Предраг Поповић (сниматељ)
Предраг Пега Поповић (Београд, 3. јануар 1943) српски је сниматељ и директор фотографије.
Предраг Поповић | |
|---|---|
 Катедра камере Факултета драмских уметности у Београду, професори лево Војислав Опсеница, Предраг Поповић, Никола Мајдак | |
| Датум рођења | 3. јануар 1943. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија (дејуре) Подручје Војног заповедника у Србији (дефакто) |
Право филмско искуство стекао је као 17-годишњак кроз киноаматерски курс у Кино клуб Београд (ту су предавачи били Владета Лукић, Драгољуб Ивков, Марко Бабац).
Већ почетком 1960-их кадрови Кино клуба су били ангажовани за рад на ТВ па и Пега Поповић ( као ђак је снимао прилоге за спортску редакцију, дечју редакцију, прилоге са сминања филмова за ТВ Загреб). Крајем 1961. године матурира и уписује студије електротехнике. Већ 1966. године пред зградом Електротехничког факултета среће тада студенте режије на универзитету у Прагу Срђана Карановића и Горана Марковића који га убеђују да упише студије у Прагу (ФАМУ) где постоји одсек за филмску камеру што је на крају и учинио. Током Прашког пролећа 1968 године са чешким колегама је снимао демонстрације у Прагу и самоспаљивање Јана Палаха.
Са њим су студирали и познати редитељи Лордан Зафрановић ( први играни филм Недјеља који су заједно урадили, низ документарних и кратких филмова ), Срђан Карановић (кратки тв филмови Ствар срца, Апотекарица), Рајко Грлић.
Током 1970. године позива га познати редитељ Душан Макавејев да са њим и до тада искусним сниматељем Александром Петковићем оде у Америку да сниме документарни део филма о Вилхелму Рајху а по повратку самостално ради као главни сниматељ на наставку кроз играни део под називом Мистерије организма.
Марта 1971. године дипломира на факултету у Прагу као први филмски југословенски сниматељ где представља југословенску филмску фотографију са анализом радова два до тада наистакнутија сниматеља у Југославији Александра Петковића и Томислава Пинтера.
Оснивач је катедре за филмску камеру (одсек колор фотографија) на ФДУ у Београду где је радио као асистент и наставник а са знањем и филмским искуством које је поседовао, школске 1972/73. предаје и прави програм за главни предмет на трећој години Колор кинематографија.
Године 1971. добија позив од Николе Поповића познатог југословенског продуцента и директора продукције филма Сутјеска да ради као сниматељ друге камере на том пројекту. После завршетка снимања филма Сутјеска враћа се у Београд где са екипом на челу са Зором Кораћ (уредник у ТВБ) учествује у припреми и успостављању Другог програма ТВБ.
Завршивши сниматељски рад на филму Мирко и Славко из 1973. добија понуду од Жике Митровића да ради као директор фотографије филм Ужичка република чије је снимање трајало 9 месеци и овенчано наградом у Пули Златном ареном за најбољи филм 1974. године.
Сарађивао је са Драганом Кресојом чији је готово цео филмски опус снимио: филмове Још овај пут ( на фестивалу у Пули добио Кодакову награду за фотографију), Крај рата (југословенски кандидат за Оскара 1985. године), Октобарфест (визуелно најлепши филм снимњен у Београду), Оригинал фалсификата ( кандидат за Оскара 1991. године), Пун месец над Београдом.
Снимио је и филмове Миће Милошевића (Није него, Мољац), филм Милана Јелића Тигар, филм Дејана Караклајића Ерогена зона, први део музичке комедије Хајде да се волимо из 1987, трећи и четврти наставак хит комедије Тесна кожа.
Добитник је Златне Минозе за најбољу фотографију на фестивалу у Херцег Новом за филм Кордон. Редовни је професор на ФДУ. Живи и ради у Београду.
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960.-те | |||
| 1969. | Недјеља | директор фотографије | |
| 1970.-те | |||
| 1970. | Необавезно | сниматељ | |
| 1971. | Бели зечеви (ТВ) | директор фотографије | |
| 1971. | Мистерије организма | директор фотографије | |
| 1972. | Стефан Дечански (ТВ) | директор фотографије | |
| 1972. | Мајстори (ТВ) | сниматељ | |
| 1972. | Убиство у ноћном возу (ТВ) | директор фотографије | |
| 1972. | Како су се волеле две будале (ТВ) | директор фотографије | |
| 1973. | Кроника једног злочина | директор фотографије | |
| 1973. | Сутјеска (филм) | сниматељ друге камере | |
| 1973. | Похвала Исланду (ТВ) | сниматељ | |
| 1973. | Мирко и Славко | директор фотографије | |
| 1973. | Сан доктора Мишића | директор фотографије | |
| 1974. | Ужичка република (филм) | директор фотографије | |
| 1975. | Ужичка република (серија) | директор фотографије | |
| 1976. | Грешно дете (ТВ) | директор фотографије | |
| 1976. | Фронташ (ТВ) | директор фотографије | |
| 1976. | Спиритисти (ТВ) | сниматељ друге камере | |
| 1978. | Није него | директор фотографије | |
| 1978. | Тигар (филм) | директор фотографије | |
| 1979. | Ујед (ТВ) | директор фотографије | |
| 1979. | Усијање | директор фотографије | |
| 1980.-те | |||
| 1980. | Дошло доба да се љубав проба | директор фотографије | |
| 1981. | Дувански пут (ТВ) | директор фотографије | |
| 1981. | Ерогена зона | директор фотографије | |
| 1981. | Љуби, љуби, ал' главу не губи | директор фотографије | |
| 1982. | 13. јул (филм) | директор фотографије | |
| 1983. | Још овај пут | директор фотографије | |
| 1983. | Мољац (филм) | директор фотографије | |
| 1984. | Крај рата | директор фотографије | |
| 1986. | Протестни албум | директор фотографије | |
| 1987. | Октоберфест (филм) | директор фотографије | |
| 1987. | Заљубљени | директор фотографије | |
| 1987. | Хајде да се волимо | директор фотографије | |
| 1988. | Тајна манастирске ракије | директор фотографије | |
| 1988. | Тесна кожа 3 | директор фотографије | |
| 1990.-те | |||
| 1991. | Оригинал фалсификата | директор фотографије | |
| 1991. | Тесна кожа 4 | директор фотографије | |
| 1992. | Полицајац са Петловог брда | директор фотографије | |
| 1993. | Пун месец над Београдом | сниматељ друге екипе | |
| 2000.-те | |||
| 2002. | Кордон | директор фотографије | |
| 2008. | Неки чудни људи (ТВ) | директор фотографије | |
Референце
уредиЛитература
уреди- Други век : Предраг ( Пега ) Поповић
- лист Данас : Људи и сећања: Предраг ( Пега ) Поповић
Спољашње везе
уреди- Предраг Поповић на сајту IMDb (језик: енглески)
