Јован Златоусти

Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).

Свети Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован Антиохијски, Антиохија око 349 — Комана Понтска 407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор. Био је патријарх Константинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника.

Јован Златоуст
Св. Јован Златоуст, преко хиљаду година стар мозаик у Аји Софији
Лични подаци
Датум рођења	349.
Место рођења	Антиохија,
Датум смрти	14. септембар 407.
Место смрти	Комана Понтска,

Житије

Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.

Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.

Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.

Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.

По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати.

У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).

Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.

Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Када преподобни Нил Синајски чу за прогонство његово у заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпијади.

Учење

Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Веровао је да смо само вером спасени, али да би човек онда требао показати дела. Тврдио је да у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

Наслеђе

Јован Златоусти

Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису враћене у Истанбул.

Као светитељ празнује се 13. новембра (26. новембра по новом календару). Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном - јулијанском календару).

Свети Јован Шангајски је за светог владику Николаја Велимировића својевремено изрекао да је Нови Златоусти наших дана.

Литература

• James William Parkes; Jewish-Christian relationships (1969). Prelude to dialogue. Schocken Books. 
• Allen, Pauline; Mayer, Wendy. (2000). John Chrysostom. Routledge. ISBN 978-0-415-18252-2. 
• Attwater, Donald (1960). St. John Chrysostom: Pastor and Preacher. London: Catholic Book Club. .
• Blamires, Harry (1996). The New Bloomsday Book: A Guide Through Ulysses. London: Routledge. ISBN 978-0-415-13858-1. 
• Brändle, R., V. Jegher-Bucher, and Johannes Chrysostomus (1995). Acht Reden gegen Juden (Bibliothek der griechischen Literatur 41), Stuttgart: Hiersemann.
• Brustein, William I. (2003). Roots of Hate: Anti-Semitism in Europe before the Holocaust. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77308-9. 
• Carter, Robert (1962). „The Chronology of St. John Chrysostom's Early Life.”. Traditio. 18: 357—64. .
• Chrysostom, John (1979). Discourses Against Judaizing Christians. , trans. Paul W. Harkins. The Fathers of the Church; v. 68. Washington: Catholic University of America Press.
• Chuvin, Pierre (1990). "A chronicle of the last pagans". Harvard University Press
• Dumortier, Jean (1951). "La valeur historique du dialogue de Palladius et la chronologie de saint Jean Chrysostome." Mélanges de science religieuse 8, 51–56.
• Hartney, Aideen (2004). John Chrysostom and the Transformation of the City. London: Duckworth. ISBN 978-0-520-04757-0. .
• Joyce, James (1961). Ulysses. New York: The Modern Library. .
• Kelly, John Norman Davidson (1995). Golden Mouth: The Story of John Chrysostom-Ascetic, Preacher, Bishop. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3189-0. .
• Laqueur, Walter (2006). The Changing Face of Antisemitism: From Ancient Times To The Present Day. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530429-9. .
• Liebeschuetz, J.H.W.G. (1990). Barbarians and Bishops: Army, Church and State in the Age of Arcadius and Chrysostom. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-814886-9. .
• Lewy, Yohanan [Hans]. "John Chrysostom". Encyclopaedia Judaica (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House. Encyclopaedia Judaica : The most comprehensive authoritative source on the Jewish world ; includes 26 printed volumes, updated text plus new feature articles, powerful search capabilities, interactive timeline, full multimedia program. Judaica Multimedia. 1997. ISBN 978-965-07-0665-4. .
• Meeks, Wayne A., and Robert L. Wilken (1978). Jews and Christians in Antioch in the First Four Centuries of the Common Era. Missoula: Scholars Press. ISBN 978-0-89130-229-2. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (The Society of Biblical Literature, Number 13). .
• Morris, Stephen. "'Let Us Love One Another': Liturgy, Morality, and Political Theory in Chrysostom's Sermons on Rom. 12–13 and II Thess. 2," in: Speculum Sermonis: Interdisciplinary Reflections on the Medieval Sermon, ed. Georgiana Donavin, Cary J. Nederman, and Richard Utz. Turnhout: Brepols, 2004. pp. 89–112.
• Palladius, Bishop of Aspuna (1985). Palladius on the Life And Times of St. John Chrysostom. New York: Newman Press. ISBN 978-0-8091-0358-4. , transl. and edited by Robert T. Meyer. .
• Parks, James (1969). Prelude to Dialogue. . London.
• Parry, David; Melling, David, ур. (2001). The Blackwell Dictionary of Eastern Christianity. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-18966-4. 
• Pradels, W. (2002). "Lesbos Cod. Gr. 27 : The Tale of a Discovery", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, pp. 81–89.
• Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2001). "Das bisher vermisste Textstück in Johannes Chrysostomus, Adversus Judaeos, Oratio 2", Zeitschrift für Antikes Christentum 5, pp. 23–49.
• Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2002). "The sequence and dating of the series of John Chrysostom's eight discourses Adversus Judaeos", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, 90–116.
• Schaff, Philip, and Henry Wace (eds.) Socrates, Sozomenus: Church Histories (A Select Library of Nicene and post-Nicene Fathers of the Christian Church, second series, 'vol. II'. 1890. ). New York: The Christian Literature Company.
• Stark, Rodney (1997). The Rise of Christianity. How the Obscure, Marginal Jesus Movement Became the Dominant Religious Force in the Western World in a Few Centuries. Princeton University Press. .
• Stephens, W.R.W (1883). Saint John Chrysostom, His Life and Times. London: John Murray. 
• Stow, Kenneth (2006). Jewish Dogs, An Imagine and Its Interpreters: Continiuity in the Catholic-Jewish Encounter. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5281-7. .
• Wilken, Robert Louis (1983). John Chrysostom and the Jews: Rhetoric and Reality in the Late Fourth Century. Berkeley: University of California Press. .
• Willey, John H (1906). Chrysostom: The Orator. Cincinnati: Jennings and Graham. .
• Woods, Thomas (2005). How the Catholic Church Built Western Civilization. Washington, D.C.: Regenery. ISBN 978-0-89526-038-3. 
• „Chrysostom's bibliography”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2019. г. 
• Sermon on Alms Translated by Margaret M. Sherwood from the Parallel Greek and Latin Text of the Abbé Migne (New York: The New York School of Philanthropy, 1917)
• The priesthood: a translation of the Peri hierosynes of St. John Chrysostom, by WA Jurgens, (New York: Macmillan, 1955)
• Commentary on Saint John the apostle and evangelist: homilies 1–47, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin, Fathers of the Church vol 33, (New York: Fathers of the Church, Inc, 1957)
• Commentary on Saint John the Apostle and Evangelist, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin. Homilies 48–88, Fathers of the Church vol 41, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1959) [translation of Homiliae in Ioannem]
• Baptismal instructions, translated and annotated by Paul W Harkins, (Westminster, MD: Newman Press, 1963)
• Discourses against judaizing Christians, translated by Paul W Harkins., Fathers of the Church vol 68, (Washington: Catholic University of America Press, 1979)
• On the incomprehensible nature of God, translated by Paul W Harkins. Fathers of the Church vol 72, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1984)
• On wealth and poverty, translated and introduced by Catharine P Roth, (Crestwood, New York: St. Vladimir's Seminary Press, 1984)
• Chrysostom, John (1985). Apologist. Margaret A. Schatkin and Paul W. Harkins, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0073-6.  [translations of Discourse on blessed Babylas, and Against the Greeks: Demonstration against the pagans that Christ is God.]
• Chrysostom, John (1986). Homilies on Genesis. Robert C. Hill, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0074-3.  [translation of Homilies on Genesis 1–17]
• Chrysostom, John (1986). On marriage and family life. Catherine P. Roth, trans. Crestwood, N.Y.: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-913836-86-6. 
• Samuel NC Lieu, ed, The Emperor Julian: panegyric and polemic. Claudius Mamertinus, John Chrysostom, Ephrem the Syrian, (Liverpool: Liverpool University Press, 1986) [contains translation of John Chrysostom, Homily on St. Babylas, against Julian and the pagans XIV-XIX]
• Commentaries on the sages, translated with an introduction by Robert Charles Hill, 2 vols, (Brookline, MA: Holy Cross Orthodox Press, 2006) [Vol 1 is a translation of the Commentary on Job; vol 2 is a translation of the Commentary on Proverbs]
• Attwater, Donald (1939). St. John Chrysostom: The Voice of Gold. London: Harvill. 
• Baur, Chrysostomus (1959). John Chrysostom and His Times. M. Gonzaga, trans (2nd изд.). London: Sands. 
• Lim, Richard (1995). Public disputation, power, and social order in late antiquity. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-585-16041-2. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко о Св. Јовану
• Историјска библиотека: Златоструј, Златоуст
• Quotes by Saint John Chrysostom by Orthodox Church Quotes
• „On Saint John Chrysostom's Antioch Years”.  by Pope Benedict XVI
• -author= -
• St. John Chrysostom article from The Catholic Encyclopedia (Newadvent Website)
• Jewish Encyclopedia: Chrysostomus, Joannes
• John Chrysostom on Patristique.org (French)
• Was St. John Chrysostom Anti-Semitic?
• Saint John Chrysostom the Archbishop of Constantinople Orthodox icon and synaxarion (13 November feast day)
• Translation of the relics of Saint John Chrysostom the Archbishop of Constantinople (27 January feast day)
• Synaxis of the Ecumenical Teachers and Hierarchs: Basil the Great, Gregory the Theologian, and John Chrysostom (30 January feast day)
• Colonnade Statue St Peter's Square
• John Chrysostom Mosaic in Hagia Sophia

