly, Volume 6, Issue 3. Automobile Quarterly. 1968. стр. 327. Приступљено 27. 1. 2019. 
  46. ^ Norbye 1984, стр. 134.
  47. ^ а б Noakes 2010, стр. 57 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFNoakes2010 (help)
  48. ^ а б Norbye 1984, стр. 130
  49. ^ Noakes 2010, стр. 56—57. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFNoakes2010 (help)
  50. ^ Norbye 1984, стр. 119–120.
  51. ^ Norbye 1984, стр. 119.
  52. ^ а б в Norbye 1984, стр. 132
  53. ^ Lewin 2016, стр. 69.
  54. ^ Larimer, Fred. BMW Buyer's Guide. MotorBooks International. стр. 261. ISBN 978-1-61060-826-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  55. ^ Kiley 2004b, стр. 128.
  56. ^ Taylor 2014, стр. 24. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFTaylor2014 (help)
  57. ^ Taylor 2014, стр. 166. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFTaylor2014 (help)
  58. ^ Toronto Star. 3. 7. 2004.
  59. ^ Becker, Clauspeter (1971). Logoz, Arthur, ур. „BMW 2500/2800”. Auto-Universum 1971. Zürich, Switzerland: Verlag Internationale Automobil-Parade AG. XIV: 73. 
  60. ^ Becker, стр. 74.
  61. ^ Covello 2001, стр. 143.
  62. ^ Lewin 2016, стр. 68.
  63. ^ Lewin 2004, стр. 119.
  64. ^ Lewin 2016, стр. 127.
  65. ^ DieCastX Magazine. 3. Air Age. пролеће 2007. стр. 40. Приступљено 27. 1. 2019. 
  66. ^ Taylor, James (2001). „3: E12 M535i, 1980–81”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. стр. 30. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  67. ^ а б Cranswick 2014, стр. 261
  68. ^ Taylor, James (2001). „6: E28 M5, 1984–88”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. стр. 64. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  69. ^ Taylor, James (2015). BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  70. ^ а б Hosier, Ralph (2013). How to Modify BMW E30 3 Series: For High-performance and Competition. Veloce Publishing Ltd. стр. 10. ISBN 978-1-84584-438-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  71. ^ Walton 2001, стр. 31.
  72. ^ European Car, Volume 36, Issues 7-12. Argus Publishers. 2005. стр. 88. Приступљено 27. 1. 2019. 
  73. ^ а б в Taylor, James (2001). Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  74. ^ Taylor, James (2014). „3: Driving, Buying, Special Editions and The Competition M3”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  75. ^ Lewin 2016, стр. 110.
  76. ^ BMW 3 Series Service Manual 1984–1990. Bentley Publishers. 2010. ISBN 978-0-8376-1647-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  77. ^ Cranswick 2014, стр. 273.
  78. ^ Hudock, Greg (2012). BMW 3 Series – E36 Restoration Tips & Techniques. Brooklands Books. ISBN 978-1-85520-970-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  79. ^ Zurschmeide, Jeffrey; Nakato, Eddie (2016). BMW 3-Series (E36) 1992–1999: How to Build and Modify. CARTECH Incorporated. ISBN 978-1-61325-505-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  80. ^ а б Dempsey 2006, стр. 10
  81. ^ Lawrence, Mike (1996). A to Z of Sports Cars, 1945–1990. Bay View Books. ISBN 978-1-870979-81-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  82. ^ Lewin 2004, стр. 181.
  83. ^ Road & Track, Volume 40. Bond Publishing Company. 1988. Приступљено 27. 1. 2019. 
  84. ^ Lewin 2004, стр. 221.
  85. ^ Walton 2001, стр. 10, 217, 219.
  86. ^ Lewin 2016, стр. 114.
  87. ^ Dwell. 4. Dwell, LLC. 2004. стр. 68. ISSN 1530-5309. Приступљено 27. 1. 2019. 
  88. ^ Torque. SPH Magazines. 2006. стр. 13. ISSN 0218-7868. Приступљено 27. 1. 2019. 
  89. ^ Kiley 2004b, стр. 161.
  90. ^ Lewin 2004, стр. 235.
  91. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. стр. 19. ISBN 978-1-4777-9012-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  92. ^ а б Rothacher, Albrecht (2004). Corporate Cultures And Global Brands. World Scientific. стр. 239. ISBN 978-981-238-856-8. 
  93. ^ Arber, Nicola (2002). Geography Matters: 3, Volume 3. Heinemann. стр. 112. ISBN 978-0-435-35526-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  94. ^ Franzen, Giep; Moriarty, Sandra E. (2015). The Science and Art of Branding. Routledge. стр. 186. ISBN 978-1-317-45467-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  95. ^ а б The Closure of MG Rover. The Stationery Office. 2006. стр. 21. ISBN 978-0-10-293720-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  96. ^ Taylor, James (2013). Land Rover Defender, 90 and 110 Range: 30 Years of the Coil-Sprung 4x4 Models. Crowood. ISBN 978-1-84797-518-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  97. ^ Hackley, Chris; Hackley, Rungpaka Amy (2014). Advertising and Promotion. SAGE. стр. 215. ISBN 978-1-4739-0900-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  98. ^ Lewin 2016, стр. 148.
  99. ^ а б Lewin 2016, стр. 151
  100. ^ а б Taylor, James (2017). BMW Z3 and Z4: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-277-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  101. ^ Lewin 2016, стр. 251.
