Rej Čarls
Rej Čarls Robinson (engl. Ray Charles Robinson; Olbani, 23. septembar 1930 — Beverli Hils, SAD, 10. jun 2004), poznatiji po skraćenom imenu Rej Čarls, bio je američki tekstopisac, muzičar i kompozitor. Kolege muzičari i prijatelji zvali su ga "Brother Ray."
Rej Čarls | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Rejmond Čarls Robinson[1] |
Druga imena | Ray Charles Robinson[note 1] |
Datum rođenja | 23. septembar 1930. |
Mesto rođenja | Olbani[2], SAD |
Datum smrti | 10. jun 2004.73 god.) ( |
Mesto smrti | Beverli Hils, SAD |
Zanimanje | pevač, kompozitor, pijanista, muzički aranžer |
Muzički rad | |
Aktivni period | 1949—2004. |
Žanr | Ritam i bluz Soul Bluz Soul bluz Rokenrol Džez Vokal džez Kantri Pop Gospel |
Izdavačke kuće | Atlantic Records ABC Records Warner Bros. Records Concord Records Swing Time Records Columbia Records Rhino Entertainment |
Ostalo | |
Veb-sajt | www.raycharles.com |
Tokom pedesetih godina 20. veka, Čarls je bio jedan od začetnika Soul muzičkog stila, koji je nastao kombinacijom ritam i bluza, gospela i bluza.[3][4][5] Najveći uticaj na njegovu muziku imali su tadašnji džez, bluz, ritam i bluz i kantri umetnici, a neki od njih su Art Tatum, Nat King Koul,[6] Luj Džordan, Čarls Braun i Luj Armstrong.[7][8][9] On je bio prijatelj Kvinsi Džonsa. Njihovo prijateljstvo je trajalo do kraja Čarlsovog života.
Frenk Sinatra je nazvao Čarlsa „jedinim pravim genijem u šou biznisu“. Časopis Roling stoun svrstao ga je 2004. na 10 mesto svoje liste „100 najvećih umetnika svih vremena“,[10][11] i ponovo 2008. na drugo mesto liste „100 najvećih pevača svih vremena“.[12][13][14]
Čarlsov hit iz 1960. godine „Georgia On My Mind” bio je prvi od njegova tri hita broj 1 u karijeri na Bilbordu Hot 100. Njegov album iz 1962. Modern Sounds In Country And Western Music postao je njegov prvi album koji se našao na vrhu spiska Bilbordov 200.[15] Čarls je imao nekoliko singlova koji su dostigli Top 40 na raznim Bilbord listama: 44 na US R&B listi singlova, 11 na Hot 100 listi singlova, 2 na listi singlova Hot Kantri.[16]
Mladost i obrazovanje
urediRej Čarls Robinson je rođen 23. septembra 1930. godine u Olbani, Džordžija.[note 1] On je bio sin Bejlija Robinsona, radnika, i Arete (ili Rete) Robinson (rođene Vilijams), pralje, iz Grinvila na Floridi.
Tokom Aretinog detinjstva, njena majka je umrla. Otac nije mogao da se brine o njoj. Bejli, čovek sa kojim je njen otac radio, ju je primio. Porodica Robinson — Bejli, njegova supruga Meri Džejn i njegova majka — neformalno ju je usvojila, i Areta je uzela prezime Robinson. Nekoliko godina kasnije, Bejli je zatrudneo 15-godišnju Aretu. Tokom skandala koji je usledio, napustila je Grinvil kasno u leto 1930. da bi bila sa porodicom u Olbaniju. Nakon rođenja deteta, Reja Čarlsa, ona i dete su se vratili u Grinvil. Areta i Bejlijeva supruga, koja je izgubila sina, tada su učestvovali u Čarlsovom vaspitanju. Otac je napustio porodicu, otišao je iz Grinvila i oženio se drugom ženom na drugom mestu. Do svog prvog rođendana, Čarls je imao brata Džordža. Kasnije, niko nije mogao da se seti ko je bio Džordžov otac.[6]
Čarls je bio duboko odan svojoj majci i kasnije se prisećao, kako su uprkos njenom lošem zdravlju i nevoljama, njena upornost, samodovoljnost i ponos su bili svetla vodilje u njegovom životu.
