Симпсоново правило названо тако по Томасу Симпсону је метода из нумеричке анализе којом приближно израчунавамо одређен интеграл неке функције f(x), тј. интересује нас апроксимација .
Симпсонова формула (или правило) је у ствари део Њутн-Коутс формула. Функцију прво апроксимирамо уз помоћ Лагранжових полинома другог степена, а после уместо да израчунамо интеграл функције , израчунавамо интеграл добијеног полинома:
, притом
Означимо почетну тачку интеграла , крајњу , а тачку у средини (обратити пажњу на скицу са стране) и добићемо:
Овом приликом није приказано како се долази до коначне формуле; рачун није тежак и састоји се од примене једноставних правила за интеграле (на пример, примена интеграла на суму):
Када се жели апроксимирати интеграл у интервалу од до тада ће за то бити неопходне три тачке дате функције.
Грешка у датом интервалу је:
, где је .
Уколико желимо да нађемо највећу могућу грешку односно њену границу, довољно је максимирати четврти извод функције за :
Обзиром да грешка зависи од размака између тачака којима се врши апроксимација, а ако се означи тај размак са , може се рећи, користећи се O-нотацијом да се грешка налази .
Уколико смо незадовољни апроксимацијом, један од начина за побољшање је да интервал поделимо на више делова (мањих интервала) те да на сваком појединачно применимо Симпсоново правило и на крају их саберемо.
Означимо број тачака са , а размак између њих са и добићемо:
,
што такође можемо написати као
или као производ вектора ( ):
.
Грешка за сложено Симпсоново правило је:
,
или када желимо да јој нађемо границу:
Такође, као што видимо, формулу за Симпсоново правило можемо извести и из комбинације трапезоидног правила и правила правоугаоника ( означава апроксимацију интеграла функције између датих и , то исто за трапезоидно правило, а за правило правоугаоника):
У пракси се понекад сусрећемо са ситуацијама када је нека функција у одређеним областима „досадна“ и чије интеграле можемо да израчунамо врло лако са мало тачака (када је функција релативно „испеглана"), док је у одређеним областима врло променљива и ту нам за добру апроксимацију треба много више тачака.
Да бисмо то постигли, користићемо се тактиком "подели па владај":
Израчунај средишну тачку датог интервала :
Израчунај апроксимацију интеграла за користећи се Симпсоновим правилом (назовимо је
Израчунај апроксимације за подељен интервал (означимо је и ) уз помоћ обичног Симпсоновог правила.
Уколико смо задовољни разликом , резултат је .
Уколико нисмо, наставимо даље рекурзивно примењујући адаптивно Симпсоново правило на интервале и , а резултат је њихова сума.