  102. ^ Robson, Graham (2000). BMW 3-Series, 1991–1999. Motor Racing Publications. стр. 60. ISBN 978-1-899870-48-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  103. ^ а б Lewin 2016, стр. 265
  104. ^ а б Saunders, Tim (2013). BMW X5: The Essential Buyer's Guide: All First Generation (E53) Models 1999 to 2006. Veloce Publishing Ltd. стр. 3. ISBN 978-1-84584-533-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  105. ^ Derrick, Martin (2005). Atlas of Automobiles. Taj. стр. 103. ISBN 978-1-84406-028-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  106. ^ Lewin 2016, стр. 170.
  107. ^ Lewin 2016, стр. 172.
  108. ^ Autocar, Volume 239, Issues 5-8. Haymarket Motoring Pub. 2004. стр. 13. Приступљено 27. 1. 2019. 
  109. ^ Sharp Magazine. Contempo Media. 2008. стр. 54. Приступљено 27. 1. 2019. 
  110. ^ Jain, Vinod K. (2016). Global Strategy: Competing in the Connected Economy. Routledge. стр. 94. ISBN 978-1-317-54930-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  111. ^ Tungate, Mark (2009). Luxury World: The Past, Present and Future of Luxury Brands. Kogan Page Publishers. стр. 64. ISBN 978-0-7494-5856-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  112. ^ Berman, Bruce (1999). Hidden Value: Profiting from the Intellectual Property Economy. Euromoney. стр. 13. ISBN 978-1-85564-749-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  113. ^ Notable Corporate Chronologies, Volume 1. Gale Group. 2001. стр. 13. ISBN 978-0-7876-5050-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  114. ^ Cases in Corporate Acquisitions, Buyouts, Mergers, and Takeovers. Gale Group. 1999. стр. 1445. ISBN 978-0-7876-3894-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  115. ^ Autocar, Volume 236, Issues 6-9. Haymarket Motoring Pub. 2003. стр. 6, 16. Приступљено 27. 1. 2019. 
  116. ^ Dempsey 2006, стр. 7.
  117. ^ Cranswick 2014, стр. 272.
  118. ^ ’BMW 2002 turbo’ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2023); bmw-grouparchiv.de; Приступљено 26. 8. 2020.
  119. ^ Lewin 2016, стр. 219.
  120. ^ Taylor, James (2014). „Afterword: The Fifth Generation”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  121. ^ а б Lewin 2016, стр. 139
  122. ^ Taylor, James (2015). „7: The F10 Turbocharged Cars”. BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  123. ^ „BMW to announce sale of Husqvarna today!”. Bennetts. јануар 2013. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  124. ^ а б Lewin 2016, стр. 207
  125. ^ Edmonston, Phil (2009). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2010. Dundurn. стр. 347. ISBN 978-1-55488-442-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  126. ^ HotListings. HotListings. 2010. стр. 32. Приступљено 27. 1. 2019. 
  127. ^ „Chris Bangle”. Архивирано из оригинала 18. 4. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012. 
  128. ^ Torque. SPH Magazines. 2008. стр. 70. ISSN 0218-7868. Приступљено 27. 1. 2019. 
  129. ^ а б Marcus, Aaron (2014). Design, User Experience, and Usability: User Experience Design for Everyday Life Applications and Services: Third International Conference, DUXU 2014, Held as Part of HCI International 2014, Heraklion, Crete, Greece, June 22-27, 2014, Proceedings, Part 3. Springer. стр. 293. ISBN 978-3-319-07635-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  130. ^ Beeton, David; Meyer, Gereon (2014). Electric Vehicle Business Models: Global Perspectives. Springer. стр. 199. ISBN 978-3-319-12244-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  131. ^ Masson, Laurent J. (30. 7. 2013). „BMW i3: The Best City Car on the Market”. plugincars. Recargo, Inc. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  132. ^ Boeriu, Horatiu (17. 7. 2018). „Carbon-fiber BMW might be a thing of the past”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  133. ^ „How A BMW i Is Created: The Lifedrive Concept In Four Steps.”. www.bmwgroup-plants.com. BMW AG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  134. ^ а б Lewin 2016, стр. 226
  135. ^ Edmonston 2012, стр. 455.
  136. ^ Bentley, Robert (2017). BMW 4 Series (F32, F33, F36) Service Manual: 428i, 435i, Including XDrive : 2014, 2015, 2016. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-1765-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  137. ^ а б в Lewin 2016, стр. 227
  138. ^ Ward, James (10. 8. 2018). „DRIVE REVIEW: BMW F48 X1 – 12 Months Ownership”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  139. ^ Edmonston 2012, стр. 511.
  140. ^ Lewin 2016, стр. 229.
  141. ^ „BMW Group – Company – Company Portrait”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  142. ^ List, Hans (1949). Vorwort und Einführung zum Gesamtwerk. Band 1 von Die Verbrennungskraftmaschine. Wien: Springer. ISBN 9783662294888. . /Verzeichnis der Abkürzungen/
  143. ^ Löwisch, Roland (2016). BMW – Die schönsten Modelle: 100 Jahre Design und Technik. ISBN 9783958434066. . HEEL. . стр 7.
  144. ^ „BMW 1970s brochure for the United States”. www.bmw-grouparchiv.de. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 1. 2018. г. Приступљено 10. 2. 2018. 
