Архив Републике Српске

Архив Републике Српске
Архив Републике Српске
	Улаз у зграду Архива Републике Српске
	Локација на мапи Бање Луке
Оснивање	1992.
Локација	Бања Лука; Република Српска
Координате	44° 46′ 28″ С; 17° 11′ 40″ И / 44.774421° С; 17.194330° И
Врста	Архив
Директор	Бојан Стојнић
Адреса	Алеја Светог Саве бр. 1
Веб-сајт	www.arhivrs.org

Архив Републике Српске званична је управна институција Републике Српске и организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Архив Републике Српске прикупља, чува, штити, обрађује, сређује, и издаје на коришћење архивску грађу на цјелокупној територији Републике Српске. Рад Архива Републике Српске финансира Влада Републике Српске из властитог буџета.^[1] Сједиште Архива Републике Српске се налази у згради познатој под називом Царска кућа у Алеји Светог Саве број 1. у Бањалуци.^[2]

Архивски фондови и збирке

Архив Републике Српске садржи 34 велике збирке, 720 већих фондова, 14.747 регистратура, као и библиотеку. Највећи дио грађе Архива Републике Српске се односи на фондове државних органа, затим органа управе бановинског, обласног, окружног, среског, општинског и локалног значаја, те архивске фондове друштвено-политичких организација. Архив садржи многобројне збирке, фондове и архивске документе из времена османлијске, односно турске окупације, аустроугарске окупације, затим Краљевине Југославије, усташке НДХ, СФРЈ, као и документе из модерног доба који укључују званичну документацију Републике Српске.

Збирка „Концентрациони логор Јасеновац“

Једна од најважнијих збирки Архива Републике Српске је Збирка "Концентрациони логор Јасеновац". Ова збирка садржи документацију спашеног дијела некадашње Збирке „Спомен-подручје Доња Градина“, а која се односи на документацију која је заробљена од стране југословенских партизана са територије Републике Српске приликом ослобађања од усташа 1945. године. Збирка „Спомен-подручје Доња Градина“ је састављена након Другог свјетског рата у вријеме СФРЈ, и односила се на усташки логор Доња Градина, који је био дио система усташких логора смрти Јасеновац. Збирку „Спомен-подручје Доња Градина“ је почетком распада Југославије сачувао кустос спомен подручја Симо Брдар, а касније предао у надлежност Архива Републике Српске. Скенирање и микрофилмовање документације Збирке „Концентрациони логор Јасеновац“ је обавио Музеј холокоста у Вашингтону, тако да је збирка од 3. марта 2004. године доступна и у дигиталном облику, чији дио је објављен на презентацији Архива Републике Српске.^[3]

Задужења архива

Према архивском законодавству Републике Српске, Архив Републике Српске ужива статус централне установе за заштиту културних добара Републике Српске и његове утврђене дјелатности се односе на читаву територију Републике Српске. Под културним добрима Републике Српске се подразумијева цјелокупно друштвено насљеђе Републике Српске. Између осталог, Архив Републике Српске издаје властите публикације и организује изложбе.

Организација архива

Директор Архива Републике Српске је Бојан Стојнић, који је уједно и председник Удружења архивских радника Републике Српске. У саставу главног одјељења за обраду и сређивање архивске грађе које се налази у Бањалуци, дјелује пет подручних јединица које су распоређене по територијалном принципу широм Републике Српске:

Подручна јединица у Добоју
Подручна јединица у Зворнику
Подручна јединица у Фочи
Подручна јединица у Требињу
Подручна јединица у Сокоцу

Организациона структура

Архив Републике Српске је подијељен у два главна сектора у саставу којих дјелују по два одјељења са различитим задужењима.

Сектор за заштиту архивске грађе у архиву

Одјељење за сређивање и обраду архивске грађе
Одјељење за научноистраживачки рад

Сектор за заштиту архивске грађе ван архива, правне и опште послове

Одјељење за заштиту архивске грађе ван архива
Одјељење за правне и опште послове

Историјат

Архив Републике Српске је основан 1992. године, у вријеме распада Југославије. Приликом оснивања Архива Републике Српске 1992. године, у његов састав су ушли бивши Архив Бањалучке крајине у Бањалуци, Регионални архив Добој и Историјски архив Фоча. Иако је институција основана 1992. године, она се позива на пријашњи рад мањих обласних архива који су ушли у њен састав, а основани су по завршетку Другог свјетског рата у Југославији.