Архив

Архив (архива) је установа која прикупља, сортира, чува, обрађује и издаје писане, штампане, звучне, филмске и дигиталне документе државних органа, друштвених организација, јавних институција, јавних радника, и значајнијих личности и организација. Ово се ради да би се омогућила употреба документације у истраживачке и друге сврхе. С обзиром на функцију, архиви могу бити општи и специјални (посебне тематике). Под појмом архив понекад се сматра и чување документације за појединачне или потребе организација.

Архив је акумулација историјских записа – у било ком медију – или физички објекат у коме се налазе.^[1] Архиви садрже примарне изворне документе који су се акумулирали током живота појединца или организације и чувају се да би показали функцију те особе или организације. Професионални архивисти и историчари генерално схватају архиве као записе који су природно и нужно настали као производ редовних правних, комерцијалних, административних или друштвених активности. Они су метафорички дефинисани као „секреције организма“,^[2] и разликују се од докумената који су свесно написани или створени да би пренели одређену поруку потомству.

Уопштено говорећи, архиви се састоје од записа који су одабрани за трајно или дугорочно чување на основу њихове трајне културне, историјске или доказне вредности. Архивски записи су обично необјављени и скоро увек јединствени, за разлику од књига или часописа за које велико број идентичних примерака може постојати. То значи да се архиви прилично разликују од библиотека по својој функцији и организацији, иако се архивске збирке често могу наћи у библиотечким зградама.^[3]

Лице које ради у архивима назива се архивар. Проучавање и пракса организовања, чувања и омогућавања приступа информацијама и материјалима у архивима назива се архивистика. Физичко место складиштења може се назвати архивом (уобичајеније у Уједињеном Краљевству), архивима (чешће у Сједињеним Државама) или репозиторијумом.^[4]^[5]

Рачунарску употреба термина „архив“ не треба мешати са значењем термина у евиденцији.

Етимологија

Енглеска реч archive је изведена из француске речи archives (множина), и заузврат од латинских речи archīum или archīvum,^[6] романизованог облика грчке речи ἀρχεῖον (arkheion). Грчки термин се првобитно односио на дом или стан архонта, владара или главног судије, у коме су се чували и тумачили важни званични државни документи; одатле се његово значење проширило и обухватило појмове као што су „градска скупштина“ и „јавни записи“.^[7] Корен грчке речи је ἀρχή (arkhē), што између осталог значи „магистрација, канцеларија, влада“,^[8] и изведена је од глагола ἄρχω (arkhō), што значи „почети, управљати, владати“ (такође корен речи као што су „анархија“ и „монархија“).^[9]

Реч архив је први пут посведочена на енглеском почетком 17. века, а реч archivist средином 18. века, иако се у тим периодима оба термина обично користе само у контексту стране институције и особља. Тек крајем 19. века се почело са широком применом у домаћим контекстима.^[5]^[10]

Види још

Референце

^ „Glossary of Library and Internet Terms”. University of South Dakota Library. Архивирано из оригинала 2009-03-10. г. Приступљено 30. 4. 2007.
^ Galbraith, V. H. (1948). Studies in the Public Records. London. стр. 3.
^ „A Glossary of Archival and Records Terminology”. Society of American Archivists. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2012.
^ „Glossary of Archival and Records Terminology”. Society of American Archivists. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 2013-10-21.
^ ^а ^б „archive, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ archīum Архивирано 24 септембар 2015 на сајту Wayback Machine, Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, on Perseus
^ ἀρχεῖον Архивирано 9 октобар 2012 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
^ ἀρχή Архивирано 6 јун 2011 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
^ ἄρχω Архивирано 18 јун 2013 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
^ Procter, Margaret (2010). „What's an 'archivist'? Some nineteenth-century perspectives”. Journal of the Society of Archivists. 31 (1): 15—27. S2CID 144006118. doi:10.1080/00379811003658476.

