Реј Чарлс
Реј Чарлс Робинсон (енгл. Ray Charles Robinson; Олбани, 23. септембар 1930 — Беверли Хилс, САД, 10. јун 2004), познатији по скраћеном имену Реј Чарлс, био је амерички текстописац, музичар и композитор. Колеге музичари и пријатељи звали су га "Brother Ray."
| Реј Чарлс | |
|---|---|
 Реј Чарлс 1969. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Рејмонд Чарлс Робинсон[1] |
| Друга имена | Ray Charles Robinson[note 1] |
| Датум рођења | 23. септембар 1930. |
| Место рођења | Олбани[2], САД |
| Датум смрти | 10. јун 2004. (73 год.) |
| Место смрти | Беверли Хилс, САД |
| Занимање | певач, композитор, пијаниста, музички аранжер |
| Музички рад | |
| Активни период | 1949—2004. |
| Жанр | Ритам и блуз Соул Блуз Соул блуз Рокенрол Џез Вокал џез Кантри Поп Госпел |
| Издавачке куће | Atlantic Records ABC Records Warner Bros. Records Concord Records Swing Time Records Columbia Records Rhino Entertainment |
| Остало | |
| Веб-сајт | www.raycharles.com |
Током педесетих година 20. века, Чарлс је био један од зачетника Соул музичког стила, који је настао комбинацијом ритам и блуза, госпела и блуза.[3][4][5] Највећи утицај на његову музику имали су тадашњи џез, блуз, ритам и блуз и кантри уметници, а неки од њих су Арт Татум, Нат Кинг Коул,[6] Луј Џордан, Чарлс Браун и Луј Армстронг.[7][8][9] Он је био пријатељ Квинси Џонса. Њихово пријатељство је трајало до краја Чарлсовог живота.
Френк Синатра је назвао Чарлса „јединим правим генијем у шоу бизнису“. Часопис Ролинг стоун сврстао га је 2004. на 10 место своје листе „100 највећих уметника свих времена“,[10][11] и поново 2008. на друго место листе „100 највећих певача свих времена“.[12][13][14]
Чарлсов хит из 1960. године „Georgia On My Mind” био је први од његова три хита број 1 у каријери на Билборду Хот 100. Његов албум из 1962. Modern Sounds In Country And Western Music постао је његов први албум који се нашао на врху списка Билбордов 200.[15] Чарлс је имао неколико синглова који су достигли Топ 40 на разним Билборд листама: 44 на УС Р&Б листи синглова, 11 на Хот 100 листи синглова, 2 на листи синглова Хот Кантри.[16]
Младост и образовање
уредиРеј Чарлс Робинсон је рођен 23. септембра 1930. године у Олбани, Џорџија.[note 1] Он је био син Бејлија Робинсона, радника, и Арете (или Рете) Робинсон (рођене Вилијамс), праље, из Гринвила на Флориди.
Током Аретиног детињства, њена мајка је умрла. Отац није могао да се брине о њој. Бејли, човек са којим је њен отац радио, ју је примио. Породица Робинсон — Бејли, његова супруга Мери Џејн и његова мајка — неформално ју је усвојила, и Арета је узела презиме Робинсон. Неколико година касније, Бејли је затруднео 15-годишњу Арету. Током скандала који је уследио, напустила је Гринвил касно у лето 1930. да би била са породицом у Олбанију. Након рођења детета, Реја Чарлса, она и дете су се вратили у Гринвил. Арета и Бејлијева супруга, која је изгубила сина, тада су учествовали у Чарлсовом васпитању. Отац је напустио породицу, отишао је из Гринвила и оженио се другом женом на другом месту. До свог првог рођендана, Чарлс је имао брата Џорџа. Касније, нико није могао да се сети ко је био Џорџов отац.[6]
Чарлс је био дубоко одан својој мајци и касније се присећао, како су упркос њеном лошем здрављу и невољама, њена упорност, самодовољност и понос су били светла водиље у његовом животу.
У својим раним годинама, Чарлс је испољио интересовање за механичке предмете и често би посматрао своје комшије како раде на својим аутомобилима и пољопривредним машинама. Његова музичка радозналост је била подстакнута у Ред Винг кафеу Вајлија Питмана, када је имао три године, где је Питман свирао буги вуги на старом усправном клавиру; Питман је касније научио Чарлса да свира клавир. Чарлс и његова мајка су увек били добродошли у Ред Винг кафеу, и чак су живели тамо када су били у финансијским невољама.[6] Питман би се такође бринуо о Рејевом млађем брату Џорџу, да би умањио тегобе њихове мајке. Џорџ се случајно удавио у мајчиној кади за веш када је имао четири године.[6][17]
Чарлс је почео да губи вид у својој четвртој[18] или петој години,[19] и био је слеп са седам година, вероватно као последица глаукома.[20] Сиромашна, необразована и оплакујући губитак свог млађег сина, Арета Робинсон је искористила своје везе у локалној заједници да пронађе школу која би прихватила слепог афроамеричког ђака. Упркос свом првобитном протесту, Чарлс је похађао наставу у школи за глуве и слепе на Флориди у Сент Огастину од 1937. до 1945. године.[6]
Чарлс је даље развио свој музички таленат у школи[20] и учио је да свира класичну клавирску музику Баха, Моцарта и Бетовена. Његова учитељица, госпођа Лоренс, научила га је како да користи музику на Брајевој азбуци, што је тежак процес који захтева учење покрета леве руке читањем Брајевог писма десном руком и учење покрета десне руке читањем брајевог писма левом руком, а затим комбиновањем та два дела.