  145. ^ BMW. „The origin of the BMW logo”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  146. ^ „BMW logo”. www.bmw.com. Архивирано из оригинала 6. 3. 2020. г. Приступљено 6. 3. 2020. 
  147. ^ Williams, Stephen (7. 1. 2010). „BMW Roundel: Not Born From Planes”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 1. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  148. ^ а б в г д ђ е ж з „Bembara”. Vukajlija. Архивирано из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
  149. ^ „Bee em / BMW Motorcycle Club of Victoria Inc”. National Library of Australia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2009. 
  150. ^ No Toupees allowed. Bangkok Post. 2. 10. 2009. 
  151. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. стр. 126—127. ISBN 978-0-394-54427-4. „Beemer n. [BMW + ''er''] a BMW automobile. Also Beamer.” 
  152. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. стр. 159. ISBN 978-0-394-54427-4. „Bimmer n. Beemer.” 
  153. ^ 1982 S. Black Totally Awesome 83 BMW ("Beemer").
    1985 L.A. Times (13. април) V 4: Id much rather drive my Beemer than a truck.
    1989 L. Roberts Full Cleveland 39: Baby boomers… in… late-model Beemers.
    1990 Hull High (NBC-TV): You should ee my dad's new Beemer.
    1991 Cathy (синд. цртани стрип) (21. април): Sheila… [ground] multi-grain snack chips crumbs into the back seat of my brand-new Beamer!
    1992 Time (18. мај) 84: Its residents tend to drive pickups or subcompacts, not Beemers or Rolles.
  154. ^ „Bimmer vs. Beemer”. Boston Chapter BMW Car Club of America. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2007. 
  155. ^ Duglin Kennedy, Shirley (2005). The Savvy Guide to Motorcycles. Indy Tech Publishing. ISBN 978-0-7906-1316-1. „Beemer – BMW motorcycle; as opposed to Bimmer, which is a BMW automobile.” 
  156. '^ Yates, Brock (12. 3. 1989). „You Say Porsch and I Say Porsch-eh”. The Washington Post. стр. w45. Архивирано из оригинала 19. 9. 2014. г. „Bimmer' is the slang for a BMW automobile, but 'Beemer' is right when referring to the company's motorcycles.” 
  157. ^ Zesiger, Sue (26. 6. 2000). „Why Is BMW Driving Itself Crazy? The Rover deal was a dog, but it didn't cure BMW's desire to be a big-league carmaker—even if that means more risky tactics”. Fortune Magazine. CNN. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. „Bimmers (yes, it's 'Bimmer' for cars—the often misused 'Beemer' refers only to the motorcycles).” 
  158. ^ Herchenroether, Dan (2004). Selling Air: A Tech Bubble Novel. Selling Air. ISBN 978-0-9754224-0-3. 
  159. ^ „International – Readers Report. Not All BMW Owners Are Smitten”. Business Week. The McGraw-Hill Companies. 30. 6. 2003. Архивирано из оригинала 31. 1. 2012. г. „Editor's note: Both nicknames are widely used, though Bimmer is the correct term for BMW cars, Beemer for BMW motorcycles. A Google search yields approximately 10 times as many references to Bimmer as to Beemer.” 
  160. ^ Morsi, Pamela (2002). Doing Good. Mira. стр. 18. ISBN 978-1-55166-884-0. „True aficionados know that the nickname Beemer actually refers to the BMW motorcycle. Bimmer is the correct nickname for the automobile” 
  161. ^ Hoffmann, Peter (1998). „Hydrogen & fuel cell letter”. Peter Hoffmann. „For the uninitiated, a Bimmer is a BMW car, and a Beemer is a motorcycle.” 
  162. ^ English, Bob (7. 4. 2009). „Why wait for spring? Lease it now”. The Globe and Mail. Toronto, CA: CTVglobemedia Publishing. Архивирано из оригинала 25. 7. 2013. г. „If you're a Bimmer enthusiast (not that horrible leftover 1980s yuppie abomination Beemer), you've undoubtedly read the reviews,” 
  163. ^ „The Nose: FWay students knew who they were voting for in school poll” [South Sound Edition]. The News Tribune. стр. B01. 25. 10. 2002. Приступљено 6. 7. 2009. /ProQuest Newsstand (Document ID: 223030831)/. »We're told by auto snobs that the word 'beemer' actually refers to the BMW motorcycle, and that when referring to a BMW automobile, the word's pronounced 'bimmer.'«
  164. ^ „Unternehmensprofil”. wallstreet-online.de. Приступљено 5. 11. 2018. 
  165. ^ „BMW.DE Key Statistics | BAY.MOTOREN WERKE AG ST Stock – Yahoo Finance”. finance.yahoo.com. Приступљено 5. 11. 2018. 
  166. ^ Gantriis, Peter; Von Wartenberg, Henry (септембар 2008). „The Art of BMW: 85 Years of Motorcycling Excellence”. MotorBooks International. стр. 10.
  167. ^ „What is the history of BMW motorcycles in the USA?”. Архивирано из оригинала 24. 8. 2017. г. 
  168. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 122. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  169. ^ Falloon, Ian (2009). The BMW Boxer Twins Bible: All Air-cooled Models 1970–1996 (Except R45, R65, G/S & GS). Veloce Publishing Ltd. стр. 111. ISBN 978-1-84584-168-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  170. ^ Lewin 2016, стр. 13.
