Антонио Кошта
Антонио Луис Сантос да Кошта (рођен 17. јула 1961) је португалски правник и политичар који је од 11. новембра 2015. 119. и актуелни премијер Португала, председавајући 21. (2015–2019) и 22. уставне владе (2019–данас). Раније је био министар за парламентарне послове од 1995. до 1999. године, министар правде од 1999. до 2002. године, министар унутрашње управе од 2005. до 2007. године и градоначелник Лисабона од 2007. до 2015. године. За генералног секретара Социјалистичке партије изабран је у септембру 2014. године. [1]
Антонио Кошта | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Пуно име | Антонио Луис Сантос да Кошта | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 17. јул 1961. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Лисабон, Португалија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Пребивалиште | Палата Сао Бенто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Португалска Република | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Образовање | Универзитет у Лисабону | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Фернанда Тадеу (1987– ) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Родитељи | Орландо да Кошта Марија Антониа Пала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Социјалистичка партија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
https://www.portugal.gov.pt/pt/gc22 |
Детињство, младост и образовање
уредиКошта је рођен 1961. године у Сао Себастиао да Педреири, у Лисабону, син је писца Орланда да Цоште (рођен у Мапуту у породици народа Гоа) и новинарке Марије Антоније Пале. [2] [3]
Кошта је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Лисабону 1980-их, када је први пут ушао у политику и изабран је за посланика социјалиста у општинском већу. Обавезну војну службу завршио је 1987. године, [4] а касније се кратко време бавио правом, од 1988. године, пре него што је пуно радно време посветио политици. [5]
Политичка каријера
уредиПрва улога Коште у социјалистичкој влади била је као министра за парламентарне послове под премијером Антониом Гутересом између 1997. и 1999. године. Био је министар правде од 1999. до 2002. године. [5]
Кошта је био члан Европског парламента за Социјалистичку партију (ПЕС), чију је листу предводио на европским изборима 2004. године након драматичне смрти првог кандидата Антониа де Созе Франка. Дана 20. јула 2004. изабран је за једног од 14 потпредседника Европског парламента. Такође је радио у Одбору за грађанске слободе, правду и унутрашње послове .
Кошта је поднео оставку на место посланика парламента 11. марта 2005. да би постао министар државне и унутрашње управе у влади Жозеа Сократеса након националних избора 2005. године .
Градоначелник Лисабона, 2007–2015
уредиАнтонио Кошта је поднео оставку на све владине функције у мају 2007. године да би постао кандидат његове странке за град Лисабон, главни град Португала. Изабран је за градоначелника Лисабона 15. јула 2007, а изабран је и 2009. и 2013, сваки пут са апсолутном већином. У априлу 2015. поднео је оставку на дужност градоначелника, тад је већ био генерални секретар Социјалистичке партије и кандидат странке за премијера, тако да је морао да припрема своју кампању за опште изборе у октобру 2015. године. [6]
Кандидат за премијера, 2014–2015
уредиУ септембру 2014. Социјалистичка партија је изабрала Кошту за свог кандидата за премијера Португала на националним изборима 2015. године ; на гласачком листићу за избор кандидата странке, освојивши готово 70 одсто гласова, победио је лидера странке Антониа Жозеа Сегуроа, који је након резултата најавио оставку. [7] До априла 2015. године одступио је са места градоначелника да би се усредсредио на своју кампању. [8]
Током кампање, Кошта се обавезала да ће вратити штедњу и вратити више расположивог дохотка домаћинствима. [9] Предложио је да повећа приходе, запошљавање и раст како би смањио буџетски дефицит уз укидање мјера штедње и смањење пореза, тврдећи да ће ипак омогућити смањење дефицита у складу са критеријима конверзије евра. [10] Такође, обећао је да ће одбити огромно непопуларно повећање пореза на додату вредност ресторана и вратити неке погодности за државне службенике. [8]
Премијер Португала, 2015 - данас
уредиДана 4. октобра 2015. године конзервативна коалиција Португала испред која је владала земљом од 2011. године била је прва на изборима, освојила је 38,6% гласова, док је Социјалистичка партија била на другом месту са 32,3%. Следећих дана Пасос Коељо поново је постављен за премијера, али Антонио Кошта је формирао савез са осталим левичарима ( Леви блок, португалска Комунистичка партија и Еколошка странка "Зелени" ), који су заједно чинили већину у парламенту и срушили су владу 10. новембра (странка Људи-животиње-природа такође је гласала за предлог одбацивања владе који је представио левичарски савез). Након што је срушио конзервативну владу, Кошта је изабран за новог премијера Португала од стране председника Кавака Силве 24. новембра, а функцију је преузео 26. новембра. [6] [11] Први је португалски премијер индијског порекла.
