Liotironin je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 650,973 Da.[1][2][3]

Liotironin
Klinički podaci
Prodajno imeCytomel, Tertroxin, Tresitope, Triostat
Drugs.comMonografija
Način primeneIntravenozno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije2,5 dana
Identifikatori
CAS broj6893-02-3 ДаY
ATC kodH03AA02 (WHO)
PubChemCID 5920
IUPHAR/BPS2634
DrugBankDB00279 ДаY
ChemSpider5707 ДаY
KEGGC02465 ДаY
ChEBICHEBI:18258 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201119 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC15H12I3NO4
Molarna masa650,973
  • N[C@@H](CC1=CC(I)=C(OC2=CC(I)=C(O)C=C2)C(I)=C1)C(O)=O
  • InChI=1S/C15H12I3NO4/c16-9-6-8(1-2-13(9)20)23-14-10(17)3-7(4-11(14)18)5-12(19)15(21)22/h1-4,6,12,20H,5,19H2,(H,21,22)/t12-/m0/s1 ДаY
  • Key:AUYYCJSJGJYCDS-LBPRGKRZSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.365 °C (4.289 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 1,4
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -7,4
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 92,8

Reference

уреди
  1. ^ Uchino H, Kanai Y, Kim DK, Wempe MF, Chairoungdua A, Morimoto E, Anders MW, Endou H: Transport of amino acid-related compounds mediated by L-type amino acid transporter 1 (LAT1): insights into the mechanisms of substrate recognition. Mol Pharmacol. 2002 Apr;61(4):729-37. PMID 11901210
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).