Владета Лукић
Владета Лукић (Београд, 20. март 1910 – Београд, 14. септембар 1978) био је истакнути сниматељ и професор Академије за позориште, филм, радио и телевизију – данашњи Факултет драмских уметности у Београду. Био је Оснивач Групе за филмску камеру – Катедре камере.
Владета Лукић | |
|---|---|
 Владета Лукић, оснивач Катедре камере на ФДУ | |
| Датум рођења | 20. март 1910. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 14. септембар 1978. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Занимање | Сниматељ и професор |
Биографија
уредиВладета Лукић је дипломирао право у Београду. Пре Другог светског рата је био филмски аматер.
Сниматељ - први радови
уредиНакон ослобођења Београда 1944. године, учествује у снимању првих Филмских новости, затим, снима на Сремском фронту, а 1945. године сарађује при снимању првих средњеметражних документарних филмова:
- Београд - Николе Поповића[1] и
- Кораци слободе - Радоша Новаковића[1][2]
Као слободни филмски радник, од 1950. године снима филмове свих жанрова – од рекламних, до целовечерњих играних. [2]
Краткометражни филмови
уредиНајвише се бавио краткометражним филмовима. Снимио их је више од 40 и посебно се истакао у циклусу документарних филмова поетске инспирације – Велимира Стојановића.[2]
Успешно је сарађивао и у филмовима Ратомира Ивковића, Миодрага Николића, Петра Стојановића, Живана Жике Чукулића, Душана Макавејева и других.[2]
Дугометражни филмови
уреди_u_Beogradu_02.jpg)
- Прича о фабрици (1948) - Владимира Погачића
- Песма са Кумбаре (1955) Радоша Новаковића
- Омнибус од три епизоде Ципелице на асвалту (1956) Љубомира Радичевића, Здравка Рандића и Бошка Вучинића
- Дан четрнаести (1960) Здравка Велимировића
- Земљаци (1963) Здравка Рандића
- Пре рата (1966) Вука Бабића
Глумац
уредиКао глумац, наступио је у филмовима:
Педагошки рад
уредиСвојим знањем и способношћу да га пренесе, неконвенционалним духом и ширином погледа, неспутаном границама професије, међу малобројним филмским сниматељима, био је предодређен за педагошки рад.[2] Владета Лукић је био оснивач Групе за филмску режију (Катедре камере) на тадашњој Академији за позориште, филм, радио и телевизију, и од 1960. године, једини предавач предмета Филмска камера.[3] Прве две године на новој катедри, настава коју је водио професор Владета Лукић, обухватала је упознавање са основама филмске технике и елементима филмског језика, методама осветљавања у атељеу, експонометријом, као и лабораторијским процесима обраде филмских материјала.
Наставни кадар су сачињавали још и истакнути филмски уметници и теоретичари: Радош Новаковић, Бранибор Дебељковић, др Душан Стојановић, Владимир Погачић, Марко Бабац, др Павле Васић, Влада Петрић.[3]
Владета Лукић је последњих пет година живота био је у звању редовног професора.
Научно-истраживачки рад
уредиОбјавио је низ чланака у стручним часописима и неколико књига:
- Филмски лексикон (Нови Сад 1953, заједно са Бошком Токином);
- Техника узаног филма (Београд 1959, 1970);
- Аутори, глумци, филмови ... (Београд 1963);
_u_Beogradu_03.jpg)
Референце
уреди- ^ а б в „ИМДб Владета Лукић (1910-1978)”.
- ^ а б в г д ђ Peterlić, Ante, ур. (1990). Filmska enciklopedija. 2, L-Ž. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža". стр. 65.
- ^ а б Svetozar, Rapajić (2015), English: Monograph - Faculty of Dramatic Arts in Belgrade, 2015 (PDF), Приступљено 2022-11-30