Од доласка на власт, Коштина влада је успела да комбинује фискалну дисциплину са мерама за подршку расту, док је преокренула већину политика штедње које је наметнула претходна управа десног центра током дужничке кризе 2010-13. [12]
До марта 2017. године, анкете су подржавале Коштине социјалисте са 42 одсто, што је за 10 бодова више од њиховог удела на изборима 2015. и близу нивоа који би им дао већину у парламенту да земља поново изађе на изборе.. [13] На локалним изборима 2017. године Кошта је додатно учврстио власт у Португалу, пошто је његова странка освојила рекордних 158 градских избора од укупно 308 општина и градова. Деонице гласова социјалиста у целој земљи премашиле су 38 посто, што је поново слично у односу на њихов резултат на парламентарним изборима 2015. године. [14]
Током његовог мандата, Португал је доживео своје најсмртоносније пожаре икада, прво у Педрогао Грандеу у јуну 2017. (65 мртвих), а касније широм земље у октобру 2017. (41 мртав). [15] У октобру 2017. опозициона Народна странка (ЦДС) покренула је захтев о неповерењу Коштиној влади због њиговог неуспеха да спречи губитак људских живота у смртоносним пожарима у Иберији, што је друга таква катастрофа у четири месеца; предлог је био у великој мери симболичан, јер су две левичарске странке у парламенту наставиле да подржавају мањинску социјалистичку владу. [16] Почетком 2019. године влада Коште преживјела је још један предлог опозиције о неповерењу који је поднесен због таласа штрајкова у јавном сектору. [17]
Уочи националних избора 2019. године Кошта је искључио коалициону владу са тврдокорном левицом ако, како се и очекивало, његова владајућа Социјалистичка партија победи на изборима, али падне пред парламентарном већином. Уместо тога, рекао је да фаворизује наставак тренутног пакта у парламенту с комунистима и / или Левим блоком - уместо било какве формалне коалиције у којој ће бити министри у влади. [18]
Лични живот
уредиКошта се 1987. оженио Фернандом Маријом Гонсалвес Тадеу, учитељицом. [5] Пар има сина и ћерку.
Кошта је присталица ФК Бенфике, [19] често је присуствовао њиховим утакмицама као градоначелник Лисабона, поготово са градским ривалом Спортинг Лисабоном. Такође је пратио Бенфику у оба финала Лиге Европе, 2013. и 2014. године.
Награде
уредиГодина | Земља | Награда | Доделио | Поље заслуга |
---|---|---|---|---|
2017. | Индија | Праваси Баратија Саман | Председник Индије | Јавне службе |
Признања
уредиЦивилне награде и одликовања
уредиВелики крст Ордена принца Хенрија, Португал (1. март 2006) [20]
- Велики крст Орден части, Грчка (21. април 2017)
Референце
уреди- ^ António Costa's Biography on the Portuguese Government's official webpage Архивирано 2015-12-08 на сајту Wayback Machine.
- ^ Then Came A Gandhi Архивирано 2014-11-12 на сајту Wayback Machine, outlookindia.com, retrieved 10 September 2015
- ^ „‘Proud of my roots in Goa’: Portugal PM Antonio Costa’s Q&A with HT”. Hindustan Times (на језику: енглески). 6. 1. 2017. Приступљено 29. 8. 2019.
- ^ „António Costa” (PDF). Jornal de Campanha — Socialist Party. август 2015. стр. 3. Приступљено 10. 4. 2019.
- ^ а б в Axel Bugge (October 4, 2015), Portuguese Socialist leader Costa candidate for PM Архивирано 2015-11-16 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ а б Agence France-Presse (25 November 2015), Portugal gets Antonio Costa as new PM after election winner only lasted 11 days Архивирано 2016-12-24 на сајту Wayback Machine The Guardian.
- ^ Andrei Khalip (September 28, 2014), Portugal opposition Socialists choose mayor of Lisbon as candidate for PM in next year's election Архивирано 2015-11-25 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ а б Axel Bugge (April 1, 2015), Lisbon Socialist mayor steps down to campaign for Portugal PM Архивирано 2015-10-04 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Axel Bugge (September 18, 2015), Portugal election race still in dead heat, no majority win: poll Архивирано 2015-10-04 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Andrei Khalip (September 17, 2015), Portuguese PM and Socialist opponent clash over austerity as election nears Архивирано 2015-10-17 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Patricia Kowsmann and Matt Moffett (24. 11. 2015). „Socialist Leader António Costa Is Named as Portugal’s Prime Minister”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ Andrei Khalip (April 13, 2018), Portugal government targets budget surplus in 2020, irks allies Архивирано 2018-04-15 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Axel Bugge (March 31, 2017), As Europe left struggles, Portugal's alliance wins over voters and Brussels Архивирано 2017-06-21 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Paul Ames (October 2, 2017), Portugal’s Socialists toast ‘biggest ever’ election win Архивирано 2017-10-03 на сајту Wayback Machine Politico Europe.
- ^ „Portugal and Spain wildfires: Dozens dead and injured”. BBC. Архивирано из оригинала 16. 10. 2017. г. Приступљено 16. 10. 2017.
- ^ Axel Bugge and Andrei Khalip (October 17, 2017), Portugal's government faces no-confidence vote over forest fires Архивирано 2017-12-27 на сајту Wayback Machine Reuters.
- ^ Andrei Khalip and Mark Heinrich (February 20, 2019), Portuguese PM withstands no confidence motion in parliament Reuters.
- ^ Andrei Khalip (August 29, 2019), Portugal PM rules out coalition government after October election Reuters.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2016. г. Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ „Cidadãos Nacionais Agraciados com Ordens Portuguesas”. Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas. Архивирано из оригинала 17. 8. 2013. г. Приступљено 13. 7. 2016.