Јеврејско питање
Јеврејско питање, такође и јеврејски проблем, била је распрострањена дебата у европском друштву 19. и 20. вијека која се односила на одговарајући статус и третираће Јевреја. Дебата, која је била слична другим „националним питањима”, бавила се грађанским, правним, националним и политичким статусом Јевреја као мањине у друштву, нарочито у Европи током 18, 19. и 20. вијека.
Дебата је почела са еманципацијом Јевреја у западноевропским и средњоевропским друштвим током Доба просветитељства и послије Француске револуције. Питања дебата су укључивала правне и економске недостатке Јевреја (као што су јеврејске квоте и сегрегација), јеврејску асимилацију и јеврејско просветитељство.
Овај израз користе антисемитски покрети од 1880-их па надаље, што је кулминирало нацистичком фразом „Коначно рјешење јеврејског питања”. Слично, израз су користили заговорници и противници успостављања аутономне јеврејске домовине и суверене јеврејске државе.
Историја „Јеврејског питања”
уредиИзраз „Јеврејско питање” је први пут употријебљен у Великој Британији око 1750. када је израз коришћен током дебата везаних за Акт о натурализацији Јевреја из 1753. године.[1] Према истраживачу Холокауста Луси Давидович, израз „Јеврејско питање”, када је уведен у западној Европи, био је неутралан израз за негативан став према очигледној и упорној посебности Јевреја као народа у позадини растућег политичког национализма и нових националних држава. Давидович тврди да су „историје јеврејске асимилације и европског антисемитизма препуне понуђених ’рјешења за јеврејско питање’”.[2]
Питање је разматрано и у Француској (фр. la question juive) након револуције 1789. године. О томе се расправљало у Њемачкој 1843. у расправи Бруна Бауера „Јеврејско питање” (њем. Die Judenfrage). Тврдио је да Јевреји могу постићи политичку елманципацију само ако оставе своју религијску свијест, јер је предложио да је за политичку еманципацију потреба секуларна држава. Бауерове закључке је оспорио Карл Макс у свој есеју „О јеврејском питању” (њем. Zur Judenfrage), у коме тврди да се потпуна еманципације не може догодити без економске еманципације од неједнакости.
У расправи Теодора Херцла „Држава Јевреја” (њем. Der Judenstaat,) из 1898, заговара се ционизам као „савремено рјешење за јеврејско питање” стварањем независне јеврејске државе, по могућности у османској Палестини.[3]
Према Оту Дов Кулки са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, израз је постао широко распрострањен у 19. вијеку када је коришћен у расправа о еманципацији Јевреја у Њемачкој (њем. Judenfrage).[1] У 19. вијеку написане су стотине трактата, памфлета, новинских чланака и књига на ту тему, од којих су многе нудиле рјешење као што су пресељење, депортација или асимилација јеврејског становништва. Слично, написано је на стотине радова који се супротстављају овим рјешењима и умјесто њих нуде рјешења као што су реинтеграција и образовање. Ова дебата, међутим, није могла да одлучи да ли је проблем јеврејског питања више везан са проблемима које постављају противници њемачких Јевреја или обрнуто: проблем који је постојање њемачких Јевреја представљао њиховим противницима.
Од око 1860, израз се користио са све већом антисемитском тенденцијом: Јевреји су под овим изразом описани као камен спотицања за идентитет и кохезију њемачке нације и као непријатељи Нијемаца у њиховој земљи. Антисемити као што су Вилхелм Мар, Карл Еуген Диринг, Теодор Фрич, Хјустон Стјуарт Чемберлен, Пол де Лагард и други, прогласили су то расним проблем који се не може ријешити кроз интеграцију. То су истакли како би појачали своје захтјеве за „дејеврејизацијом” штампе, образовања, културе, државе и привреде. Такође су предложили осуду бракова између Јевреја и нејевреја. Користили су овај израз да би истиснули Јевреје са њихових наводно друштвено преовлађујућих положаја.
Темом су се бавили и сами Јевреји, као што је приказано у научнофантастичној књизи Мартина Саломонског „Два у другој земљи” (њем. Zwei im andern Land) из 1934, која замишља уточиште за Јевреје на Мјесецу.[4]
Најзлогласнија употреба овог израза била је она нацистичка почетком и средином 20. вијека. Нацисти су спроводили оно што су назвали „Коначним рјешењем јеврејског питања” кроз Холокауст током Другог свјетског рата, када су покушали да истријебе европске Јевреје.[5][6]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Kulka 1994.
- ^ Dawidowicz 1975, стр. xxi–xxiii.
- ^ Herzl 1988, стр. 40.
- ^ „Jews in Space”. Juedisches Museum Schweiz. 11. 9. 2022. Приступљено 21. 5. 2023.
- ^ Furet 1989, стр. 182.
- ^ „Adolf Hitler on the Jewish Question (Reichstag, 1939 January 30)”. phdn.org. Приступљено 21. 5. 2023.
Литература
уреди- Kulka, Otto D. (1994). „Introduction”. Ур.: Auerbach, Rena R. The "Jewish question" in German-speaking countries, 1848-1914: a bibliography (на језику: енглески). Garland. Приступљено 21. 5. 2023.
- Dawidowicz, Lucy S. (1975). The War Against the Jews, 1933-1945 (на језику: енглески). Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-013661-0. Приступљено 21. 5. 2023.
- Herzl, Theodor (1988). Judenstaat (на језику: енглески). Courier Corporation. ISBN 978-0-486-25849-2. Приступљено 21. 5. 2023.
- Furet, François (1989). Unanswered Questions: Nazi Germany and the Genocide of the Jews (на језику: енглески). Schocken Books. ISBN 978-0-8052-4051-1. Приступљено 21. 5. 2023.
Додатна литература
уреди- Case, Holly (2020). The Age of Questions: Or, A First Attempt at an Aggregate History of the Eastern, Social, Woman, American, Jewish, Polish, Bullion, Tuberculosis, and Many Other Questions Over the Nineteenth Century, and Beyond (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-21037-7. Приступљено 21. 5. 2023.
- Roudinesco, Elisabeth (2014). Revisiting the Jewish Question (на језику: енглески). Wiley. ISBN 978-0-7456-5220-7. Приступљено 21. 5. 2023.
- Wolf, Lucien (1919). Notes on the Diplomatic History of the Jewish Question: With Texts of Protocols, Treaty Stipulations and Other Public Acts and Official Documents (на језику: енглески). [Jewish Historical] Society [of England]. Приступљено 21. 5. 2023.
- Nirenberg, David (2014). Anti-judaism: The Western Tradition (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-34791-3. Приступљено 21. 5. 2023.
- Dowty, Alan (1999). „Israeli Foreign Policy and the Jewish Question”. Middle East Review of International Affairs. 3 (1). Приступљено 21. 5. 2023.