  171. ^ а б Falloon, Ian. „2: R75/5, R60/5, and R50/5 (1970–73)”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 21. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  172. ^ а б в Gantriis 2018, стр. 80
  173. ^ Kiley 2004a, стр. 63.
  174. ^ „R75WH”. 30. 12. 2018. Архивирано из оригинала 4. 2. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  175. ^ „BMW R75”. Military Factory. 9. 9. 2016. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  176. ^ Wade, Adam. Motorcycle Fuel Injection Handbook. MotorBooks International. стр. 109. ISBN 978-1-61059-094-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  177. ^ Cloesen, Ulrich (2011). BMW Custom Motorcycles: Choppers, Cruisers, Bobbers, Trikes & Quads. Veloce Publishing Ltd. стр. 103. ISBN 978-1-84584-325-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  178. ^ Lewin 2016, стр. 120.
  179. ^ Gantriis, Peter (2013). The Art of BMW: 90 Years of Motorcycle Excellence. Motorbooks. стр. 142. ISBN 978-0-7603-4412-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  180. ^ Gantriis 2018, стр. 142
  181. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 113. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  182. ^ DieCastX Magazine. Air Age. пролеће 2009. стр. 79. Приступљено 27. 1. 2019. 
  183. ^ Henshaw, Peter (2008). BMW GS: The Essential Buyer's Guide. Veloce Publishing Ltd. стр. 8. ISBN 978-1-84584-135-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  184. ^ Domino, Kevin (2009). The Perfect Motorcycle: How to Choose, Find and Buy the Perfect New Or Used Bike. 671 Press. стр. 119. ISBN 978-0-9821733-3-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  185. ^ Falloon 2015, стр. 238.
  186. ^ Burr, Norman (2015). First Principles: The Official Biography of Keith Duckworth. Veloce Publishing Ltd. стр. 298. ISBN 978-1-84584-528-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  187. ^ Stermer, Bill (2002). Harley-Davidson Motorcycles. MotorBooks International. стр. 155. ISBN 978-1-61060-951-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  188. ^ Cycle World Magazine. 49. 2002. стр. 14. ISSN 0011-4286. Приступљено 27. 1. 2019. 
  189. ^ Setright, L. J. K. (1977). Bahnstormer: The story of BMW Motor cycles. Transport Bookman Publications. стр. 47. ISBN 0-85184-021-3. 
  190. ^ „IKON FRONT SHOCK CARTRIDGES, 1955–1969 Earles Fork Models”. www.bobsbmw.com. Bob's BMW. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  191. ^ „TELELEVER. The System That Caters For Sporting Ambition.”. www.bmw-motorrad.co.uk. BMW AG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  192. ^ а б в Lieback, Ron (31. 1. 2013). „BMW Sells Husqvarna to Pierer Industrie AG”. ultimatemotorcycling.com. Ultimate Motorcycling. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  193. ^ O'Kane, Sean (12. 9. 2018). „BMW made a self-driving motorcycle”. The Verge. Архивирано из оригинала 1. 6. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2019. 
  194. ^ Su, Jean Baptiste. „BMW Unveils The First Driverless Motorcycle”. Forbes. Архивирано из оригинала 30. 5. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2019. 
  195. ^ Lorio, Joe (мај 2010). „Green: Rich Steinberg Interview: Electric Bimmer Man”. Automobile Magazine. Архивирано из оригинала 11. 2. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  196. ^ „BMW introduces new i sub-brand, first two vehicles i3 and i8; premium mobility services and new venture capital company”. Green Car Congress. 21. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  197. ^ Blanco, Sebastian (18. 9. 2013). „BMW i3 starts production in Germany using local wind power, US carbon fiber”. Autoblog Green. Архивирано из оригинала 20. 9. 2013. г. Приступљено 19. 9. 2013. 
  198. ^ Cole, Jay (15. 11. 2013). „BMW Delivers First i3 Electric Vehicles In Germany Today”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  199. ^ Loveday, Eric (6. 6. 2014). „World's First BMW i8 Owners Take Delivery In Germany”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала 8. 6. 2014. г. Приступљено 7. 6. 2014. 
  200. ^ „BMW develops street lights with electric car-charging sockets”. Reuters. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. 
  201. ^ „BMW Tests Street Lights With Electric Car Charging Sockets”. www.motorauthority.com. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 18. 10. 2017. 
  202. ^ Vincent, James (15. 11. 2015). „BMW is first to deploy an electric 40-ton truck on European roads”. The Verge. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  203. ^ „BMW Group puts another 40t battery-electric truck into service”. Electric Vehicle News. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  204. ^ Shahan, Zachary (10. 6. 2015). „BMW & SCHERM Pilot 40-Ton Electric Truck”. Clean Technica. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  205. ^ Cobb, Jeff (15. 2. 2016). „BMW Sells its 50,000th i-Series Worldwide in January”. HybridCars.com. Архивирано из оригинала 17. 2. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2016. „A total of 41,586 i3s and 7,197 i8s have been sold worldwide through December 2015.” 
  206. ^ „The BMW i3 turns two. Time for an interim review. In Germany the BMW i3 has been the best-selling electric car since it was launched. In the worldwide ranking it stands third.” (Саопштење). Munich: BMW Group. 12. 11. 2015. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 16. 11. 2015. 