U svojim ranim godinama, Čarls je ispoljio interesovanje za mehaničke predmete i često bi posmatrao svoje komšije kako rade na svojim automobilima i poljoprivrednim mašinama. Njegova muzička radoznalost je bila podstaknuta u Red Ving kafeu Vajlija Pitmana, kada je imao tri godine, gde je Pitman svirao bugi vugi na starom uspravnom klaviru; Pitman je kasnije naučio Čarlsa da svira klavir. Čarls i njegova majka su uvek bili dobrodošli u Red Ving kafeu, i čak su živeli tamo kada su bili u finansijskim nevoljama.[6] Pitman bi se takođe brinuo o Rejevom mlađem bratu Džordžu, da bi umanjio tegobe njihove majke. Džordž se slučajno udavio u majčinoj kadi za veš kada je imao četiri godine.[6][17]
Čarls je počeo da gubi vid u svojoj četvrtoj[18] ili petoj godini,[19] i bio je slep sa sedam godina, verovatno kao posledica glaukoma.[20] Siromašna, neobrazovana i oplakujući gubitak svog mlađeg sina, Areta Robinson je iskoristila svoje veze u lokalnoj zajednici da pronađe školu koja bi prihvatila slepog afroameričkog đaka. Uprkos svom prvobitnom protestu, Čarls je pohađao nastavu u školi za gluve i slepe na Floridi u Sent Ogastinu od 1937. do 1945. godine.[6]
Čarls je dalje razvio svoj muzički talenat u školi[20] i učio je da svira klasičnu klavirsku muziku Baha, Mocarta i Betovena. Njegova učiteljica, gospođa Lorens, naučila ga je kako da koristi muziku na Brajevoj azbuci, što je težak proces koji zahteva učenje pokreta leve ruke čitanjem Brajevog pisma desnom rukom i učenje pokreta desne ruke čitanjem brajevog pisma levom rukom, a zatim kombinovanjem ta dva dela.
Čarlsova majka umrla je u proleće 1945. godine, kada je on imao 14 godina. Njena smrt za njega je bila šok; kasnije je rekao da su smrt njegovog brata i majke bile „dve velike tragedije” njegovog života. Čarls je odlučio da se ne vraća u školu nakon sahrane.[6]
Albumi
uredi- Ray Charles 1957
- The Great Ray Charles 1957
- Yes Indeed! 1958
- Soul Brothers 1958
- Ray Charles at Newport 1959
- What'd I Say 1959
- The Genius of Ray Charles 1959
- The Original Ray Charles 1959
- The Fabulous Ray Charles 1959
- Ray Charles in Person 1960
- The Genius Hits the Road 1960
- The Genius Sings the Blues 1961
- Soul Meeting 1961
- The Genius After Hours 1961
- Dedicated to You 1961
- Ray Charles and Betty Carter 1961
- Genius + Soul = Jazz 1961
- Ray Charles Greatest Hits 1962
- Modern Sounds in Country and Western Music 1962
- Modern Sounds in Country and Western Music Volume Two 1962
- Ingredients in a Recipe for Soul 1963
- Sweet & Sour Tears 1964
- Have a Smile with Me 1964
Napomene
uredi- ^ a b According to Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. (maj 2013). Blues: A Regional Experience. str. 361. ISBN 9780313344244.
Reference
uredi- ^ Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. Blues: A Regional Experience. str. 361.
- ^ „Biography”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 9. 2013.
- ^ Unterberger, Richie. „Ray Charles”. AllMusic. Pristupljeno 15. 12. 2018.
