Википедија

Чегртуша

Чегртуша (лат. Anas strepera) честа је врста патака из подрода Mareca, која не зарања целим телом у потрази за храном.[2] Чегртуша се гнезди у северним деловима Европе, Азије и Северне Америке. У Србији се гнезди само у североисточном делу Србије, и то у јужном Банату, Подунављу око Сребрног језера и ушћа реке Пек, као и Кључу и Неготинској крајини.[3] Бројност популације је порасла за око 2,5% у последњих 49 година (од 1966. до 2010). Тренутни популациони трен је растући. У Србији је процењена бројност на 200—340 гнездећих парова, са умереним популационим растом.[3] Чегртуша је, поред глуваре и крџе, најловљенија врста патака, са око 1,7 милиона одстрељених годишње.

Чегртуша
Мужјак
Оглашавање
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anas
Врста:
A. strepera
Биномно име
Anas strepera
Подврсте
Распрострањеност врсте:
  у време сезоне гнежђења
  у току миграције
  у току целе године
  ван сезоне гнежђења
Синоними

Mareca strepera Linnaeus, 1758

Таксономија

уреди

Први формални опис врсте урадио је шведски природописац Кал Лине 1758. године у свом 10. издању Systema Naturae. Он је увео биномијални назив лат. Anas querquedula.[4] Истраживање ДНК је показало да је сестринска врста српастој патки, обе филогенетски блиске звиждарама и обе спадају у род Mareca.[5][6] Описане су две подврсте:[7]

Специјски епитет strepera је термин каснолатинског језика и значи "бучна".[9]

Опис

уреди

Чегртуша је 46–56 центиметара дугачка патка са распоном крила од 78 до 90 центиметара.[10] Мужјак је мало већи од женке и тежи у просеку 990 грама, насупрот женке која је око 850 грама тешка.[11] Мужјак је у сезони гнежђења сиво обојен, са црним подрепним делом тела, светлокестењастим крилима и јаркобелим крилним огледалом, које се јасно уочава док птица мирује и лети.[12] Ван сезоне гнежђења (еклипсна форма), мужјаци изгледају као женке, с тим да задржавају кестењасту обојеност на крилима. Покровно перје тела је сивкастије него код женке и има мање наранџасте боје на кљуну.[11]

Женка је светлобраон обојена и јако је слична женки глуваре. Идентификација и одвајање од глуваре је могућа на основу боје кљуна, која је код чегртуше тамније наранџаста, али и по мањој величини тела, белом огледалу на крилима (код глуваре плаве боје) и белом стомаку.[12] Оба пола мењају перје два пута годишње.[10]

Чегртуша је тиха патка, осим у сезони гнежђења, приликом удварања. Женке се оглашавају са квак, слично оном код глуваре, транскрибовано као гаг-аг-аг-аг. Мужјаци грокћу, транскрибовано нхек, али се оглашавају и звиждуком.[11]

Распрострањеност

уреди

Чегртуша се гнезди у северним деловима Европе, Азије и Северне Америке. У Србији се гнезди само у североисточном делу Србије, и то у јужном Банату, Подунављу око Сребрног језера и ушћа реке Пек, као и Кључу и Неготинској крајини.[3] Чегртуша је строго миграторна врста. Зимске месеце проводи јужно од арела гнежђења.

Понашање

уреди
 
Мужјак и женка у полуронећем ставу, ставу због кога су као група добиле име неронеће патке.

Чегртуша је птица отворених водених станишта, као што су преријска и степска језера, влажне травнате површине, са густом штрчећом вегетацијом. Храни се брботањем и полузарањањем вади биљке дна. Гнезди се на земљи, на одређеној даљини од воде. Није изразито грегарна као остале патке за време негнездеће сезоне и удружује се у мала јата. Тиха је врста. Мужјак се оглашава промуклим звиждуком, а женка чегртуше има исто квак оглашавање као и женка глуваре. Млади се хране инсектима на почетку, да би у каснијој доби у исхрану убацили мекушце и биљке. Чегртуша је врста која је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Заштита

уреди

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) и BirdLife International су класификовали врсту као врста од најмање бриге, јер се не среће ниједан од услова за подизање статуса угрожености на глобалном нивоу.[1] Бројност популације је порасла за око 2,5% у последњих 49 година (од 1966. до 2010). Тренутни популациони трен је растући. У Србији је процењена бројност на 200—340 гнездећих парова, са умереним популационим растом.[3] Чегртуше су, поред глуваре и крџе, најловљеније врсте патака, са око 1,7 милиона одстрељених годишње.

Галерија

уреди
  •  
    Гнездо обложено перјем
  •  
    Јаја из музејске збирке
  •  
    Млада птица
  •  
    Женка и мужјак

Референце

уреди
  1. ^ а б BirdLife International (2016). „Mareca strepera”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 18. 4. 2020. 
  2. ^ „Gadwall, Life history”. All About Birds. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 12. 4. 2016. 
  3. ^ а б в г Птице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 27. 
  4. ^ Linnaeus 1758, стр. 125
  5. ^ Johnson, Kevin P.; Sorenson, Michael D. (1999). „Phylogeny and biogeography of dabbling ducks (genus: Anas): A comparison of molecular and morphological evidence” (PDF). The Auk. 116 (3): 792—805. doi:10.2307/4089339. 
  6. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2017). „Screamers, ducks, geese & swans”. World Bird List Version 7.3. International Ornithologists' Union. Приступљено 23. 7. 2017. 
  7. ^ „ITIS Report: Anas strepera”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 10. 8. 2014. 
  8. ^ Hume & Walters 2012, стр. 48
  9. ^ Jobling 2010, стр. 46, 367
  10. ^ а б Floyd, T. (2008). Smithsonian Field Guide to the Birds of North America. New York: HarperCollins. 
  11. ^ а б в Madge & Burn 1988, стр. 200–202
  12. ^ а б Dunn, J.; Alderfer, J. (2006). National Geographic Field Guide to the Birds of North America (5th изд.). 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Gadwall.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Чегртуша&oldid=26614468”