  207. ^ Cobb, Jeff (1. 8. 2016). „Renault Zoe and BMW i3 Join The 50,000 Sales Club”. HybridCars.com. Архивирано из оригинала 3. 8. 2016. г. Приступљено 4. 8. 2016. 
  208. ^ „BMW at the 86th Geneva International Motor Show 2016” (Саопштење). Munich: BMW Group PressClub Global. 12. 2. 2016. Приступљено 12. 2. 2016. 
  209. ^ а б „Three years since the market launch of BMW i. 100,000 electrified BMW on the road” (Саопштење). Munich: BMW Group Press Club Global. 3. 11. 2016. Архивирано из оригинала 4. 11. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2016. „Three year after the market launch of the BMW i3, the BMW Group has delivered more than 100,000 purely electric-powered cars and plug-in hybrids to customers worldwide. The BMW i3 alone has reached more than 60,000 units, making it the most successful electric vehicle in the premium compact segment. The BMW i8 ranks first among electrified sports cars, with more than 10,000 delivered since the middle of 2014. Additionally, there are the approximately 30,000 iPerformance plug-in hybrids sold.” 
  210. ^ BMW Group (новембар 2016). „Electrified by BMW i – BMW iPerformance: Plug-in hybrids with BMW i know-how”. BMW.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2016. 
  211. ^ „BMW Plug-in Hybrid Models”. BMW UK. 19. 5. 2020. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 20. 6. 2020. 
  212. ^ Cole, Jay (13. 10. 2016). „BMW 530e iPerformance Debuts, Arrives In March – Specs, Video”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2016. г. Приступљено 18. 10. 2016. 
  213. ^ „BMW Group achieves sixth consecutive all-time sales high and remains world's leading premium car company” (Саопштење). Munich: BMW Group Global. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  214. ^ „Record sales for BMW Group worldwide during 2017 while it boosts the Premium car market in Mexico, Latin America and the Caribbean.” (Саопштење). Mexico City: BMW Group. 25. 1. 2018. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 16. 2. 2018. „The BMW Group delivered a total of 103,080 plug-in electric cars in 2017 worldwide, including MINI plug-in hybrid models. Of these, 31,482 were i3s.” 
  215. ^ „More than a quarter of a million electrified BMW Group vehicles on the roads after strong April sales growth” (Саопштење). Munich: BMW Group. 15. 5. 2018. Приступљено 26. 5. 2018. 
  216. ^ Schmitt, Peter A (2004). Langenscheidt Fachwörterbuch Technik und Angewandte Wissenschaften: Englisch – Deutsch / Deutsch – Englisch (2. изд.). Langenscheidt Fachverlag. ISBN 978-3-86117-233-8. „BMW Dreier Fünfer Siebener” 
  217. ^ „BMW Commissions Artists for Auto Werke Art Project”. Art Business News. 27 (13). 2000. стр. 22. 
  218. ^ а б Patton, Phil (12. 3. 2009). „These Canvases Need Oil and a Good Driver”. The New York Times. стр. AU1. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. 
  219. ^ Williams, Stephen (31. 12. 2009). „Touring the Temples of German Automaking”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 10. 2017. г. Приступљено 21. 10. 2017. 
  220. ^ „BMW Museum, Munich”. mondoarc.designandgo.net. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  221. ^ „40 years of the BMW Tower and Museum.”. www.mosmanbmw.com.au. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  222. ^ Schmitt, Bernd; Van Zutphen, Glenn (2012). Happy Customers Everywhere: How Your Business Can Profit from the Insights of Positive Psychology. Macmillan. стр. 64. ISBN 978-1-137-00046-0. Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. 
  223. ^ „Architecture: BMW Central Building”. www.zaha-hadid.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  224. ^ „BMW Central Building: Factories; Leipzig, Germany – Build completed in 2005”. archello.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  225. ^ Hobson, Ben (26. 6. 2016). „Zaha Hadid's BMW Central Building is "a radical piece of thinking," says Amanda Levete”. www.dezeen.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  226. ^ „BMW Films”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2007. г. 
  227. ^ „Performance of a Different Kind: BMW arts series aims at black consumers”. www.autoweek.com. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала 30. 6. 2019. г. Приступљено 30. 6. 2019. 
  228. ^ „BMW arts series aims at black consumers”. Automotive News. 80 (6215). 7. 8. 2006. стр. 37. 
  229. ^ „When merchants enter the temple; Marketing museums”. The Economist (US). The Economist Newspaper and The Economist Group. 21. 4. 2001. Архивирано из оригинала 27. 5. 2010. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  230. ^ Vogel, Carol (3. 8. 1998). „Latest Biker Hangout? Guggenheim Ramp”. The New York Times. стр. A1. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. 
  231. ^ „About the Guide – »I don't think anybody has been to all these places.«”. www.bmw-art-guide.com. Архивирано из оригинала 27. 2. 2017. г. Приступљено 26. 2. 2017. 
  232. ^ „HYPERALLERGIC: The Fourth BMW Art Guide by Independent Collectors”. Архивирано из оригинала 30. 6. 2019. г. Приступљено 30. 6. 2019. 
  233. ^ „Contact Us”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала 17. 2. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  234. ^ „BMW Group Plant San Luis Potosi”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  235. ^ „BMW Group”. BMW Group. Архивирано из оригинала 30. 4. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2011. 
  236. ^ „World Motor Vehicle Production, OICA correspondents survey 2006” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 6. 2010. г. Приступљено 28. 8. 2010. 