- ^ „Show 15 - The Soul Reformation: More on the evolution of rhythm and blues. [Part 1] : UNT Digital Library”. Digital.library.unt.edu. 11. 5. 1969. Pristupljeno 10. 9. 2010.
- ^ VH1 2003, str. 210
- ^ a b v g d đ Charles, Ray; Ritz, David (1992). Brother Ray. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80482-3.
- ^ Guide Profile: Ray Charles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2016), About.com; retrieved December 12, 2008.
- ^ Palmer, Robert (9. 2. 1978). „Soul Survivor Ray Charles”. Rolling Stone (258): 10—14. Arhivirano iz originala 01. 03. 2010. g. Pristupljeno 9. 11. 2008.
- ^ Tyrangiel, Josh (2006). „Review: Modern Sounds in Country and Western Music”. Time. Arhivirano iz originala 20. 10. 2010. g. Pristupljeno 21. 7. 2009.
- ^ „100 Greatest Artists of All Time. #10: Ray Charles”. Van Morrison. Rolling Stone Issue 946. Rolling Stone. Pristupljeno 13. 6. 2010.
- ^ Bronson, Fred (1997). The Billboard Book of Number One Hits (4th izd.). New York: Watson-Guptill. str. 98. ISBN 978-0-8230-7641-3.
- ^ „100 Greatest Singers of All Time. #2: Ray Charles”. Billy Joel. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 26. 06. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2010.
- ^ Morrison, Van. „100 Greatest Artists of All Time. No. 10: Ray Charles”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 10. 12. 2015. g. Pristupljeno 13. 6. 2010.
- ^ Joel, Billy. „100 Greatest Singers of All Time. No. 2: Ray Charles”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 22. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 6. 2010.
- ^ „Ray Charles”. Recording Academy Grammy Awards. 23. 11. 2020.
- ^ „Ray Charles Chart History”. Billboard.
- ^ Parker, Jeff. „Ray Charles Biography”. www.swingmusic.net. Arhivirano iz originala 14. 06. 2013. g. Pristupljeno 16. 12. 2018.
- ^ „Ray Charles, American Legend, Dies at 73”. NPR.org. 11. 6. 2004. Pristupljeno 25. 9. 2014.
- ^ Leung, Rebecca (October 14, 2004). "The Genius of Ray Charles: 60 Minutes Looks Back at the Life and Loves of a True Original" (about a 1986 segment on Charles from 60 Minutes).
- ^ a b Graham, Eamon (2004). „Obituary: Ray Charles (1930–2004)”. Bohème Magazine.
Literatura
uredi- Bronson, Fred (1997). The Billboard Book of Number One Hits (4th izd.). New York: Watson-Guptill. str. 98. ISBN 978-0-8230-7641-3.
- Charles, Ray; Ritz, David (1992). Brother Ray. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80482-3.
- Eagle, Bob L.; LeBlanc, Eric S. Blues: A Regional Experience. str. 361.
- Charles, Ray & Ritz, David (2004). Brother Ray: Ray Charles' Own Story (Third Da Capo Press izd.). Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81431-0.
- VH1 (spisak kontributora) (2003). 100 Greatest Albums. edited by Jacob Hoye. Simon & Schuster, USA. str. 210. ISBN 978-0-7434-4876-5.
- Lydon, Michael (1998). Ray Charles: Man and Music. Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-132-0.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični sajt
- Article from the St. Augustine Record noting Charles' being on WFOY.
- Ray Charles Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2013) - Daily Telegraph obituary
- Oral history video excerpts at the National Visionary Leadership Project
- Country Music Hall of Fame
- „Ray Charles autobiography: The Early Years 1930–1960”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 3. 2019.
- Rej Čarls na sajtu C-SPAN (jezik: engleski)
- Rej Čarls na sajtu Discogs (jezik: engleski)
- Rej Čarls na sajtu Enciklopedija Britanika
- Rej Čarls na sajtu Find a Grave (jezik: engleski)
- Rej Čarls na sajtu IMDb (jezik: engleski)