Радови

• Јован Златоусти на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Јован Златоусти на сајту LibriVox (језик: енглески)
• The Divine Liturgy of St. John Chrysostom
• Study Text of the Divine Liturgy of Saint John Chrysostom (Ruthenian Edition, with Scriptural references)
• Writings of Chrysostom in the Christian Classics Ethereal Library edition of the Nicene and Post-Nicene Fathers:
  • -author= -
  • -author= -
  • -author= -
  • -author= -
  • -author= -
  • -author= -
• „The Hieratikon”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2020) Easter Sermon of St. John Chrysostom
• „Eight Homilies Against the Jews”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014)
• Opera Omnia by Migne Patrologia Graeca with analytical indexes
• The Auxiliary Resources page on the Electronic Manipulus florum Project Website provides digital transcriptions of the Latin translations of De laudibus sancti Pauli homeliae (PG 50, 473–514), Dialogus de sacerdotio (PG 48, 623–91), and In epistolam ad Hebraeos homeliae (PG 63, 9–236), as well as the Latin text of the Pseudo-Chrysostom Opus imperfectum in Mattheum (PG 56, 611–946). It also provides digital transcriptions of Anianus of Celeda's prologue on the homilies on Matthew and his Latin translations of the first eight homilies (PG 58, 975–1058) and also Anianus of Celeda's prologue and his Latin translations of Chrysostom's homelies 1–25 on Matthew from the editio princeps published in Venice in 1503.
• Ps.Chrysostom Homily 2 on Christmas at Tertullian.org and here at Archive.org.
• S. John Chrysostom: Homilies at OPenn

Православни празници

• 27 January, Translation of the relics of Saint John Chrysostom to Constantinople
• 30 January, Synaxis of the Three Great Hierarchs
• 14 September, Repose of Saint John Chrysostom
• 13 November, Saint John Chrysostom the Archbishop of Constantinople