  237. ^ „Annual Report 2010” (PDF). BMW Group. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2011. г. Приступљено 16. 3. 2011. 
  238. ^ Hilton Holloway (11. 2. 2011). „The future of BMW's engines”. Autocar. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. 
  239. ^ Ludwig, Christopher (22. 12. 2016). „BMW's 'connected' logistics: Shaping a self-steering supply chain”. Automotive Logistics. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2017. „logistics as the "heart of BMW's production system": 30m parts per day move from 1,800 suppliers; 7,000 sea freight containers per day, and in a year 84m cubic metres across ocean, road, rail and air freight. Outbound, around 9,000 vehicles leave BMW plants each day on their way to 4,500 dealers in 160 countries. 63% of cars leave plants by train” 
  240. ^ Atiyeh, Clifford (новембар 2016). „BMW Recalls 136,000 Cars for Fuel Leaks and Stalling”. Car and Driver. Приступљено 14. 8. 2018. 
  241. ^ „Parked BMWs bursting into flames leave owners with questions”. ABC News. 18. 5. 2017. Приступљено 14. 8. 2018. 
  242. ^ Caron, Christina. „BMW Recalls Roughly a Million Vehicles at Risk of Catching Fire”. New York Times. Приступљено 13. 8. 2018. 
  243. ^ Mullen, Jethro (14. 8. 2018). „BMW Recall: South Korea announces ban after engine fires”. CNN. Приступљено 16. 10. 2018. 
  244. ^ Randewich, Noel; Duguid, Kate (7. 8. 2018). „BMW recalls 324,000 cars in Europe after Korean engine fires: FAZ”. Reuters. Приступљено 13. 8. 2018. 
  245. ^ „BMW코리아 '시정계획서'엔…2년 전 결함 인지→본사 보고까지”. news.naver.com. 9. 8. 2018. Приступљено 9. 2. 2019. 
  246. ^ „“BMW코리아·본사가 결함 은폐해온 의혹” 차주들, 고소 나선다”. news.naver.com. 8. 8. 2018. Приступљено 9. 2. 2019. 
  247. ^ „BMW sales fall 8.4% in 2020 as coronavirus takes toll”. Reuters. 12. 1. 2021. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  248. ^ а б Silvestro, Brian (18. 1. 2022). „BMW Waves Goodbye to the V-12 With a Final Edition M760Li”. Road & Track. Hearst Communications. 
  249. ^ „McLaren F1 Supercar”. www.caranddriver.com. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  250. ^ „Jay Leno Pulls Out McLaren F1's V12 Engine for All to See”. www.carscoops.com. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  251. ^ „PSA, BMW Collaboration Grows”. www.wardsauto.com. 19. 1. 2007. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  252. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 Review”. www.topspeed.com. 13. 8. 2009. Приступљено 5. 10. 2017. 
  253. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 – Official Information”. www.bmwblog.com. 12. 8. 2009. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  254. ^ „BMW Group and Toyota Motor Corporation Deepen Collaboration by Signing Binding Agreements”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  255. ^ „BMW, Toyota Confirm Hydrogen Fuel Cell, Technology Deals”. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала 28. 6. 2016. г. 
  256. ^ „BMW and Toyota sign Agreement for Fuel Cell System, Sports Vehicle, Lightweight Technology and Lithium-air Battery”. www.bmwblog.com. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  257. ^ „Nokia sells Here maps unit to Audi, BMW, and Mercedes for $3 billion”. www.theverge.com. 3. 8. 2015. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  258. ^ „German champions Borussia Dortmund join solar trend”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  259. ^ „BMW chosen to provide official Minis for 2012 London Olympics”. The Times. 18. 11. 2009. Приступљено 28. 7. 2011. [мртва веза]
  260. ^ „BMW, USOC make 6-year sponsorship deal official”. www.teamusa.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  261. ^ „BMW to sponsor America's Olympic committee”. www.autonews.com. 23. 7. 2010. Приступљено 7. 10. 2017. 
  262. ^ „BMW Int'l Sponsorship Head Eckhard Wannieck Talks About Company's Sports Sponsorships”. www.sportsbusinessdaily.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  263. ^ „BMW extends sponsorship of BMW Championship”. www.pgatour.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  264. ^ „Sponsors”. www.pgatour.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  265. ^ „Who Does What: Automobile Manufacturers”. www.sponsorship.com. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  266. ^ „A Slow And Steady Course: Inside BMW's Sponsorship Strategy”. www.sponsorship.com. Архивирано из оригинала 10. 6. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  267. ^ „BMW extends sponsorship of Wentworth PGA event”. Sportbusiness.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. Приступљено 28. 7. 2011. 
  268. ^ „BMW named new Springbok sponsor”. www.supersport.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  269. ^ „BMW SA drops the Springboks”. www.wheels24.co.za. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 9. 3. 2017. 
  270. ^ „Brain Bar: Dangerous ideas welcome”. www.brainbar.com. 
  271. ^ „Performance Track Final Progress Report” (PDF). EPA. мај 2009. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2013. 
  272. ^ Sauer, Paul. „Ultimate Factories”. Facts: BMW. National Geographic. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 24. 12. 2013. 
  273. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.automotiveworld.com. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  274. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  275. ^ „BMW Group once again sector leader in Dow Jones Sustainability Index”. bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. 
