Милојко Васовић
Милојко Васовић (Чајетина, 10. април 1885 — Београд, 12. новембар 1981) био је српски правник, бан Дунавске бановине.
| Милојко Васовић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 10. април 1885. | ||||||||||||
| Место рођења | Чајетина, Краљевина Србија | ||||||||||||
| Датум смрти | 12. новембар 1981. (96 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Београд, СФРЈ | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија
уредиРођен је у Чајетини. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Правни факултет 1908. године у Београду. Био је од 1906. практикант у Министартсву унутрашњих дела, потом писар у Министартсву финансија и Државном правобранилаштву. У чину резервног судског поручника био је секретар правобранилаштва током Првог светског рата у Нишу. После рата радио је у Министарству финансија као шеф административног одсека, а од 1920. године као начелник. Члан Главне контроле био је од 1923. године. Током наредних 11 година учествовао је у примени прописа и изради више закона, највише повезаних са финансијама. Био је више година члан Комитета јужних железница.[1][2]
Именован је у јануару 1935. године за бана Дунавске бановине чије је седиште било у Новом Саду. За време његове управе прихваћен је предлог о електрификацији Дунавске бановине и почета је изградња међународног пута од Новог Сада до Суботице.[2] Пензионисан је исте 1935. године услед већих кадровских промена које су се догодиле доласком на власт владе Милана Стојадиновића.[1]
Био је члан масонске ложе „Слога, рад и постојанство” у периоду 1924-1930.[1] Носилац је одликовања ордена Белог орла 5. и 3. реда, као и ордена Светог Саве 3. и 2. реда.[2]
Умро је 12. новембра 1981. године у Београду.
Референце
уреди- ^ а б в Мара Шовљаков: „Васовић, Милојко”, страна 101, Српски биографски речник, том 2, Нови Сад, 2006. године
- ^ а б в Светлана Мирчов: „Васовић, Милојко”, стране 151-152, Српска енциклопедија, том 2, Нови Сад - Београд, 2013. године