Јоланда Пољска (1235 - Гњезно, 11. јун 1298) је била супруга Болеслава Побожног и католичка светитељка. Био је кћерке краља Беле IV и краљице Марије Ласкарис.

Јоланда Пољска
Лични подаци
Датум рођења1235
Датум смрти11. јун 1298.(1298-06-11) (62/63 год.)
Место смртиГњезно,
Породица
СупружникБолеслав Побожни
ПотомствоЈадвига од Калиша, Елизабета од Калиша
РодитељиБела IV
Марија Ласкарис
ДинастијаАрпадовци

Позната као Блажена Јоланда или Јоланда од Угарске. Такође позната и као Јелена.

Била је сестра Маргарете од Мађарске и Кинге од Пољске (Кунигунда). Једна од њених тетака по оцу била је фрањевка Елизабета од Мађарске.

Живот

уреди

Као млада девојка, Јоланда је послата у Пољску на подучавање под надзором своје сестре војвоткиње Кинге, која је била удата за војводу Пољске. Тамо је била подстакнута да се уда за војводу Болеслава Побожног, што је и учинила 1257. године.[1][2] Имали су три ћерке:

За време брака била је позната по великим услугама сиромашнима и потребитима у земљи, као и по томе што је била велики добротвор манастира, самостана и болница који су са њима повезани. Њен муж јој је дао толику подршку у њеним добротворним акцијама да је зарадио надимак „Побожни“. Остала је удовица 1279. године.

Верски рад

уреди

Након Болеславове смрти, војовткиње Јоланда и Кинга, заједно са једном од Јоландиних ћерки, Аном, повукле су се у манастир Сиромашне Кларе који је војвоткиња Кинга основала у Сандезу. Принуђена да се пресели због оружаног сукоба у региону, војвоткиња Јоланда је основала нови манастир у Гњезну.[4] Била је наговорена да постане игуманија заједнице монахиња непосредно пре смрти.

Поштовање

уреди

Проглашена је кандидатом за свеца. Њене сестре, Кинга и Маргарет, већ су канонизоване.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
8. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
9. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
2. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Бертолд I од Истре
 
 
 
 
 
 
 
10. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Hedwig of Wittelsbach
 
 
 
 
 
 
 
5. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Dedo V, Count of Wettin
 
 
 
 
 
 
 
11. Agnes of Wettin and Rochlitz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Matilda of Heinsberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Јоланда Пољска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Manuel Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ioanna Karatzaina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Андроник Дука Анђео
 
 
 
 
 
 
 
14. Алексије III Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Euphrosyne Castamonitissa
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Андроник Дука Каматер
 
 
 
 
 
 
 
15. Еуфросина Дука Каматерина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ Curta 2021, стр. 527
  2. ^ „"Blessed Jolenta of Poland", Franciscan Media”. 
  3. ^ Burkhardt 2019, стр. 244–245
  4. ^ Roest 2013, стр. 148

Литература

уреди
  • Curta, Florin, ed. (2021). The Routledge Handbook of East Central and Eastern Europe in the Middle Ages. Routledge.
  • Burkhardt, Julia (2019). "Friars and Princesses in Late Medieval Poland. Encounters, Interactions and Agency". In Jaspert, Nikolas; Just, Imke (eds.). Queens, Princesses and Mendicants: Close Relations in a European Perspective. LIT Verlag.
  • Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Translated by Palmai, Eva. Cambridge University Press.
  • Roest, Bert (2013). Order and Disorder: The Poor Clares Between Foundation and Reform. Brill.
  • Salagean, Tudor (2016). Transylvania in the Second Half of the Thirteenth Century: The Rise of the Congregational System. Brill.