Чарлсова мајка умрла је у пролеће 1945. године, када је он имао 14 година. Њена смрт за њега је била шок; касније је рекао да су смрт његовог брата и мајке биле „две велике трагедије” његовог живота. Чарлс је одлучио да се не враћа у школу након сахране.[6]
Албуми
уреди- Ray Charles 1957
- The Great Ray Charles 1957
- Yes Indeed! 1958
- Soul Brothers 1958
- Ray Charles at Newport 1959
- What'd I Say 1959
- The Genius of Ray Charles 1959
- The Original Ray Charles 1959
- The Fabulous Ray Charles 1959
- Ray Charles in Person 1960
- The Genius Hits the Road 1960
- The Genius Sings the Blues 1961
- Soul Meeting 1961
- The Genius After Hours 1961
- Dedicated to You 1961
- Ray Charles and Betty Carter 1961
- Genius + Soul = Jazz 1961
- Ray Charles Greatest Hits 1962
- Modern Sounds in Country and Western Music 1962
- Modern Sounds in Country and Western Music Volume Two 1962
- Ingredients in a Recipe for Soul 1963
- Sweet & Sour Tears 1964
- Have a Smile with Me 1964
Напомене
уреди- ^ а б According to Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. (мај 2013). Blues: A Regional Experience. стр. 361. ISBN 9780313344244.
Референце
уреди- ^ Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. Blues: A Regional Experience. стр. 361.
- ^ „Biography”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 22. 9. 2013.
- ^ Unterberger, Richie. „Ray Charles”. AllMusic. Приступљено 15. 12. 2018.
- ^ „Show 15 - The Soul Reformation: More on the evolution of rhythm and blues. [Part 1] : UNT Digital Library”. Digital.library.unt.edu. 11. 5. 1969. Приступљено 10. 9. 2010.
- ^ VH1 2003, стр. 210
- ^ а б в г д ђ Charles, Ray; Ritz, David (1992). Brother Ray. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80482-3.
- ^ Guide Profile: Ray Charles Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2016), About.com; retrieved December 12, 2008.
- ^ Palmer, Robert (9. 2. 1978). „Soul Survivor Ray Charles”. Rolling Stone (258): 10—14. Архивирано из оригинала 01. 03. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2008.
- ^ Tyrangiel, Josh (2006). „Review: Modern Sounds in Country and Western Music”. Time. Архивирано из оригинала 20. 10. 2010. г. Приступљено 21. 7. 2009.
- ^ „100 Greatest Artists of All Time. #10: Ray Charles”. Van Morrison. Rolling Stone Issue 946. Rolling Stone. Приступљено 13. 6. 2010.
- ^ Bronson, Fred (1997). The Billboard Book of Number One Hits (4th изд.). New York: Watson-Guptill. стр. 98. ISBN 978-0-8230-7641-3.
- ^ „100 Greatest Singers of All Time. #2: Ray Charles”. Billy Joel. rollingstone.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2010.
- ^ Morrison, Van. „100 Greatest Artists of All Time. No. 10: Ray Charles”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2010.
- ^ Joel, Billy. „100 Greatest Singers of All Time. No. 2: Ray Charles”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 13. 6. 2010.
- ^ „Ray Charles”. Recording Academy Grammy Awards. 23. 11. 2020.
- ^ „Ray Charles Chart History”. Billboard.
- ^ Parker, Jeff. „Ray Charles Biography”. www.swingmusic.net. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ „Ray Charles, American Legend, Dies at 73”. NPR.org. 11. 6. 2004. Приступљено 25. 9. 2014.
- ^ Leung, Rebecca (October 14, 2004). "The Genius of Ray Charles: 60 Minutes Looks Back at the Life and Loves of a True Original" (about a 1986 segment on Charles from 60 Minutes).
- ^ а б Graham, Eamon (2004). „Obituary: Ray Charles (1930–2004)”. Bohème Magazine.
Литература
уреди- Bronson, Fred (1997). The Billboard Book of Number One Hits (4th изд.). New York: Watson-Guptill. стр. 98. ISBN 978-0-8230-7641-3.
- Charles, Ray; Ritz, David (1992). Brother Ray. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80482-3.
- Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. Blues: A Regional Experience. стр. 361.
- Charles, Ray & Ritz, David (2004). Brother Ray: Ray Charles' Own Story (Third Da Capo Press изд.). Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81431-0.
- VH1 (списак контрибутора) (2003). 100 Greatest Albums. edited by Jacob Hoye. Simon & Schuster, USA. стр. 210. ISBN 978-0-7434-4876-5.
- Lydon, Michael (1998). Ray Charles: Man and Music. Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-132-0.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт
- Article from the St. Augustine Record noting Charles' being on WFOY.
- Ray Charles Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2013) - Daily Telegraph obituary
- Oral history video excerpts at the National Visionary Leadership Project
- Country Music Hall of Fame
- „Ray Charles autobiography: The Early Years 1930–1960”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 21. 3. 2019.
- Реј Чарлс на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Реј Чарлс на сајту Discogs (језик: енглески)
- Реј Чарлс на сајту Енциклопедија Британика
- Реј Чарлс на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- Реј Чарлс на сајту IMDb (језик: енглески)