  276. ^ „BMW AG”. Архивирано из оригинала 3. 4. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  277. ^ „Carbon Disclosure Project Reveals Global Top 10; Apple and Amazon Don't Respond”. www.environmentalleader.com. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  278. ^ „Carbon Disclosure Project recognises BMW Group for the exemplary transparency of its climate protection activities – Number One Automotive Manufacturer in the CDP Global 500 ranking”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  279. ^ „BMW Group : Sustainable Value Report 2012 : Sustainability management”. bmwgroup.com. BMW Group. 16. 5. 2014. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. 
  280. ^ Bird, J.; Walker, M. (2005). „BMW A Sustainable Future?”. Wild World. стр. 11.
  281. ^ Record first quarter for BMW Group sales
  282. ^ „BMW Online Shop”. Shop.bmwgroup.com. 21. 3. 2009. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2009. 
  283. ^ „Specialized for BMW”. www.bmw.co.uk. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  284. ^ „BMW Cruise e-Bike NBG III”. www.bmw.co.uk. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 9. 10. 2017. 
  285. ^ „About DriveNow Car Sharing from BMW & Sixt”. www.drive-now.com. Архивирано из оригинала 27. 6. 2018. г. 
  286. ^ „BMW Group takes top prize at the 2012 Corporate Entrepreneur Awards for premium car-sharing joint venture DriveNow. Jury impressed by willingness to trial new models of mobility”. Electricdrive.org. 30. 10. 2012. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  287. ^ „Alphabet Business Mobility solutions”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 17. 5. 2019. г. Приступљено 22. 7. 2019. 
  288. ^ „Corporate car sharing scheme claims to be a first”. www.fleetnews.co.uk. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2012. 
  289. ^ ReachNow | CarSharing by BMW, BMW i, MINI. ReachNow official website. 8. 5. 2016.
  290. ^ Hawkins, Andrew J (14. 1. 2021). „BMW becomes the latest automaker to shut down its subscription service”. The Verge. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2021. 
  291. ^ „BMW Group assembles first car in Brazil”. press.bmwgroup.com. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2014. 
  292. ^ а б в „BMW: Global growth”. www.automotivemanufacturingsolutions.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  293. ^ „BMW Brazil to export X1 SUVs to US”. www.just-auto.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  294. ^ „International BMW website”. Bmw.in. Interone Worldwide GmbH. 11. 12. 2006. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2009. 
  295. ^ „About BMW Japan Corp”. www.bmwcareer.jp. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  296. ^ „Corporate Information: History”. BMW South Africa. Архивирано из оригинала 25. 4. 2007. г. 
  297. ^ „BMW South Africa – Plant Rosslyn”. Bmwplant.co.za. Архивирано из оригинала 27. 3. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2009. 
  298. ^ „Birth of an era”. www.news24.com. 20. 5. 2011. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  299. ^ „Road impressions: Alpina BMW”. www.motorsportmagazine.com. октобар 1988. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  300. ^ „1988 Alpina C2 2.7 (man. 5) (model for Europe ) car specifications & performance data review”. www.automobile-catalog.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  301. ^ „Manufacturer's Information Dabase”. NHTSA. Архивирано из оригинала 25. 10. 2021. г. 
  302. ^ „Introduction to BMW Korea”. Архивирано из оригинала 11. 8. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2019. 
  303. ^ „The Otto's Story”. www.bmwottos.ca. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  304. ^ „In photos: The evolution and history of BMW as it turns 100”. www.theglobeandmail.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  305. ^ „History of BMW Canada”. www.bmwlondon.ca. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  306. ^ General Overview. Brilliance Auto Official Site.
  307. ^ „BMW opens China factory”. Testdriven.co.uk. 21. 5. 2004. Архивирано из оригинала 21. 3. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2009. 
  308. ^ Brands and Products — BMW Sedan. Brilliance Auto Official Site.
  309. ^ „BMW launches new plant in Shenyang”. english.people.com.cn. 21. 5. 2004. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  310. ^ Schmidt, Nico (24. 5. 2012). „BMW to Boost China Investment”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2021. 
  311. ^ „BMW to Pay $820 Million to China Car Dealers, Group Says”. Bloomberg News. 5. 1. 2015. Архивирано из оригинала 7. 1. 2015. г. 
  312. ^ а б „BMW to add X5 production in China -spokesperson”. Reuters. 13. 12. 2021. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  313. ^ „BMW to build 1 billion euro car factory in Hungary”. U.S.: Reuters Editorial. Приступљено 31. 7. 2018. 
  314. ^ „BMW: Global growth”. Automotive Manufacturing Solutions. Архивирано из оригинала 11. 10. 2019. г. Приступљено 2017-10-28. 
  315. ^ „Joining rivals, BMW to set up $1bn plant in Mexico”. Mexico Star. Архивирано из оригинала 9. 8. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2014. 
  316. ^ „BMW Group Report 2020” (PDF). BMW Group. март 2021. стр. 93. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 5. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2021. 
  317. ^ „Nedcar rescue deal finalised”. Dutch News. 1. 10. 2012. Приступљено 23. 5. 2021. 
  318. ^ „VDL Nedcar: no new follow-up order for MINI Countryman”. VDL Groep. 15. 10. 2020. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2021. 
