Теодор Херцл
Теодор Херцл (нем. Theodor Herzl; Будимпешта, 2. мај 1860 — Едлах, 3. јул 1904) је био аустроугарски новинар јеврејског порекла који се бавио новинарством, политиком а такође је био и публициста.[1] Иако у раној младости није био претерано окренут јудаизму, каснији догађаји а посебно Драјфусова афера, су утицали да постане свестан јеврејског питања. Објављивањем двеју књига, Држава Јевреја и Стара земља, Нова земља, у којима се бави питањима везаним за живот Јевреја у тадашњој Европи, Херцл постаје познат као зачетник ционизма.
Теодор Херцл | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. мај 1860. |
Место рођења | Будимпешта, Аустријско царство |
Датум смрти | 3. јул 1904.44 год.) ( |
Место смрти | Едлах, Аустроугарска |
Држављанство | аустроугарско |
Религија | јудаизам |
Универзитет | Универзитет у Бечу |
Професија | правник и публициста |
Породица | |
Супружник | Јулиана Нашауер (нем. Juliana Naschauer) |
Деца | Паулине, Ханс, Труде |
Потпис |
Сахрањен је у Гори Херцл Плаза.
Дела
уреди"Оно што си наумио, више није сан." (енгл. "If you will it, it is no dream.") Фраза из Херцлове књиге Стара земља, Нова земља, постала је омиљени слоган јеврејског покрета који је желео да Јевреји добију сопствену државу.[2]
- Позоришне представе[3][4]
- Kompagniearbeit, комедија, Беч 1880. год.
- Die Causa Hirschkorn, комедија, Беч 1882. год.
- Tabarin, комедија, Беч 1884. год.
- Muttersöhnchen, комедија, Беч 1885. год.
- Seine Hoheit, комедија, Беч 1885. год.
- Der Flüchtling, комедија, Беч 1887. год.
- Wilddiebe, комедија, коауторство са Х. Витменом, Беч 1888. год.
- Was wird man sagen?, комедија, Беч 1890. год.
- Die Dame in Schwarz, комедија, коауторство са Х. Витменом, Беч 1890. год.
- Prinzen aus Genieland, комедија, Беч 1891. год.
- Die Glosse, комедија, Беч 1895. год.
- Das Neue Ghetto, драма, Беч 1898.
- Unser Kätchen, комедија, Беч 1899. год.
- Gretel, комедија, Беч 1899. год.
- I love you, комедија, Беч 1900. год.
- Solon in Lydien, драма, Беч 1904. год.
Занимљивости
уредиТеодор Херцл потиче из угледне земунске породице. По њему је названа Улица Теодора Херцла у Земуну.
Референце
уреди- ^ „Theodor Herzl | Austrian Zionist, Political Activist & Journalist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-09. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Brandeis.edu”. Brandeis.edu. 24. 05. 2010. Приступљено 26. 10. 2011.
- ^ „Theodor Herzl 2004”. The Department for Jewish Zionist Education. Архивирано из оригинала 14. 01. 2005. г. Приступљено 03. 11. 2013.
- ^ Balsam, Mashav. „Theodor Herzl: From the Theatre Stage to The Stage of Life”. All About Jewish Theatre. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 03. 11. 2013.
Литература
уредиСпољашње везе
уреди- FILIT извор из кога је црпео овај чланак
- On Herzl's Diaries, Shlomo Avineri
- Original Letters and Primary Sources from Theodor Herzl Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2012) Shapell Manuscript Foundation
- About Israel - Herzl Now
- Works by Herzl in German at German-language Wikisource
- Zionism and the creation of modern Israel
- Biography of Theodor Herzl
- Herzel and Zionism English subtitled video Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2012)
- The personal papers of Theodor Herzl are kept at the Central Zionist Archives in Jerusalem