Литература

Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, стране 208 и 209.
Bluh, Pamela; Hepfer, Cindy, ур. (2013). The institutional repository: benefits and challenges. Chicago: Association for Library Collections & Technical Services, American Library Association. ISBN 978-0838986615.
Buehler, Marianne (2013). Demystifying the institutional repository for success. Oxford: Chandos Publishing. ISBN 9781843346739.
Callicott, Burton B.; Scherer, David; Wesolek, Andrew, ур. (2015). Making institutional repositories work. West Layfayett: Purdue University Press. ISBN 9781557537263.
Crow, Raym (2002). „The Case for Institutional Repositories: A SPARC Position Paper”. ARL (на језику: енглески) (223): 1—4.
Lynch, Clifford. „Institutional Repositories: Essential Infrastructure for Scholarship in the Digital Age” (PDF). Association of Research Libraries. Приступљено 3. 1. 2022.
Harnad, Steve; McGovern, Nancy (2009). „Topic 4: Institutional repository success is dependent upon mandates”. Bulletin of the American Society for Information Science and Technology (на језику: енглески). 35 (4): 27—31. ISSN 1550-8366. doi:10.1002/bult.2009.1720350410. hdl:2027.42/62145  . Архивирано из оригинала 08. 04. 2022. г. Приступљено 27. 03. 2022.
Smith, Ina (2015). Open access infrastructure. UNESCO Publishing. стр. 7. ISBN 978-92-3-100075-1.
Smith, Ina (2015). Open access infrastructure. UNESCO Publishing. стр. 20. ISBN 978-92-3-100075-1.
Smith, Ina (2015). Open access infrastructure. UNESCO Publishing. стр. 19. ISBN 978-92-3-100075-1.
Callicott, Burton B.; Scherer, David; Wesolek, Andrew (2015). Making Institutional Repositories Work (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 1. ISBN 978-1-61249-422-7.
Mering, Margaret (2019-06-14). „Transforming the Quality of Metadata in Institutional Repositories”. The Serials Librarian. 76 (1-4): 79—82. ISSN 0361-526X. doi:10.1080/0361526X.2019.1540270  .
„OAI-PMH Metadata Delivery for Catalogs and Institutional Repositories”. EBSCO Connect. 2018. Приступљено 2021-06-12.
„OAI - DSpace 6.x Documentation - LYRASIS Wiki”. wiki.lyrasis.org. Приступљено 2021-06-12.
Dhakal, Kerry (15. 4. 2019). „Unpaywall”. Journal of the Medical Library Association. 107 (2): 286—288. PMC 6466485  . doi:10.5195/jmla.2019.650.
Knoth, Petr; Zdrahal, Zdenek (2012). „CORE: Three Access Levels to Underpin Open Access”. D-Lib Magazine. 18 (11/12). doi:10.1045/november2012-knoth  .
Blouin, Francis X.; Rosenberg, William G. (2011). Processing the Past: Contesting Authority in History and the Archives. Oxford University Press. ISBN 9780199964086.
Burton, Antoinette, ур. (2005). Archive Stories: Facts, Fictions, and the Writing of History. Duke University Press. ISBN 9780822336884.
Hill, Roscoe R. (1945). The National Archives of Latin America. Joint Committee on Latin American Studies. Harvard University Press. ISBN 9780674365384.
Jenkinson, Hilary (1922). A Manual of Archive Administration. Economic and Social History of the World War. Clarendon Press.
Jones, H. G. (1969). Records of a Nation: Their Management, Preservation, and Use . New York: Atheneum Books. ISBN 9781125127001. LCCN 69014373.
Millar, Laura A. (2010). Archives: Principles and Practices. New York: Neal-Schurman Publishers. ISBN 9781555707262.
Rhoads, James B. (1983). „The Role of Archives and Records Management in National Information Systems” (PDF). Paris: UNESCO: 21. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-12-20. г. Приступљено 2014-10-11.
Daston, Lorraine (2012). „The Sciences of the Archive”. Osiris. History of Science Society. 27 (1): 171. JSTOR 10.1086/667826. S2CID 144791480. doi:10.1086/667826. hdl:21.11116/0000-0003-659D-B  .
Taylor, Hugh A. (зима 1982). „The Collective Memory: Archives and Libraries As Heritage”. Archivaria (15): 128. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-10-23. г. Приступљено 2014-09-29.
Taylor, Hugh A. (зима 1982). „The Collective Memory: Archives and Libraries As Heritage”. Archivaria (15): 130. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-10-23. г. Приступљено 2014-09-29.
Cox, Richard J.; Wallace, David A., ур. (2002). Archives and the Public Good: Accountability and Records in Modern Society. Quorum Books. стр. 37—38. ISBN 9781567204698. LCCN 2001057863.
Report of the Committee, appointed to inquire into the State of the Ancient Public Records and Archives of the United States, March 27th, 1810. Washington D.C.: R. C. Weightman. 1810. стр. 1.

Спољашње везе

УНЕСКО архиве, преко 8000 свјетских веза
Шта крије бечки Рајхсархив („Политика“, 7. јул 2010.)
International Council on Archives
Archives Hub – search across descriptions of archives held in over 280 institutions across the UK
InterPARES Project – international research project on the long-term preservation of authentic digital records
Access to Archives (A2A) – the English strand of the UK archives network
Online-Guide to Archives around the globe
AIM25 – archives within the UK M25 area.
British Cartoon Archive and the UK Philanthropy Archive associated with the University of Kent
The Digital Archive of Literacy Narratives
Banco di San Giorgio – Genova Italy: Archive (1407–1805): nearly 40,000 books catalogued with full description. www.giuseppefelloni.it
Inter-university Consortium for Political and Social Research (ICPSR)
United Nations Archives

[1] „Glossary of Library and Internet Terms”. University of South Dakota Library. Архивирано из оригинала 2009-03-10. г. Приступљено 30. 4. 2007.

[2] Galbraith, V. H. (1948). Studies in the Public Records. London. стр. 3.

[3] „A Glossary of Archival and Records Terminology”. Society of American Archivists. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2012.

[4] „Glossary of Archival and Records Terminology”. Society of American Archivists. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 2013-10-21.

[oed-5] а ^б „archive, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

[6] rchīum Архивирано 24 септембар 2015 на сајту Wayback Machine, Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, on Perseus

[7] ἀρχεῖον Архивирано 9 октобар 2012 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus

[8] ἀρχή Архивирано 6 јун 2011 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus

[9] ἄρχω Архивирано 18 јун 2013 на сајту Wayback Machine, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus

[10] Procter, Margaret (2010). „What's an 'archivist'? Some nineteenth-century perspectives”. Journal of the Society of Archivists. 31 (1): 15—27. S2CID 144006118. doi:10.1080/00379811003658476.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]