Tiroidni hormon

Tiroidni hormoni, trijodotironin (T₃) i tiroksin (T₄), su na tirozinu bazirani hormoni koje proizvodi štitasta žlezda. Oni su prvenstveno odgovorni za regulaciju metabolizma. Jod je neophodan za proizvodnju T₃ i T₄. Nedostatak joda dovodi do njihove umanjene produkcije, uvećanja tiroidnog tkiva i dolazi do pojave bolesti poznate kao gušavost. Glavni oblik tiroidnog hormona u krvi je tiroksin (T₄), koji ima duži poluživot od T₃. Odnos T₄ i T₃ oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. T₄ se konvertuje do aktivnog T₃ (tri do četiri puta potentnijeg od T₄) u ćelijama putem dejodinacije (5'-jodinaze). Daljom dekarboksilacijom i dejodinacijom se formiraju jodotironamin (T₁a) i tironamin (T₀a).

Tiroksin (T₄, farmaceutski levotiroksin)	Trijodotironin (T₃, farmaceutski liotironin)
Tiroksin (T₄)	Trijodotironin (T₃)

Cirkulacija i transport

Transport u plazmi

Najveći deo tiroidnog hormona koji cirkuliše u krvi je vezan za transportne proteine. Samo veoma mala frakcija cirkulišućeg hormona je slobodna (nevezana) i biološki aktivna, te stoga merenje koncentracije slobodnog tiroidnog hormona ima veliku dijagnostičku vrednost.

Tip	Procenat
vezan za TBG (globulin koji vezuje tiroksin)	70%
vezan za transtiretin (prealbumin koji vezuje tiroksin, TTR ili TBPA)	10-15%
paraalbumin	15-20%
nevezani T₄ (fT₄)	0.03%
nevezani T₃ (fT₃)	0.3%

Membranski transport

Tiroidni hormoni ne mogu da prolaze kroz ćelijske membrane putem pasivnog transporta poput drugih lipofilnih supstanci. Jod u o-poziciji pojačava kiselost fenolne OH-grupe, proizvodeći negativno naelektrisanje pri fiziološkom pH. Međutim, najmanje 10 različitih aktivnih, zavisnih od energije i genetički regulisanih jodotironinskih transportera je identifikovano kod ljudi. Oni osiguravaju viši nivo intracelularnog tiroidnog hormona od nivoa u krvi.^[1]

Intracelularni transport

Malo se zna o intraćelijskoj kinetici tiroidnih hormona. Nedavno je pokazano da kristalin CRYM vezuje 3,5,3′-trijodotironin in vivo.^[2]

Reference

^ Dietrich, J.; Brisseau, K.; Boehm, B. (2008). „Resorption, Transport und Bioverfügbarkeit von Schilddrüsenhormonen”. DMW - Deutsche Medizinische Wochenschrift. 133 (31/32): 1644—1648. PMID 18651367. doi:10.1055/s-0028-1082780.
^ Satoru Suzuki, Nobuyoshi Suzuki, Jun-ichirou Mori, Aki Oshima, Shinichi Usami and Kiyoshi Hashizume. μ-Crystallin as an Intracellular 3,5,3′-Triiodothyronine Holder in Vivo Архивирано 2012-06-29 на сајту Archive.today. MMolecular Endocrinology April 1, 2007 vol. 21 no. 4 885-894. . PMID 17264173. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Vidi još

Spoljašnje veze

[Dietrich-1] Dietrich, J.; Brisseau, K.; Boehm, B. (2008). „Resorption, Transport und Bioverfügbarkeit von Schilddrüsenhormonen”. DMW - Deutsche Medizinische Wochenschrift. 133 (31/32): 1644—1648. PMID 18651367. doi:10.1055/s-0028-1082780.

[2] Satoru Suzuki, Nobuyoshi Suzuki, Jun-ichirou Mori, Aki Oshima, Shinichi Usami and Kiyoshi Hashizume. μ-Crystallin as an Intracellular 3,5,3′-Triiodothyronine Holder in Vivo Архивирано 2012-06-29 на сајту Archive.today. MMolecular Endocrinology April 1, 2007 vol. 21 no. 4 885-894. . PMID 17264173. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]