  319. ^ „Production of new BMW 5 series begins in Kaliningrad”. PRAVDA.Ru. 29. 3. 2004. Архивирано 2009-02-15 на сајту Wayback Machine
  320. ^ „Isetta 300 model selection”. www.realoem.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  321. ^ „Company – History”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  322. ^ „This is how BMW became the top selling luxury car company in the U.S.”. www.fortune.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  323. ^ „Sales by Manufacturer”. www.edmunds.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  324. ^ „BMW Plant Spartanburg leads U.S. auto exports”. Roundel. BMW Car Club of America: 30. април 2015. ISSN 0889-3225. 
  325. ^ „Production Overview | BMW US Factory”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2017. 
  326. ^ „Start of Production Begins for the All-New BMW X7”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  327. ^ „Homecoming: BMW Plant Spartanburg making final preparations to begin production of all-new BMW X5.”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  328. ^ Lowery Contreras, Raoul (31. 5. 2017). „Trump whiffs on BMW and global trade”. thehill.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  329. ^ „BMW Philippines”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 2020-03-08. 
  330. ^ „Philippine auto industry reports 416,637 unit sales in 2019”. autoindustriya.com. 3. 2. 2020. Приступљено 2020-02-03. 
  331. ^ „The Stories Behind 10 of the Most Iconic Brand Slogans”. www.highsnobiety.com. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  332. ^ Johnson, Richard (21. 8. 2009). „Can Lutz repeat his BMW marketing magic at GM?”. europe.autonews.com. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  333. ^ „BMW Still the Ultimate Driving Machine”. Forbes.com. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала 1. 12. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  334. ^ „April Fool! A round up of the best (and worst) hoaxes”. The Guardian. 1. 4. 2010. Приступљено 26. 1. 2019.

Цитирана библиографија

уреди
Buckley, Martin (2001). BMW Cars. MotorBooks International. ISBN 978-1-61060-827-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Covello, Mike (2001). Standard Catalog of Imported Cars 1946–2002. Krause Publications. ISBN 978-0-87341-605-4. Приступљено 27. 1. 2019. 
Cranswick, Marc (2014). The BMW 5 Series and X5: A History of Production Cars and Tuner Specials, 1972–2008. McFarland. ISBN 978-0-7864-8005-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
Dempsey, Wayne R. (2006). 101 Performance Projects for Your BMW 3 Series 1982–2000. Motorbooks. ISBN 978-1-61060-790-2. Приступљено 27. 1. 2019. 
Edmonston, Phil (2012). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2013. Dundurn. ISBN 978-1-4597-0575-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
Falloon, Ian (2015). The Complete Book of BMW Motorcycles: Every Model Since 1923. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-4727-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
Gantriis, Peter (2018). The Art of BMW Motorcycles. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-6153-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004a). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-26920-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004b). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-66384-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2016). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5017-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2004). The Complete Book of BMW. MotorBooks International. ISBN 978-1-61059-205-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Noakes, Andrew (2010). BMW. Vom 328 Roadster und der Isetta bis zum 5er Gran Turismo. Bath: Parragon Books. ISBN 978-1-4075-6814-0. 
Norbye, Jan P. (1984). BMW, Bavaria's Driving Machines. Publications International. ISBN 978-0-88176-193-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
Schrader, Halwart (1979). BMW, a History. Quarterly Auto. Princeton Pub. ISBN 978-0-525-12522-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
Taylor, James (2014). BMW Classic Coupes, 1965–1989: 2000C and CS, E9 and E24. Crowood. ISBN 978-1-84797-847-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
Walton, Jeremy (2001). BMW 3 Series Enthusiast's Companion. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-0220-2. Приступљено 27. 1. 2019. 

Литература

уреди
  • Grunert, Manfred; Triebe, Florian (2006), BMW Group Mobile Tradition, ур., Das Unternehmen BMW seit 1916, München: BMW Group Mobile Tradition, ISBN 978-3-932169-46-5 
  • Hodges, David (2000). BMW. Suttons Photographic History of Transport series. Stroud, Gloucestershire, England: Sutton Publishing. ISBN 0750921447. 
  • Kiley, David (2004), Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World, Wiley, ISBN 978-0-471-26920-5 
  • Lewandowski, Jürgen (2006). BMW: Typen und Geschichte [BMW: Types and History] (3. изд.). Bielefeld: Delius Klasing. ISBN 3768814203. 
  • Lewin, Tony (2022). BMW Century (2. изд.). Beverly, MA, USA: Motorbooks. ISBN 9780760373774. 
  • Noakes, Andrew (2010). The Ultimate History of BMW: From the innovative 328 sports car and the Isetta bubble car to the 5 Series Gran Turismo. Bath: Parragon Books. ISBN 9781407549781. 
  • Schrader, Halwart (2011). BMW: Passion · Power · Perfektion [БМВ: Страст · Снага · Савршенство]. Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 9783613033788. 
  • ———————— (2016). BMW: Von 1981 bis heute [БМВ: Од 1981. до данас]. Typenkompass series. Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 9783613038721. 
  • Schrader, Halwart (2004), Typenkompass BMW, Stuttgart: Motorbuch, ISBN 3-613-02386-5 
  • Werner, Constanze (2006), Kriegswirtschaft und Zwangsarbeit bei BMW, München: Oldenbourg, ISBN 978-3-486-57792-1, „Im Auftr. von MTU Aero Engines und BMW Group” 

Спољашње везе

уреди

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=BMW&oldid=28840961”